Mislim da kolega Jovanović mene nije dobro razumeo u izlaganju, a i da nije dobro razumeo, onaj deo u zakonu koji pominje reč – stečaj. Dakle, ne pomaže se ovde nikome ko će možda otići u stečaj, ovde se pomaže onima koji su jeftino ili za džabe kupili firme u stečaju, kupili firme u privatizaciji.
Druga stvar, ne da se ukida, nego je rekao ministar, moje političko opredeljenje je da se ukine konverzija, a sada je supsendujemo narednih 12 meseci, pa ćemo je ukinuti, samo da pripremim zakon. Ovde se radi o još jednoj goroj stvari. Konverzija se ne ukida za građane. Svi građani koji hoće da zidaju u ovoj zemlji, moraju da urade konverziju. Svi oni koji su stekli zemljište pre 2003. godine, odlukom nekog nadležnog organa, opštine ili grada, moraju da plate naknadu, da bi uradili konverziju, da bi zidali.
Dakle, za njih se ne ukida, samo se ukida za one koji su za džabe kupili u privatizaciji ili firme u stečaju. Dakle, ne samo što je nepravda, već je i diskriminacija u odnosu na druge ljude u ovoj zemlji.
Molim vas, nemojte dovoditi u zabludu građane da se radi o nekoj trenutnoj suspenziji, pa kada se dobije lokacijska dozvola ili upotrebna, onda će se nešto obračunati. Neće se ništa obračunati zato što ako dobijete građevinsku dozvolu, izgradite objekat, dobijete upotrebnu dozvolu, vi samim tim postajete i vlasnik zemljišta, jer je to onda izgrađeno građevinsko zemljište i svo zemljište po tom objektu je vaše i možete da se knjižite kao vlasnik zemljišta.
Dakle, ovim predlogom zakona i ovim amandmanom se omogućava i tajkunima i nekim drugima, svima koji su za džabe dobili zemljište, da na njemu mogu da grade. Hvala.

Hoću da podsetim kolegu Jovanovića da nije Miroslav Mišković bio potpredsednik Vlade u kojoj je DS imala većinu. On je bio potpredsednik Vlade u vreme kada je Vladu vodio SPS. Nije Beko bio ministar u našoj Vladi, nego je bio ministar u vašoj Vladi. Dakle, tada su se bogatili i sve su bogatiji. Ako ukinete konverziju, još će se obogatiti

Pozitivno sam iznenađen spremnošću Vlade da prihvati amandman kolege Jovanovića. Raspravljali smo o tim amandmanima i  danas na odboru, pa nije bilo sluha, evo do sada.
Hoću da kažem da i naredni amandman, koji je vrlo sličan ovom amandmanu, to je amandman koji je podneo kolega Ljuban Panić, govori o tome da apsolutno ne treba da bude automatskog uslovnog otpusta.
Zašto ne treba da bude automatskog uslovnog otpusta? Mi smo svi bili svedoci u ovoj skupštini, da je donet Zakon o amnestiji, koji je smanjio kazne…

Nismo završili o tome.
Dakle, mi smo svi bili svedoci da je donet Zakon o amnestiji i da je tim zakonom omogućeno da se smanje kazne zatvora za 25%. Sada se donosi zakon koji kaže da možete imati automatski uslovni otpust, posle dve trećine kazne.
Dakle, neko ko je dobio kaznu 10 godina smanjite mu prvo dve i po godine, a onda mu od tih sedam i po godina smanjite još dve i po zato što se dobro vladao i onda on izađe posle pet godina. Mislim da se time obesmišljava svrha kažnjavanja i potpuno krivi ono što je bila utvrđena kaznena politika u dosadašnjem periodu.
Inače mislim da sadašnje ministarstvo ide ka tome da ublaži kaznenu politiku i mi se oštro suprostavljamo tome. Ne smatramo da treba ublažavati kaznenu politiku. Zato apelujem na ministra da ako je bio spreman da prihvati amandman kolege Neđe Jovanovića da pogleda i ovaj sledeći. Nismo došli do njega. Videće da su vrlo slični i da on to sveobuhvatnije rešava pa da razmisli o tome da prihvati i amandman kolege Ljubana Panića.

Hoću da zamolim ministra da nam odgovori, pošto nije obrazložio ni na koji način zašto se ne prihvata amandman kolege Panića, a i obrazloženje koje smo dobili od Vlade je praktično prepisano, jedno obrazloženje za razne amandmane, da nam kaže zašto se zalaže za automatski uslovni otpust? Još jednom ću ponoviti. Neko ko je bio osuđen na 10 godina zatvora već mu je amnestijom smanjena kazna za dve i po godine, a ovim zakonom se smanjuje još za dve i po godine i on izlazi posle pet godina. Zašto se Vlada zalaže za takav princip i zašto ne prihvatite amandman da prosto nema uslovnog otpusta ni za koga već će sud proceniti da li za to postoje razlozi ili ne.        

Ministre, dali ste tri razloga, a od toga su dva u potpunoj suprotnosti sa onim kakvu politiku vodite. Prvo, rekli ste da je blaga kaznena politika. Slažemo se, blaga je kaznena politika i kod takve blage kaznene politike vi omogućavate da neko automatski izađe posle 2/3 kazne.
To što omogućavate izlaz posle 2/3 kazne neće dovesti do toga da sudovi daju strože kazne. Sudovi daju onakve kazne kakve smatraju da treba na osnovu onoga što imaju u sudskom postupku dokazano. Dakle, kod blage kaznene politike, koja je tradicija u ovoj zemlji, nemojte dozvoljavati da svako može da izađe bez ikakvog razloga posle 2/3 kazne.
Druga stvar, nismo mi razvijena zemlja i nismo zemlja koja može da se poredi sa Nemačkom, Engleskom i Francuskom i da će naše pravosuđe biti kao u Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj. Još uvek neće biti i zato nemojte da se poredimo sa njima i da uzimamo za primer da tako nešto postoji možda u nekoj zemlji EU. Dakle, živimo u Srbiji i svima nam je jasno kakva je kaznena politika i svima nam je jasno da ste Zakonom o amnestiji pre manje od mesec dana ublažili kazne za 25% i sada hoćete da ih ublažite za još toliko. Dakle, u jednom mesecu ublažavamo kazne za 50%. Inače, i sami kažete da je bila blaga kaznena politika.
Dakle, razmislite još jednom o ovome i prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je, imali smo vrlo dobru diskusiju danas na Odboru za pravosuđe, dali smo predlog i sa tim predlogom su se usaglasili i poslanici iz opozicije i poslanici vladajuće koalicije, a kolega Neđa Jovanović je takođe o tome diskutovao, da njega ne zaboravimo, da bi trebalo da donesemo amandman na Odboru i doneli smo amandman na Odboru i sada je na potezu Vlada.
Predstavnik Vlade tada nije prihvatio, nije imao ni ovlašćenje da prihvati, pa očekujem od ministra da nam kaže da li prihvata amandman Odbora na član 13. ili prihvata amandman koleginice Vesne Marjanović na član 13. ili neke druge poslaničke grupe na član 13.
Razlika ministre, između ovoga što je koleginica Vesna Marjanović predložila i ovoga što je predložio odbor je u dve stvari. Jedno je jedan amandman na ovaj prvi – briše se, što znači da će biti zaprećena kazna za to krivično delo od jedne do osam godina. Ovo što je predložio odbor, to je nešto do čega smo mi mogli da dođemo svi zajedno na sednici odbora, to je da ta kazna nešto manje bude zaprećena do pet godina, ali smo tu obuhvatili policijske službenike, za koje mislimo da je vrlo važno i advokate koji nisu bili ranije u zakonu.
Dakle, naša diskusija će i dalje ići u određenom smeru u zavisnosti od toga da li prihvatate jedan, drugi ili možda neki treći amandman na ovaj član, pa bih voleo da čujemo vas.

Ministre, ja samo kratko. Očekivao sam posle onog prvog izlaganja da će te nam ranije reći koje je vaše mišljenje. Prosto, hoću da vas ohrabrim posle ove rasprave da je najbolje da prihvatite amandman Odbora. Nije Odbor tako olako ovaj amandman sastavio, dakle, bila je ozbiljna rasprava na Odboru i vidi se da je uzeto sada kada čujete šta o tome misle razne poslaničke grupe. Videćete da u amandmanu Odbora ima najviše zajedničkog. Dakle, i vezano za visinu kazne, ali i vezano za krug lica na koje ovaj član treba da se odnosi. Dakle, ja apelujem lično da prihvatite amandman Odbora.

Gospodine ministre, mislim da je dobro što se ukida kleveta. Ne znam mnogo slučajeva, verovatno ima u statistici da je neko dobio kaznu zatvora za klevetu, ali nisam u svojoj praksi tako nešto imao. Sve se to na kraju svede da dolazi kod istražnog sudije, puste na istražne radnje, pa onda stoji na istražnim radnjama tako godinama. Potpuno je besmisleno da to bude krivično delo. Dakle, postoji satisfakcija u građansko-pravnom sporu, imovinski zahtev možete istaći u građansko-pravnom sporu i možete dobiti novčanu nadoknadu. U tom smislu vas podržavam.
Ono što meni nije jasno, a čini mi se da je to verovatno neki propust, a to je što niste otvorili član 170. – uvreda. Ako bude još izmena u narednom periodu, predlažem da ukinemo krivično delo uvrede, kao što ukidamo krivično delo klevete iz istih ovih razloga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i poštovani ministre, imam utisak da su ovde spojena četiri zakona da bi se maskiralo šta je to što nam donosi Zakon o planiranju i izgradnji. Govoriću samo o Zakonu o planiranju i izgradnji.
Zakon o planiranju i izgradnji je treći zakon u nizu koji vladajuća većina predlaže i donosi, a koji apsolutno oslikava novu politiku Vlade. Prvi zakon je bio amnestija. Drugi zakon je bio Krivični zakonik, kojim se ublažavaju zatvorske kazne, kojim se ublažava kaznena politika i predviđa se uslovni otpust posle dve trećine kazne i omogućava zakonom ublažavanje kazne za pedofile i za silovatelje. Treći zakon je Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija zemljišta za određene kategorije ljudi u našoj zemlji.
Za prva dva zakona koja sam nabrojao tačno znamo kome pogoduju. Postavljam pitanje ministru kome pogoduje ovakav Zakon o planiranju i izgradnji? Ko su ti, da nam kaže imenom i prezimenom, koji čekaju da podnesu papire za građevinsku dozvolu, a neće da plate konverziju?
Ovim Zakonom o planiranju i izgradnji uvodi se diskriminacija između različitih kategorija stanovništva. Oprašta se konverzija u narednih 12 meseci, odnosno ne moraju da plate konverziju zemljišta samo oni koji su privatizovani preduzeća u poslednjim godinama u Srbiji, a svi drugi koji su stekli zemljište, po zakonima koji su važili za uređivanje zemljišta pre 2003. godine, oni i dalje moraju da plate konverziju zemljišta. Dakle, imamo potpuno različite kategorije stanovništva u ovom zakonu.
Da li ministar može da nam objasni zašto član 104. ostaje i kaže svi oni koji su odlukom nekog nadležnog organa stekli zemljište, moraju da plate konverziju da bi zidali, a ovi koji su kupili preduzeće u privatizaciji, znamo po kojim cenama su ih kupovali, ne moraju da plate konverziju zemljišta?
Ne samo da se uvodi diskriminacija, ovim zakonom se duboko produbljava nepravda u našem društvu. Svi mi znamo da je proces privatizacije bio neophodan i znamo da je procesom privatizacije naneta nepravda građanima u našoj zemlji.
Uvođenje konverzije je bio pokušaj da se ta nepravda ublaži. Zato ću zbog građana objasniti, a mislim da to treba da čuju i kolege iz SNS. Malo pre je kolega Karić diskutovao na temu da se ne slaže sa ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, što znači da možda SNS neće glasati za ovaj zakon. Dakle, ovim zakonom, koji predlaže ministar Ilić, oni koji su kupili preduzeće u privatizacije jeftinije, odnosno za manje para nego što je cena zemljišta, vrednost zemljišta koje koristi to preduzeće, po konverziji, morali su da plate razliku. Sada se ukida zakonska obaveza da se plati razlika.
Dakle, vrlo je jednostavno Zakon o planiranju i izgradnji ne predlaže ništa drugo. Ima samo izmenu jednog člana, a to je ako je neko kupio fabriku ili preduzeće za 100 hiljada evra, a vrednost zemljišta koje koristi to preduzeće je milion evra, po našem zakonu, kojim je uvedena konverzija, morao je da plati 900 hiljade evra, dakle, razliku, odnosno da to zemljište, ako hoće na njemu da zida, stekne po tržišnoj ceni. Ministar Ilić kaže da sada ne mora da se plati razlika, nema veze za koliko ste. Ako ste za jedan dinar privatizovali preduzeće, a ima hektare zemljišta, vi možete da zidate na tom zemljištu stanove. U redu je, otpustili ste radnike, ne bavite se više proizvodnjom kojom se ta firma bavila i koju ste privatizovali, možete da zidate stanove i ne morate da platite vrednost zemljišta.
Ministre, ovde se radi o nepravdi. Neko može da zida kada stekne svojinu na zemljište tako što kupi to zemljište po tržišnoj ceni, a ovi koji su privatizovali preduzeće, oni ne moraju da plate po tržišnoj ceni. U čemu je problem? Zašto se ovo sada radi? U čemu je problem da ne možete da izdržite jednu zakonsku normu koja kaže da svi oni koji su kupili jeftinije od vrednosti cene zemljišta, moraju da doplate do cene zemljišta.
Još jednom vas pitam – za koga je ovaj zakon pravljen? Ako ste pravili analizu, a mislim da jednu ovako krupnu odluku ako donosite, morate da donosite posle analize, sigurno vrlo dobro znate ko su ti koji su trebali da plate konverziju na zemljište. Dajte nam imena i dajte da građani znaju ko je taj ko će imati profit od ovog zakona.
Postavljam pitanje drugim poslaničkim grupama iz vladajuće koalicije – da li vi stvarno podržavate da neko za jedan dinar stekne zemljište i može na tom zemljištu da gradi kao da je njegova privatna svojina?
Dakle, DS ne može da podrži zakon koji unosi jaz i nepravdu u naše društvo. Ovaj zakon je duboko nepravedan. To je jedna politička odluka Vlade koja nema niti valjano obrazloženje, niti njoj prethodi valjana analiza.
Sve ovo što smo čuli danas, a to je da strani investitori tobože ne mogu da zidaju, prosto nije tačno. Koji su to strani investitori koji su privatizovali preduzeća po Srbiji jeftinije od tržišne vrednosti zemljišta?
Još jednom ponavljam, onaj ko je platio u privatizaciji cenu privatizacije, ta mu se cena priznaje prilikom konverzije zemljišta. Dakle, ako ste platili milion evra, vama će se priznati milion evra, ako je zemljište vrednije od milion evra, morate da platite razliku. Zašto vi sada ovim zakonom uterujete milione evra razno raznim ljudima koji su privatizovali firme, upropastili te firme i omogućavate im da zidaju tako što su besplatno stekli zemljište? Hvala.

Poštovani ministre, apropo pašnjaka i njiva, vi kao resorni ministar koji je zadužen za katastar nepokretnosti, mogli bi da znate da se kao pašnjaci i njive, u tom katastru koji vi uređujete i uređivali ste kada ste bili ranije ministar, da se to tako vodi. Zašto se vodi, to je više pitanje za vas nego što je za mene. Valjda bi mogli da promenite to u gradsko građevinsko zemljište.
Druga stvar, kažite imena ko su ti kojima ste omogućili ovim zakonom da besplatno zidaju na zemljištu koje nisu platili po tržišnoj vrednosti, dajte nam imena, kažite nam. Radili ste analizu, ko je to ko će sutra da podnese, kada se donese ovaj zakon, građevinsku dozvolu i bez plaćanja konverzije, tako što je preduzeće stekao za jedan dinar ili za 1.000 evra, moći da zida na hektarima zemljišta?
Sigurno je da kao nadležni ministar imate uvid u to i da imate takve podatke. Slobodno kažite ta imena da građani znaju ko dobija i ko zarađuje donošenjem jednog ovakvog zakona.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarko, na početku moram da konstatujem da gospodina Mlađana Dinkića ponovo nema u sali. Dakle, nije ba bilo u sali kada sam diskutovao na temu budžeta Republike Srbije, a nema ga ni danas u sali da raspravlja sa poslanicima o zakonima koje on sam predlaže. Mislim da to jeste nepoštovanje parlamenta i da je to nepoštovanje građana Srbije.
Vlada Republike Srbije je pokazala jutros da ne uvažava ni parlament, ni poslanike, ni građane, koji su birali nas, koji su birali i vas, koji ste ministri, jer niko nije došao u 10,00 sati, kada smo trebali da počnemo ovu raspravu. Raspravu smo morali da odložimo za 11,30.
Mislim da je nemoguće govoriti o svih sedam zakona koje ste spojili u jednu tačku dnevnog reda, a radi se o vrlo važnim zakonima za život građana Srbije. Bio je predlog da se produži rasprava, da ona bude dupla, a vladajuća većina to nije dozvolila. Zato ću govoriti samo o Zakonu o javnim preduzećima.
Zakon o javnim preduzećima trebalo je da dovede do departizacije i do depolitizacije javnih preduzeća. To se ovim zakonom neće desiti.
Svi smo mi svedoci, koji smo pročitali ovaj zakon, da se ovim zakonom vrši legalizacija partijskog uticaja na javna preduzeća.
Podsetiću građane Srbije da su se sve političke stranke ili skoro sve političke stranke koje su učestvovale na prethodnim parlamentarnim izborima obavezale i potpisale da će dovesti do departizacije javnih preduzeća. Svi mi znamo koliki je problem to što politika upravlja javnim preduzećima. Svi mi znamo koliko su ta javna preduzeća u proteklim godinama, ne mislim samo na period proteklih 12 godina, mislim i na period od pre 2000. godine, koliko su se u tim godinama uništila i urušila javna preduzeća i koliko su se javna preduzeća koristila za podmirivanje partijskih potreba stranačkih kadrova.
Sam ministar Dinkić je juče rekao da nije bilo konsenzusa u Vladi da se sprovede departizacija do kraja, ali nije hteo da nam odgovori na pitanje ko je taj ko je protiv departizacije u Vladi, koja je to politička stranka koja je protiv departizacije i depolitizacije, da li je to SNS ili je to SPS. Odgovor na to pitanje nismo dobili. Mislim da je njegov odgovor bio neiskren zato što ne smatram da je teško pronaći većinu za departizaciju u parlamentu Srbije danas.
Jasno smo vam rekli da DS podržava departizaciju, LDP podržava departizaciju, LSV podržava, SVM i SPO. Nadam se da ima i nekih partija u vladajućoj koaliciji koje podržavaju departizaciju. Dakle, ne postoji problem da napravimo većinu za departizaciju i da sprovedemo departizaciju do kraja danas u parlamentu Srbije. Taj problem postoji očigledno u vladajućoj koaliciji.
Ovaj zakon za koji smatramo svi da je toliko važan, trebali smo da iznesemo na javnu raspravu, da se na javnoj raspravi i posle nje dogovorimo oko toga kako sprovesti departizaciju. To nije stvar političkih stranaka i nije stvar političkih ideologija. Dakle, ovo je naše određenje, svih koji učestvujemo u političkom životu, da li hoćemo da departizujemo ili nećemo da departizujemo javna preduzeća.
Ovim zakonom legalizuje se partijski uticaj zato što se uvodi partijska komisija. Vlada Republike Srbije će odrediti komisiju. To će biti partijska komisija. Po samom zakonu, u toj partijskoj komisiji ne mogu biti poslanici odbornici. Dakle, ne mogu oni koji su predstavnici građana, ali mogu da budu ministri. Dakle, u partijskoj komisiji, koju odredi Vlada, sedeće ministri iz Vlade. Verujem da će to biti i predsednici političkih stranaka.
Ta partijska komisija, koja ima pet članova, će određivati sve direktore javnih preduzeća. To određuje na takav način što partijska komisija predlaže tri, a onda će ministar da izabere jednog od ta tri. Ne mora to da bude najbolji, nego ona koji je najviše po ukusu ministra. Dakle, legalizujemo partijski uticaj u izboru organa javnih preduzeća.
Ko su direktori? Direktori mogu biti članovi partija po ovom zakonu i mogu biti partijski funkcioneri. Dakle, nema govora o tome da se bilo kakav uticaj partija izbacuje iz javnih preduzeća ovim zakonom.
Partijski funkcioneri navodno imaju obavezu ako postanu direktori da zamrznu svoje članstvo. Šta znači "da zamrznu članstvo"? Mi, koji sedimo ovde, znamo da to apsolutno ne znači ništa. Ne postoji u Zakonu o političkim partijama termin zamrzavanje članstva i to apsolutno ne znači ništa.
Mi ćemo imati visoke partijske funkcionere na mestima direktora javnih preduzeća. Ne vredi obrazloženje koje nam je ministarka dala, da URS neće kandidovati. Nismo mi danas na partijskoj tribini, da vi govorite o tome šta će raditi vaša partija. Vaša partija ima daleko manji deo i manji uticaj na Vladu Republike Srbije. Šta će raditi ove druge partije? Nije departizacija to što neko nama obeća, pa mi verujemo na reč – nećemo predlagati partijske funkcionere. Zato će svi drugi predlagati partijske funkcionere.
To smo videli i u proteklih tri meseca. Čitali smo u novinama ko su postali ljudi vrlo značajnih i važnih javnih preduzeća. Dakle, nije departizacija ni to što će umesto upravnog odbora organ u javnom preduzeću se zvati nadzorni odbor. Nije šija nego vrat. Nadzorni odbor radi sve isto što je radio upravni odbor. Ko sedi u nadzornom odboru? Sede petoro članova od kojih u samom zakonu piše da je jedan nezavistan. Jedan iz reda zaposlenih a tri su zavisna. Šta znači tri su zavisna? Od koga su zavisna? Zavisni su od političkih stranaka. Zavisni su od predsednika političkih stranaka.
Dakle, vi u sam zakon stavljate da će tri, što je većina od članova nadzornog odbora, biti partijski ljudi. Ne stručni ljudi, nego partijski ljudi. Mislim da apsolutno nema nijednog razloga da u ovaj zakon ne napišemo da ne mogu biti članovi visoki funkcioneri ili funkcioneri partija, da ne mogu biti članovi nadzornog odbora i da ne mogu biti direktori javnih preduzeća. Svi oni koji su u protekle četiri godine, da kažem dve godine bili na partijskim funkcijama, ne mogu biti direktori i članovi nadzornih odbora.
Možemo da dodamo još jednu odredbu. Ako ste bili direktori javnog preduzeća, ne možete u naredne dve godine biti na drugoj visokoj političkoj funkciji u državi. Na taj način, vrlo jednostavno, sada treba da se dogovorimo i da izglasamo jednom za svagda i da izvršimo departizaciju javnih preduzeća.
Ponavljam još jednom, žao mi je što nije bilo više javne rasprave. U toj javnoj raspravi bi možda neko rekao i šta se dešava sa imovinom javnih preduzeća. To niko nije pomenuo. Nije pomenuo ni ministar Dinkić kada je predstavljao zakon. Prvi put, i to je dobro da javno preduzeće ima svoju imovinu, ali ono što me zabrinjava je član 10. koji svi prećutkujemo, gde piše da javno preduzeće odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. To do sada nije bio slučaj.
Postavljam pitanje – ako znamo da javna preduzeća duguju ogroman novac, da li znamo i da li je rađena analiza kome duguju taj novac i ko je taj ko će po osnovu potraživanja preuzeti imovinu javnih preduzeća? Na taj način, na mala vrata se uvodi privatizacija javnih preduzeća, bez ikakve strategije, bez rasprave o tome i bez analize. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih DS neće podržati ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče parlamenta, žao mi je da Mlađan Dinkić nije danas u sali, žao mi je da Mlađan Dinkić neće da raspravlja o budžetu sa poslanicima, navodno je izrazio tu želju prošlog petka, sad bi mi trebali da slikamo da je njegova stolica prazna, i onda da okačimo na Tviteru.

Ne mogu da razumem da Vlada Republike Srbije i ministar finansija ne znaju šta je budžet. Ne mogu da razumem da nam je ministar rekao u petak da će nam predstaviti cifre, a da neće govoriti o politici. Budžet jeste ukupna politika Vlade, budžet jeste program Vlade i da se sa ovim budžetom koji je predstavio Dinkić, a sada nije došao da raspravlja o njemu, ne slaže premijer Vlade Republike Srbije govori o tome da premijer danas nije sa nama.

Dakle, običaj je i praksa je da premijer predstavlja budžet. Nema premijera jer ovaj budžet je u potpunosti u suprotnosti sa onim što je on izneo u svom ekspozeu. Nema doduše ni jednog ministra iz bilo koje stranke u vladajućoj koaliciji osim URS.

Ekonomska politika se očigledno vodi u medijima jer vidimo da u ovom budžetu nema nikakvih mera za strukturne reforme u Srbiji. Ako je ovo budžet za prvu godinu rada Vlade, mi možemo da konstatujemo da Vlada apsolutno nema hrabrosti da pokrene bilo kakve reforme u ovoj zemlji. Ako nema hrabrosti da to uradi u prvom mandatu, pitamo se kada će imati hrabrosti. Očigledno nikada.

Sada mi je jasno čemu ona lažna priča o tome da je Srbija na ivici ambisa, da smo pred bankrotstvom, a najbolji dokaz za to da to nije bilo tačno jeste to što nikakvih reformi nije bilo u protekla tri meseca, a ništa se od tog bankrotstva nije desilo. Posle tri meseca građanima je sve gore, para je sve manje i svako može da vidi da za svoju mesečnu platu može da kupi mnogo manje nego što je mogao da kupi prethodnog meseca.

Šta nam donosi novi budžet? To treba reći građanima Srbije otvoreno. Donosi nam veću cenu gasa, donosi nam veću cenu struje, odnosno donosi nam veću inflaciju. Čuli smo od ministra da će biti povećanja plata dva puta po 2%, to je 4%, ali nismo čuli to da svi predviđaju inflaciju od 14% i da to znači da ćemo mi živeti minimum 10% lošije u narednom periodu. Demokratska stranka ne može da podrži budžet koji predviđa da građani budu siromašniji u narednih godinu dana.

Inflacija je bila u prvom kvartalu 2012. godine 3,2% kada je ministar Dinkić bio u Vladi, a nije bio ministar finansija. Sada kada je on ministar finansija treći kvartal 2012. godine, inflacija je 10,3%. Koje su mere koje ste vi predložili do sada?

Predložene su mere podizanja PDV i podizanja akciza. Podizanjem PDV sve ste prevalili na teret i na grbaču građana Srbije. Dakle, sve je skuplje od kada je podignut PDV. Skuplje je gorivo, skuplje su cigarete, sada podižete i porez na dobit preduzeća sa 10 na 15%. Dakle, to nisu mere koje predstavljaju strukturne reforme u Srbiji.

To nisu mere koje nas mogu da izvedu iz ekonomske krize. Fiskalni savet je dao jasnu ocenu da je fiktivno to što se planira 3,6% deficita u narednoj godini. Oni predviđaju minimum 4,5%, a možda i 5%, kako piše u njihovoj analizi. Veći deficit će nas dovesti naravno i do većeg zaduživanja. Veće zaduživanje dovešće do većeg javnog duga. To da je ministar finansija Dinkić sklon većem zaduživanju, govore i cifre, a to je da se Srbija za poslednja tri meseca zadužila više za milijardu i 123 milona dinara. Dakle, 375 miliona dinara mesečno se mi zadužujemo. To je dva i po puta više nego kada je Dinkić bio u prethodnoj Vladi, ali nije bio ministar finansija.

Rashodi. Danas smo čuli da su bili ogromni rashodi u vreme predizborne kampanje. Rashodi za prvih sedam meseci 2012. godine, prosek mesečno je 78 milijardi. Septembar mesec ove godine 85 milijardi. Oktobar mesec 96 milijardi. Nemam utisak da smo mi u kampanji. Dakle, Vlada troši mnogo više nego što je trošila, a teret toga treba da podnesu građani Srbije. Dakle, sve suprotno od onog što je pisalo u ekspozeu premijera Dačića, da ne treba građani da stežu kajiš nego treba država da smanji troškove. Mi imamo mnogo veće troškove.

Čuli smo u petak u izlaganju ministra Dinkića da se restrukturiranje ograničava, da se završi do polovine 2014. godine. Ni jednu reč nismo čuli o tome kako će se restrukturirati 140 preduzeća koja su u restrukturiranju. U budžetu para za restrukturiranje očigledno nema. Šta to znači? To znači da ćemo mi do polovine 2014. godine imati 50.000 radnika na ulicama jer će ostati bez posla. Dakle, 50.000 ljudi radi u 140 preduzeća u restrukturiranju. Mislim da je krajnje licemerno, čak zlonamerno, kada je ministar Dinkić rekao – dali smo im godinu i po dana da završe restrukturiranje. Kako će oni sami da završe restrukturiranje i da pronađu strateške partnere kada Dinkić nije mogao da uradi kao ministar ekonomije i privrede čiji je to bio zadatak 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 i sada 2012. godine. Dakle, mi ćemo imati 50.000 radnika bez posla, na ulicama i to vrlo liči na ono kada je Dinkić bio i guverner, pa su zaposleni u bankama ostali na ulicama i njega za to apsolutno nije bilo briga.

Demokratska stranka ne može da podrži budžet kojim se radnici ostavljaju na ulicama bez ikakvog socijalnog programa i bez ikakve ideje šta će ti ljudi raditi. Ovaj budžet je po meni isti kao i rebalans. U njemu nema najave strukturnih reformi i mislim da je onima koji su pravili budžet jasno da sa ovim budžetom ne može da se izdrži više od šest meseci. Postavljam pitanje šta će biti za šest meseci. Ili ćete prodati EPS, ili ćete raspisati izbore. Predlažem vam, s obzirom, da ste nesposobni da pokrenete strukturne reforme u prvoj godini svoje vlade, da odmah raspišete izbore i otvoreno kažete građanima Srbije kakva je situacija. Hvala.

Poštovana predsedavajuća…

Predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, članove 86. i 88. koji se odnose na sazivanje i otvaranje sednice.
Zašto to kažem? Oni koji su učestvovali u prošlom sazivu Narodne skupštine, kada smo pisali Zakon o Narodnoj skupštini, vrlo dobro znaju da smo i Zakonom i Poslovnikom razradili ustavne odredbe, a ustavna odredba kaže da poslanik koji se pozove na imunitet protiv njega ne može da se vodi krivični postupak. To je isto tako i u Zakonu i u Poslovniku.
Vrlo dobro znate, imala je prilike i javnost to da čuje, a verovatno vam i sad neko javlja preko telefona, da je Oliver Dulić dao izjavu na konferenciji za štampu i rekao da se ne poziva na imunitet. Čovek je rekao danas da se ne poziva na imunitete. Rekao je u subotu da se ne poziva na imunitet. Otišao je u policiju da da izjavu. Dakle, ne možemo da raspravljamo, ni po Ustavu, ni po Zakonu, ni po Poslovniku, o ukidanju imuniteta onoga ko se nije pozvao na imunitet.
Sa druge strane, ako se neko ne pozove na imunitet, videćete i u Zakonu, i u Ustavu, i u Poslovniku, da mi možemo da raspravljamo o tome da mu se uspostavi imunitet. Onaj ko se ne pozove, njemu Skupština, ukoliko smatra da treba, može da uspostavi imunitet, a onaj ko se pozove na imunitet, njemu se imunitet ukida.
Dakle, nemušto je vaše obrazloženje – on se pozvao, pa je odustao, pa bi mogao ponovo da se pozove. Ako bi se Oliver Dulić ponovo bilo kada pozvao na imunitet, mi bi imali osnov da raspravljamo o ukidanju tog imunitet. Nemamo osnov za raspravu o ukidanju imuniteta, jer on imunitet ne traži i otišao je u policiju da da izjavu. Hvala vam.