Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovani predstavnici Ministarstva, govoriću o Zakonu o efikasnom korišćenju energije i na početku da kažem da ovaj zakon dosta liči, čini mi se da je bukvalno u istom duhu i bukvalno dosta delova je prepisano iz Predloga zakona koji je predložilo prethodno Ministarstvo, na čelu sa Petrom Škundrićem. Čini mi se da se u tom smislu politika Ministarstva ne menja i čini mi se da postoji samo jedan dodatan nivo birokratizacije cele ove teme. Čini mi se da imamo jedan preveliki broj, nepotreban broj instituta i previše ingerencija koje se odnose na Ministarstvo.
Budžetski fond koji se formira ovim zakonom pokazuje još jednu nedoslednost vladajuće većine i Vlade, jer pre nekoliko meseci ste govorili o tome kako imamo suviše agencija, kako su nam nepotrebne, kako su veliki potrošači, kako se ta sredstva nenamenski troše.
Fond koji je postojao, odnosno Agencija za energetsku efikasnost, inače osnovana 2004. godine, u vreme kada je Demokratska stranka bila opozicija, da ne bude Demokratska stranka kriva za sve, je ukinut, jedna od sedam agencija koje su ukinute, tobož zbog uštede.
Uštede, naravno, nisu postignute i to građani Srbije najbolje vide. Vide tako što, iako je prošlo osam – devet meseci od nove vladajuće većine, nove vlasti, građani Srbije žive sve lošije. Za to ne možete optuživati više DS, jer doneli ste budžet, vi ste sada odgovorni i nemoguće je, ako ste vi smanjili troškove, ako ne postoji korupcija, da građani imaju sve manje. Kako je to moguće? Danas imamo situaciju da je potrošačka korpa za 50% veća nego prošle godine u isto vreme. Kako je to moguće, ako ne postoji nenamensko trošenje, ako ne postoji korupcija, a postojala je, kako ste vi tvrdili, u to vreme?
Mislim da treba na neki način više da govorimo o temama koje su realne, temama koje će nam svima pomoći da prevaziđemo probleme koji su ogromni i u ovom sektoru. Naravno, nije lako voditi energetsku politiku i nije lako govoriti o efikasnom korišćenju energije, naročito ako se ima u vidu situacija u kojoj se Srbija nalazi, ekonomska pre svega, jer mi u ovom zakonu predviđamo da su nam za realizaciju projekata energetske efikasnosti pre svega potrebna budžetska sredstva i sredstva iz donacija i zajmova. Zajmova možemo da tražimo sve manje zato što smo već previše zaduženi. Naravno, tu odgovornost nosimo svi zajedno. Podsetiću, zaduživala se država i dok je DS bila na vlasti, ali sada se zadužuje još više, četiri milijarde otkad je formirana nova Vlada, a procenat duga je porastao za isto toliki iznos.
Ono što treba pozdraviti u ovom zakonu, i to je svakako dobra vest, jeste da se uvodi obaveza za javna preduzeća koja se bave prenosom toplotne energije da moraju da uvedu i tarifni sistem i da moraju da obračunavaju predatu energiju korisnicima. To je jedno dobro rešenje, jer na taj način ćemo naterati njih da na neki način omoguće građanima da sami biraju kako će plaćati toplotnu energiju, a građani kada se budu opredeljivali za ovaj vid plaćanja sigurno će onda gledati da što racionalnije tu energiju koriste i troše.
Ono što svakako ne pozdravljam i mislim da nije dobro, to je uredba iz oktobra prošle godine, uredba Vlade, kada ste doneli odluku da se kod cena za pojedine grupe korisnika daljinskog sistema grejanja napravi odnos jedan prema jedan i po. Navešću primer moje lokalne samouprave, zato što je u slučaju moje lokalne samouprave grada Kraljeva za obične građane, za fizička lica cena povećana na 43%, a za poslovne korisnike, banke koje uglavnom u centrima gradova i opština imaju poslovne prostore i greju se na daljinsko grejanje, njima je smanjena cena grejanja. To nije bila dobra odluka, a u najmanju ruku nije bila odluka koja je doneta u dobro vreme. Prosto, mislim da mora na jedan mnogo bolji način da se sagleda cela situacija, i socijalna i ekonomska, pa onda da se donose ovakve odluke, jer ovo je zaista bio jedan drastičan udar na džep svakog korisnika daljinskog sistema grejanja.
Ono što je po meni ključno u celom ovom zakonu i celoj ovoj temi je na koji način ćemo se izboriti sa gubicima koje imamo u prenosu i distribuciji električne energije, pre svega, kao i na koji način ćemo stimulisati građane da se okrenu drugim vidovima energije za zagrevanje? Tu EPS mora da krene od sebe i da prvo svoje objekte zagreva pomoću drugih izvora energije, a ne preko električne energije.
Što se tiče gubitaka, koji nisu mali, 2,57% se gubi na prenosu i na distribuciji, netehnički gubici su preko 60 miliona evra, što je zajedno verovatno oko 100 miliona evra. Sa tim novcem od jednogodišnje uštede može da se napravi sigurno sistem i imamo kapaciteta, to sigurno postoji u ministarstvu, u javnim preduzećima, institucijama, da napravimo sistem merenja, ne samo električne energije, nego da napravimo sistem merenja i gasa i da napravimo sistem za merenje vode, da sve to bude jedan uvezan sistem. To je jedan predlog o kome treba razmišljati. Mislim da na taj način možemo da napravimo velike uštede.
Za kraj imam dva pitanja za vas. Zadnjih par meseci smo slušali da je EPS u teškoj situaciji, da je zaista situacija bezizlazna, da je potrebno da se zaduži EPS kako bi opstala. Takve vesti su dolazile od generalnog direktora EPS. Pitam vas da li je to realno stanje u tom javnom preduzeću ili je to samo jedna priča koja treba da bude uvod u privatizaciju EPS?
Drugo pitanje, pošto dolazim iz Kraljeva, gde je sedište najvećeg privrednog društva za distribuciju električne energije "Elektro Srbije Kraljevo", pitam vas da li je tačno da se planom restrukturiranja i korporatizacije Elektroprivrede predviđa gašenje ovog privrednog subjekta, u kome radi preko 600 radnika? Mislim da je to za njih veoma značajno pitanje i veoma su zainteresovani da čuju vaš odgovor. Hvala.