Hvala predsednice.
Ministre Udovičiću, saradnici Ministarstva za sport, kao prvo, hoću da vas na neki način pohvalim zato što ste sve sugestije od Pokrajinskog sekretarijata za sport i pokrajinske sekretarke Marinike Tepić usvojili i što ste bili u jako dobroj komunikaciji u svoj toj izradi konačnog Predloga zakona o sportu.
Prvo mali osvrt na to da je Predlog zakona o sportu još u nekoj fazi nacrta, kada je predstavljen na javnoj raspravi širom Srbije, pa i u Novom Sadu, u organizaciji je Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, nudio rešenja koja ne samo da su narušavala Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, time i pokrajinsku autonomiju, a time i ništa manje nadležnosti jedinica lokalne samouprave u celoj Republici i tada ponuđena rešenja bila su u suprotnosti sa nizom drugih zakonskih propisa.
Zato i kažem da je dobro što ste prihvatili sve te sugestije koje se odnose na nadležnosti u sportu, a odnose se na nadležnosti u AP Vojvodini. Konkretno, nadzor koji je trebalo da vrši Ministarstvo preko republičkih sportskih inspektora bio je definisan na taj način da je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, ali i sve jedinice lokalne samouprave, dakle, sve opštine i gradove, sveo na organizacionu jedinicu resornog ministarstva. Šta više, republičke sportske inspektore Ministarstva promovisao je u republičke, u budžetske inspektore, državne revizore, pa i ministre, dajući im protivzakonita ovlašćenja da nadziru i realizuju programe, projekte i ugovore preko kojih se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta u našoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.
Zadirući direktno u nadležnosti upravnog nadzora i nadležnosti drugih ministarstava i organa državne uprave, tom odredbom je predviđeno bilo da republički sportski inspektori vrše nadzor nad izvršnim organima čiji je osnivač Skupština AP Vojvodine nad izvornim poslovima koji se finansiraju iz budžeta AP Vojvodine i još više da republički sportski inspektor novčano kažnjava pokrajinske i lokalne izvršne organe, dajući mu na taj način protivzakonitu nadležnost drugostepenog organa i ovlašćenja ministra. Time se potpuno derogiraju nadležnosti teritorijalnih autonomija i lokalne samouprave u oblasti sporta i svode se na izvršioce ministarstva, gde republički inspektor ministarstva povremeno i sa ovlašćenjima ministarstva nadzire svaki posao resornih, autonomnih i lokalnih organa. Da ne bude zabune, i one su pod nadzorom, ali stručnim i zakonskim nadzorom, te za poslove, odnosno pod nadzorom budžetske inspekcije i DRI, a ne republičkog sportskog inspektora. Dakle, dobro je što se na ovo reagovalo.
Takođe, ističemo da je obim izvornih nadležnosti i poslova u oblasti sporta optimalan, netaknut u odnosu na dosadašnja ovlašćenja, što takođe cenimo kao objektivni odnos prema potrebama Vojvođana u oblasti sporta, naročito u daljem opremanju i izgradnji sportske infrastrukture kojom Vojvodina može da se podiči za svaku granu sporta, posebno olimpijskih, imajući u vidu da veliki broj olimpijaca jesu upravo ponikli u vojvođanskim klubovima, prepoznati, godinama stipendirani od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, još dok su bili juniori i kadeti, jer je ovaj naš vojvođanski sekretarijat jedini u državi koji stipendira juniore i kadete, upravo u tom prelomnom uzrastu, u toj dobi kada naši perspektivni sportisti odlučuju hoće li se profesionalno dalje baviti sportom i da li će im to biti zanimanje.
Trenutno se najtrofejniji sport u zemlji kajak-kanu, njime se mahom takmiče deca ponikla u vojvođanskim klubovima. Oba Marka, i Novaković i Dragosavljević, bili su prepoznati i stipendirani još kao mali u Vojvodini. Ivana Španović, osim što nas raduje što je pokrajinska Vlada njoj, kao i svim atletskim reprezentativcima Srbije, još dok su imali svetske medalje, pružila krov nad glavom i prvu zatvorenu atletsku dvoranu u zemlji. Ona, kao i Mihail Dudaš, višebojac, olimpijac, ostali su verni vojvođanskim klubovima.
Za nas Vojvođane možda staro, a za neke i novo ime – Anja Crevar je 15-godišnja plivačica, koja dolazi iz Pančeva, a nije mogla da joj se obezbedi staza za plivanje, pa joj je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu pomogao i pored stipendije obezbedio zakup staze na bazenu Taš u Beogradu. Borislava Perić Ranković proglašena je za najbolju paraolimpijku stonoteniserku sveta. Zatim, tu dolazi rvački prvak, takođe iz Vojvodine, olimpijac Davor Štefanek, i da ne nabrajam sve druge sportiste olimpijce koji su potekli iz Vojvodine, a nekim svojim zalaganjem im je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu pomogao da napreduju i da se opredele za svoj životni put.
Ono što bih za Vojvodinu htela da naglasim je razvoj školskog sporta, koji prepoznaje ovaj zakon. Neće sva deca biti vrhunski sportisti, neće se uopšte ni takmičiti, a njih je najviše, oni su zapravo svi, osim 1% populacije, koja pripada vrhunskom sportu. Zbog tih preko 97% dečaka i devojčica čiji je obuhvat najveći u obaveznim osnovnim školama, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu sprovodi jedinstvenu u zemlji Strategiju razvoja školskog sporta u AP Vojvodini, koju su jednoglasno podržali svi poslanici i pozicije i opozicije u Skupštini AP Vojvodine i čiji su delovi i mere aktivnosti, ciljevi, takođe prepoznati u ovom zakonu.
Tako školski sport ima svoje značajno mesto u ovom novom zakonu, daje mogućnost školama da se novim sportskim programima i sadržajima dobije status organizacije i da budu uvažavane za nove programe po Zakonu o sportu.
Pokrajina je sačinila prvu temeljnu bazu podataka o stanju školske sportske infrastrukture i školskog sporta uopšte u AP Vojvodini, bazu koja dalje služi upravo onome, pa se tako težište kapitalnih ulaganja Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu ulaže u školske sportske objekte, a bazu je o svemu ovome dostavila Ministarstvu na uvid. Na osnovu te baze i novih podataka da 103 osnovne škole u opštinama i gradovima u Vojvodini ima fiskulturnu salu, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu obezbedio je za sve ove 103 škole neophodnu sportsku opremu i rekvizite. Preko 100 škola je dobilo svlačionice, toalete itd.
Ono što bih još htela da pohvalim, a vi ste na to isto obratili pažnju i pohvalili to, da je od 2014. godine Vojvodina, odnosno Pokrajinski sekretarijat vratio SOŠOV posle 25 godina u sistem školskih takmičenja u Republici Srbiji, i uspelo je. Dakle, SOŠOV je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu vratio na velika vrata. Održan je u Somboru 2014. godine, uz učešće 3.000 đaka i njihovih profesora kao nezaboravni sportski vikend drugara i vršnjaka, kakvi su bili i svi oni koje je SOŠOV negovao pre mnogo godina, a onda je naprosto prestao, izbrisan je iz školskog sporta i sistema školskih sportskih takmičenja, a to je bilo 1989. godine.
Treba znati da je SOŠOV sportska školska olimpijada omladine Vojvodine, prva školska olimpijada u Evropi. Njen model su preuzele potom i druge evropske države, a Srbija ju je 1989. godine ugasila. To za Vojvodinu, koja je takođe bila prva, zahvaljujući profesoru Đorđu Natoševiću, uvela fizičko vaspitanje kao obavezan predmet još 60-ih godina 19. veka. Zbog obećavajućeg tretmana školskog sporta kao prioriteta i sportske nacionalne strategije i zakona, u čijem su pisanju učestvovali predstavnici sekretarijata i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je podržao ovaj tekst zakona.
Takođe, hoću da obratim pažnju na zdravstvene preglede. Jedna od bitnijih stvari na koje je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu ukazao, a na koju je Ministarstvo takođe pozitivno reagovalo i izborilo se da Ministarstvo zdravlja to podrži, jesu lekarski pregledi. Naime, još 2013. godine, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu dao je veliki značaj zdravstvenim pregledima dece u sistemu, ne samo klubskog sporta, već i školskog sporta. Problem sa obaveznim utvrđivanjem zdravstvene sposobnosti među učenicima u velikoj meri onemogućava šire učešće dece u školskom sportu, što je jedan od osnovnih ciljeva i interesa države na svim nivoima. Troškovi ovih lekarskih pregleda koji ne spadaju u primarnu zdravstvenu zaštitu padaju na teret roditelja, što ih u velikoj meri odvraća od toga da svoje dete i dalje usmeravaju na bavljenje sportom. Na taj način, ideja afirmacije školskog sporta, koja podrazumeva da bavljenje sportom u školi bude besplatno, pada na prvom koraku.
Sigurni smo da u interesu unapređenja i očuvanja zdravlja učenika, kao i razvoja školskog sporta, potrebno je pronaći pravu meru i kompromisno rešenje koje, s jedne strane, neće dodatno opterećivati roditelje učenika koji žele da se bave školskim sportom, a s druge strane pokazati konkretnu brigu države za zdravlje učeničke populacije.
Ovaj Predlog zakona o sportu uvažio je i sve ove iznete argumente Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i možemo reći da ponuđeno rešenje da za decu do 14 godina svi zdravstveni i sportski pregledi besplatni, odnosno ulaze u režim redovnog ili vanrednog sistematskog pregleda, jedan od najvećih benefita ovog zakona.
Rad sa decom. Zadršku smo izrazili prema rešenju koje ovaj predlog zakona daje u odnosu na rad sa decom. Naime, ukoliko smo se opredelili da nam rad sa decom bude dragocen, te u tom smislu insistiramo na obrazovanju i visokom obrazovanju. Sadašnji zakon dozvoljava rad sa decom do 14 godina samo sportskim stručnjacima sa višom ili visokom stručnom spremom. Zašto se sada pojavljuje opcija stručnog osposobljavanja za poseban rad sa decom, odnosno zašto spuštamo već utvrđene standarde? S obzirom na specifičnost rada sa decom i u najosetljivijim fazama njihovog razvoja i neophodnost stručnosti u svim segmentima trenažnog procesa, ovo rešenje moglo bi da unazadi kvalitet rada sa decom. S druge strane, kolege koji su profesori fizičkog vaspitanja, koji su četiri do pet godina ulagali u sebe bez ikakvih problema drže nastavu.
Podsetiću vas da je osnovna škola obavezna, obuhvat školske dece u Srbiji je skoro 97%, što znači da im kroz ruke prođu skoro svi nadareni, manje sposobni, gojazni, pothranjeni, neuhranjeni, deca iz inkluzivnih škola i sa različitim problemima, da su sadržaj tih sportskih grana koje su u programu vrlo zahtevni, od usvajanja osnovnih elemenata do prikaza sastava, razmatranja taktike itd.
Ako kojim slučajem trener radi u nekom klubu treba da ima licencu i tu nastaju ozbiljni problemi. Vrlo često i za najužu licencu mora da se prolazi određena edukacija bez ikakvog stručnog opravdanja. Licenciranje je zamišljeno kao permanentno usavršavanje koje važi za sve saveze i koji žele da napreduju i imaju rezultat neophodno i logično bez zakonske obaveze, a nije licenciranje novi prostor za punjenje budžeta. U tom smislu i u ovom Predlogu se ne vide jasna rešenja, osim da u okviru sticanja licence može da se istovremeno i stručno osposobi kadar, što svakako nije usavršavanje.
To su možda naše zamerke. Amandmane nismo davali iz nekog razloga, jer je postojala dobra komunikacija i zakon je na neki način napravljen po meri Pokrajinskog sekretarijata za sport. Pošto dolazimo iz Vojvodine pa znamo kako to sve tamo funkcioniše, ali možda u tim našim zamerkama, ako imaju neki drugi poslanici svoje amandmane, eto možete ih usvojiti da bi ovaj zakon bio još bolji.