Kratko ću.

Na neki način ste potvrdili ono što sam rekla da će u Vojvodini postojati samo, da će prolaziti samo brzi voz za Budimpeštu, da će jednostavno lokalne pruge da se ugasi, jer u Vojovodini će se samo Novi Sad rekonstruisati, mislim, železnička stanica u Novom Sadu i ništa više od toga.

Oko tih kazni, ne znam kako ćete to izvesti, oko uništavanja železničkih stanica. To me nekako interesuje. Na primer, vetrozaštitne pojaseve je taj Zakon o putevima predviđao te vetrozaštitne pojaseve, ali stari zakon. Ne znam da li je neko bio kažnjen ko je uništavao te vetrozaštitne, uništavao drveće, sekao drveće pored puteva? Bojim se da će to i sada biti isto tako.

Kažem, LSV je dala dobre amandmane i mislim da bi unapredili i Zakon o putevima i Zakon o železnicama, pa vas molim da to još jednom pogledate, jer smo to dali iz najbolje namere.

Hvala presedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Ružiću, a odnosi se na probleme koji su se stvorili u opštini Kula. Problem je nastao donošenjem odluke u SO Kula u čijem izglasavanju je učestvovalo sedam odbornika koji su prema mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije u sukobu interesa, pošto pored javne funkcije odbornika obavljaju i funkcije i članovi su saveta mesnih zajednica, a pojedini su čak i predsednici saveta mesnih zajednica, što je ozbiljna povreda Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Druga nelogičnost koja se isto stvorila u opštini Kula je ta da su ti isti odbornici za koje je ustanovljeno da su u sukobu interesa, na nezakonit način su glasali protiv inicijative Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje predsednika opštine Perice Videkanića sa funkcije predsednika opštine, naglašavam. Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu je saopštilo da su odbornici mogli da glasaju samo tajnim glasanjem kao što predviđa Zakon i Statut, ali oni su glasali javno.

To je, znači, treća povreda zakona, jer kako kažem u Zakonu o lokalnoj samoupravi, decidno naglašava da treba da se glasa tajnim glasanjem.

Pitam ministra Ružića, da li će Ministarstvo po osnovu člana 84. Zakona o lokalnoj samoupravi poništiti zaključak SO Kula, o odbacivanju inicijative za razrešenje Perice Videkanića sa funkcije predsednika opštine Kula, a to je sve po osnovu Zakona, da li će ispoštovati Zakon, a u pitanju su pet odbornika od kojih su dva sekretara mesnih zajednica Sivac i Gornji grad u Kuli, a trojica su odbornici članovi Saveta mesne zajednice. Takođe pokrajinska poslanica, inače član i načelnik za društvene delatnosti u SO, član izvršnog odbora mesne zajednice Donji grad, dok je pomoćnik predsednika opštine Tihomir Đuričić, kao odbornik koji je glasao za izbor predsednika opštine postao pomoćnik, što su takođe sukobi interesa i to je ustanovila Agencija za borbu protiv korupcije.

Pitam ministra Ružića – da li će se ponašati po zakonu?

Pitam opet, po ne znam koji put, ministra Đorđevića – šta se dešava u preduzeću „DES“ u Novom Sadu. Na pitanjima Vladi, kada mi je odgovorio da su u toj firmi gde je 130 zaposlenih invalidi, uglavnom gluvi, nagluvi, rečeno je da neće biti niko u toj firmi otpušten. Ovih dana u „DES-u“ se dešava to da je pokrenut postupak za stečaj, odlukom direktora Nenada Romčevića i izrađuje se program za rešavanje viška zaposlenih u „DES-u“. Najverovatnije će biti otpuštanja i ta firma će se ili privatizovati ili zatvoriti, pa pitam ministra Đorđevića šta će se desiti sa „DES-om“? Zaposleni u tom „DES-u“ su dobili tek januarsku platu, drugi deo, 10. aprila, a za sve one ostale mesece, februar, mart, april, sada već i maj, sredina maja, nisu dobili ništa. Po ne znam koji put ovo pitanje postavljam ministru Đorđeviću.

Postavljam pitanje i premijerki Brnabić, a tiče se dolaska „Tenisa“, koje je na velika vrata najavljivano da će doći ove godine, pa pitam da li je tačno da ta kompanija nakon što je dobila pet hiljada hektara zemlje, da li će ta zemlja ove godine ostati u parlogu, da li je ta zemlja izdata, za sada je to još državno zemljište, ko to zemljište koristi, ko plaća odvodnjavanje na to zemljište i šta se dešava sa tim zemljištem? Kolika je tačna vrednost „Tenisove“ investicije, da li je to 300 miliona evra, kao što je najavljeno, ili je to 100 miliona evra, kao što najavljuju pojedini mediji? Koliko će tačno radnika biti zaposleno i koja će biti njihova prava u toj kompaniji?

Interesuje me da li se već zna koju će tehnologiju doneti „Tenis“, da li će to biti tehnologija koja je i u Nemačkoj, ili će to biti neka posebna tehnologija koja će se odnositi samo na Srbiju, a okolna sela će se gušiti u smradu i otpadnim vodama i u svemu ostalom što će doneti ta farma?

Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje bih htela da postavim premijerki Brnabić i ministru sporta, a tiče se opštine Kula i raspoređivanja sredstava za sportske organizacije.

Naime, opština Kula raspisala je javni poziv za dodelu redovnih sredstava za sportske organizacije, za 2018. godinu. Presudom Vrhovnog suda je potvrđena odredba Zakona o sportu, gde je jedini ovlašćeni predlagač teritorijalni sportski savez. U rukama imam predlog finansijskog plana koji je teritorijalni sportski savez opštine Kula po programskom kalendaru, podneo na vreme lokalnoj samoupravi.

Pitam ministra sporta – da li će se ovaj javni poziv na osnovu Zakona o sportu, kao protivpravni akt staviti izvan snage?

Drugo pitanje, Sportski savez opštine Kula i Sportski savez opštine Bačka Palanka, članovi su Sportskog saveza Srbije od 2016. godine, kada je usvojen novi Zakon o sportu. Bačka Palanka i opštinski savez iz Kule su podneli zahtev za rešenje nadležnosti teritorijalnih saveza da bi oni preuzeli Sportski savez Srbije. Kako je propisano Zakonom o sportu i na taj način da se urede odnosi u sportu, u tim jedinicama lokalne samouprave, zašto Ministarstvo sporta nije podnelo takvo rešenje?

Takođe, isto pitanje postavljam i ministarki pravde, a tiče se tih sportskih saveza, Vladimir Batez, pokrajinski sekretar za sport je Petru Bodrožiću, predstavniku Sportskog saveza opštine Kula, u prisustvu svedoka izjavio da iako sze nadležni, misli na Ministarstvo, da li mislite da vi u ovoj državi možete dobiti i jedan sud? Da li sudije donose presude na osnovu političke volje ili na osnovu zakona? I, odakle smelost pokrajinskog sekretara da sa takvom sigurnošću može da govori o ishodu presuda? To pitam ministarku pravde.

Svoje pitanje postavljam i „Železnicama Srbije“ i ministarki Mihajlović. Naime, železnička stanica u Novom Sadu je sagrađena pre 54 godine i od tada do dana današnjeg u tu železničku stanicu, odnosno u zgradu i sve ono što pripada toj železničkoj stanici nije nikada ništa ulagano. Putnici se u sadašnje vreme sve više vraćaju i putuju železnicom, jer znamo da je putovanje železnicom mnogo jeftinije, tako da kroz tu železničku stanicu, nekada prođe oko 13.000 putnika.

Najavljeno je da će se nova železnička stanica renovirati, da će renoviranje početi sada u maju, mislim sredinom ove godine, pa me interesuje, pošto je najavljeno samo da će se raditi neki, da kažem, šminkerski poslovi, da će se krečiti, da će se raditi pokretna vrata, da će se malter koji otpada rešiti, renovirati itd, ali me interesuje i pitam Železnice Srbije i ministarku Mihajlović - da li će se na železničkoj stanici u Novom Sadu uraditi i napraviti pokretne stepenice? Jer je stanica bez tih pokretnih stepenica funkcionisala 54 godine.

To predstavlja veliki problem, jer jednostavno putnici koji su invalidi, koji dolaze sa koferima, jer je stanica železnička u Novom Sadu jako prometna, a i otvaranjem te putne mreže između Beograda i Budimpešte će najverovatnije biti još prometnija, pa me interesuje da li će se olakšati život invalidima i putnicima koji prolaze i dolaze u Novi Sad i da li će se na železničkoj stanici, osim tih šminkerskih poslova, krečenja itd. napraviti i pokretne stepenice?

Predsedavajući, vreme radi samo za poneke, ne za sve.

Poštovani ministri, narodni poslanici, svoje pitanje postavljam ministarki Mihajlović, a tiče se Fruškogorskog koridora, jer ste 17. novembra 2017. godine izjavili da će radovi oko izgradnje Fruškogorskog koridora početi ove godine, a sadašnji predsednik, a nekadašnji premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će poslovi početi 2017. godine, tako da više ne znamo koji je datum.

Postavljam vam pitanje – da li je završena projektna dokumentacija, da li je završena eksproprijacija zemljišta i da li su obezbeđena sredstva za Fruškogorski koridor i odakle su ta sredstva?

Drugo pitanje postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se jednog novosadskog preduzeća koje se zove DES, odnosno to je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, prvenstveno za osobe koje su oštećenog sluha. To preduzeće je osnovano još 1948. godine i pitam vas – da li je istina da se DES zatvara u maju ove godine? Radnici tamo, zaposleni, koji su uglavnom porodice, to su supružnici koji tamo rade, ima oko 130 osoba oštećenog sluha ili su gluvi, nagluvi itd. Da li se to preduzeće zatvara u maju i šta ti ljudi da rade, jer ne znaju šta će se sa njima dešavati, a sve u svemu tamo ima oko 200 zaposlenih? To je znači pitanje za ministra Đorđevića.
Još jedno pitanje postavljam premijerki Brnabić, a tiče se restitucije. Kada ćete i da li su izrađene nove izmene Zakona o restituciji, odnosno da li će u njemu biti supstitucije? Da li će biti omogućeno da se vraća zemlja drugoj katastarskoj opštini, jer znamo da u ponekim opštinama više nema zemlje? Mislim da je ima, jer neki opštinari, ljudi su uzurpirali zemljište iz tih privatizacija, pa je ljudima onemogućeno da dobiju to zemljište. Na severu Vojvodine je kritična situacija. Tamo oko 13.000 ha koje treba da bude vraćeno, vraćeno je samo oko 3.000 ha. Mislim da je to kritično.

Interesuje me odakle ćete obezbediti sredstva za obeštećenje, pošto je potrebno obezbediti oko dve milijarde evra, a govori se samo o 13,6 milijardi evra koji su namenjeni za obeštećenje. Interesuje me u kojoj je to fazi i kada će to doći na dnevni red.

Prvo restitucija.

Zašto, ako nema sredstava, a može da se vrati ne vratite u onom obliku u kome može da se vrati? Znači, nema pogovora o tome.

Ministre Đorđeviću, nisam dobila odgovor da li se DES zatvara ili se ne zatvara. Pričali ste o bivšoj vlasti. Mislim, vi ste već šest godina na vlasti, možda ste za šest godina imali jako puno prilika da neke stvari ispravite i da u stvari napravite od njih nešto novo.

Ministarki Mihajlović, pitam je – vi ste mi odgovorili o prugama koje su međunarodne, ja vas o prugama uopšte nisam pitala. Pitala sam vas o Fruškogorskom koridoru. Znači, vi od 2016, 2017, 2018. godine… Tih 45 kilometara jednostavno ne znate za sada. Niste mi odgovorili ko je finansijer? Ko će finansirati? Niste mi ni odgovorili ni kada će to početi. Jednostavno, mislim da mi ni na jedno moje pitanje niste naučili, osim onoga što ste podučavali kako to sve ide oko tih međunarodnih ugovora koji se tiču pruga.

Samo kratko, poslaću i premijerki Brnabić i vama ministre Nedimoviću neka dokumenta koja se tiču opštine Kula u kojoj ja živim, uzurpacije zemljišta, pravljenja za dve nedelje bez ikakve saglasnosti i dozvole zalivnih sistema. Poslaću vam sve o tome kako to izgleda u opštini Kula od predsednika opštine.

Ministre Đorđeviću, tim ljudima koji rade u DES-u možemo reći da ćete se pobrinuti za njih i da jednostavno ta firma neće biti privatizovana i da će i dalje raditi ili kako? Neće biti ugašena i radiće i dalje? Dobro. Hvala vam.

Fruškogorski koridori, koliko sam razumela, neće biti ni ove godine urađeni, nego tek sledeće? Neće se početi raditi ove godine?

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, prvo ću da govorim o Zakonu o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Više puta sam u ovoj skupštini postavljala pitanje, a odnosilo se na šifrarnik, odnosno na nepostojeća zanimanja.

Interesuje me, ministre, da li će ovaj Zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija rešiti to pitanje, jer je uopšte poznato da imamo oko 140 nepostojećih zanimanja, za koja se školuju naši studenti na državnim i privatnim fakultetima. Lista zanimanja, sa druge strane, ne prepoznaje 79 obrazovnih profila koji se školuju na unverzitetima u Republici Srbiji? Među tim nepostojećim zanimanjima i obrazovnim profilima su diplomirani menadžer u hotelijerstvu, strukovni zubni protetičar, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, diplomirani menadžer sporta, diplomirani politikolog evropskih integracija, osnovne akademske studije zdravstvene nege itd.

Zakon o visokom obrazovanju, koji je usvojen 2005. godine, donet je prvenstveno zbog toga i zbog bolonjskog sistema obrazovanja, ali do dana današnjeg to nije ispravljeno. Ipak, brojna zvanja koja se stiču po bolonjskom procesu nisu prepoznata do danas, pa me interesuje da li će taj nov zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija ispraviti tu nepravdu prema tim studentima koji se redovno, na budžetu ili već kako obrazuju na našim državnim i na privatnim fakultetima?

Drugi zakon o kojem hoću da govorim, taj Zakon možda hoću i da pohvalim, jer sam bila od 2008. godine poslanica koja je, da kažem, vodila borbu oko drugačijeg statusa niskotiražnih udžbenika. Nikada do sada, eto, do vaših izmena nije bilo nikakvih pomeranja niti dobre volje da se nešto ispravi.

Imam neki utisak kao da su neki naši amandmani koje smo davali od 2015. godine u tim izmenama tog osnovnog zakona od 2015. godine, kao da su usvojeni svi amandmani koji su davali barem Liga socijaldemokrata Vojvodine. Mi smo u tim momentima kada smo davali sve te amandmane poslušali i nacionalne savete, jer su mnogobrojni nacionalni saveti, odnosno nacionalne manjine barem na teritoriji AP Vojvodine imaju obrazovanje i po 270 godina na svojim jezicima nacionalnih manjina, tako da su to neka stečena prava na obrazovanje na jezicima manjina, ali je bio problem sa izdavanjem udžbenika. To se nije dešavalo dokle je postojao Zavod za izdavanje udžbenika u AP Vojvodina, odnosno u Novom Sadu, jer su postojali lektori, stručne službe za sve jezike nacionalnih manjina, ali kada je devedesetih godina ukinuto, preseljeno u Beograd, kada je nastao Zavod za izdavanje udžbenika i kada je to centralizovano, jednostavno, udžbenici na jezicima nacionalnih manjina su imali problem.

Mislim da će ovaj zakon stvarno unaprediti sve to, jer ste uveli i Fond i Centar za udžbenike. Mislim da više oko toga neće biti problema, jer ste na neki način imali konsultacije sa kordinacijom nacionalnih saveta, i to je prava prilika da se nekako poveže država, vi i ministarstvo i nacionalni saveti. To sam videla samo u vašem slučaju. Nigde nisam videla nacionalne savete da imaju toliko dobru komunikaciju, kao što imaju sa vama, odnosno sa Ministarstvom prosvete. Želim da se ovaj zakon primenjuje u praksi. Mislim da su svi za to, i nacionalni saveti i vi, da više tih problema ne bude.

Ono o čemu bih još govorila je Zakon o elektronskoj upravi. Pitam, eto, ministre Ružiću vas pošto dolaze izbori za nacionalne savete – da li državni organi, da li će biti povezani, pošto sada matičarske službe, policija nisu povezani sa posebnim biračkim spiskom? To je jednostavno problem sa jedinstvenim spiskom. Zna se ko je umro, ko se venčao, ko je promenio prezime itd. Poseban birački spisak ne prati matičara i ne prati policiju. Jednostavno, ljudi ne znaju, službenici koji rade u opštinama, koji su zaduženi za jedinstveni i posebni birački spisak, ne znaju ko je umro i šta se dešava sa ljudima u tom ciklusu od četiri godine između izbora.

LJudi takođe imaju problem oko prebivališta, jer ako su se već jednom upisali u birački spisak misle da više ne treba da se upisuju u birački spisak ako su promenili adresu. Jednostavno, na prošlim izborima, pre četiri godine, im je bilo onemogućeno da glasaju, jer su se, npr, u Kuli upisali u poseban birački spisak, u međuvremenu su promenili prebivalište i upisali su se u Novom Sadu, pa misle da u Novom Sadu treba da glasaju, ali oni su trebali da se ispišu iz posebnog biračkog spiska i da se ponovo upišu u poseban birački spisak u Novom Sadu. Interesuje me da li će do izbora, a izbori su za pola godine, najverovatnije na jesen, ministarstvo napraviti akciju da nekako pomognete nacionalnim manjinama da se upišu u biračke spiskove? To ne znaju svi. Mislim da treba da napravite tu akciju i da povežete te posebne biračke spiskove preko te E-uprave sa policijom i sa matičarima.

Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, ministru za zaštitu životne sredine i Upravi za veterinu. Ispričaću jedan slučaj koji je nažalost u našoj državi rasprostranjen, a desio se u selu u kom živi, u Ruskom krasturu u petak. Neime, neko je na putu između Ruskog Krstura i Kosančića izbacio uginute svinje, onako redom, možda je tu bilo 20, 30 i velikih prasadi i svega. građani su to uočili, videli su da je to uz put, jako blizu sela. U petak su zvali od mesne zajednice, komunalnog preduzeća, svakakve inspekcije, niko nije hteo da pomogne. Jednostavno, to je tako stajalo ceo vikend, da bih onda u ponedeljak isto tako zvala veterinarsku inspekciju, komunalnu inspekciju i sve redom. Samnom su postupali isto tako kao što su postupali sa građanima.

Pitam – kome građani da se obrate u jednom selu, ako vide da se tako nešto desi. Ne mislim tu samo na otpad, nego mislim na eto i tako uginule životinje koje jednostavno mogu da izazovu zarazu, to je jako blizu sela i ko zna šta može da se desi. Pa pitam sva ta nabrajana ministarstva – kome obični građanin u jednom selu da se obrati i ko u tom momentu kada se on obrati treba da dođe da bi reagovao, jer jednostavno, samo u tom slučaju ljudi su ceo vikend čekali da neko dođe da upiše šta se desilo, a kamoli da sve to odveze.

Zato tražim u odgovoru ministarstva, Uprave veterine, da mi kažu ko je nadležan, kome građani treba da se obrate? Interesuje me ko je izbacio te uginule svinje na taj put Ruski krstur – Kosančić, kada je to bilo i kada su te uginule svinje uklonjene i gde su uništene?

Drugo pitanje postavljam ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, a tiče se preduzeća „Des“ koje funkcioniše od 1948. godine u Novom Sadu, a preduzeće je od posebnog značaja pošto zapošljava osobe sa oštećenim sluhom i od te 1948. godine uvek je bilo preduzeće koje je od posebnog društvenog i državnog interesa.

Navodno, to preduzeće sada zapošljava 200 ljudi, a zanima se od svog postojanja obradom metala, drveta, imaju štampariju, šiju odela za vatrogasce itd. HTZ opremu. To su da te njihove četiri delatnosti kojima se zanimaju od 1948. godine.

Navodno, ta oštećena lica su čula, ljudi koji su zaposleni, invalidi u tom preduzeću su čuli da se to preduzeće zatvara u maju, pa me interesuje i pitam ministra Zorana Đorđevića da li je istina da se to preduzeće zatvara u maju, da li će biti privatizovano i da li država više ne želi da brine o tim ljudima koji su invalidi i sve to će jednog dana prepustiti privatniku, koji sigurno neće na isti način da se bori za te ljude koji tamo rade? Znači, postavljam to pitanje i Zoranu Đorđeviću.

Još jedno kratko pitanje koje se odnosi na poljoprivrednike. Interesuje me da li će u ovoj godini poljoprivrednici dobiti samo 4.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju? Šta se dešava sa finansiranjem regresiranog dizel goriva jer, jednostavno, do sada je toga bilo, poljoprivrednici ne znaju da li će ove godine biti ukinuto regresirano gorivo? U kojoj meri i da li smo napredovali sa IPARD fondovima? Jednostavno, poljoprivrednici ne mogu sami da ispune uslove koje predviđa IPARD. Najverovatnije bi država trebalo da oformi garancijski fond, jer ljudi prvo treba da kupe mašinu i posle dve godine da im se uplate te pare. Tako da, mislim da će male poljoprivrednike zaobići IPARD, pa pitam Ministarstvo poljoprivrede – da li će tu još nešto preduzeti?

Hvala, predsednice.

Prvo pitanje koje postavljam postavljam ga već ne znam koji put, zato što nisam dobila odgovor do dana današnjeg, a postavljam ga premijerki Ani Brnabić. Tiče se izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine, odnosno o restituciji, jer 100 hiljada građana u ovoj zemlji čekaju odgovore i nemaju rešenja od Agencije za restituciju.

Pitam predsednicu Vlade Anu Brnabić – da li je gotov i kada će stići u skupštinsku proceduru zakon o izmeni, o vraćanju oduzete imovine?

Pitanje se tiče isto restitucije, pitam i ministarku pravde Nelu Kuburović – kada će i u kom pravcu će ići Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti i kada će i te izmene stići u skupštinsku proceduru?

Treće pitanje postavljam Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću. Na sajtu republičkog zavoda za traženje poslova sam našla da je od 1.681 slobodnog radnog mesta 1.100 radnih mesta u Beogradu, pa pitam ministra Đorđevića – da li misli da u ovoj zemlji samo postoji Beograd i da li samo u Beogradu ima radnih mesta? Ostaje negde oko 500 radnih mesta u celoj Srbiji.

Kako će se ova Vlada, a i ministar Đorđević, izboriti sa decentralizacijom, o kojoj stalno pričaju i da li misle na neki način da zaustave egzodus naših građana u gradove, posebno u Beograd, jer vidimo da je stvarno od 1.161 radnog mesta, 1.100 radnih mesta slobodnih u Beogradu?

Molim Ministarstvo za rad da mi navede tačno programe kojima bi se sprečio egzodus naših građana, ne samo u Beograd i u velike gradove, ali i iseljavanje naših građana u inostranstvo. Svake nedelje čujemo da naši građani zauvek odlaze na Novi Zeland, u Kanadu, itd. Znači, s tim nemaju veze samo mala sela, imaju i gradovi. Šta naša Vlada i Ministarstvo preduzimaju povodom toga?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu za saobraćaj, odnosno ministarki Mihajlović i „Putevima Srbije“ - na osnovu čije procene i odobrenja su određivane tri puta više putarine na autoputu Beograd – Subotica. Znamo da sada iznose 350 dinara, do sada su bili 110 dinara, mađarska. Zašto ministarka Mihajlović kaže da nikada Srbija neće uvesti vinjete, a vinjete ima cela EU, odnosno ceo ovaj region kome, možda i mi težimo da pripadamo?

Na primer, Mađarska vinjeta za deset dana iznosi deset evra, slovačka za sedam dana 15, Rumunska za deset dana tri evra itd.

Ako od putarine očekuju povećanje prihoda od 80 miliona dinara mesečno, zanima me koliko od tog prihoda će dobiti Vojvodina, odnosno koliko će ostati u Vojvodini, jer govorimo o delu autoputa Beograd – Subotica, tako da me interesuje koliko će ostati Vojvodini?

Sledeće pitanje postavljam Slavici Đukić Dejanović, a tiče se novog Zakona o podršci porodici. Očekujemo da Vlada Srbije na neki način i ovim zakonom ispravi neke nepravde, koje su se do sada trpele oko isplate trudnice, a znamo koliki nam je natalitet, da takav natalitet nismo zabeležili, nije bio od Prvog svetskog rata. Tako da, jednostavno mislim da politika prema tome nije dobra, prema demografiji.

Ali, pitam. Poruka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da je problem u isplati naknade trudničkog bolovanja nastao zbog neadekvatnog planiranja sredstava prethodnog rukovodstva trudnicama i njihovim porodicama, a to porodicama i trudnicama hoću da kažem da ne znači ništa.

Najmanje što trudnice zaslužuju jeste da se sazna ko je odgovoran za tu grešku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da li će ti koji su to pogrešili, ili jednostavno nisu omogućili da trudnice na vreme dobiju tu svoju nadoknadu, da li će biti kažnjeni i da li će oni odgovarati i kada će se to desiti?

Hvala potpredsedniče.

Prvo svoje pitanje upućujem premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o vraćanju oduzete imovine i o obeštećenju, pa pitam – kada će u skupštinsku proceduru stiće izmene Zakona o vraćanju imovine, jer 100.000 građana čeka da im Agencija za restituciju reši predmete i da li će u tom zakonu biti predviđena supstitucija?Drugo pitanje postavljam ministru finansija Dušanu Vujoviću, a tiče se Zakona o PDV. Naime, domaći preduzetnici koji su orijentisani na izvoz svojih proizvoda i robe podnose dokumentaciju za prijavu PDV svakog meseca i to do 15. u mesecu. Pošto se pri izvozu PDV ne iskazuje, ali svakog meseca pri poreskoj prijavi, država je u obavezi da im vrati PDV, jer oni za te novce od povratka PDV kupuju sirovine uglavnom na domaćem tržištu, na koji se PDV obračunava, a finalni proizvod plasiraju u izvoz, gde im se PDV ne zaračunava. Država je u obavezi da na osnovu Zakona o PDV, u roku od 45 dana vrati preduzetnicima PDV od momenta prodaje poreske dokumentacije, znači od 15. kada oni to predaju, kao i svaki preduzetnik, kod kojeg je situacija obrnuta, mora da vrati PDV u određenom zakonskom roku, jer ako to ne uradi on krši zakon.Država krši zakon, jer sam proverila i dobila neke informacije od građana, da i po tri, četiri meseca, a nekada i do pola godine kasni sa povratkom PDV, što stvara problem kod tih preduzetnika. U slučaju kada preduzetnik mora da plati PDV država je jako efikasna, on PDV mora da plati u roku od 45 dana, a povrat PDV čeka i do pola godine.

Pitanje ministru Vujoviću – zašto Ministarstvo finansija ne poštuje Zakon o PDV i ne vraća PDV preduzetnicima u zakonskom propisanom roku od 45 dana?Drugo pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović, a odnosi se na oslobađanje plaćanja u predškolskim ustanovama – zašto opštine mogu same da određuju da li će treće dete i sva ostala deca posle tog trećeg deteta boraviti besplatno u obdaništima ili ne? Zašto su deca diskriminisana, ako žive u nekim nerazvijenijim opštinama, roditelji moraju da plaćaju punu cenu?

Pitanje sam dobila od mojih prijatelja koji žive u opštini Kula, jer je opštinsko veće početkom septembra ili krajem avgusta donelo odluku da svako treće dete i naredno dete po rede, sada plaća 50% od cene boravka, a do sada je to bilo besplatno. Zato pitam ministarku Đukić Dejanović – zašto je to različito u svakim opštinama?Ministra Mladena Šarčevića i Jasminu Milošević iz Agencije za bezbednost saobraćaja pitam – šta se dešava sa školskim autobusima? Znamo da su pojačane kontrole vozača autobusa koji prevoze decu i učenike na ekskurzije, ali pitam ko kontroliše i kako se kontrolišu autobusi koji prevoze učenike od mesta do mesta u toku školske godine? Dolazim iz kulske opštine gde su autobusi jako stari. Opština je angažovala privatno preduzeće koje prevozi učenike, ali učenici dojavljuju i imam informacije da su autobusi jako stari, da se kvare, da jednostavno ne stižu na vreme na časove, da se desilo da su čak izgoreli autobusi pa tako sa njima putuju, ne znam ni ja šta.

Zato pitam, ko kontroliše te autobuse i da li ti tehnički pregledi možda treba da se uvedu na svaka dva meseca ili na pola godine, jer bezbednost dece je stvarno ugrožena?Još jedno, poslednje, pitanje pitam ministra Zlatibora Lončara, a tiče se besplatnih prevencija građana koje su stvarno za pohvalu i koje su uspele, ali mislim da su opet diskriminisani građani koji žive na selima, jer jednostavno oni ne mogu da doputuju do prvog svog kliničkog centra ili do Opšte bolnice. Prvo i prvo, daleko im je, treba možda na neki način organizovati taj prevoz jer oni ne mogu da obave te besplatne preventivne preglede, pa pitam da li će se tu nešto uraditi?

Hvala predsednice.

Svoje pitanje usmeravam, u stvari postavljam predsednici Vlade Ani Brnabić, a tiče se restitucije. Obećala je nova Vlada da će do kraja godina doneti izmene Zakona o obeštećenju, odnosno Agencija za restituciju je obećala da će pomoći da se to uradi. Oko 100.000 građana do sada čekaju, a podneli su zahteve, čekaju da dobiju rešenja i ne znaju šta se sa njihovim rešenjima jednostavno dešava i dokle će postupak vraćanja oduzete imovine da traje.

Zato pitam predsednicu Vlade Anu Brnabić da li je gotov Predlog izmena Zakona o vraćanju oduzetog zemljišta ili imovine? Da li će u njemu biti supstitucije i kada će stići na dnevni red? Pitam i kada se poslednji put sastala komisija za izmenu tog zakona?

Da li je Vlada razmatrala zajednički predlog, a taj predlog je od 15. avgusta 2011. godine, nevladinih organizacija, verskih zajednica, Jevrejske opštine, da građani Srbije ostvare pravo na vraćanje nepravedno oduzete imovine pod istim uslovima kao što je imovna vraćena i crkvama, jer po Ustavu Republike Srbije, svi građani Republike Srbije su ravnopravni. Tako da, jednostavno, zašto je crkvi vraćeno sve i primenjena je ta supstitucija, a građanima ne i nekim verskim zajednicama to se nije desilo?

Obzirom da je Zakon o opštem upravnom postupku propisao da se građanima mora omogućiti pristup organima radi ostvarenja Ustavom garantovanih prava, zašto se nadležna Agencija za restituciju, za koju je nadležno Ministarstvo finansija ponaša kao da nije deo tog poretka, odnosno Republike Srbije, pa odbija, odbacuje i protivzakonito ćuti na zahteve građana pune tri-četiri godine.

U vezi sa tim problemom, zašto Ministarstvo finansija kao drugostepeni i nadzorni organ nad Agencijom za restituciju ne sprovodi Zakon o opštem upravnom postupku na način da se postupci pred organom u kojima su predviđena prava građana ponove u upravnom postupku? Znači, građani nemaju pravo, kad već dobiju jedno rešenje, nemaju više pravo da se žale, a ne da Agencija za restituciju se odnosi prema građanima kao da su došli iz trećeg sveta. Zašto Agencija izmišlja sopstvena pravila, pravna pravila, prilikom postupanja, a protivna su materijalno-pravnom poretku?

Pitam i ministarku Zoranu Mihajlović, Republički geodetski zavod, Katastar nepokretnosti, ključan je za sprovođenje vladavine prava i zaštite privatne svojine u postupku restitucije, u kojoj fazi je Predlog izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru? Jer, mnogi zainteresovani građani ostali su bez vlasničkih podataka o sopstvenoj imovini, pa im je na taj način onemogućeno da učestvuju u vraćanju svoje imovine. Građani su zainteresovani da učestvuju u izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, jer današnji zakon nije omogućio da se njihova oduzeta imovina u Katastru nepokretnosti uopšte vidi, naročito kada je Katastar posle 10 godina nedostupan za ostvarivanje prava na oduzetoj imovini, tako da završetkom postupka izlaganja predviđena je nedozvoljenost povraćaja u pređašnje stanje i ponavljanje postupka, to sam već naglasila.

Pitam i ministarku pravde Nelu Kuburović, sve navedeno je protivno postupajućem procesu Zakona o opštem upravnom postupku, pa Katastar nepokretnosti uskraćuje pravo na imovinu na način da je zabranjeno ponavljanje postupka u predmetima, kada isti Katastar nepokretnosti nije dostavio podatke o postojanju imovine. Kada i u kom pravcu, po pitanju privatnog vlasništva, su predviđene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i Katastru nepokretnosti?

Takođe pitam i ministra poljoprivrede, Nedimovića, znamo da je obećao da će se ublažiti sve posledice i suše i svega onoga što se dešavalo u ovoj poljoprivrednoj, da kažem, godini, ali umesto obećanog jeftinog dizela i nekim povlasticama u jesenjoj setvi, ništa se od toga nije desilo. Nisu paori, poljoprivrednici oslobođeni od poreza, niti ičega, nego im na naplatu stižu samo veći porezi nego što je to bilo prošle godine. Olakšica nema, nema ni olakšica u PIO doprinosima, nisu ukinute na neki način naknade za odvodnjavanje. Pitam ministra Nedimovića, da li će i kada će olakšati život poljoprivrednicima?

Hvala.

Pošto je jako puno danas rečeno o toj naknadi za rad učenika u preduzećima ili u nekim firmama, Ligu socijaldemokrata Vojvodine interesuje kako ste došli do tih 70% od minimalne cene rada za nadoknadu? Hoću da kažem da će ti učenici imati sve obaveze koje imaju i zaposleni u tim firmama, ali jednostavno njihova prava, ne znam, će biti ograničena. Na primer, pravo, ako poslodavac ne ispunjava sve te obaveze prema njemu, kome će učenik da se žali? On jednostavno nije zaposlen u firmi, nije za njegov rad nadležna inspekcija rada. Da li će on da se žali školi, direktoru ili kome već? Ko će da štiti prava učenika u tim firmama, u tom nekom njegovom učenju uz rad?

Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom smo hteli da ga dopunimo na neki način i da podstaknemo, opet na neki način, lokalnu samouporavu da finansira fakultativno učenje maternjeg jezika u predškolskim ustanovama, jer ovim članom se govori to da lokalna zajednica može da upotpuni kvalitet onog vaspitnog i obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi uvođenjem nekih van nastavnih aktivnosti, kao što je tu i fizičko i muzičko i engleski jezik.

U tom članu i piše da treba da poštuje specifičnosti sredine. Znači, ako je multinacionalna sredina da poštuje i uvođenje maternjeg jezika ka fakultativnog, ali znam iz prakse da to već postoji u nekim predškolskim ustanovama, npr. u Novom Sadu, u Kuli, u Vrbasu, gde se neguje rusinski jezik npr, ali tu nastavu u predškolskoj ustanovi niko neće da finansira. Bar smo mislili da u tim predškolskim ustanovama, u tim opštinama gde su jezici bar u službenoj upotrebi da se ovde na neki način ovim članom natera da lokalna zajednica finansira tog nastavnika-vaspitača, koji će jednom ili dva puta nedeljno dolaziti da taj jezik nacionalne manjine se podstiče i u stvari da se to finansira.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, posle jučerašnjih diskusija i razmišljanja ne znam da li ću se usuditi da govorim o manjinskom obrazovanju, jer jednostavno vidim kakvo je raspoloženje i prema nacionalnim manjinama, a kamoli prema obrazovanju i nekom izražavanju na svom jeziku. Razočaralo me je razmišljanje ponekih poslanika koji su ipak moje kolege i mislim da ovde nije bilo mesto za takve razgovore.

Daću samo primedbe u nekim članovima, jer sam mislila da će ovaj zakon o osnovnom, srednjem ili predškolskom obrazovanju ispraviti neke nepravde sa kojima se već godinama nacionalne manjine suočavaju, imaju problem u svom obrazovanju. Osnove sistema obrazovanja i vaspitanja jednostavno nisu se doticale tih problema, pa sam stvarno mislila da će prvenstveno Zakon o osnovnom obrazovanju ispraviti neke nelogičnosti s kojima se stvarno obrazovanje suočava i ima probleme. Prvenstveno se to odnosi na izborni predmet koji se sada ne zove izborna nastava, nego izborni program, gde se veronauka i građansko vaspitanje ocenjuju opisno. To je bilo i do sada i mislim da je to u redu, jer jednostavno nismo svi istih konfesija i nismo svi raspoloženi da na neki način učimo građansko, mislimo da to na neki način nije ni trebalo da pripada školama, po mom mišljenju. Mi smo svi išli na veronauku, ali smo išli u crkvama i mislim da to ipak pripada crkvama, a građansko da pripada nekom svom kućnom vaspitanju. To je moje lično mišljenje.

Što se tiče nastave na jezicima nacionalnih manjina, posebno mislim u Vojvodini, gde obrazovanje ima svoj kontinuitet, ja npr. pripadam rusinskoj nacionalnoj zajednici gde smo pre nekoliko godina proslavljali 260 godina obrazovanja na rusinskom jeziku, imamo celu vertikalu obrazovanja na tom jeziku, ja sam čak i studirala na rusinskom jeziku na katedri za rusinski jezik u Novom Sadu i mislim da niko nema problem sa tim da se u tom nekom svom školovanju na maternjem jeziku, niti na poslu, niti u nekom svom profesionalnom, niti nekom drugom napredovanju.

Zato sam mislila da će to učenje maternjeg jezika kao fakultativne nastave jednostavno dobiti neki drugi tretman, a tretman je ostao isti. Znači, čak je na neki način, koristiću taj neki termin, uniženo jer se nastava na jeziku nacionalne manjine, odnosno fakultativno učenje jezika, sada više neće ocenjivati, nego će se ocenjivati opisno, znači, imaće isti tretman kao i građansko vaspitanje i veronauka. Ni do sada to nije bilo dobro jer se taj predmet ocenjivao, ali ocena nije ulazila u prosek. Ne kažem da sada to daje neki motiv i roditeljima i deci da idu na učenje maternjeg jezika ako će se to ocenjivati brojčano i ako će ocena ulaziti u prosek, ali ipak znamo da nam je multikulturalnost, da nam je tolerancija, videli smo to u Skupštini, stvarno na nekom testu i jednostavno me interesuje zašto se to ne ocenjuje brojčano.

Na Odboru za obrazovanje ste mi rekli, ministre, da je to zbog tog fonda časova. Ali, mi smo davno predlagali, pošto je to u Vojvodini stvarno primenljivo, a primenljivo je i u celoj Srbiji, zašto se ne uvede i jezik društvene sredine, to je komšijski jezik? Ta tolerancija vidimo stvarno da nam je sada na nekom jako niskom nivou. To bi bili komšijski jezici, to su jezici koji pripadaju Evropskoj uniji, npr. mađarski, slovački, rusinski, hrvatski, bugarski, makedonski, to su jezici koje mi treba da naučimo ne zbog toga što imamo saživot sa tim svojim komšijama, nego jednostavno zašto ne učiti taj jezik? Ako mislite da bi pripadnici nacionalnih manjina bili na neki način oštećeni time što bi imali jedan predmet više, mislim da to nije u redu.

Drugo, to bih pohvalila, da se u srednjoj školi učenje maternjeg jezika, fakultativno učenje jezika, ocenjuje i brojčano, a ne opisno kao u srednjoj školi, po mom mišljenju je to dobro, ali opet, ta ocena ne ulazi u prosek. Opet govorimo o tome zašto ta ocena ne ulazi u prosek. Jednostavno, opet neki drugi problem u tome, ako deca ne nauče maternji jezik, a ne kažem da je škola ta koja uči maternji jezik, roditelji su prvenstveno ti koji uče decu maternji jezik, ako se ne afirmiše učenje maternjeg jezika u osnovnoj školi, zašto se afirmiše u srednjoj školi? Mislim, ko ne nauči maternji jezik u osnovnoj školi, u srednjoj ga sigurno neće učiti, niti mu je stalo do toga da ima neku dobru ocenu iz tog predmeta. To su neke moje zamerke.

Još jedna moja zamerka, u dvojezičnoj nastavi zašto nema saglasnosti nacionalnog saveta u uvođenju dvojezičke nastave? Jednostavno, u skladu sa lokalnom samoupravom, koja je i osnivač osnovnih škola, ali na primer u mešovitim sredinama ili u sredinama gde se uvodi ili srpsko odeljenje, mislim da se o tome radi, da se ili uvodi srpsko odeljenje ili se uvodi odeljenje na jeziku nacionalne manjine. Zato mislim da bi nacionalni savet tu trebalo da da saglasnost i u jednom i u drugom slučaju. Ne mislim sada tu ni na jedan ni na drugi jezik.

Mislim da Nacionalnom savetu stvarno treba da ima, da da ne mišljenje, nego saglasnost, jer kažem ili se uvodi srpsko odeljenje, ili se uvodi odeljenje na jeziku nacionalne manjine.

Još oko predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ako mislim da se i tu stalo na lokalnoj samoupravi, jednostavno u tom delu gde se navodi da lokalne samouprave na neki način mogu da finansiraju neke dodatne aktivnosti deci u predškolskim odeljenjima. Na primer, ne znam učenje engleskog jezika ili neke ne znam sekcije. Znači učenje, fakultativnog učenja maternjeg jezika u sredinama gde nema redovne predškolske nastave na tom jeziku, to jednostavno visi i to niko ne finansira. Tog na primer vaspitača ili nastavnika, učitelja koji će doći jednom ili dva puta nedeljno da uči decu maternji jezik. Zato tu sam, mislila da lokalne samouprave ipak treba da daju neku nadoknadu tom vaspitaču koji će doći da neguju taj maternji jezik.

Hvala vam, i mislim da su to uglavnom amandmani LSD Vojvodine podnela, pa vas molim da vi to još jednom razmotrite.

Hvala predsednice.

Svoje pitanje sam postavila, isto danas postavljam to pitanje, pošto odgovor nisam dobila, 30. juna ove godine, a odnosilo se na obeštećenje AP Vojvodine, a tiče se NIS-a ili „Naftagasa“.

Da li je i kada Vlada, sada postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić – da li je i kada Vlada Srbije razmotrila i koje mere je preduzela povodom informacije o potrebi obeštećenja AP Vojvodine, po osnovu ulaganja građana Vojvodine u izgradnju „Naftagasa“ i drugih delova NIS-a na teritoriji AP Vojvodine, sa zaključcima koje je Skupština AP Vojvodine uputila Vladi Republike Srbije 29. oktobra 2014. godine, jedan dan nakon što je informaciju sa zaključcima usvojila Skupština AP Vojvodine?

Skupština AP Vojvodine je tog 29. oktobra 2014. godine dala zahtev da se na AP Vojvodinu i lokalne samouprave, na teritoriji Vojvodine besteretno prenese 55% akcijskog kapitala Republike Srbije u NIS-u, kao obeštećenje za ulaganja koji su građani Vojvodine uložili u izgradnju „Naftagasa“ i drugih delova NIS-a.

Skoro tri godine, znači, od 2014. godine Vlada Republike Srbije se ne izjašnjava o dokumentu, koji je uputilo najviše predstavničko telo dva miliona građana AP Vojvodine.

Pitam premijerku Anu Brnabić, da li će na dnevni red Vlade stići taj problem obeštećenja AP Vojvodine, a tiče se NIS-a?

Vojvođanski „Naftagas“ je centralizovan i kao NIS je ustupljen budzašto u rezerve sa svim rezervama nafte i svim što je posedovao tada, ruskoj kompaniji u zamenu za dva neispunjena obećanja, a to je da će Kosovo biti nezavisno i da ćemo dobiti južni tok.

Pitam premijerku Anu Brnabić, da li je od toga Republika Srbija nešto dobila do dana današnjeg?

Drugo pitanje postavljam ministru Branku Ružiću i pitam ga – da li je glasao za odobravanje isplate 100 miliona dinara iz budžetske rezerve gradu Beogradu na poslednjoj sednici Vlade?

Ova isplata obrazložena je potrebom Beograda za izvršenjem obaveza usred smanjenog obima prihoda grada.

Za neverovati je činjenica da se u najbogatijoj sredini u Srbiji, a to je Beograd, odobravaju ovoliko velike isplate iz budžetske rezerve, dok većina lokalnih samouprava, jedva finansijski preživljava.

Ministar Ružić bi morao da zna da je Beograd u ukupnom dugu svih lokalnih samouprava u Srbiji učestvuje sa više od 78%.

Takođe, pošto je sedište Ministarstva kojim Ružić rukovodi u Beogradu sigurno su mu poznati veliki radovi koji se sada obavljaju na teritoriji Beograd, pa, pitam da li u drugim delovima Srbije isto se radi, to što se radi u Beogradu?

Moja stranka LSV traži da ministar Ružić da odgovor zašto su ovako velike isplate iz budžetske rezerve potrebne Beogradu, a ne i drugim selima ili gradovima u Republici Srbiji, Alibunaru, Senti, Kniću ili Priboju?

Da li su po Ustavu svi građani Republike Srbije isti i da li imaju svi građani Republike Srbije ista prava na budžetske rezerve ili na to imaju pravo samo građani Beograda?