Poštovani predsedniče Stefanoviću, ministre Krstiću, posle ove rasprave u današnjem danu vraćam se u Vojvodinu, u svoje selo i sa žaljenjem ću morati reći glasačima Vojvođanima da niste prihvatili nijedan amandman skupštine AP Vojvodine. Sada smo dobili izveštaj i vidim da nije ništa prihvaćeno.
Za narodne poslanike koji dolaze iz Vojvodine, a u Narodnoj skupštini ih ima oko 45, ako sam dobro izračunala, deo iz budžeta koji se odnosi na finansiranje regiona iz koga oni dolaze mora da bude prioritetan, jer prirodno je da svako ko dolazi iz nekog kraja bori se za njega, bori se za ljude, bori se za kraj u koji će se vratiti i u koji odlazi svaki dan. Zato ću se u svom govoru najviše osvrnuti na Vojvodinu i deo budžeta koji se odnosi na nju.
Kao što svi znamo, Ustav Republike Srbije je donet 2006. godine. Građani Vojvodine ga nisu podržali. Dan, 31. decembra 2008. godine bio je poslednji rok kad je trebalo da leti Zakon o finansiranju AP Vojvodine, kojim bi se postiglo da budžet ispunjava ustavne stavke. I dalje je finansiranje Vojvodine nestabilno i nepredvidivo. I dalje je finansiranje Vojvodine suprotno Ustavu Republike Srbije. Cilj je da se u budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno omogući realizacija ustavne obaveze da se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
U situaciji kada ne postoji jasno definisan zakonski okvir za finansiranje nadležnosti AP Vojvodine i u situaciji kada ovaj ustavni minimum od 7% je sve samo ne obaveza zvaničnog Beograda prema AP Vojvodini, u situaciji kada od planiranih budžetskih sredstava iz budžeta Republike Srbije prema kapitalnim transferima u AP Vojvodini od 9,5 milijardi, koliko je trebalo da dođe u toku ove godine, za deset meseci nije završio nijedan dinar u budžetu u AP Vojvodine.
U situaciji kada se za ukupan regionalni razvoj u Republici Srbiji od 100 izdvojenih dinara za Vojvodinu izdvoji samo četiri dinara, jedina logična reakcija kada je republički budžet, odnosno Zakon o budžetu Republike Srbije ušao u skupštinsku proceduru, jeste da se pokuša amandmanima na taj zakon obezbediti onaj minimum od 7% koji predviđa Ustav.
Transferna sredstva treba da budu direktno upućena krajnjim korisnicima, a ne da idu preko budžeta Vojvodine i da stvaraju jednu sliku da je on veći nego što realno jeste. Vojvodina će biti zakinuta za više od polovine svog budžeta koji je skrojen na 56 milijardi dinara, odnosno za 32 milijarde dinara. Reč je o transfernim sredstvima namenjenim obrazovanju i lokalnim samoupravama.
Da vas podsetim, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u prvom stavu člana 157. je navedeno – u budžetu Republike Srbije obezbeđuju se sredstva za sticanje obrazovanja i vaspitanja dece i učenika u osnovnoj i srednjoj školi koji osniva Republika Srbija, AP i jedinice lokalne samouprave. Znači, bez obzira ko je osnivač, sredstva za obrazovanje se obezbeđuju direktno iz budžeta Republike Srbije.
Smatram da je svakom jasno da je u ovakvom Predlogu budžeta Republike Srbije za 2014. godinu kroz preusmeravanje 23 milijarde dinara kroz budžet AP Vojvodine, praktično Republika Srbija sebi uštedela 23 milijarde, jer je dva puta računala nešto što je moralo da se zaista računa.
Transferna sredstva u strukturi rashoda iznose više od 60%, a ova činjenica ukazuje na to da je Vlada AP Vojvodine imala jako mali finansijski prostor za sprovođenje svojih ciljeva, kao što je smanjenje nezaposlenosti, podsticanje privrede, podržavanje kulture, rada nacionalnih zajednica, itd.
Vojvodina je nedovoljno razvijen region. Ko je odgovoran za to što je Vojvodina postala nedovoljno razvijen region? Beogradski region svrstan je u razvijene, jer ostvaruje vrednost bruto domaćeg proizvoda iznad republičkog proseka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je nezaposlenost u Vojvodini najveća u državi posle regiona južne Srbije.
Zanimljivo je i kako su u Srbiji dolazile strane investicije. Na primer, u Vojvodini su prodate sve uspešne kompanije kao što su, recimo, pivare, dok ne NIS, koga je činilo 90% vojvođanskog „Naftagasa“, prodat za svega 400 miliona evra, iako je bila procenjen na 2,2 milijarde. Dakle, ta politička prodaja nacionalne naftne kompanije pala je direktno na teret građana Vojvodine.
S druge strane, ni jedna velika vojvođanska kompanija koja se nalazila u problemima, nije dobila podsticajna sredstva, kao što je npr. dobila „Zastava“, kada je prodata „Fijatu“. Građane Srbije očekuje i najava da će ih sledeće godine očekivati otpuštanja i da će se nova radna mesta slabo otvarati. Lična potrošnja će biti smanjena.
Hoću još da kažem nešto o poljoprivredi. Poljoprivreda će još teže živeti. Poljoprivrednici će morati da angažuju lične knjigovođe. Neće moći da registruju poljoprivredna gazdinstva ako nemaju svoje knjigovođe. Znamo koje su cene poljoprivrednih proizvoda, znamo i to da poljoprivrednici iz mog sela u kome živim još uvek čekaju podsticaje, u stvari od uprave za agrarna plaćanja iz Šapca…
(Predsednik: Vreme.)
…još za 2012. godinu, što im nije uplaćeno.
Još samo da kažem, pripadam jednoj nacionalnoj zajednici. Članica sam Nacionalnog saveta. Hoću da kažem da bez nekih pogovora dobijamo rešenja da su sredstva za rad Nacionalnih saveta smanjena za 20%. Mislim da će u ovoj godini to biti još gore i da se vodi pozitivna diskriminacija prema nacionalnim savetima, time što ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, ministre Jovanoviću, predstavnici Ministarstvo prosvete, kolege poslanici i poslanice, LSV će glasati za predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju iz razloga što studenti u ovom momentu nisu krivi za situaciju koja se desila. Danas smo čuli od svakog poslanika tu problematiku da je naš Bolonjski sistem stao na 48 bodova. Najverovatnije da za to nisu krivi studenti. Kriva je država i ministarstvo. Krivi su na kraju krajeva profesori koji se možda nisu potrudili prvi da u svemu tome studentima pokažu dobru volju da bi ispunili uslove studiranja po Bolonjskom sistemu.
Skoro svake školske godine u ovo vreme studenti prete protestom, a razlog je uslov za upis na budžet koja država pokušava da popne na 60 bodova, dok nezadovoljni bolonjci tokom godine jedva uspevaju da skupe i 48 bodova. Kažu da je gradivo i dalje preobimno i zastarelo i od bolonjskih savremenih studijskih programa nisu videli ni slovo. Ispit zvani gradivo i nastava Bolonja u Srbiji ne može da položi već sedam godina.
Bolonjski sistem obrazovanja kada je reč o broju bodova je zbog loše prolaznosti na ispitima i protestima studenata budžetski prag zaista zastao na 48 bodova. Međutim, kada su u pitanju bodovi vreme je da se počne da se primenjuje ono što je bilo propisano zakonom još pre sedam godina. Po mišljenju studenata problem nastaje onda kada su pojedini profesori na početku primene Bolonjskog procesa, možda ponekad i na svoju ruku stavljali broj bodova pored svojih predmeta. Studenti moraju više da uče, a profesori da prilagode količinu znanja koja u određenom periodu može da se savlada. U Srbiji tek svaki peti student završi studije u roku. Već dve decenije prosek studiranja je oko osam godina, što je znatno više nego u EU.
Istraživanja su pokazala da su krivci za dugogodišnje studiranja država, profesori, a i studenti. Studenti na kraju krajeva nisu motivisani jer znaju da će po završetku fakulteta godinama čekati na posao, što im i nije bitno kada će ga završiti. Naravno, to nije opravdanja. Reforma nije izvršena do kraja. Ima predmeta koji stvaraju probleme studentima i gde je prohodnost izuzetno mala, s toga je potrebno uraditi reformu planova i programa pojedinih predmeta i to na svim fakultetima. Profesori govore da studenti ne ispunjavaju dovoljno van nastavne aktivnosti, ne uče redovno, već po nekom kampanjskom sistemu. Sagledavajući realnu situaciju u zemlji studenti su sve više skeptični po pitanju njihove budućnosti. Stranka kojoj pripadam, LSV ima svoj program omladinski i omladina moje stranke je više puta apelovala na republičku vlast da počne da vodi računa o standardima života i studiranja.
Najavljeno je smanjenje broja ispitnih rokova sa šest na pet i to u svakoj godini se menja.
Imamo veliki raskorak između toga što fakulteti pružaju studentima i onoga što studenti stvarno očekuju. Naši fakulteti u velikoj meri nisu usvojili metode i uslove rada evropskih univerziteta, na fakultetima nije rešen problem opterećenja studenata, a Zakonom o visokom obrazovanju i njegovim izmenama se predviđa kontinuitet u pooštravanju kriterijuma studiranja.
Pored toga, predstavnici vlasti ne smeju da zaborave da se svaki preneti bod plaća, a svi znamo u kakvoj teškoj situaciji živimo. Položaj studenata je težak, ali situacija nije bolja ni kada studenti izađu sa fakulteta. Šifrarnik zvanja je iz 1992. godine i nije usaglašen sa Zakonom iz 2005. godine, a zbog neusklađenosti Šifrarnika zanimanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, studenti koji su okončali školovanje ne mogu da dođu do posla jer Nacionalna služba neka zvanja uopšte ne prepoznaje, pa su ti završeni studenti na konkursima neprepoznatljivi.
Ono što je takođe frapantno je - koju tačno poruku šalju nadležni koji dozvoljavaju da se iz godine u godinu krše odredbe Zakona o visokom obrazovanju, pa je tako, recimo, za studente iz budžeta koji su upisani u prvu godinu osnovnih studija školske 2006-2007. do 2009-2010. godine, zadržano pravo da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja, a ista odredba se ne poštuje. Treba da se studentima izađe u susret i ispune im se zahtevi, da se uskladi Šifrarnik zanimanja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i visoko školskim ustanovama, da se fakulteti obavežu da definišu opravdanost visine školarina, ali i visine administrativnih taksi koje studenti plaćaju, da se sve to zakonski definiše i da nam svima pokažete da živimo u pravnoj i socijalno odgovornoj državi.
Ja sam samo prenela neke poruke, probleme studenata koji su stvarno u tom studiranju, ne svojom krivicom, možda i duže godina, tako da se možda to ne odnosi na te izmene, ali sve to, da kažem, na neki način utiče, zašto smo stalno na tih 48 bodova. Hvala vam.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, kolege poslanici, postavljam pitanje ministru poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, profesoru dr Draganu Glamočiću, a moje pitanje se odnosi na subvenciju, u stvari podsticaju poljoprivredi.
Pitam ministra – zašto se nekim poljoprivrednicima isplaćena podsticajna sredstva za podršku u ruralnom razvoju kroz investicije za proizvodnju i plasman voća, grožđa, povrća, pečuraka i cveća za 2012. godinu, a nekima nisu?
Radi se o tome da je ministarstvo donelo uredbu po kojima poljoprivrednici ako kupe nešto od mehanizacije sredstava za navodnjavanje dobiju povrat sredstava. Koji su bili kriterijumi da neki poljoprivrednici dobiju povratna sredstva? Zna se dobro da su neki dobili, a neki u nekim kontaktima sa Upravom za agrarna plaćanja u Šapcu uporno dobijaju odgovore, mada je već prošlo godinu dana od kako nisu isplaćeni, da više nema sredstava za povraćaj sredstava koja su uložili u poljoprivrednu proizvodnju.
Pitam ministra – koji su to bili kriterijumi? Zašto je selektivno određeno da neki mogu da dobiju ta povratna sredstva, a neki ne? Zašto ako je bilo sredstava nisu svi dobili, zašto ta sredstva koja su bila namenjena za podsticaje nisu stigla do svih poljoprivrednika i zašto se to selektivno odredilo ko će dobiti sredstva, a ko neće?
Takođe, pitam ministra, bilo je razgovora kada smo radili rebalans budžeta da je budžet za poljoprivredu umanjen, ali da se neće, da poljoprivrednici time neće stradati, a posebno da neće stradati subvencije sve ono što oni ulažu u svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Molim ministra Glamočića da mi kaže koliko je poljoprivrednika do sada dobilo povrat sredstava, koja su to sredstva i da li će i kada biti isplaćena zaostala sredstva po toj uredbi koju sam malopre navela, a odnosi se na nabavku opreme, mehanizacije i zaštitu od bolesti, navodnjavanje, itd? Hoću još samo da naglasim da su poljoprivrednici predali svu obimnu dokumentaciju do 31. jula 2012. godine.

Hvala za ubuduće.
Poštovani predsedavajući, premijeru Dačiću, kandidati za ministre, kolege poslanici, poslanici LSV neće podržati izbor za novu rekonstruisanu Vladu, iz tog razloga što za 13 meseci ove Vlade koju je vodio premijer Dačić, sve što je vojvođansko, sve što se odnosilo na Vojvodinu je na neki način ili uništeno ili premešteno u Beograd. Tu prvenstveno mislim na „Elektrovojvodinu“, koja više ne postoji, zatim mislim na radio televiziju Vojvodine čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, a maćehinski se odnosila prema toj, da kažem, radio televiziji, jer jednostavno je osetila potrebu da pomogne u rebalansu budžeta samo radio televiziji Srbije i dodelila joj pozajmicu od 2,4 milijarde, a radio televizija Vojvodine koja informiše na deset jezika nije dobila ni jedan dinar.
Zatim, nećemo podržati rekonstrukciju i iz razloga što vojvođanski paori već nedeljama su na ulicama, jednostavno ne mogu da uđu u Beogradu, danas su konačno ušli da bi razgovarali sa predstavnicima Vlade.
Takođe, nećemo podržati rekonstruisanu Vladu iz tog razloga što danas kada počinje nova školska godina pripadnici nacionalnih manjina gde obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u kontinuitetu se održava.
U mojoj Rusinskoj nacionalnoj zajednici već 260 godina, školska godina počinje bez udžbenika za nacionalne manjine. Imam spisak od 114 udžbenika koji nedostaju ne samo u rusinskoj, nego i slovačkoj, mađarskoj, hrvatskoj, bunjevačkoj i drugoj nacionalnoj manjini, jednostavno, ja sam još prošle godine kada je počinjao mandat ove Vlade postavila poslaničko pitanje, pre početka školske godine 2012, 2013. godine sam postavila poslaničko pitanje – zašto pripadnici nacionalnih manjina počinju školsku godinu bez udžbenika? Za godinu dana oni nisu dobili udžbenike. Roditelji su, pripadnici nacionalnih manjina, nisu tražili besplatne udžbenike. Roditelji su platili udžbenike da bi im se u aprilu vratio novac za udžbenike koji nisu bili štampani. To je takođe jedan razlog zbog kojih LSV neće da podrži ovu rekonstruisanu Vladu.
Takođe, u ovih 13 meseci ove Vlade, Vojvodina je postala najnerazvijeniji region. Zašto se to desilo? Ne znam, ali to je takođe razlog zbog kojeg nećemo podržati rekonstruisanu Vladu.
Takođe, na neku moju možda žalost hoću i da konstatujem da ova Vlada i premijer Dačić, nije video preporuku poverenice za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić, da u rekonstruisanoj Vladi bude dovoljan broj žena. To je evropsko opredeljenje, kome teži i ova Vlada, a i Republika Srbija. Ova Vlada će imati samo dve žene. Prošla Vlada je imala četiri, dve ministarke su zamenjene muškarcima. Ja u ovoj raspravi nisam čula od, da kažem poslanika, pet žena izvinjavam se, znači, još manje žena, da su komentarisali o tome, čula sam samo od poslanica da to komentarišu tako da jednostavno ne znam kako to da objasnim, da li stvarno u Srbiji žene jedine moraju da se bore za svoja prava, da to pripadnici muškog pola ne osećaju, to sa žaljenjem konstatujem i mislim da ste i vi u svom ekspozeu i prošli put i sada dali neku, kao konstataciju, da je ravnopravnost rodna, radna, nacionalna biće stožeri politike ove Vlade i da će žene biti svakako na prvom mestu. Tako da, jednostavno, ne znam kako o ovome da razmišljam.
Takođe, bih htela da spomenem jedno, možda za neke banalno pitanje, ali za gradove i za sela i za regionalni razvoj je to jako važno. Takođe, sam postavljala poslaničko pitanje – kako Republika Srbija misli regionalno da razvija Srbiju, ako ne vidi da ljudi u selima imaju potrebu u 21 veku za jednom običnom bankom ili za nekim jednim običnim bankarskim šalterom.
Po Vojvodini, a znam i po celoj Srbiji, po svim selima su poukidane banke. Ni u jednom selu ne postoji banka. Proveravala sam u Vojvodini, u Žablju, u Kuli, u Vrbasu, u Beloj Crkvi, u Kikindi, samo u opštinskim mestima postoje banke i to jedna banka do druge. Znači, u Kuli odakle ja dolazim, šest banaka stoje u jednoj ulici. U selima, ni jedno selo Kulske opštine nema banku. Selo iz kog ja dolazim je Ruski Krstur, ima pet hiljada stanovnika, ima školu, gimnaziju, hladnjaču, ljudi se bave poljoprivredom, ima oko 700 hektara paprike, ljudi sade, itd, nemaju ni jednu banku.
Veliki je problem, autobusko preduzeće ne postoji, privatizovano je Jerkoviću, autobusi više ne idu, ljudi stvarno imaju potrebu otići u banku, ali, ako nemaju kako, posebno penzioneri kojih ima 900, posebno ljudi koji se zanimaju poljoprivredom nemaju svi mogućnosti da odu u Kulu da bi svaki mesec podigli novac koji su zaradili ili od koga žive. Tako da možda su to stvarno banalni životni problemi, ali za ljude koji žive na selima je jako značajno. Dobila sam odgovor na poslaničko pitanje od ministra Dinkića koji mi je odgovorio da li ja znam da su sve banke u Srbiji privatne i da država ne može da vodi politiku otvaranja i zatvaranja banaka. Jeste, da ali mislim da vođenje takve politike prema selu neće dovesti u njegov razvoj i da će se jednog dana cela Srbija preseliti u Beograd ili Novi Sad. Hvala.

Možda stvarno nisam spomenula sve, možda nisam bila prisutna kada je neko spomenuo tu rodnu ravnopravnost, tako da se izvinjavam svima koji su možda ostali tu zaboravljeni u tom mom govoru, ali ipak stvarno mislim da je trebalo više misliti na rodnu ravnopravnost.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, pitala bih Vladu i ministra saobraćaja – šta se dešava sa tunelom ispod Fruške Gore, kada će početi njegova izgradnja i kada će država da sagleda sve posledice saobraćaja koje se dešavaju u delu Fruške Gore, posebno u gradu Irigu, gde kamioni uleću ljudima u dvorište i čine velike štete i ljudi na tom području ne mogu normalno da žive.
Drugo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, prvom potpredsedniku Vlade, takođe i premijeru, a tiče se protesta paora kojima je zabranjen ulazak u Beograd. Paori znamo da su u jako teškoj situaciji, znamo da je već druga godina bila suša, da nisu dobili na vreme subvencije, da ih je snašla još jedna elementarna nepogoda jer je led potukao njihove useve i pretpostavljam da će nadalje i ovih dana da protestuju, a da neće moći da uđu u Beograd.
Takođe hoću da konstatujem ili da pitam – da li paori treba da se preruše u navijačke grupe, da se preobuku u navijače i tako da uđu u grad, jer jednostavno znamo da svima navijačima je omogućeno da haraju po gradu, da ruše grad, a paorima, tražiće svoja prava, nije omogućeno da dođu ispred Vlade i da traže svoja prava.

Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, kolege poslanici, pitanje postavljam ministru Milanu Bačeviću.
Htela bih da ga pitam – da li je Srbija postala ruska kolonija, zato što je "Gaspromnjeft" nedodirljiv za domaće zakone? Na to pitanje me je naveo podatak da u Rusiji rudna renta iznosi 15%, a "Nis Gaspromnjeft" u Srbiji plaća pet puta manju rudnu rentu, jer je Vlada Srbije donela zaključak da se rudna renta od 3% za "Gaspromnjeft" ne menja do 2023. godine.
Proračuni pokazuju da će se godišnje zbog razlike u ceni, srpski budžet oštetiti za čak 40 miliona evra, što nije mala suma. Pitam ministra Bačevića, koji je na sednici Vlade 23. maja branio klauzulu o nepromenljivosti rente – da li je time legalizovan privilegovan položaj "NIS-a" na srpskom tržištu u narednih 10 godina iako je postojao zakonski osnov da se to promeni.
U vreme potpisivanja energetskog sporazuma 2008. godine, rudna renta je bila 3% i Srbija se obavezala da tako ostane, dok ruski partner ne vrati novac uložen u Srbiji. "Gaspromnjeft" je već isplatio svoje investicije pa je cilj ove namere nejasan. Tim pre što oni u matičnoj zemlji rudnu rentu plaćaju čak 15%. Koliko dobro ide ruskoj kompaniji kod nas ilustruje podatak da je "NIS" po sopstvenom priznanju, prošle godine ostvario čistu dobit od oko 450 miliona evra, što znači da je za jednu godinu otplatio sve što je uložio u Srbiji.
Ako je tako, to bi onda značilo da će narednih 10 godina zakidati lokalnim samoupravama u kojima se vade nafta i gas. Treba li podsećati da se većina tih lokalnih samouprava nalazi u Vojvodini. Podsetiću na to da je samo u 2011. godini iz nalazišta oko Kikinde izvađeno nafte u vrednosti od 200 miliona evra, od čega je zbog niskog iznosa rudne rente kikindski budžet prihodovao samo četiri miliona evra.

Uopšte mi niste odgovorili ni na jedno moje pitanje. Nisam konstatovala, pitala sam vas – da li je istina da je do 2023. godine rudna renta za 15% za sve druge investitore u Srbiji, samo je manja, i rekla sam koliko, za ruske investitore, u stvari, za "Gaspromnjeft", i zašto je to tako? Vi ste dali svoju odluku, to tako stoji. Zašto nije za sve druge investitore tako?

Jeste, ali po onom prvom ugovoru je bilo da će biti rudna renta tolika samo dok Rusija ne ispuni te obaveze prema Srbiji. Ona ih je ispunila, ispunila je obaveze prema Srbiji i zašto je sada taj ugovor produžen na još 10 godina? Sada više nemamo u tome neku obavezu da se držimo tih 15% u toj renti, u stvari u 3%.

Predsedavajuća, gospodo iz naših institucija, kolege poslanici, drago mi je što danas svi poslanici govore pohvalno o vašem radu. Mislim da ste to svojim radom i zaslužili i da ste naš život, ja govorim možda iz nekog svog iskustva, nacionalne manjine, doveli do nekih evropskih standarda. Hoću da kažem i to da će LSV podržati sva tri izveštaja, s tim da smo onako, pohvalno govoreći o vašem radu, ali vidim da to govore svi poslanici.
Hoću da kažem na samom početku, pored svog tog odnosa države, možda i Vlade, prema vašem radu koji je u nekim segmentima i zastrašujući, jer Vlada i neki pravosudni organi, državni organi ne podržavaju, u nekim slučajevima, vaš rad. Znamo dobro da radite bez prostorija, da radite sa malim brojem zaposlenih, da radite sa malim budžetom koji je nedovoljan da biste obavljali svoje funkcije, ne samo na terenu, nego i u svojim redovnim aktivnostima. Takođe, hoću da kažem, pored svega toga, vi svoje zadatke stvarno dobro obavljate.
Prvo ću govoriti o radu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Izveštaj je sveobuhvatan i pregledan pruža uvid u aktuelno stanje i ključne probleme u ostvarivanju zaštite ravnopravnosti. Izveštaj pokazuje da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i njen tim nisu postupali samo po pritužbama, već da su delovali preventivno u cilju suzbijanja diskriminacije, podizanja nivoa znanja i svesti javnosti o problemima diskriminacije i štetnim posledicama koje ona izaziva. Preporuke koje su u izveštaju date, na osnovu kojih je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova formulisao zaključke, daju jasne smernice državnim organima u kom pravcu moraju delovati kako bi diskriminacija bila iskorenjena. Delovanje Poverenice potvrdilo je da nam je takvo telo preko potrebno, da je neophodno da njegovi kapaciteti, vidljivost i dostupnost budu na većem nivou.
Izveštaj koji je pred nama je koristan, pored ostalog, i zbog toga što sadrži podatke o stavovima građana i građanki, o tome koliko su u stanju da prepoznaju diskriminaciju, da joj se suprotstave i kakav je odnos građanki i građana prema pojedinim manjinskim i marginalizovanim društvenim grupama. Ovi podaci su dragoceni izvor saznanja o nama sa njima i ono što je još važnije pokazuju da je potrebno mnogo toga uraditi kako bismo postali tolerantno društvo koje svima pruža jednake mogućnosti.
Poverenica je tokom prošle godine, kako piše u Izveštaju, uputila 117 preporuka organima javne vlasti, u cilju unapređivanja ravnopravnosti, a ovaj izveštaj sadrži i 15 opštih preporuka. Od nadležnih organa očekuje se da te preporuke sprovode, jer je suzbijanje diskriminacije jedan od važnih zadataka u domenu zaštite i unapređivanja ljudskih i principa vladavine prava.
Rad Poverenice i njenog tima za zaštitu ravnopravnosti su pravi primer kako se štite ljudska prava svakog pojedinca. Količina posla koji ima ova institucija, nažalost, još uvek ne odslikava pravo stanje stvari, jer mislim da je mnogo veći broj onih koji ovo društvo na ovaj ili onaj način diskriminiše i čija prava su ugrožena ili uskraćena, a zadatak svih nas je da rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti promovišemo i podržimo. Ovo je jedina institucija koja je neophodna da bi ovo društvo i ova država pružili zaštitu i garantovali poštovanje ljudskih prava i sloboda svake osobe koja je iz bilo kojih razloga ugrožena.
Takođe, postojanje institucije Zaštitnika građana odjeknula je pozitivno među građanima, ali daleko van naših granica. Ne govorim to samo zbog ličnosti gospodina Jankovića, koji stvarno radi dobro svoj posao, već i zato što je Srbiji bila potrebna ta institucija Ombudsmana, koja postoji širom sveta i svugde teži da bude opšteprihvaćena kočnica samovolji svake administracije i da svojim aktivnostima u središtu njene pažnje održava građanina, a ne sticanje moći.
Takođe, Izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja treba pohvaliti i reći da je to dobar trend i potvrda da su građani dali puno poverenje toj instituciji, a i on njima sa svojim raznoraznim pomoćima.

Hvala, predsedavajuća.
Kolege poslanici, htela bih da pitam Ministarstvo prosvete, već po ko zna koji put pitamo istu stvar, šta misli o skandalima koji su se desili povodom polaganja male mature? Pitam takođe ministra prosvete Žarka Obradovića - da li zna da je i u Africi ukinut aparthejd, a u našoj zemlji još nije? Juče su se kod pripadnika nacionalnih manjina, u testovima iz matematike razlikovali zadaci od škola do škola. U stvari učenici pripadnici nacionalnih manjina su imali skroz drugačije zadatke na testu iz matematike na završnoj maturi.
Pitam Ministarstvo prosvete, ministra Obradovića, šta misli o tome zašto su testovi bili različiti? Zadaci su bili skroz različiti. Znači, da li u matematici dva i dva nije četiri i za pripadnika manjine i za pripadnika većinskog naroda? Otkrilo se to tako što se u školama gde se izvodi nastava samo na jeziku nacionalnih manjina to direktori nisu ni znali jer jednostavno su dobili su testove iz matematike, podelili su ih učenicima, i nisu ni znali da su testovi u stvari zadaci drugačiji. To su otkrili direktori škola i profesori koji rade u dvojezičkim školama. Znači, uporedili su testove koji su bili na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine i videli su da se testovi razlikuju.
Ne znam kako je do toga došlo kad Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koje pravi te testove, kako je ono u stvari napravilo te različite testove za matematiku za nacionalne manjine i za učenike koji pohađaju razrede na srpskom jeziku.
Hoću da kažem da su pripadnici nacionalnih manjina dvostruko ugroženi. Znači, test matematike im se razlikovao, imali su drugačije testove. Na kraju krajeva njihovi testovi nisu bili provaljeni, pa nisu čak mogli da ih kupe na ulicama. Znači, govorim o dvostrukoj ugroženosti.

Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, članovi ministarstva, u ovom amandmanu sam isto mislila kao i u amandmanu na Zakon o osnovnom obrazovanju, da ako se nastava izvodi na, da kažem na jeziku nacionalne zajednice, znači nastava se izvodi na tom jeziku, ali škola mora da organizuje časove srpskog jezika i književnosti, tako da sam to razlikovala, ako je nastava na, onda je čas, učenje srpskog jezika, onda su to časovi. Tako da, ne bude i tu nastava i tu nastava.

Hvala predsedavajući.
U ovom amandmanu na član 5. stav 5, smo obrazložili tu svoju, da kažem tu mogućnost fakultativnog učenja jezika nacionalnih zajednica u srednjim školama, što se i praktikuje i to je jako dobro, jer deca, učenici produžavaju svoje školovanje u srednjim školama na većinskom jeziku, ali imaju pravo da uče maternji jezik, kao fakultativni predmet. To bih pohvalila, jer to jako dobro funkcioniše u svim srednjim školama u Vojvodini.
Znači, tu se deca, učenici na početku školske godine izjašnjavaju da li će ići na fakultativno učenje maternjeg jezika. Organizuju se tako što idu u jednu školu, iz više srednjih škola nastava se organizuje subotom, popodne kako već profesor dolazi u tu školu, možda i taj koji neguje jezik u osnovnim školama. Ali, opet postoji ta manjkavost da je taj jezik samo fakultativni, da nije obavezni izborni, da se opet ne ocenjuje. Juče smo o tome raspravljali šta to znači, opet sam kod stanovišta da bi to trebalo motivisati, da bi trebalo učenicima omogućiti da taj svoj trud i da im se taj trud nekako naplati, što mislim da nije ništa strašno, jednostavno nastava nacionalnih manjina se time afirmiše.
Tako da, molim vas razmotrite i taj amandman, jer mislim ništa se njime možda ne postiže, ali iz te moralne i druge strane i pokazivanjem pred možda nekim drugim svetom, pred Evropom ćemo dobiti puno poena.

Gospodine ministre i predstavnici Vlade, današnji dan stvarno počinjemo u nekoj strepnji i strepeli smo da li će biti kvoruma, dalje, strepimo kakav će biti test u 12 časova, da li će biti sve u redu. Nadam se da neće biti skandal kao što je bio juče, da će i roditelji i učenici to na miru da polože i da urade tu završnu malu maturu.
Ne znam da li su u toj noći juče, rekli ste ministre da su organi kriminalističke policije angažovani da urade nešto, ne znam da li su uradili, imali su više od 24 časova da urade, ali se nadam da neće biti tako, da će se to polako zaboraviti.
Preći ću na amandman koji nije prihvaćen, a odnosi se na član 12. na stav 4. poslanik iz LSV je predložio da, ako se nastava u školama odvija na jeziku nacionalne manjine, ako je nastava na mađarskom, rusinskom, slovačkom, rumunskom jeziku, propisano je ovim zakonom da nastava mora da se organizuje i na srpskom jeziku. Predložili smo da, ako je nastava na jeziku nacionalne manjine, da moraju da budu organizovani časovi srpskog jezika i književnosti. Ako je nastava na jeziku nacionalne manjine i nastava na srpskom jeziku, to mi je nekako nepojmljivo, jer u nastavi na jeziku nacionalne manjine bi trebalo da budu organizovani časovi srpskog jezika i književnosti.

Došlo je do nesporazuma, pošto smo na Odboru kada smo raspravljali o zakonima, predloženo je da povučemo amandman i da napravimo, odnosno da ubacimo jednu rečenicu, u stvari u toj rečenici jednu reč, ali ne znam šta se desilo u međuvremenu, ali ja ću ga ipak obrazložiti.
Radi se o članu 12. stav 5. koji govori o izvornom predmetu i ja sam više puta o tome pričala i u načelnoj raspravi sam govorila o tome, a podstaklo me to da, kontaktirajući sa nacionalnim savetima nacionalnih zajednica, a takođe i radeći u obrazovanju nekoliko godina, pošto sam negovala rusinski jezik, čak i u Beogradu, videla sam da ima jako puno problema u negovanju jezika nacionalnih manjina.
Reći ću da se jezici ne neguju, zna se ko se neguje, neguju se bolesnici, jezici se uče, to negovanje jezika mislim da nije dobar termin.
Drugo, radi se o tome da jezik nacionalnih zajednica nacionalnih manjina ulazi u izborni predmet V grupe, znači, u B grupu izbornih predmeta ulazi veronauka i građansko vaspitanje, a čak je i u ovom zakonu predviđeno da postoji komisija za versko obrazovanje, u stvari za versku nastavu. Jezici nacionalnih manjina nisu zaslužili ni da imaju svoju komisiju. Stavljeni su u grupu V izbornih predmeta, neobaveznih izbornih predmeta gde je hor, folklor, i to je degradacija učenja jezika nacionalnih manjina.
Takođe bih istakla da, ako bi se stavio izborni predmet, dakle, jezik nacionalne manjine u tu grupu gde je veronauka i gde je građansko vaspitanje, to ne bi bilo ništa strašno, jer ako bi učenici imali dva izborna i obavezna predmeta, a roditelji se izjašnjavaju na početku školske godine da li hoće ili neće da njihova deca uče fakultativno i izborno maternji jezik i to što deca idu da uče maternji jezik u izbornoj osnovi, a taj predmet se ocenjuje, ali ocena ne ulazi u prosek, mislim da je stvarno degradacija učenja maternjih jezika.
Svakako mislim, a i Zavod za unapređenje, obrazovanje i vaspitanje je već na više puta dao zamerku da bi jezik nacionalnih zajednica mogao da bude izborni predmet obavezni, kao što je i veronauka i građansko vaspitanje.
Tako da, molim vas ministre da još jednom, tu zamerku su imali i Nacionalni savet, jer postoji jako puno problema u tom, da kažem, fakultativnom učenju jezika. Na kraju krajeva, i koji je onda motiv učenja jezika, pa vas molim da još jednom razmotrite taj amandman i da izađete u susret deci koja hoće da uče maternji jezik u školama gde je nastava na srpskom jeziku.
Postoji problem i oko udžbenika. Ništa nije regulisano oko te nastave fakultativnog učenja jezika. Ako bi bio taj izborni predmet na tom nivou kao što je veronauka, bilo bi skroz drugačije. Hvala.