Poštovani predsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva važna dokumenta, iako ne mogu da kažem da su ovi dokumenti takvi da će na osnovu njih bilo šta da se promeni, niti u borbi protiv korupcije, niti da će se bilo šta promeniti u reformi pravosuđa. Moram da kažem to iz razloga što oni predstavljaju jednu praznu priču, mnogo velikih reči, ali bez ikakvih konkretnih koraka šta bi trebalo uraditi na poboljšanju borbe protiv korupcije ili reforme pravosuđa.
Ono što je dobro u nacionalnoj strategiji za reformu pravosuđa, to je da ona predstavlja, kako u njoj piše, kontinuitet reforme pravosuđa, koji je u ovoj zemlji postavljen praktično 2008. godine. Ono što je dobro, to je da koncept koji je postavljen 2008. godine, a koji podrazumeva i uvođenje pravosudne akademije, koja je uvedena zakonom koji je doneo ovaj parlament 2008. godine, uvođenjem javnog beležništva, uvođenjem privatnih izvršitelja, uvođenjem Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužioca, dakle, sve to što je urađeno u prethodnom periodu i što je postavljeno na jedan dobar način se sada nastavlja.
Naravno, ono na šta treba dati nove odgovore, to su neka nova pitanja i neke nove nastale situacije u prethodnih godinu dana. Mislim da ova strategija ne daje odgovor na ključno goruće i najvažnije pitanje u srpskom pravosuđu, a to je šta i kako se ponašati prema hiljadu ljudi koji su odlukom Ustavnog suda vraćeni u pravosudni sistem? Dakle, hiljadu sudija i tužilaca, koji su od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca označeni kao nedostojni i neprofesionalni i zbog toga nisu prošli izbor, su vraćeni odlukom Ustavnog suda, koja meni liči na političku odluku, a bez ikakve provere i bez ikakve primene kriterijuma i merila koja bi se odnosili na njihov rad.
Dakle, mi danas u pravosudnom sistemu imamo hiljadu ljudi koji su pre šest meseci ili godinu dana bili nedostojni i neprofesionalni, a da ova strategija ne odgovara na pitanje - na koji način ćemo se izboriti sa tim problemom? Mislim da su morala da budu doneta merila i kriterijumi za ocenu rada, kako prethodnih, tako i sadašnjih sudija. To se nije desilo. Visoki savet sudstva to nikada nije uradio.
Odluka Ustavnog suda je dala mogućnost i pravosudnim organima i Ministarstvu da nađu način da se preispita rad tih sudija, ali to se do današnjeg dana nije desilo. Znači, govorim o godinu dana posle odluka Ustavnog suda i godinu dana posle vraćanja tih sudija u pravosudni sistem. Šta je urađeno za ovih godinu dana? Imam utisak da nije urađeno ništa. Imamo strategiju u kojoj imamo velike reči. Velike reči su da sudstvo treba da bude nezavisno i da treba da bude nepristrasno i da treba da bude efikasno. Svi ministri i pre sadašnjeg ministra su to isto pričali sa istog mesta na kome se on danas nalazi. Šta će se konkretno uraditi da se to desi? Apsolutno nema nikakvog plana.
Lično mislim da je akcioni plan morao da bude deo ove strategije i da mi ovde danas raspravljamo o akcionom planu. Mi, nažalost, nikada nećemo raspravljati o akcionom planu jer će njega doneti Vlada. Šta će Vlada u akcioni plan staviti, to niko od nas ne zna. Mislim da je ovo naročito važno kada govorimo o strategiji za borbu protiv korupcije, gde su akcioni plan i strategija bili urađeni od strane radne grupe, a onda je Ministarstvo malo izmenilo te konačne verzije i poslalo izmenjene na Vladu. Da li je nešto menjano i u akcionom planu, to na današnji dan niko ne zna. Moj predlog u tom smislu je da akcioni plan raspravimo pred Odborom za pravosuđe i za strategiju za borbu protiv korupcije i za strategiju za reformu pravosuđa.
Šta nam je donelo hiljadu vraćenih sudija? Vi kažete da je veliki broj predmeta, da je velika opterećenost sudova, da ima veliki broj starih predmeta i kao rešenje toga predlažete promenu mreže sudova. Postavljam pitanje – kako je moguće da u pravosudni sistem od 1.800 sudija ili više dodate još 1.000, a i dalje imamo ogroman broj predmeta i dalje imamo veliki broj zastarelih predmeta? Nešto u toj matematici nije u redu, ili tih 1.000 sudija koji su vraćeni ne rade svoj posao.
U strategiji ste rekli da je prioritet reintegracija sudija, ali nigde se ne kaže kako će te sudije biti reintegrisane. Dakle, morate smoći snage i hrabrosti da rešimo problem sudija koji su vraćeni i da ne dolazimo u situaciju u koju smo došli, da su neki od vraćenih sudija u zatvoru ili osuđeni na kazne zatvora ili se protiv njih vode krivični postupci za koruptivna krivična dela. Dakle, moraju se oni koji su nedostojni odvojiti od onih koji profesionalno obavljaju svoj posao. Na ovaj način svi su isti i niko ne valja. Za to je potrebna hrabrost i potreban je adekvatan plan, a tog plana ovde nema.
Glavna stvar koju predlažete je promena mreže. Mislim da za građane uopšte nije važno da li se zove sud ili se zove sudska jedinica i da će menjanje iz sudske jedinice u sud i obrnuto u stvari biti promena tabli na zgradama.
Svuda gde postoje sudske jedinice sada će da se promeni tabla, pa će pisati – sud. Biće nešto više administracije. Pričali ste o troškovima, nema nikakve analize troškova, dajte analizu, kad već raspravljamo o strategiji, pa da vidimo šta je to što je skuplje, a šta je to što je jeftinije i na koji način je nešto bolje.
Nije reforma pravosuđa u tome da li će da bude 35 osnovnih sudova ili će da bude 75 osnovnih sudova. Na osnovu kojih kriterijuma će to biti određeno? Ništa od toga u ovoj strategiji nema. O tome ćemo verovatno raspravljati kada budete pripremili zakon koji je ovde bio pa je vraćen.
Nema ničeg novog godinu dana, kada govorimo o promeni zakona i o unapređivanju normativnog okvira. Ali, ima novog u ponašanju vaše vlasti u odnosu na prethodnu vlast. Ima novog u tome kako nas razumeju i vide i građani i pravosudni organi. Nova je politika. To je politika u kojoj se u prvim danima vlasti donese Zakon o amnestiji.
Politički i konceptualno, vi ste smatrali da treba doneti Zakon o amnestiji, pustiti neke ljude na ulicu i ti ljudi su ponovo činili krivična dela. Svi smo svedoci toga, građani svaki dan o tome mogu da čitaju u novinama. Posledica svega toga je povećan broj krivičnih dela, povećana stopa kriminaliteta.
Dakle, u silnoj borbi i načelnim raspravama i strategijama, mi imamo mnogo više krivičnih dela nego što smo imali. Odlično nas razume pravosuđe, pa se ukida presuda Stanku Subotiću. Odlično nas razume i Ustavni sud, pa Obraz nije zabranjen, iako je tužilaštvo to tražilo. Odlična je nova politika u kojoj ste pokušali, ako se sećate, pa ste na našu intervenciju, prihvatanjem naših amandmana, odustali od smanjivanja kazni za pedofile. Probali ste da smanjite kaznu za one koji nose oružje, da to bude uslovna osuda. Na kraju je prihvaćen naš amandman, pa se to nije desilo. Dakle, politika je različita i sistem vrednosti je različit. Ovo što piše na papiru apsolutno nije ništa novo.
Kako radi pravosuđe danas i kako se bori protiv korupcije? Mislim da to isto svakodnevno možemo da vidimo, nema ni jedne presude, nema ni jedne sankcije. Tu prelazim na temu borbe protiv korupcije. Da li mislite da je moguća borba protiv korupcije, ako ni jedne sankcije nema i ni jedna sankcija nije izrečena u poslednjih godinu dana za koruptivna krivična dela? Nije borba protiv korupcije nešto što se radi kampanjski. Borba protiv korupcije mora da se radi sistemski, a ta sistemska rešenja je trebalo da ponudi strategija koja sistemska rešenja ne nudi.
Akcioni plan ne znamo kakav je, to ćemo videti kada ga budete uputili Skupštini. U strategiji, i jednoj i drugoj, mislim da imate mnogo veći upliv i pokušavate da napravite mnogo veći upliv izvršne vlasti i u zakonodavnu vlast i u nezavisna regulatorna tela. Uveli ste novo telo, tj. savet, koji će pratiti Strategiju za borbu protiv korupcije, odnosno savet koji će da nadzire Strategiju pravosuđa. Taj savet ima sekretarijat koji će biti apsolutno pod ingerencijom ministarstva.
Ministarstvo, odnosno izvršna vlast je ta koja kontroliše reformu pravosuđa. Isto tako, Savet za borbu protiv korupcije, koje je jedno Vladino telo, treba da pravi kontrolu i nadzor nad borbom protiv korupcije. Dakle, sada dajete dualitet u odnosu na Agenciju za borbu protiv korupcije. Imaćemo izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije i izveštaj Saveta. Šta, ministre, ako se ta dva izveštaja ne slažu? Šta ako imaju različite zaključke? Koji će zaključci biti važniji? Ne može Savet za borbu protiv korupcije, koji je Vladino telo, da nadzire borbu protiv korupcije koju treba da sprovodi i nadzire jedno nezavisno telo, a to je Agencija koja je osnovana zakonom, dakle, osnovana od strane ovog parlamenta.
Dakle, izvršna vlast treba da ima mnogo manji upliv, a ne mnogo veći upliv, i u pravosuđe i u Agenciju za borbu protiv korupcije. Vi to načelno pišete, ali u stvari radite nešto drugo. Ne možemo da se borimo protiv korupcije, ako sa smenom vlasti se svi u državi činovnici menjaju. Podsetiću vas, ne samo da se menjaju činovnici, promenila se vlast, pa se nekako promenio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Promenila se vlast, pa se promenio i predsednik Visokog saveta sudstva. Promenila se vlast, pa se promenio i direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Promenila se vlast, pa se promenio i predsednik Odbora u Agenciji za borbu protiv korupcije. Promenila se vlast, pa je na prvoj sednici donet zakon koji je omogućio da se promene i direktori carina i direktori poreske uprave i raznih drugih javnih preduzeća.
Kaže zamenik predsednika Vlade u emisiji – ako srušimo Đilasa, šta ćemo onda? Treba petsto ljudi da zamenimo, a nemamo petsto ljudi. Nema borbe protiv korupcije, ako državna uprava zavisi od političkih stranaka. Dakle, nema borbe protiv korupcije ako nemamo dobru upravu, a dobra uprava podrazumeva odgovorne ljude u upravi. Da bi neko bio odgovoran, mora da bude slobodan, a ne namešteno petsto, hiljadu ili petsto hiljada ljudi od strane nove političke stranke na vlasti. Šta to znači? Sutra će se ponovo promeniti vlast, pa će nova vlast da promeni sve u državi. Dakle, to nije način za sistemsku borbu protiv korupcije.
Da li znate šta su planovi integriteta? Da li znate šta su sektorski planovi? Zašto se ne insistira u Strategiji za borbu protiv korupcije na sektorskim planovima? Zašto se ne insistira na tome da institucije moraju da prepoznaju i kažu koji su rizici za korupciju u okviru samih institucija, šta je to što su problemi? Zašto se ne insistira na tome da moraju procedure da se pojednostave, da se ukine ogroman broj propisa, da se omoguće jednostavnije procedure, da nema diskrecionih ovlašćenja, da procesi budu transparentniji. Bez toga ne može ništa da se uradi u borbi protiv korupcije.
Ministre, da li znate da planove integriteta, koji te stvari rešavaju, u ovoj zemlji nije doneo Ustavni sud? Dakle, Ustavni sud ne smatra da treba da donese plan integriteta i da sam sagleda koji su mogući rizici za korupciju. Zašto to nije uradio Visoki savet sudstva? Vi ste član Visokog saveta sudstva. Zašto Generalni sekretarijat predsednika Republike nije doneo plan integriteta? Zato što ih, očigledno, na delu ne zanima borba protiv korupcije.
Šta zanima predsednika Republike? Zanima ga to da pomiluje lekara koji je osuđen za primanje mita. Dakle, korupcija u zdravstvu - epilog je pomilovanje. Pomilovana je grupa, čuvena jedna grupa, koja je silovala jednog mladića, svi su pomilovani. Pomilovani su trgovci narkoticima. Dakle, to su dela koja su učinjena u poslednjih godinu dana i to je ono što je apsolutno u suprotnosti od ovoga što ste vi u strategijama napisali.
Ostaje nam samo da se nadamo da će u akcionom planu biti nešto konkretno, da bi u nečemu mogli i da učestvujemo i da pomognemo, jer smatram da je borba protiv korupcije i reforma pravosuđa nešto za šta je potreban konsenzus svih u ovoj zemlji. Ali, za ove strategije koje ste nam danas ponudili, mi kao poslanička grupa ne možemo da glasamo jer one ne rešavaju nijedan gorući problem u ovim oblastima. Hvala.