Podsećam vas da i sada razlika u danima nije bila drastična, ministre. Molim vas, nije stvar u tome da li je bilo tri dana duže ili kraće, nego prosto ljudi za to vreme ne mogu da dobiju dozvolu. Ne zato što su oni išli na više adresa, slažem se da je dobro da se ide na jedan šalter, slažem se da je to bolje rešenje. Niko normalan nije protiv toga, ali je problem što ne može dokumentacija da se pribavi. Zato što se čeka, zato što nema urbanističkih planova. Nemojte tako. Pogledajte po Srbiji kakva je situacija. Šta sad to znači? Lepo vas pitam kako može u Inđiji a ne može u Leskovcu? Zašto? Zato što svaka lokalna samouprava je drugačija. U nekoj su naprednjaci u nekoj demokrate. Tamo gde su naprednjaci ne mogu ni đubre da očiste, a kamo li to. Vi to znate. a to da li je taj „Trizon“, ili kako se zove član DS, baš me briga. Baš me briga, nismo mi kao vi da se projektujemo, pa ako je neko iz moje stranke, jao moram da skačem. Ko je kršio zakon neka odgovara. Problem je što je ministar vaše vlade rekao da je to u redu i legalizovao. To je problem. Nije bitno iz koje je stranke. Ako krši zakon nebitno je iz koje je stranke.
Što ste senzitivni na stranačku pripadnost, zar zakon nije iznad toga? Kako će biti građani prvog reda, kako kažete, ako do građana nije da završe posao makar i na jednom šalteru? Nije do njih, znači ostaju građani drugog reda. Praksa će dokazati da li ste bili u pravu. Siguran sam u to i drago mi je da ste ovo rekli da će do kraja prvog kvartala 2015 biti, ali mi niste rekli da li će ta konverzija po nekoj vašoj projekciji, biti besplatna ili će se plaćati tržišna cena?
Kada smo na tajkunima, mi smo tim tajkunima naplaćivali konverziju i ostvarili rast, a vi ste na vlasti dve i po godine, pa je 45% ispod.

Hvala gospodine predsedavajući.
I nije samo stranka, i lično sam spomenut i izvinjavam se javno mr Velimiru Iliću, nespornom stručnjaku za sve oblasti.
Izvinio bih mu se lično samo kada bi ga našli u Srbiji gde se nalazi trenutno. Voleo bih da …

Ja se izvinjavam ministru, a vi mi kažete da ga poštujem. Dakle, uvaženom ministru mr Iliću se izvinjavam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Uvaženom ministru.)

Dakle, nije to problem ni jednog ministra, uvaženi predsedavajući, problem je što ova Vlada, uvaženi kolega, za dve i po godine ostvarila pad u građevinskom sektoru od preko 40%. To je činjenica.
Ne sviđa vam se činjenica? Ni meni se ne sviđa što osim ministra Antića niko nije otišao u Majdanpek da pomogne onim ljudima. Niko nije otišao osim njega, jedva ostao živ čovek. Dobro, bio je Gašić, ali nisam siguran da je njegov resor u pitanju, ali neka pomogne.
U ovoj situaciji sada mi raspravljamo da li je ministar Ilić kvalifikovan ili ne je besmisleno, ako ti prokuženi ministri DS, kako ste već rekli, imaju iza sebe 30 i nešto hiljada više građevinskih radnika u operativi, u tom momentu. Celo naselje „Stepa Stepanović“ je izgrađeno, započeto naselje „Ivan Ribar“, kako se već zove, gde su zgrade počele da smrde kasnije kada ste vi preuzeli, ne zbog vas, nego zbog materijala.
Sada vi to pričate nekome? Radilo se 250 lokacija širom ove zemlje, kažite mi, resorni ministri, iz svih stranaka, koji ste projekat završili do sada za dve i po godine, jedan mi recite?

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, mi mislimo da kroz ovaj amandman sa izmenom se zaista preciziraju određene stvari.

Naime, u članu 6. stav 1. menja se i glasi – tačka 2, po našem predlogu, na način gde je tehnički i stručno opremljeno za obavljanje delatnosti, odnosno da ima u vlasništvu sredstva i opremu potrebnu za upravljanje ribarskim područjem, kao i zaposleno lice u stalnom radnom odnosu sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, tu se onda opisuje šta to konkretno znači i na kojim fakultetima.

Smatramo da se ovim ne samo dodatno precizira stvar, već se i riblji fond i ribno područje štiti zato što onaj ko aplicira za korišćenje tog područja mora da ima i opremu, da zna unapred koliko ljudi planira da zaposli, koliko ima ribočuvara zaposlenih, ali isto tako se i alternativno stavlja mogućnost da neko ili zaposli to lice ili da ima ugovor o saradnji sa nekom od ovlašćenih institucija iz oblasti ribarstva.

Ako ovaj amandman ne usvojite doći ćemo u situaciju da neko ko već ima ugovor sa tim institucijama on to inače plaća, a ovako se daje alternativna mogućnost da neko ima zaposleno lice. Mahom su stručni ljudi iz ove oblasti već zaposleni u tim određenim institucijama. Ovaj alternativni predlog olakšava tim ljudima, odnosno omogućava lakše funkcionisanje. Traži se od njih da imaju jasnu stručnu, tehničku osposobljenost, onemogućava zloupotrebe na konkursima, privilegovani položaj ljudi koji se već nalaze u okviru te organizacije koja uzima u zakup određeno područje.

Prema tome, smatramo da rešenje koje je dato u Predlogu zakona nije logično, jer se daje prednost nečemu imaginarnom u odnosu na nešto što već postoji i što samo po sebi može biti izvor manipulacije prilikom ocenjivanja prispelih prijava na konkursu. Ovim amandmanom se predlaže izmena kojom će se uzimati u obzir i broj zaposlenih i broj koji se planira. Rešenje koje je dato u Predlogu ostavlja, kao što sam rekao, previše nedefinisanih stvari i upravo da bi se predupredila ovakva situacija predlažemo da se izmena kojom se eliminiše mogućnost eventualnih manipulacija usvoji i da kroz ovo preciznije postavljanje, kroz amandman DS se zaista ovaj zakon, u čemu nema ničega politički ili bilo kakve mogućnosti za naše političko neslaganje ili raspravu, precizira i da stvar koja ide i u skladu sa odlukom Ustavnog suda, dakle, da imamo zaista jedan pročišćen zakon koji omogućava reakciju kroz zakonski predlog u svim situacijama.

Ako to ne uradimo, imamo mogućnost, kako je dato u Predlogu zakona, da neko na vrlo široko postavljen način može da zloupotrebljava, što smo imali slučaj do sada na žalost u praksi. Ovako se zna i ko treba da se zaposli i koji tačno stepen stručne spreme i sa kog fakulteta i tehnička osposobljenost radi održivosti ribljeg fonda i, ono što je jako bitno, alternativna mogućnost korišćenja ugovora sa institucijom ili zapošljavanje lica iz ovih određenih, jasno preciziranih struka.

Molim vas, ako je ikako moguće, da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospođo ministarka.

Jeste, drago mi je da uviđate našu konstruktivnu nameru u ovom amandmanu, ali čini mi se iz vašeg izlaganja sada da vi zaista gledate onako sa nekim očekujućim optimizmom u primeni propisa da će se ova stvar regulisati i postavljate vrlo široko. Imamo na neki način, ne sukob, to je gruba reč, ali različito gledanje na dva koncepta. Mi smatramo da je uvek bolje određene situacije precizno definisati u zakonskom predlogu, a vi smatrate da precizno definisanje može ne samo da favorizuje određenu stranu, nego da su ljudi u obavezi da nešto urade sami po sebi.

Priznajem da zaista nisam stručnjak za ovu temu i vi to znate, ali znajući ono malo, znam koliko tu ima javašluka, koliko ima zloupotrebe i koliko ima stvari koje potpuno uništavaju riblji fond u Srbiji, u kojem je bilo svega i svačega, najviše aljkavosti i čak možda i krivičnih dela. Ali, po nama, ovako precizna stvar bi tačno odredila i ko to može da radi i ko je za to stručan i šta znači stručnost i šta znači ugovor sa institucijom. Znači, sve vam je navedeno vrlo precizno. Ne ostavlja se prostor za tumačenje zakupca kako on to treba da radi.

Nama se čini da ovaj vaš predlog ostavlja mogućnost da zakupac sam tumači. Dakle, on sam će da tumači zašto bi neko ko ima predviđene ribočuvare bio favorizovan. Kažete – ne treba favorizovati nekog, nego treba dati širi krug ljudi. To znači da neko ko u Srbiji želi da uđe u taj posao prosto ne mora da ima ribočuvare, nego se to njemu ostavlja kao neka obaveza koja se podrazumeva. Ništa se u Srbiji ne podrazumeva. Smatramo da to kao obaveza mora da se propiše, inače će ljudi koji se bave drvnom industrijom, ili drže kafić u nekom mestu, da uđu u ovaj posao, pa mu jedan isti radi u kafiću, a drugi mu je kao ribočuvar. Verujte, to je moj utisak, a zaista sam laik, ali tačno znam šta se u Srbiji dešava.

Dakle, onda je normalno da idu tamo pa kradu ribu dinamitom ili strujom, ubijaju riblji fond koji inače devastiran. Zato mislimo da je bolje ovu stvar precizirati, jer ti tzv. privatnici u Srbiji, pod znacima navoda, gledaju na svaki način da imaju što manje troškova. Što bi on, ako nema precizno navedenu obavezu, sada imao plan koliko će zaposliti ribočuvara i koliko ih već ima? Ako nema ove odredbe, on će i dalje da radi šta hoće i da širi svoju delatnost, takođe pod znacima navoda, na ono što je isključivo njemu kapitalisti profitabilno, a za javno dobro baš ga briga, kao što je bilo godinama do sada.

Molim vas da ovo uvažite, jer ovo ide u pravcu, ne samo preciziranja, već upravo da izbegnemo te loše stvari iz prošlosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, mi smo kroz ovaj amandman pokušali takođe, kao i uz one prethodne, da neke stvari preciznije odredimo.

Naime, ako se prihvati Predlog zakona u članu 52, stavovi 2, 3. i 4. ako ostanu u ovom obliku, oni u suštini dovode u koliziju ovaj zakon sa odredbama nekih drugih zakona. Naročito se odnosi na korišćenje dobiti.

Dakle, ako ostane ovako neprecizno može se protumačiti, bez brisanja ovih članova, da ono preduzeće koje uzme prirodno dobro na korišćenje i ostvari određeni prihod nakon izmirenja zakonskih obaveza da suštinski krši odredbu ovog zakona. Ovo je jedna nepreciznost i nejasnoća koja bi se brisanjem ova tri, po nama nepotrebna stava, dovela u red i potpuno u saglasnosti bi bili sa ostalim zakonima, kojima je definisano poslovanje privrednih društava, što u praksi može dovesti do značajnih problema.

Svako privredno društvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i ako neko tu dobit stiče protivzakonitim ili nepravnom preprodajom dozvole, onda postoje drugi državni organi koji će to utvrditi, pre svega inspekcijski poslovi, ali i neki drugi. Nema potrebe da ova stvar bude ovako formulisana, kako ste vi u stavovima 2, 3. i 4. definisali. Smatramo da bi brisanjem ovih stavova stvar bila potpuno jasna. Ne bi došlo do ove prenomije koju često vaša Vlada radi. Nekada previše definiše stvari koje već postoje i koje su potpuno jasne, a kao u onom prethodnom amandmanu ako se sećate ne definiše uopšte detalje.

Nekad imam utisak da više različitih ljudi sa različitim pravničkim pogledom na materiju rade na samim odredbama i to se vidi u tekstu. Nekako sam skloniji tome da stvari budu vrlo precizno određene, ali ovde, recimo, imate situaciju koja kada bi se ovako tumačila, ispalo bi protivpravno sticanje dobiti nakon izmirenih zakonskih obaveza i time je ovaj član obesmišljen.

Zato vas molim da ipak uvažite naš predlog. Mogao bih mnogo detaljnije o ovome da pričam, da ne zamaram ni Skupštinu, ni građane, ali mislim da biste ovde, recimo, da bez ikakvog napora, niti političke pozadine usvojite predlog opozicije. Hvala.

Poštovana ministarka, razumemo se, naravno. Ali, vidite nije ovo prosto tehničko razmimoilaženje ili kako se to već kaže. Ako bi se tumačile odredbe ovog člana moglo bi se zaključiti, a ja, recimo, zaključujem tako, a verujem da će i mnogi koji će se ovim poslom baviti biti prinuđeni da to zaključe, da on mora na silu, ne mislim bukvalno, da osmisli način potrošnje namenskih sredstava koji su ostali kao višak, čime se dovodi u pitanje priroda bilo kog privrednog društva koje se bavi ovom delatnošću, jer ako on ostvari dobit, on je, kroz tumačenje ovih problematičnih stavova, prinuđen da smisli kako će sad to namenski da potroši, čime se dovodi u neravnopravan položaj i dovodi se, osim u koliziju sa Zakonom o privrednim društvima, on se dovodi u veliki praktičan problem.

Kako će to u životu da izgleda? Dakle, on prati sve prinadležnosti. Sve uradi što je u skladu sa zakonom, ostane mu višak, on mora da smisli da to namenski potroši sa u skladu sa čime se bavi preduzeće. Kakve to veze ima i gde je tu, ako hoćete, ono što je meni lično žao, a to se zove kapitalistička logika po kojoj višak ide onome ko je osnovao preduzeće. Zašto bi se inače bavio ovom delatnošću? Tu se vi i ja ne razumemo. Kako mislite u praksi da otklonite ovu situaciju? Nepotrebno je u ovoj zakon ugrađivati nešto što će u praksi biti neprimenjivo, a što će po svoj prilici izazvati niz problema, jer nadležno ministarstvo već poseduje sve mehanizme kontrole rada korisnika, te u tom smislu ne ispunjavanje preduzetih obaveza svakako povlači zakonom predviđene sankcije. Mislim da ova tri stava su potpuno nepotrebni, neprimenjivi, stvoriće probleme i mislim da verovatno, potpuno bez ikakve namere smatram da je to urađeno, stvarate jednu potencijalnu konfuziju i probleme u praksi. Hvala.

Ja prihvatam da većina misli da treba odbiti amandman i to je u redu. Razumem uvaženu koleginicu. Ali, ne razumem da li smo se dovoljno čuli u ovoj situaciji. Dakle, mi smo bili vrlo precizni. Postoje državni organi koji utvrđuju i krivična dela i prekršaj i inspekcija i policija i tužilaštvo i sud, kojima je zadatak da onemoguće zloupotrebe u radu sa dozvolama. Dakle, mi već imamo ono što država obezbeđuje, u smislu zaštite prava građana i državnog interesa. To već funkcioniše i postoji.

Vi sada, uvođenjem iz dobrih namera ovih odredbi, ne samo što duplirate nešto što već postoji, nego onemogućavate kroz tumačenje smisao privrednih društava. O tome ja pričam. Tu nema nikakve politike, verujte mi. Ja samo pokušavam da ova stvar bude precizna, bez neposrednog slaganja paragrafa jedan na drugi, pri čemu su u koliziji jedni s drugima. Ovo može neko da obori, ja vam to kažem u pravnom smislu, ne politički.

Kada neko kaže – nenamensko trošenje, ja odmah pomislim na neke institucije koje nisu nabrojane u Predlogu ovog zakona. I vi to vrlo dobro znate. Te institucije postoje u ovoj zemlji, neke i preko 200 godina. Da li su nam one efikasne, da li su na nivou na kom je zakonodavac smislio njihovu projekciju i video njihov budući rad, e, to već nisam siguran. Da li one rade svoj posao najbolje što mogu? Nisam siguran. Ali je praksa pokazala da ako vi kažete da kad se izmire zakonske obaveze višak mora namenski da se odredi, a pri tome ste svesni da je to u suprotnosti sa bilo kakvim zakonom o privrednim društvima, vi stvarate neravnopravan položaj na tržištu, vi stvarate zabunu u praksi i vi stvarate moguće probleme. Jer, kada tako kažete, a pri tome mislite na zloupotrebe oko izdavanja dozvola, time se bave inspekcijske službe, molim vas. Ovo su nepotrebna tri stava, neprimenjiva i besmislena. I to je sve.

Dakle, nemojte da odmah idemo na to – treba da se odbije zato što oni preciziraju. Ne preciziraju. Naprotiv, unose zabunu i u koliziji su sa drugim zakonima. Hvala.

Gospodine predsedavajući, imam nekoliko pitanja Vladi, s molbom da Vlada i ministarstva kojima smo do sada postavljali pitanja najzad počnu na njih da odgovaraju. Mislim da nema nikakvog smisla što uporno postavljamo određena pitanja, recimo, za Obrenovac, za poplave, a nema odgovora. Nebrojeno pitanja smo postavili, na koja nismo dobili odgovore i to zaista gubi svaki smisao.
Moje prvo pitanje je za ministra finansija i guvernerku Narodne banke Srbije, gospođu Tabaković, a odnosi se na funkcionisanje i rad „Srpske banke“. Očekuje se, naime, da ova banka bude ugašena zbog gubitka u poslovanju od blizu milijardu dinara, zbog velikog procenta nenaplativih potraživanja, koncentracije kapitala u osam povezanih lica i 14 pravnih lica, više od 10% kapitala, zbog davanja više od 8,2 milijarde dinara kredita koje je poslovodstvo dalo „uspešnim“ firmama kao što su: „Farmakom“, „Beohemija“, itd.
Da li je za četiri do pet milijardi dinara, koliko Vlada pokušava da nađe u budžetu Srbije i pored toga što to rebalansom nije predviđeno osim za spas i dokapitalizaciju „Dunav osiguranja“ i „Poštanske štedionice“ itd, je moguće spasiti banku? Nama kao poslanicima nije poznato. Pitam, kako premijer Srbije, gospodin Vučić, koga takođe pitam, misli da spasi banku, „Srpsku banku“ od propasti zbog davanja kredita bez bilo kakve osnove pojedincima i firmama bliskim režimu, a on javno izjavi da on garantuje da će svačiji ulog biti garantovano sačuvan i da će za „Srpsku banku“ da se nađu sredstva?
Pitam režim Aleksandra Vučića i Vladu – gde mislite da nađete pet milijardi dinara kada ih nema u rebalansu, da date za banku koju ste posle „Univerzal banke“ vi, gospodo, upropastili? To je moje pitanje za bankarske stručnjake ove zemlje, da nam odgovore na to.
Takođe me zanima da li je SDPR kao državna firma koja se bavi jako ozbiljnim poslom, profitabilnim, povukla svoje depozite iz „Srpske banke“ i da li će neko, postavljam pitanje ministru odbrane i ministru finansija, da li je tačno da SDPR je povukao depozit iz „Srpske banke“? Kako mislite ovu banku da oporavite?
Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću i predsedniku Vučiću, da li je tačno da današnja poseta sekretara Hana Evropske komisije znači da je Srbija danas, poštovane kolege, poštovana Vlado, poštovani režimu, dobila ultimatum da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i šta je zahtev EU prema nama i da nam to odgovore u najkraćem mogućem roku?
Sledeće pitanje za gospodina Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM, za direktora carine, za ministra spoljnih poslova Dačića i za predsednika Vlade Vučića – da li je tačno da građani Kosova mogu sa tzv. pasošem Kosova da prelaze granične prelaze, pre svega „Nikola Tesla“ i ako nije tačno, da nam objasne proceduru kako na međunarodnom aerodromu „Nikola Tesla“, gde nema ničije zemlje, možete proći samo sa potvrdom i ličnom kartom? Dakle, moje pitanje je kako građani sa Kosova mogu da prolaze samo sa potvrdom i ličnom kartom, a ne sa pasošem ili prolaze sa pasošem Kosova a to nećete da kažete građanima Srbije? Nemam nikakav odnos prema tome. Samo mislim da toga ne treba da se stidite. Dakle, razbijte svoj stid i hrabro recite građanima Srbije dobre rezultate koje ste postigli u pregovorima sa Prištinom. Ovo je jedan od njih. To su bila moja pitanja za danas. Hvala.

Ovaj amandman smo podneli na Predlog zakona o zaštiti uzbunjivača, u članu 2. tačka 1. menja se i glasi: „Uzbunjivanje je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, učinjeno u skladu sa ovim zakonom.“
U tački 2. reči: „u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga itd.“, a u tački 3. reč: „poslodavac“ i u svim drugim članovima u ovom zakonu u određenom padežu zamenjuje se reč: „organizacija“ u odgovarajućem padežu.
Tačka 7. menja se i glasi: „štetna radnja je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo ili interes koji nije protivan zakonu, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj“.
Dakle, predložene definicije su napravljene da bi se stvari mnogo preciznije postavile u Predlogu zakona, da ljudi nemaju nedoumicu šta koji termin znači, na koje polje delovanja se odnosi i na taj način se, po nama, obezbeđuje mnogo viši stepen zaštite samih uzbunjivača. Ona ne sadrži postupanje, definicija, u skladu sa pravilima otkrivanja informacija, što je propisano ovim zakonom. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, pojam uzbunjivača bi obuhvatao i mnoge situacije u kojima ne bi postojala zakonska zaštita, što bi moglo stvoriti teškoće u primeni zakona. Ukoliko definicija ne bude dopunjena, bilo bi potrebno da se dopuni više drugih odredbi zakona.
U tom smislu, iz obrazloženja tačke 3. se ne vidi zbog čega je izvršeno ograničenje po osnovu navedenih oblika povezanosti između uzbunjivača i organa ili organizacije kod koje je došlo do ugrožavanja javnog interesa. Nije jasno zbog čega bi se status uzbunjivača uspostavljao bilo kojim oblikom povezanosti uzbunjivača i organa pod kojim je došlo do povrede javnog interesa.
Termin „poslodavac“ je neadekvatan u predloženom zakonu. On predstavlja samo sinonim za organ, organizaciju, pravno lice ili privredni subjekt u kojem je došlo do povrede javnog interesa. Zbog toga predlažemo zamenu neadekvatne reči „poslodavac“ relativno neutralnom rečju „organizacija“. Ako sam dobro informisan, mislim da su čak to i usvojili, ovo preciziranje, dakle, da je prihvaćen taj amandman u tom smislu da se menja termin, pošto sam video da su prihvatili na jednom mestu „organizacija“ umesto „organ“. Hvala lepo.

Vidite, prvo to nije istina. Prvo to nije istina. Dakle, koliko je tačno – časna reč uvaženog gospodina Jovičića, toliko je časna i moja reč. Tvrdim da to nije tačno, ali vi ako razumete da mi ulazimo u period života u Srbiji u kojem će mnogi, a već pišu Demokratskoj stranci, u koliko su autobusa morali da uđu, iz koliko Ljiga i Uba i drugih mesta da idu u Obrenovac da dočekaju premijera Vučića, pod pretnjom ne da izgube posao, nego da budu maksimalno šikanirani. Znate koliko mi dobijamo pisma građana? Koji su se, da slučajno neko decu ne izvede da mašu zastavicama kada dolazi premijer. O čemu vi pričate o rukovanju? Pa, ljudi moraju decu da izvode na ulice za premijera Srbije.
Da li znate šta se desi tamo toj osobi koja nije to uradila? Ili ko se ne odazove na prinudni rad koji traži ministar Vulin? Jel vi znate šta se dešava u Srbiji? Vi pričate o anonimnoj prijavi ili ne anonimnoj, izvinjavam se, prijavi jedne žene, obrazovane žene, koja, u redu, koja tvrdi da zato što se nije rukovala nije dobila posao. Pa, ja vam kažem, hiljade građana Srbije će ostati bez posla samo ako ne uđu u autobus u Ljigu ili Ubu da idu da dočekaju premijera na nekom trećem mestu. I to svi znaju u Srbiji.
Ista težina, isti stepen pravičnosti i dokazanosti je moja tvrdnja. Apsolutno isti. Oćete imena i prezimena da vam dam? I ako vam dam imena i prezimena šta će se desiti sa tim ljudima? Pa da vam dam pa da ih šikanirate. Da ih otpuštate, pa izvinite stvarno, moram da upotrebim izraz, nismo baš pali sa duda gospodo naprednjaci. Hvala.

Gospodine predsedavajući, kada date lideru većine da govori po amandmanu, on da je bar pokušao u jednoj rečenici da priča o amandmanu, a ne ovako.
Da vam kažem, prvo kada kažete, niko nije primoravao građane Srbije da u martu izađu i daju veličanstvenu pobedu SNS, to nije tačno.
Vi imate odrede ljudi koji primoravaju ljude da izađu i da glasaju za vas, odrede. U Vrbasu ste čoveka kidnapovali i stavili u prostoriju… (isključen mikrofon.)
(Borislav Stefanović, sa mesta: Kakv je to način, šta radite?)

Mislim da je skandalozno kako se ponašate, gospodine predsedavajući. Šta je ovde bilo uvredljivo za Skupštinu?

Nema smisla da mi isključujete mikrofon.