Razumela sam da vi preporučujete tim studentima koji studiraju, tim medicinskim sestrama koje studiraju, da to studiraju po svom nahođenju, pa kao, obrazuju se za svoju potrebu, zato što su tako u životu odlučili, da se doobrazuju, ali da im to u životu ništa ne čini. Ne razumem šta preporučujete takvim studentima na dalje da rade, ili koji će upisati te strukovne studije.

Hvala poštovani predsedavajući, kolege poslanici, htela bih da postavim i da dobijem obaveštenje od ministra poljoprivrede, gospodina Gorana Kneževića.
Moje pitanje se odnosi na registraciju ili na obnovu registracije, koja je predviđena da se uradi od 25. februara do 31. marta, znači, ističe za nekoliko nedelja.
Htela bih da dobijem obaveštenje, pošto smo u sredstvima informisanja čitali da selima prete razvodi brakova. Po ovom zakonu, neke zajednice u Vojvodini, ali verujem i u drugim delovima Srbije najavljuju masovne razvode brakova, zbog novih pravila o registraciji poljoprivrednih gazdinstava. Razlog je uredba, po kojoj supružnici ne mogu da imaju dva odvojena poljoprivredna gazdinstva.
Znamo dobro da će biti problem oko toga, pošto su ljudi uzimali kredite, uzimali su arendu i po 100 hektara, tako da, jednostavno, ljudi su dovedeni u nezavidan položaj, ili će morati da se razvedu, da bi muž i žena registrovali poljoprivredno gazdinstvo ili, ako već su supružnici, mogu da registruju samo jedno gazdinstvo.
Zato tražim od ministra poljoprivrede da mi kaže da li i šta bi posavetovao poljoprivrednike da rade u toj situaciji? Mera je doneta ad hok. U Evropi se to ne dešava. Možda je to i dobra mera jer, jednostavno, možda je i donela neke negativnosti, da su i muž i žena bili registrovani posebno, ali to je trebalo da se pripremi, da se možda najavi, da bi se ljudi zato pripremili, da se kaže – dobro, za dve godine morate da rešite te kredite jer ubuduće, za dve godine ili za godinu i po dana, za tri godine, nećete moći da bude registrovani posebno i muž i žena.
Takođe bih pitala isto ministra poljoprivrede, znamo dobro, imam slučajeva da velike poljoprivredne zadruge ne mogu da se registruju i ne mogu da dobiju podsticaje i subvencije zato što obrađuju i po 300 hektara. Ali, one svoje radnike primoravaju da bi se registrovali i onda njihovi radnici dobijaju subvencije koje onda ti, da kažem, imaoci tih zadruga uzimaju od svojih radnika.
Interesuje me - da li i koliko je prijava i zloupotreba Ministarstvo poljoprivrede, kome i pripada, ima nadležnosti poljoprivrednih inspekcija, registrovalo do sada, a tiču se baš te zloupotrebe toga da vlasnici zadruga registruju svoju arendu ili svoju zemlju na svoje radnike? Vojvodina, od kada nema svoje nadležnosti u poljoprivrednoj inspekciji, ne može to da registruje, pa molim Ministarstvo poljoprivrede, ministra, da mi odgovori na to pitanje. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, kolege poslanici, tražim od Ministarstva prosvete, ustvari od Ministarstva obrazovanja, podatke o tome koliko će ove godine biti ukinuto odeljenja u osnovnim školama širom Republike Srbije?
To pitanje me je navelo, zbog toga su u javnosti izašle informacije da se odeljenja koja nemaju po 15 učenika ukidaju u svim sredinama.
Znači, od Ministarstva prosvete tražim podatak o broju odeljenja sa nastavom na srpskom jeziku, koja imaju manje od 15 učenika i o broju takvih odeljenja na jezicima nacionalnih zajednica u celoj Republici Srbiji?
Takođe me interesuje koliko je razreda ugašeno prošle godine, u stvari u septembru ove školske godine, koliki je to broj u Vojvodini i koliko je u Srbiji ukinuto takvih odeljenja?
Znamo da je poslednjih godina nestalo oko 1.500 odeljenja i da u generacijama ima i po 1.000 učenika prvaka manje. Prošlog septembra je bilo 3.533 upisanih osmaka, a tek 2000. godine, 995 prvaka. Najviše ugašenih odeljenja je bilo, koja se zovu isturena odeljenja i sada se govori u medijima da će biti ugašeno oko 2.300 razreda, što me stvarno interesuje da li je taj podatak tačan.
Reforma u obrazovanju će biti teška, ali mislim da u strategiji i obrazovanju koje je sada na dnevnom redu u javnoj raspravi, mislim da treba da se obrati velika pažnja, u stvari na taj smanjeni broj učenika i interesuje me koliko će stvarno biti ukinuto razreda?

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege poslanici u današnje vreme se za železnice Srbije može reći da one skoro i ne postoje.
Međunarodni železnički transport je skroz zamrzao i teško je izvesti i pričati o nekom transportu roba kroz Srbiju u zemlje okruženja, a kamoli u širu međunarodnu zajednicu. Za ekonomiju jedne države veoma je bitno da izgradi moderan železnički sistem. Ako bi ste jednog dana od Beograda do Subotice mogli da stignete za 45 minuta to bi potpuno svest kod ljudi gde će živeti i raditi i koje će preduzetničke ideje realizovati. U mnogim zemljama železnica je postala generator razvoja jer je omogućila interakciju između gradova i regiona, brži razvoj manje razvijenih krajeva, a time se smanjuje i nezaposlenost.
Prosečna brzina na prugama u Srbiji je 42 kilometara na sat. Brzine na 64% pruga su za trećinu manje od projektovanih a na samo 3% pruga veće od 100 kilometara na sat. Železnica Srbije je u prošloj godini prevezla 10 miliona tona robe što je za 25% manje nego u 2011. godini.
Pošto dolazim iz Vojvodine, mogu slobodno da kažem da je železnički transport skroz devastiran, ali mogu da naglasim jako bolja vremena kada je za vreme postojanja ŽTO Novi Sad od 1977. godine do 1989. godine u Vojvodini je remontovano više od 527 kilometara pruge. Sve su elektrificirane. Nabavljeno je više od 10 električnih lokomotiva i razno-raznih elektromotornih vozova.
Takođe uvedena je nulta faza informacionog sistema. Praćenje vozova je bilo na visokom nivou. Ukinuta je parna vuča. Nabavljeno je više od sto teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona i još mnogo dizel lokomotiva itd. ŽTO Novi Sad je tada brojala 15.000 radnika. Poslednjih godina pre preuzimanja bila je po rezultatima rame uz rame sa Ljubljanom. Tada je u tom ŽTO bilo najmanje zaposlenih po kilometru pruge. Imali su najmanju administraciju ali i najveći ostvareni rad po kilometru pruge i najmanju kreditnu zaduženost.
Za samo sto godina železnica u Vojvodini je od najrazvijenije u Evropi, a verovatno i u svetu, stigla do najlošije. Za sto godina smo postali jedan od najlošijih železničkih regiona u Evropi što je posledica nepostojanja jedne sistemske železničke misli i jednog nedomaćinskog odnosa.
Brzi voz na relaciji Subotica-Beograd je putovao 1926. godine za tri sata i 15 minuta, zatim 1989. godine oko dva sata a 2007. godine taj put se prelazio za tri sata i osam minuta. Dakle, za 82 godine mi nismo napravili nikakav pomak. Prosečna brzina vozova u Srbiji danas iznosi 45 kilometara na sat a na pruzi između Liverpula i Mančestera u Engleskoj parna lokomotiva je 1829. godine išla prosečnom brzinom od 56 kilometara na sat.
Da bi se pruge u Vojvodini dovele u pristojno stanje i da bi na svim deonica mogle da krstare nove garniture na oko 900 kilometara lokalnih i regionalnih pruga, potrebno je verovatno između 400 i 700 miliona evra. Posao bi bio gotov za manje od dve godine i svi bi profitirali, od građana, od opština gradova i pokrajine. Takođe bi i Republika Srbija.
Dolazili bi investitori, saobraćajna pristupačnost bi pokazala svoje prednosti, porastao bi standard građana i svima bi bilo na taj način dobro. Zato je prioritetno da Ministarstvo infrastrukture obrati pažnju i da se sredstva što više namene iz kredita i budžeta za revitalizaciju železničke putne mreže u Srbiji.

Gospođo ministar, LSV je po ko zna koji put u nedoumici i razmišlja o tome kako će taj sporazum sa Rusijom koji se stvarno favorizuje u poslednjih nekoliko godina, izgledati i šta će doneti Srbiji, a prvenstveno Vojvodini.       
Imamo negativna iskustva koju je donela prodaja NIS-a. Znamo kako se otplatio NIS i sa koliko novaca se na neki način poklonio Ruskoj Federaciji i prema ovom sporazumu koji se potpisuje i prema svim radovima i investicijama, koje će biti unešene Republici Srbiji u vezi "Južnog toka", smo u velikoj nedoumici. Razmišljamo o tome zašto se favorizuje samo jedna država pod takvim uslovima i zašto stvarno u poslednje vreme dolaze samo investicije iz Rusije.
Dakle, četiri godine posle 24. decembra 2008. godine, kada je potpisan sporazum o kupoprodaji NIS-a, i dokumenti o izgradnji gasovoda "Južni tok" i skladište gasa u Banatskom Dvoru, Rusija ima puno razloga da bude zadovoljna sa poslom koji je napravila sa našom državom.
Svakako joj je jako važno svako strateško partnerstvo sa Srbijom. Partnerstvo bi trebalo da se tiče produbljavanja, u usavršavanju rusko - srpskih veza u svim principima i nastavka zajedničkog rada na projektima saradnje, pre svega u energetici i investicijama.
Kada uzmemo u obzir ranija iskustva u saradnji sa Rusijom, nameće se samo jedno pitanje, šta Srbija i Vojvodina treba da očekuju od najavljenih sporazuma i koliko će nas to koštati? Ono čemu bih ja dala najveće zamerke, tom sporazumu je to da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je sa Gaspromom formirala zajedničko preduzeće za izgradnju, "Južnog toka", a to se nije desilo ni sa jednom drugom državom i to po principu 49:51 u korist Ruske Federacije. U nekim drugim zemljama, u Austriji, Sloveniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj i Italiji, taj odnos je pola – pola, 50:50.
Srbija se, ni u jednom mediju nismo mogli da pročitamo da se borila za taj neki drugačiji procenat, što je najverovatnije Rusija iskoristila. Tu možemo samo da pripišemo da se to desilo, taj odnos 49 prema 51, da se desio zbog tih naših, navedimo, bratskih odnosa prema Rusiji.
Na to su eksperti više puta upozoravali, ali dogovor je napravljen da bude takav. Hoću stvarno da izrazim tu nedoumicu, da li Srbija zbog tih nekih bratskih odnosa stvarno potpisuje razno-razne kredite, razno-razne sporazume, na možda svoju vlastitu štetu.

Niste me odjavili, nisam se prijavila.

Hvala. Poštovani predsedniče, kolege poslanici, postavila bih pitanje i tražila informaciju od Ministarstva policije.
(Predsednik: Izvinite, molim vas, molim kolege da u miru saslušamo. Jedva čujem šta narodni poslanik govori.)
Tražim obaveštenje i informaciju od ministra policije, takođe od njegovog resornog ministarstva. Interesuje me koliko se Ministarstvo policije bavi vandalizmom u Republici Srbiji i koliko sankcioniše vandalizam.
Naime, desio se nemili slučaj u noći između subote i nedelje u jednom naseljenom mestu koje se zove Bikić Do u šidskoj opštini, gde živi polovina rusinskog stanovništva, druga polovina su pretežno Srbi, Mađari i druge nacionalne zajednice. Događaj se desio prilikom Nacionalnog dana Rusina. Naime, pripadnici rusinske nacionalne zajednice su tog dana bili na centralnoj proslavi svog nacionalnog dana u Sremskoj Mitrovici. Kada su se nazad vratili kući, dočekale su ih iškrabane table na ulasku, gde piše "dobrodošli" na rusinskom "vitajce". Takođe je bilo precrtano ime naseljenog mesta na rusinskom jeziku. Rusini inače pišu ćirilicom, tako da u toj ćirilizaciji ne verujem da je nekome smetalo što je napisano ćirilicom i naziv naseljenog mesta, nego najverovatnije smeta nacionalna zajednica koja već 250 godina živi u tom naseljenom mestu.
Postavljam pitanje ministru policije i Ministarstvu policije – da li reaguje u takvim slučajevima gde je očigledno da su narušeni međunacionalni odnosi i kada će da reaguje? Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministre Kneževiću, predstavnici Vlade, kolege poslanici i poslanice, poljoprivredni proizvođači su do sada u velikoj meri bili u neizvesnosti i činjenici da je ovaj zakon stavljen u proceduru koja je veoma važna, imajući u vidu da je agrarna politika donošena iz godine u godinu, a znamo da agrar ne trpi vrstu neizvesnosti. Do sada se vladalo uredbama koje su menjane od sezone do sezone tako da se aktuelnom ministru čini da će se budžet prilagoditi dnevno političkim dešavanjima.
Očekivanja od ovog zakona su velika i poljoprivrednici su bili uvereni da će kada se on jednom donese agrarna proizvodnja biti daleko izvesnija i sigurnija. Dobre namere ovog predloga zakona su da se u korisnike subvencija uvrste sva poljoprivredna gazdinstva. Činjenica da su u korisnike subvencija prvi put uvrštena i pravna lica dovodi do straha individualnih poljoprivrednika da sredstava neće biti dovoljno i za jedne i za druge.
Sledeća velika primedba ovog predloga zakona o podsticajima jeste i ta da je zakon nedorečen i u većini članova čini samo pravni okvir koji možda i neće biti primenjiv. Čak u 15 slučajeva ministar bliže propisuje uslove, načine i postupke za ostvarivanje prava na subvencije. Znači, ko god bio ministar u ovom ili u sledećem mandatu, na njemu je sva volja i prepuštena je sudbina 450 registrovanih gazdinstava u RS. Do sada je bilo tako i znamo da te uredbe u kojima je odlučivao ministar nisu bile dobre. Ono što poljoprivrednike najviše zanima su vrste podsticaja.
Imali smo prošle godine i svake godine da se dešavaju neki protesti poljoprivrednika, a ove godine su poljoprivrednici protestvovali zbog toga što su iznosili svoje mišljenje da direktna davanja treba da se odnose po hektaru, što je ovaj zakon i predvideo.
Mere ruralnog razvoja su prvi put uvrštene u ovakav vid pravne regulative. To je veoma važno u procesu pridruživanja EU da bi u nekoj bližoj budućnosti imali priliku da koristimo fondove EU. Međutim, ukoliko ministar lično propisuje, ne samo vrste mera ruralnog razvoja, nego i maksimalne iznose podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere, onda je neizbežna sumnja u dobru nameru zakonodavca.
Liga socijaldemokrata Vojvodine ima neka svoja mišljenja o Predlogu zakona o podsticajima. Glavna zamerka je u tome što kod donošenja ovog predloga zakona nisu poslušane zamerke raznih asocijacija poljoprivrednika iz Vojvodine. Te asocijacije su uglavnom govorile da iz Predloga zakona treba brisati član koji omogućava dodelu podsticaja i za parcele veće od 100 hektara, jer poljoprivrednici smatraju da treba da se stimuliše proizvodnja na manjim parcelama.
Takođe, stav različitih asocijacija je taj da treba izbrisati član 16. Predloga zakona koji se odnosi na hektare kako bi se podsticala biljna proizvodnja. Na taj način treba da se stimuliše to koliko je proizvedeno.
Mišljenja smo da subvencije treba da iznose minimum 200 evra, što je u našim uslovima previše, u dinarskoj protivvrednosti, odnosno da pravna lica i preduzetnici ne mogu biti korisnici subvencija i regresa. Pretpostavlja se da iz budžeta neće biti dovoljno sredstava i za paore, i za pravna lica.
Treba naći načina da se subvencionišu autohtone rase i biljna proizvodnja, odnosno da u delu zakona koji se odnosi na ruralni razvoj treba kao korisnike izbaciti pravna lica i preduzetnike i dodati nerazvijene opštine, devastirana područja i pogranične oblasti.
Naša zamerka u ovom zakonu jeste da se daju velika diskreciona prava ministru koji čak na 14 mesta propisuje i naknadno donosi odluke i ograničenja šta će se dešavati sa tim podsticajima.
Htela bih da pitam ministra, čitamo danas u medijima da se na sajmu u Nemačkoj naša zemlja, naša poljoprivreda, predstavila sa nekoliko teglica cvekle, ajvara i krastavaca i jednim vinskim podrumom, da li će taj zakon o podsticajima brinuti o tome da mi budemo konkurentni na inostranom tržištu? Taj sajam poljoprivrede u Nemačkoj, na koji dolazi oko 400.000 ljudi, ne pokazuje da Ministarstvo poljoprivrede na neki način brine o našoj konkurentnosti na tržištu EU.

Samo bih se pridružila govoru poslanika Dejana Radenkovića koji je razočaran u današnju raspravu. Naglasila bih da svi oni koji su učestvovali u raspravi, naglašavali, a posebno premijer Dačić u današnjoj raspravi je brani današnju rezoluciju, a može se reći da je on učestvovao u donošenju Rezolucije 1244. Zbog njegove politike, politike njegove stranke devedesetih godina je došlo do toga da je izgubljeno Kosovo.
Naš poslanik Čizik je danas govorio na mađarskom jeziku. Govori je zbog toga da bi videli kako poslanici Narodne skupštine Republike Srbije reaguju na govor drugačiji od ovog kojim se govori u Skupštini. Reakcije su bile različite, a reakcije govore o tome kako bi možda prihvatila ova Narodna skupština, možda i 50 poslanika koji bi u ovoj skupštini govorili albanskim jezikom. Ne znam, današnja rasprava nije stvarno pokazala da li je ova Narodna skupština, a Republika Srbija, ima dovoljne snage i da li je dovoljno zrela da integriše milion i po Albanaca u Republiku Srbiju.

Poštovani predsedniče, svoje poslaničko pitanje sam postavila na instituciji pitanja o Vladi prošlog meseca, u novembru. Pošto je prošao rok za davanje odgovora, odgovor još nisam dobila, htela bih opet da pitam Ministarstvo za kulturu i medije zašto mi nisu odgovorili na poslaničko pitanje koje se odnosilo na lokalne medije i uopšte u Srbiji, na medijsku strategiju?
Takođe, moje konkretno pitanje se odnosilo na Informativno-propagandni centar u Kuli, koji informiše na četiri jezika i, takođe, radio informiše na četiri jezika, a i novine na tri jezika. Molim Ministarstvo da mi odgovori na to moje poslaničko pitanje koje ponovo postavljam.
Postavila sam poslaničko pitanje i 5. decembra. Rok je takođe istekao za odgovor. Odgovor do dana današnjeg nisam dobila. Odnosi se na amnestiju, u stvari na Zakon o amnestiji čije smo izmene nedavno doneli. Pročitaću još jednom poslaničko pitanje i molim resorno ministarstvo, ministra Selakovića, da mi odgovori, pošto mislim da smo mi tu zbog građana, građani su nas izabrali da budemo poslanici, da budemo njihovi zastupnici u Narodnoj skupštini, postavljaju nam pitanja i jednostavno čekaju odgovore, zovu nas svaki dan i stvaraju se neprijatne situacije.
Moje poslaničko pitanje se odnosilo na Zakon o amnestiji, odnosno na lica koja imaju pravo na amnestiju po članu 1. Zakona o amnestiji, a bili su na poternici sudova u Srbiji. Oni su do dana današnjeg na odsluženju kazne. Poternica je čim su stupili na odsluženje kazne ukinuta. Ali, neki sudovi u Vojvodini, posebno u Somboru, na koji se odnosilo moje poslaničko pitanje, npr, čovek koji je bio na poternici, devet godina je na izdržavanju kazne, i nema pravo na amnestiju. Molim resorno ministarstvo da mi što pre odgovori na poslaničko pitanje. Hvala.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici hoću i ja da izrazim zahvalnost što ste prihvatili taj amandman, ali postavljam jedno pitanje, zašto su samo poslanici iz Vojvodine podneli, predložili taj amandman? Možda zato što u Vojvodini su stvarno sitne krađe zauzele jako velikog maha, čak su u nekim opštinama ljudi, da bi se odbranili od svega toga, organizovali civilne straže što nije bilo dobro.
Krade se od trafo stanica do pruga, po domaćinstvima, ljudi ne mogu da očuvaju svoju imovinu, tako da mislim da snižavanje cenzusa na pet hiljada je stvarno dobro, ali ministre, pitala bih vas i da li su predviđena sredstva, dodatna sredstva za to, zato što verujem da će biti više predmeta, da će javni tužioci morati više da rade, jer ako je prihvaćen taj amandman, mislim da će se i postupati po njemu.
Takođe bih htela da kažem, po mom ličnom mišljenju, ali dokazano je da su sitne krađe zauzele tolikog maha, iz tog razloga ima jako malo policije, zna se na koliko građana dolazi koliko policajaca u Vojvodini, a mislim i u celoj Srbiji, da to nije samo problem u Vojvodini, da možda u Vojvodini je konkretno mali broj policajaca, a moja stranka LSV već duže vremena traži upravu, odnosno policijsku upravu za Vojvodinu, što mislim da ne bi bilo ništa loše, jer smo mi to imali do "Jogurt revoluciju" i tada je Vojvodina bila stvarno najbezbedniji region u celoj Evropi. Jednostavno, to bi samo dovelo do bolje organizacije, policija bi bolje funkcionisala, komandiri policije bi se birali u Vojvodini, ali odgovarali bi ministru policije, tako da mislim da o tome ubuduće treba razmisliti i da je taj amandman dobar i dobro je što ste ga prihvatili, ali da bi se situacija u Vojvodini poboljšala, treba i dalje razmišljati o policijskoj upravi u Vojvodini.

Poštovani predsedniče, kolege poslanici, postavila bih pitanje ministru pravde, gospodinu Selakoviću. Pitanje se odnosi na primenu Zakona o amnestiji, koji smo nedavno usvojili.
Naime, lica koja imaju pravo na primenu amnestije po članu 1. ovog zakona, a koja su bila na poternici, sudovi donose različita tumačenja. Pojedini sudovi su doneli rešenja da se amnestija primenjuje na ova lica, dok su neki sudovi, posebno u Vojvodini, odbili zahtev za primenu iz razloga navedenih u članu 4. Član 4. govori da amnestiji ne podležu pravosudno osuđena lica za koja je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog ne javljanja na izdržavanje kazne zatvora ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne zatvora.
Zbog nepreciznosti člana 4. imamo za posledicu da se ovaj zakon tumači različito od sudova do sudova. Praktično, lica, koja po članu 1. imaju pravo na primenu amnestije, su dodatno kažnjena zbog toga što u članu 4. nije precizno navedeno da se amnestija ne odnosi na ova lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona nalaze na poternici zbog ne javljanja na izdržavanje kazne, a ne i ona lica kojima je bilo naređeno izdavanje poternice.
Verujem da se radi o tehničkoj grešci i da sudovi u nekim tim razlozima ne znaju kako da postupe. Taj član 4. nije precizno odredio kako da se pravosudni organi ponašaju prema licima koja su bila na poternici. Verujem da se radi o tehničkoj grešci i da ona može da bude ispravljena i da će se taj Zakon o amnestiji primenjivati ubuduće bez diskriminacije i prema svima jednako.

Hvala.
Danas se u raspravi o ovom amandmanu jako puno govori o tome da Vojvodina nešto traži, da se Vojvodini nešto daje, kao da Republika Vojvodini daje neku milostinju. Dobro se zna da Vojvodina šest puta više doprinosi nego što joj se vraća, u stvari nego što joj se daje, kao što se danas govori u raspravi o amandmanima.
Takođe, rasprava o budžetu se svela i na to da se pomalo rasprava preorijentisala da mnogi poslanici koji nisu prešli cenzus u Vojvodini govore o tome kako će se raspoređivati budžet AP Vojvodine. Govori se o tome da bi trebalo da se uvede kanalizacija u mestu Bavanište i ne znam ni ja gde, a dobro se zna da samo 10% mesta u Vojvodini ima kanalizaciju. Svi oni koji o tome govore neće sigurno da podrže amandmane, niti podržavaju stanovište o tome da Vojvodina treba da dobije svojih 7% koje predviđa Ustav, zdušno će glasati za budžet koji umanjuje sredstva Vojvodini, tako da nije dobro što govore o tome. Jednostavno, danas treba da se vodi rasprava o tome da Vojvodina treba da dobije svojih 7%, a ne kako će budžet Vojvodine da se raspodeli.

Moje pitanje je upućeno ministru za informisanje i kulturu, a interesuje me prvenstveno kada će biti doneta medijska strategija. Konkretno ću vam navesti jedan primer lokalnog lista koji informiše prvenstveno na srpskom jeziku i na jezicima nacionalnih zajednica koje žive u opštini Kula. Propagandni centar Kula je prošao kroz neuspelu privatizaciju. Taj deo je okončan 2009. godine, a informativna kuća je još uvek u dugovima bivšeg gazde, duguje "Sokoju", prisutne su tu neplaćene zarade, duguje štampariji "Dnevnik" itd.
Sada kada je došlo do promene vlasti u lokalnoj samoupravi u Kuli veliko je pitanje šta će biti sa tim informativnim centrom i da li će lokalna samouprava obnoviti ugovor o informisanju na jezicima nacionalnih zajednica i prvenstveno na jeziku većinskog naroda. Ukoliko se to ne desi, ta informativna kuća koja postoji 30 godina će morati da se ugasi. Interesuje me, da li se može pomoći informativnom centru, medijskoj kući koja postoji duže od tri decenije, informiše građane na srpskom, rusinskom, mađarskom, ukrajinskom, a odnedavno i na nemačkom jeziku.
Prvenstveno, pitala bih ministra kakva je strategija prema tim lokalni, listovima i prema tim lokalnim medijima.

Ja bih vam prosledila i pismeno, pošto tu ima pojedinih podataka na koje možda možete da odgovorite i volela bih da mi date odgovore na još neka pitanja koja bih postavila, pa ću biti slobodna da vam dostavim pismeno.