Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, član 45. Predloga zakona menja se i glasi – u članu 104. stav 3. zamenjuje se stavovima: „Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti uz jednak doprinos i odgovornost. Poslodavac ne može radniku da obračuna i isplati zaradu u iznosu manjem od iznosa određenim kolektivnim ugovorom. Ako osnova i merila za isplatu zarade nisu uređeni kolektivnim ugovorom, poslodavac koji zapošljava najmanje 10 radnika dužan je da ih utvrdi Pravilnikom o radu. Ako zarada nije određena prema kolektivnom ugovoru, odnosno Pravilnikom o radu, ugovor o radu mora da sadrži dovoljno podataka na osnovu kojih se zarada mogla odrediti. Zarada se isplaćuje nakon obavljenog rada, u tekućem mesecu za prethodni mesec. Zarada i naknada zarade isplaćuju se u novcu. Ako kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno, zarade i naknade zarade za prethodni mesec isplaćuju se najkasnije do 15 dana u idućem mesecu.“
Predlog zakona ne sadrži dovoljno garancija za određivanje zarada i njenu isplatu, te se predloženim dopunama garantuje isplata zarade po merilima i kriterijumima za obračun zarade koji se utvrđuju u kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu, a što je naročito bitno da tzv. mali poslodavci isplaćuju zarade po unapred utvrđenim merilima.
Rad jednake vrednosti ne može da se vezuje za ostvaren doprinos, jer ako je ostvaren znači da je došao kroz postupak vrednovanja i valorizacije. Isplata zarade mora se utvrditi kao obaveza poslodavca sa određenim rokom. U Srbiji je trend da se kasni sa isplatama, da se one umanjuju i van ugovorenih odnosa. Krajnji cilj ovog amandmana je da svi poslodavci moraju imati unapred utvrđena merila za određivanje zarade i da se ona mora isplaćivati u određenom roku, a znamo da je to otprilike 15. u mesecu, pošto se 15. u mesecu puni i budžet.
Ako je za tzv. PDV određeno da se isplaćuje 15. u mesecu, zašto se i zarade ne isplaćuju u ovom roku i zašto to ovim zakonom nije određeno?

Hvala predsedavajući.

Amandman koji je podnela LSV, takođe se odnosi na porodiljsko odsustvo kao što su i naši prethodnici rekli. Predloženim amandmanom predviđa se zadržavanje zakonskih odredbi. Stav 1. i tri člana 187. su koliziji, jer ne može zaposleni da bude na porodiljskom odsustvu bez zvanične dokumentacije sa kojom poslodavac nije upoznat.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, svoje pitanje postavljam ministru finansija Lazaru Krstiću i premijeru Aleksandru Vučiću, a odnosi se na protest koji je ovih dana, odnosno juče bio u opštini Kula.
Nezadovoljni zemljoradnici iz Sivca, Kule, Kruščića, Lipara i Crvenke okupili su se juče sa svojim traktorima ispred zgrade opštine Kula nezadovoljni što država planira da državnu zemlju da na korišćenje Arapima po minimalnoj ceni. Poljoprivrednici traže odgovor na pitanje - zašto je nadležno ministarstvo odlučilo da 3.334 hektara državnih oranica u ovoj opštini izuzme iz licitacije prema prečem pravu zakupa za stočare i vlasnike zalivnih sistema? Država planira da državno zemljište da Arapima u zakup na 20 godina po minimalnoj ceni.
Ministarstvo finansija će izdati u dugoročan zakup više od 3.000 hektara partnerima iz Arapskih Emirata, arenda će biti 100 evra po hektaru. Naši paori su plaćali mnogo više taj zakup. Kažu da je to bilo i preko 300 evra. Emirati su dobili mogućnost da biraju zemlju koju žele da koriste na 20 godina. Lokalni zemljoradnici na svake tri godine moraju da licitiraju ovo zemljište. Ukoliko se njihove sumnje ostvare, neće imati te mogućnosti nadalje, pa mole nadležne da ne dozvole da se zemlja uskrati domaćim poljoprivrednicima, jer neće imati egzistenciju.
Pre dve nedelje ovi paori su bili u Ministarstvu poljoprivrede i nisu dobili nikakve informacije, jer su im u Ministarstvu poljoprivrede izričito rekli da sa time upravlja Ministarstvo finansija, odnosno ministar Krstić. Zato i postavljam pitanje ministru Krstiću - šta dalje misli, da li će primiti paore iz opštine Kula i da li će ih posavetovati šta da rade, pošto su poneki poljoprivrednici uzeli kredite znajući da će možda dobiti to poljoprivredno zemljište dalje na korišćenje, a jednostavno u septembru i oktobru ti ugovori im se raskidaju?
Prema njegovim rečima, zemljoradnici imaju saznanja da stranci preko svojih firmi mogu da kupe i drugo zemljište, odnosno Emirati žele da kupe i deo zemljišta koji je u posedu AD Bačka, i to preko 2000 hektara, čime bi ta firma otišla u stečaj, a oko 120 ljudi bi ostalo bez posla, čime je, naravno, ugrožena egzistencija stanovnika opštine Kula. Zato u svom poslaničkom pitanju molim ministra Krstića i premijera Vučića da mi odgovore šta će se desiti sa tim državnim zemljištem, da li će stvarno naši paori biti uskraćeni za 3.300 hektara svoje zemlje, kakvi su ugovori napravljeni sa Emiratima na teritoriji opštine Kula i šta će biti sa poljoprivrednim imanjem preduzeća AD Bačka u Sivcu?

Hvala predsedavajući.
Svoje pitanje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministru Verbiću. Interesuje me – kada će u skupštinsku proceduru doći Zakon o udžbenicima, pošto je Agencija za borbu protiv korupcije u više navrata upozoravala da Zakon o udžbenicima koji sada postoji daje mogućnost za korupciju u prodaji udžbenika za osnovne, srednje i visoke škole?
Takođe, prvo pitanje postavljam – kada će doći u proceduru Zakon o udžbenicima? Drugo pitanje postavljam ministru Verbiću, a tiče se udžbenika niskotiražnih, odnosno interesuje me – koliko će se štampati i koji se udžbenici štampati za novu školsku godinu koja nailazi u septembru? Interesuje me – da li se već zna i kolika su sredstva namenjena za štampanje udžbenika i za niskotiražne udžbenike i za udžbenike koji nedostaju u osnovnim školama, pošto znamo da su sredstva umanjena, a sredstva za niskotiražne udžbenika čak ni ne postoje u budžetu?
Ta dva pitanje postavljam ministru Verbiću i očekujem da će u narednim mesecima, odnosno do septembra da se reši i da će Zakon o udžbenicima doći u proceduru što pre da bi se na jedan način ti koruptivni elementi u plasmanu udžbenika zaustavili.

Poštovana ministarko, saradnici ministarstva, hvala mojim kolegama što su ovaj moj amandman obrazložili isto tako kao što bi ga ja obrazložila.       
Očigledno je da ima ljudi koji razmišljaju o položaju nacionalnih zajednica, razmišljaju o zakonu koji je donesen, da bi jednostavno unapredio prava nacionalnih zajednica, ali mislim da ovaj član 4b. stvarno ne unapređuje nego unazađuje prava nacionalnih zajednica u Republici Srbiji sa kojima mislim da možemo samo da se pohvalimo, jer u regioni ni jedna država nije regulisala prava pripadnika nacionalnih zajednica kao što je regulisala naša država.
Mislim da na testu sa ovakvim članom, sa ovakvim odlukama sa ovakvim predlogom stvarno padamo iz razloga što brisanje nacionalnih saveta iz registra a ne znajući koje su tačno odredbe zašto se briše taj nacionalni savet, nekome po volji nekome ne. Ne vidim mere zašto i po čemu je nekome volja da ima ili nema nacionalni savet, a da neko određuje da li on stvarno ulaže svu energiju da njegov nacionalni savet postoji. Ne znam koja su to merila i koja će biti na kraju krajeva merila da se nacionalni savet briše iz registra.
Naznačeno je da može da se raspusti po jednom i drugom razlogu. Vi ste to objasnili nekom voljom pripadnika nacionalne manjine da li oni hoće da imaju nacionalni savet ili ne. Brine me taj podatak – šta ako se raspusti nacionalni savet mesec dana možda posle izbora, da li onda tri ipo godine ili više jedna nacionalna zajednica neće imati svoj nacionalni savet jer ako se nacionalni savet izbriše iz registra, nacionalna zajednica mora da čeka izbore koji će biti…
( Predsednik: Vreme.)
… koristim vreme poslaničke grupe. Ta nacionalna zajednica tri ipo godine neće imati nacionalni savet. Znači, ona neće moći da se afirmiše u obrazovanju, kulturi, onim tačkama koje predviđa Zakon o nacionalnim savetima.
Još u obrazloženju sam rekla da predloženi član 4b. je u suprotnosti sa novopredloženim članom 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, s obzirom da se njime član 40. st. 4. i 5. propisuje da zakon kao meru predviđa formiranje privremenog organa. Taj član predviđa ipak da u nekom slučaju nacionalni savet, ako se raspusti, ako ne funkcioniše, može do sledećih izbora da ima privremene organe. Ovaj član 4b. to ne predviđa. On je u suprotnosti sa jednim članom ovog istog Zakona o nacionalnim savetima. Brisanje nacionalnog saveta iz registra nije u skladu sa Ustavom RS, posebno što nacionalna manjina čiji je nacionalni savet brisan iz registra ima pravo da bira ovi nacionalni savet tek u ono periodu kada se održavaju izbori za sve nacionalne savet. To praktično znači, to sam već rekla, da jedna nacionalna zajednica čiji će nacionalni savet biti izbrisan iz registra neće možda raditi tri ipo godine, a po drugom članu ima pravo na privremene organe.

Hvala predsednice.
Moj amandman se odnosi na to da nacionalni savet bira predsednika i članove izvršnog odbora iz reda članova nacionalnog saveta na predlog predsednika nacionalnog saveta.
Po meni, ovde je dato veliko pravo predsedniku nacionalnog saveta, to je jedno. Drugo, na šta sam reagovala to je to, zašto članovi izvršnog odbora moraju da budu i članovi nacionalnog saveta. Postavljam pitanje, da li ministri u Vladi moraju prvo da budu poslanici? Ne moraju. To su ljudi koji su stručni u svojim oblastima i mogu da se biraju i postanu ministri.
Mislim da ovaj primenljiv Zakon o izboru narodnih poslanika, izbora članova Vlade, treba i ovde da se primeni jer šta će se desiti ako npr. u nacionalnom savetu nema nijedan profesor ili ako nema nijedan u nacionalnom savetu, nijedan novinar. Da li to znači da će u Odboru za obrazovanje koji je deo tog izvršnog odbora možda da prati neki čovek koji je amater u nekom kulturno-umetničkom društvu, a prošao je kao član nacionalnog saveta? I da li će možda Odbor za informisanje pratiti neki pravnik koji nema veze sa informisanjem, tu ulazi i kultura, službena upotreba jezika i pisma. Tako da mislim da osim ovoga što je data prevelika volja, preveliko pravo predsedniku nacionalnog saveta mislim da članovi izvršnog odbora ne moraju da budu i članovi nacionalnog saveta kao što i ministri ne moraju da budu poslanici.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ne mogu ovde da prećutim jednu činjenicu, jednu rečenicu koja je ovde izgovorena, a tiče se toga da je izgovoreno da jedino Nacionalni savet Mađara nema problema i jedini nacionalni savet od svih 19 radi dobro. To nije istina i hoću ovo da kažem iz tog razloga što ne bi volela da ovo uđe i ostane jedino zapisano u stenogramu koji će jednog dana neko čitati i proučavati.
Nacionalni saveti imaju svojih problema. Po nekima je već treći mandat na neki način, ali u neposrednim izborima je prvi. Znači, ne funkcionišu svi kako bi trebalo, ali mislim da ono što im je zakonom i Ustavom određeno, a to je ispunjavanje te četiri oblasti, znači, obrazovanje, kultura, službena upotreba jezika i pisma i informisanje, ispunjavaju i rade kako je u njihovim mogućnostima.
Problemi koji postoje i prate nacionalne savete tiču se možda i tog odnosa države, ministarstva. Znamo ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a čuli smo koji je procenat nacionalnih zajednica u Republici Srbiji. Po mom mišljenju, ministarstvo za ljudska i manjinska prava, posebno u ovim osetljivim vremenima, kada smo devedesetih godina preživljavali to što smo preživljavali, kada se poneke nacionalne zajednice još uvek boje da se upišu u posebne biračke spiskove, da izostanak ministarstva za ljudska i manjinska prava, treba da postoji. Jednostavno, vidim taj razlog da država na nacionalnim manjinama nekako i štedi.
Problemi koji postoje, a tiču se isto nacionalnih saveta, to da se nacionalni saveti za neka svoja prava stvarno ne mogu izboriti i da možda velike nacionalne zajednice imaju matične države koje za njima stoje. Ja sam pripadnica nacionalne zajednice koja nema matičnu državu, kao i moj prethodni kolega koji je govorio o Bunjevcima. Mi živimo ovde 270 godina, nama je ovo jedina država. Znači, mi nemamo od koga da dobijemo udžbenike, ali mojoj nacionalnoj zajednici, na primer fali 37 udžbenika, koji su tretirani kao niskotiražni udžbenici, koje može da izdaje samo Zavod za izdavanje udžbenika, koji postoji u Beogradu, a znamo da tih problema nije bilo dok je Vojvodina imala punu autonomiju. Postojao je Zavod za izdavanje udžbenika u Novom Sadu koji je imao stručnu službu koja je izdavala te udžbenike. Znači, ne postoji dobar odnos države i tih nacionalnih saveta.
Po mom mišljenju, taj Savet za nacionalne zajednice, koji je osnovan, ali nikada nije proradio, koordinacija nacionalnih saveta nikada nije zaživela, kao institucija Savet za nacionalne zajednice, koji bi stvarno trebao da bude ta kopča i koji bi trebao da bude kontakt između države, ministarstva, kancelarije, ne znam kako to da nazovem o izostanku ministarstva, ne funkcioniše.
Tako da pričati o tome da je Savet nacionalne zajednice Mađara jedini koji dobro funkcioniše, u kome se niko ne svađa, gde sve dobro ide, to nije istina. Možda treba gledati i sagledati to iz drugih uglova. Nacionalni savet rusinske zajednice ne čine, da kažem, možda nije toliko stranački obojen, kao što su neki drugi nacionalni saveti, ali zbog toga, zbog te šarolikosti što tu učestvuju razna udruženja, razna kulturno-umetnička društva koja su ušla u nacionalni savet, mogu vam reći da dobro funkcioniše, kao i svi drugi nacionalni saveti koji su u Vojvodini.
Mogu da prikažem i tu jednu dobru stranu u vezi sredstava finansiranja, da sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije kasne, umanjuju se, a sredstva koja dolaze iz pokrajinskog budžeta, znači iz Pokrajinskog sekretarijata za Upravu i manjine dolaze redovno. Možda probleme u nacionalnim savetima treba drugačije sagledati, a ne reći da ne funkcionišu, da jedino jedan nacionalni savet dobro funkcioniše, a svi oni drugi se svađaju.

Poštovani predsedavajući, tražila sam u svom amandmanu da se kao poslednji stav doda da se posebni birački spisak nacionalnih manjina obrazuje pre svakog izbora za nacionalne savete. Time sam htela da postignem to, mislim nije rečeno i u tom pravilniku o posebnom biračkom spisku, kada se, na koji način ažurira posebni birački spisak, ko ga ažurira. Znamo da ga ažuriraju referenti u opštinama, ali tu postoji jako puno nedorečenosti.
Nema komunikacije između jedinstvenog biračkog spiska i posebnog biračkog spiska. Ako bi možda u tom jedinstvenom biračkom spisku bio neki odeljak bar da je ta osoba upisana u posebni birački spisak, ne mora da piše kojoj nacionalnoj zajednici pripada, ali to bi na neki način olakšalo posao referenata u opštinama.
Ideju za taj amandman sam u stvari dobila od nekih referenata koji rade u opštinama, koji su mi sugerisali da dolaze izbori za nacionalne savete gde će biti puno problema. Znamo da postoje problemi i sa jedinstvenim biračkim spiskom, a sa posebnim biračkim spiskom stvarno postoji jako puno problema. Tako da, volela bih da znam kako se ažuriraju posebni birački spiskovi.

Hvala, predsedavajući.
Ovaj amandman se isto odnosi na poseban birački spisak. Samo se nadam i verujem vam da više neće biti takvih problema kao što je bio problem 2010. godine, kada su bili izbori za nacionalne savete i kada je puno pripadnika nacionalnih manjina, bez obzira što su bili upisani u posebne biračke spiskove, jednostavno otišli na svoja glasačka mesta ili otišli tamo gde su prijavljeni, gde imaju boravak, prebivalište, a nisu mogli da glasaju jer jednostavno nisu bili na spisku, njihova imena se nisu nalazila na posebnom biračkom spisku.
Nadam se da ćete to popraviti i da do oktobra, kada nam dolaze izbori za nacionalne savete, da ćete svojom ažurnošću omogućiti…

Pripadnicima nacionalnih manjina da glasaju i da im to njihovo pravo ne uzmete.
Jednostavno, ja još nisam dobila vaš odgovor, a interesuje me, zato što hoću da učestvujem u svemu ovome, da pomognem, ne samo svojoj nacionalnoj zajednici nego i drugima, kao narodna poslanica, kako se ažuriraju posebni birački spiskovi.

Hvala, predsedavajući.
Ja sam ovim amandmanom htela da postignem da se pojednostavi glasanje. U izmeni piše da biračko mesto određuje se za glasanje gde ima najmanje 100 birača. Ovim amandmanom sam tražila da se to smanji na 50, jer znamo da imamo sela gde pripadnici nacionalnih manjina baš i nema 100, onda im je uzeto to pravo na glasanje. Moraju da putuju u opštinska mesta, što je u današnjem vremenu jako teško. Znamo da uglavnom seosku populaciju čine stariji ljudi. Mora tamo neko da ih vozi, moraju da unajmljuju autobuse. Jednostavno, problem je da ljudi putuju u opštinsko mesto da bi glasali.
Molim vas da uvažite ovaj amandman. Čisto je tehnički i pojednostavljuje, a ne čini ništa. Jednostavno, samo se smanjuje sa 100 na 50, što mislim da će biti bolje rešenje.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ministarko Udovički, saradnici Ministarstva, kao i svi moji prethodnici koji su govorili pre mene, hoću ja takođe da pohvalim nameru što su ove izmene zakona o nacionalnim savetima među prvim predlozima izmena zakona stigli u proceduru. Mislim da je to, između ostalog, i zbog toga što nam dolaze izbori za nacionalne savete, što ponekim nacionalnim savetima ističe vreme.
Ja sam članica Rusinskog nacionalnog saveta, koji je u četiri godine radio kako je radio, po onom zakonu koji smo doneli 2009. godine, sa svojim raznoraznim manama, a i dobrim stranama.
U ovim izmenama prvenstveno hoću da pohvalim što je konačno rešen izbor za članove nacionalnog saveta. Pokazalo se da u prošlim izborima Centralna izborna komisija nije baš dobro uradila izbore koji su bili pre četiri godine.
Pohvaljujem što će od sada ovim izmenama RIK voditi izbornu proceduru, kao što vodi i izbore za narodne poslanike. Pošto su izbori, da kažem, prepisani, izbori za nacionalne savete će biti isti takvi, kao što su i izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Pošto eto na neki način mogu da kažem da dolazim iz jedne nacionalne zajednice koja broji oko 16.000 pripadnika nacionalne zajednice, koja u Srbiji živi više od 260 godina, koja po Zakonu o nacionalnim savetima ima 19 članova, postoji kod mene bojaznost oko nekih izmena koje donosite i koje su predložene ovim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Prvenstveno postoji bojaznost kod mene, a i kod raznoraznih drugih pripadnika nacionalnih zajednica, kod Slovaka, Hrvata, koji nemaju predstavnike u zakonodavnom domu Republike Srbije, kada je u pitanju brisanje iz registra nacionalnih saveta.
Da li to znači da ako Nacionalni savet ovim tu tezama bude, da kažem, na neki način izbrisan iz registra, da li to znači da on u određenom periodu bude izbrisan odmah posle izbora, mesec, dva, tri posle izbora, da li za četiri godine u tri i po godine on neće raditi?
Znači, nacionalnoj zajednici se na neki način Ustavom zagarantovana prava obustavljaju, jer piše da izbori za nacionalne savete se obavljaju svi zajedno u periodu, u ciklusu od četiri godine.
Drugo što me možda brine u svemu ovome je to što znam iz prakse, izvršni organ ili sada po novom izvršni odbor, na neki način, nije savetodavno telo Nacionalnom savetu, nego je telu koje je stručno. Po novoj izmeni, članovi izvršnog odbora će moći da budu samo članovi Nacionalnog saveta. Po meni, znamo da nacionalni saveti obavljaju funkciju obrazovanja, brinu o obrazovanju, informisanju, službenoj upotrebi jezika i pisma, takođe i o kulturi i mogu da kažem da se pokazalo da su članovi Nacionalnog saveta uglavnom ljudi koji se ne bave tim strukama, bave se, ali ne baš i svi, uglavnom članovi Nacionalnog saveta su ponekad i amateri iz kulturno-umetničkih društava, ljudi koji su se možda profilisali u jednoj nacionalnoj zajednici, ali nemaju veze sa tim oblastima.
Zato mislim da predlog da članovi izvršnog odbora, da budu samo članovi Nacionalnog saveta, po meni nije dobar.
Drugo, takođe bih vam predložila da možda usvojite amandmane koje je predložila LSV je to što ste odredili da biračka mesta mogu da budu otvorena samo tamo gde ima 100 birača ili, sada po novom, pripadnika nacionalne manjine, menja se taj termin. U nekim sredinama živi manji broj pripadnika nacionalne zajednice koja hoće da glasa. U ovim vremenima kada je teško putovati, kada nam na selima živi populacija starija, odlaziti u opštinsko mesto mislim da je veliki problem i tim pripadnicima nacionalne zajednice je ponekad uskraćeno pravo da glasaju.
Što se tiče drugih izmena, mislim da su dobre. Pohvalila bih ih, ali mislim da treba napraviti još poneke izmene Zakona o nacionalnim savetima, jer praktično u radu i u ispunjavanju te četiri oblasti postoje stvarno velike poteškoće.
Posebno bih pohvalila govor svog prethodnika Enisa Imamaovića, koji je rekao da Savet za nacionalne manjine, koji je kolektivno tele, koji predstavlja sve pripadnike nacionalnih zajednica u Republici Srbiji, do sada nije proradio, što je po meni jedan veliki problem, jer mi u svojim nacionalnim savetima se brinemo o svojim pravima, ali ta neka kolektivna prava, nastupanje pred državom, jednostavno je u ovom slučaju, neradom tog Saveta za nacionalne zajednice ne postoji. Molila bih vas da možda u nekim izmenama zakona brinete o tome.
Takođe, ako se radi o jedinstvenom biračkom spisku, po meni, izmene su napravljene, ali nisu dobro napravljeni. Postoji jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak za pripadnike nacionalnih zajednica.
U lokalnim samoupravama od referenata sam čula da ne postoji, da kažem, dogovor, pripadnik nacionalne zajednice svojom dobrom voljom se upisuje u poseban birački spisak, ali ne prati jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak, tako da referenti koji rade u opštinama ne znaju da li je određena osoba sa posebno biračkog spiska, da li se preselila, da li je živa, da li se ispisala, upisala, tako da su predložili da jedinstveni birački spisak sadrži neku odrednicu gde piše da li se ta osoba upisala u poseban birački spisak.
Mislim da to nije kršenje prava. Svako ko se upisao u poseban birački spisak, on je već na nekom spisku, tako da mislim da to treba da prati jedinstveni birački spisak, da treba da prati i poseban birački spisak.
U svemu ovome, LSV je predložila pet amandmana. Svi amandmani su podneseni sa jednom dobrom namerom da se ovaj deo izbora usaglasi, unapredi, tako da vas molim da pogledate naše amandmane.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, svoje prvo pitanje upućujem ministru saobraćaja Aleksandru Antiću. Hoću da ga pitam kolika je bila naplata putarine u julu i avgustu 2013. godine na deonici autoputa E75 između Beograda i Subotice u oba smera? Koliki je bio prihod ostvaren na naplatnim rampama Stara Pazova i na naplatnoj rampi kod Siriga? Da budem preciznija, interesuje me koliko je naplaćeno za sve kategorije vozila na obe ove naplatne rampe u navedenom periodu u dinarima i u evrima?
Drugo pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Ivici Dačiću. Naime, Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine iz 2009. godine propisano je da organi pokrajine upravljaju i održavaju puteve drugog reda na teritoriji AP Vojvodine. Međutim, republički organi do dana današnjeg nisu izvršili svoju obavezu i nisu obezbedili finansijska sredstva da bi se te nadležnosti pokrajine, a sve je to propisano zakonom u članu 88, i sprovelo.
Šta više, Vlada Republike Srbije nije donela ni odluku o načinu finansiranja ovih nadležnosti koje su navedenim zakonom prenete na AP Vojvodinu. Shodno navedenom, bilo bi potpuno neracionalno osnivanje preduzeća, a zakon predviđa da se formiraju i preduzeća za upravljanje i održavanje puteva drugog reda koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. S obzirom da nije doneta ni odluka Vlade Republike Srbije, nisu ni osnovana preduzeća, a po zakonu pokrajina je u obavezi da upravlja i održava ove puteve koji su na njenoj teritoriji, a odnosi se na puteve drugog reda.
Hoću da pitam da li je to još jedna opstrukcija republičkih organa prema pokrajinskim organima? Autonomna Pokrajina Vojvodina je spremna da ispoštuje sve nadležnosti koje su joj prenete i to sa zadovoljstvom, a mi iz LSV ćemo imati još veće zadovoljstvo ako AP Vojvodina bude ponovo imala svoje sopstvene nadležnosti, a posebno sopstvene prihode.
Takođe, AP Vojvodina će u skladu sa zakonom formirati do 1. aprila 2014. godine pravni subjekat za upravljanje državnim putevima drugog reda na teritoriji AP Vojvodine. Pitam premijera Dačića – da li će i kada republički organi izvršiti svoju obavezu iz člana 88. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i obezbediti neophodna finansijska sredstva koja su predviđena za upravljanje i održavanje državnih puteva drugog reda na teritoriji AP Vojvodine?

Poštovani predsedniče Stefanoviću, ministre Krstiću, posle ove rasprave u današnjem danu vraćam se u Vojvodinu, u svoje selo i sa žaljenjem ću morati reći glasačima Vojvođanima da niste prihvatili nijedan amandman skupštine AP Vojvodine. Sada smo dobili izveštaj i vidim da nije ništa prihvaćeno.
Za narodne poslanike koji dolaze iz Vojvodine, a u Narodnoj skupštini ih ima oko 45, ako sam dobro izračunala, deo iz budžeta koji se odnosi na finansiranje regiona iz koga oni dolaze mora da bude prioritetan, jer prirodno je da svako ko dolazi iz nekog kraja bori se za njega, bori se za ljude, bori se za kraj u koji će se vratiti i u koji odlazi svaki dan. Zato ću se u svom govoru najviše osvrnuti na Vojvodinu i deo budžeta koji se odnosi na nju.
Kao što svi znamo, Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine. Građani Vojvodine ga nisu podržali. Dan, 31. decembra 2008. godine bio je poslednji rok kad je trebalo da leti Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kojim bi se postiglo da budžet ispunjava ustavne stavke. I dalje je finansiranje Vojvodine nestabilno i nepredvidivo. I dalje je finansiranje Vojvodine suprotno Ustavu Republike Srbije. Cilj je da se u budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno omogući realizacija ustavne obaveze da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
U situaciji kada ne postoji jasno definisan zakonski okvir za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine i u situaciji kada ovaj ustavni minimum od 7% je sve samo ne obaveza zvaničnog Beograda prema AP Vojvodini, u situaciji kada od planiranih budžetskih sredstava iz budžeta Republike Srbije prema kapitalnim transferima u AP Vojvodini od 9,5 milijardi, koliko je trebalo da dođe u toku ove godine, za deset meseci nije završio nijedan dinar u budžetu u AP Vojvodine.
U situaciji kada se za ukupan regionalni razvoj u Republici Srbiji od 100 izdvojenih dinara za Vojvodinu izdvoji samo četiri dinara, jedina logična reakcija kada je republički budžet, odnosno Zakon o budžetu Republike Srbije ušao u skupštinsku proceduru, jeste da se pokuša amandmanima na taj zakon obezbediti onaj minimum od 7% koji predviđa Ustav.
Transferna sredstva treba da budu direktno upućena krajnjim korisnicima, a ne da idu preko budžeta Vojvodine i da stvaraju jednu sliku da je on veći nego što realno jeste. Vojvodina će biti zakinuta za više od polovine svog budžeta koji je skrojen na 56 milijardi dinara, odnosno za 32 milijarde dinara. Reč je o transfernim sredstvima namenjenim obrazovanju i lokalnim samoupravama.
Da vas podsetim, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prvom stavu člana 157. je navedeno – u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u osnovnoj i srednjoj školi koji osniva Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave. Znači, bez obzira ko je osnivač, sredstva za obrazovanje se obezbeđuju direktno iz budžeta Republike Srbije.
Smatram da je svakom jasno da je u ovakvom Predlogu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu kroz preusmeravanje 23 milijarde dinara kroz budžet AP Vojvodine, praktično Republika Srbija sebi uštedela 23 milijarde, jer je dva puta računala nešto što je moralo da se zaista računa.
Transferna sredstva u strukturi rashoda iznose više od 60%, a ova činjenica ukazuje na to da je Vlada AP Vojvodine imala jako mali finansijski prostor za sprovođenje svojih ciljeva, kao što je smanjenje nezaposlenosti, podsticanje privrede, podržavanje kulture, rada nacionalnih zajednica, itd.
Vojvodina je nedovoljno razvijen region. Ko je odgovoran za to što je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region? Beogradski region svrstan je u razvijene, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda iznad republičkog proseka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nezaposlenost u Vojvodini najveća u državi posle regiona južne Srbije.
Zanimljivo je i kako su u Srbiji dolazile strane investicije. Na primer, u Vojvodini su prodate sve uspešne kompanije kao što su, recimo, pivare, dok ne NIS, koga je činilo 90% vojvođanskog „Naftagasa“, prodat za svega 400 miliona evra, iako je bila procenjen na 2,2 milijarde. Dakle, ta politička prodaja nacionalne naftne kompanije pala je direktno na teret građana Vojvodine.
S druge strane, ni jedna velika vojvođanska kompanija koja se nalazila u problemima, nije dobila podsticajna sredstva, kao što je npr. dobila „Zastava“, kada je prodata „Fijatu“. Građane Srbije očekuje i najava da će ih sledeće godine očekivati otpuštanja i da će se nova radna mesta slabo otvarati. Lična potrošnja će biti smanjena.
Hoću još da kažem nešto o poljoprivredi. Poljoprivreda će još teže živeti. Poljoprivrednici će morati da angažuju lične knjigovođe. Neće moći da registruju poljoprivredna gazdinstva ako nemaju svoje knjigovođe. Znamo koje su cene poljoprivrednih proizvoda, znamo i to da poljoprivrednici iz mog sela u kome živim još uvek čekaju podsticaje, u stvari od uprave za agrarna plaćanja iz Šapca…
(Predsednik: Vreme.)
…još za 2012. godinu, što im nije uplaćeno.
Još samo da kažem, pripadam jednoj nacionalnoj zajednici. Članica sam Nacionalnog saveta. Hoću da kažem da bez nekih pogovora dobijamo rešenja da su sredstva za rad Nacionalnih saveta smanjena za 20%. Mislim da će u ovoj godini to biti još gore i da se vodi pozitivna diskriminacija prema nacionalnim savetima, time što ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hvala.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, svoje prvo pitanje upućujem ministru saobraćaja Aleksandru Antiću. Hoću da ga pitam kolika je bila naplata putarine u julu i avgustu 2013. godine na deonici autoputa E75 između Beograda i Subotice u oba smera? Koliki je bio prihod ostvaren na naplatnim rampama Stara Pazova i na naplatnoj rampi kod Siriga? Da budem preciznija, interesuje me koliko je naplaćeno za sve kategorije vozila na obe ove naplatne rampe u navedenom periodu u dinarima i u evrima?
Drugo pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Ivici Dačiću. Naime, Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine iz 2009. godine propisano je da organi pokrajine upravljaju i održavaju puteve drugog reda na teritoriji AP Vojvodine. Međutim, republički organi do dana današnjeg nisu izvršili svoju obavezu i nisu obezbedili finansijska sredstva da bi se te nadležnosti pokrajine, a sve je to propisano zakonom u članu 88, i sprovelo.
Šta više, Vlada Republike Srbije nije donela ni odluku o načinu finansiranja ovih nadležnosti koje su navedenim zakonom prenete na AP Vojvodinu. Shodno navedenom, bilo bi potpuno neracionalno osnivanje preduzeća, a zakon predviđa da se formiraju i preduzeća za upravljanje i održavanje puteva drugog reda koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. S obzirom da nije doneta ni odluka Vlade Republike Srbije, nisu ni osnovana preduzeća, a po zakonu pokrajina je u obavezi da upravlja i održava ove puteve koji su na njenoj teritoriji, a odnosi se na puteve drugog reda.
Hoću da pitam da li je to još jedna opstrukcija republičkih organa prema pokrajinskim organima? Autonomna Pokrajina Vojvodina je spremna da ispoštuje sve nadležnosti koje su joj prenete i to sa zadovoljstvom, a mi iz LSV ćemo imati još veće zadovoljstvo ako AP Vojvodina bude ponovo imala svoje sopstvene nadležnosti, a posebno sopstvene prihode.
Takođe, AP Vojvodina će u skladu sa zakonom formirati do 1. aprila 2014. godine pravni subjekat za upravljanje državnim putevima drugog reda na teritoriji AP Vojvodine. Pitam premijera Dačića – da li će i kada republički organi izvršiti svoju obavezu iz člana 88. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i obezbediti neophodna finansijska sredstva koja su predviđena za upravljanje i održavanje državnih puteva drugog reda na teritoriji AP Vojvodine?