Da vam kažem, postoje, normalnim tonom vam kažem, apsolutno opšte poznata stvar u Srbiji. Na svaki izborima ljudi su organizovani, odlaze u ta mesta, neki od njih vrše akte nasilja. Te ljude predvode gospodin Veselinović i gospodin Andrej Vučić i još neki. To svi u Srbiji znaju. Sada vi kažete da ja time vređam ovu Skupštinu. Pa nemojte vi da vređate nas kada kažete – ljudi su veličanstveno, samostalno, bez pritiska izašli i glasali. To nije tačno. Verovaću u to kada onoga Zelju i ostale uhapse organi i stave u zatvor, koji su čoveka u Vrbasu odveli i kidnapovali. Vi to znate gospodine Bečiću.

Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege, dobro je da Srbija najzad dobija zakon o zaštiti uzbunjivača. Mislim da je to jako korisno za naše društvo i korisno je za trenutak u kojem živimo. To svakako jeste korak napred u usaglašavanju naših pravnih propisa i našeg zakonodavstva sa pravom EU i standardima koji postoje na našem kontinentu, a naročito u domenu zaštite građanskih prava.
Koliko je važna uloga uzbunjivača u izgradnji demokratskog društva i u funkcionisanju institucija vidi se samo na osnovu podatka da oko 40% svih slučajeva korupcije u svetu se otkrije upravo zahvaljujući uzbunjivačima. Dakle, 40%, dok je procenat zloupotreba koje se otkriju kroz internu reviziju oko 17%, a sama policija samo nešto više od 1% krivičnih dela korupcije.
Međutim, ono što svima nama ostavlja nekako gorak ukus, a o čemu je nešto govorio i kolega Đurišić, jeste način na koji su Vlada i Ministarstvo pravde došli do teksta ovog predloga zakona, rukovođeni pre svega kroz ignorisanje modela zakona koji je uradila radna grupa okupljena oko poverenika Šabića i ombudsmana Jankovića, pa do čak nekih neistina koje su oko rokova donošenja zakona iznošene u javnosti.
Podsećanja radi ja ću reći da ste vi, ministre Selakoviću, još 5. decembra 2013. godine izjavili, a „Tanjug“ je preneo, citiram - do polovine sledeće godine, misleći, dakle, na sredinu 2013. godinu, biće izrađen Nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Tek krajem 2013. godine završen je nacrt i, evo, više od godinu dana je prošlo od datog obećanja.
U ovoj istoj zgradi u kojoj se mi danas nalazimo, premijer Vučić je u svom ekspozeu 27. aprila ove godine izjavio, citiram iz stenograma- Već tokom juna meseca biće donet zakon o zaštiti uzbunjivača, koji će zaštiti građane koji su spremni da prijave korupciju koju uoče u vezi sa radom koji obavljaju, završen citat. Ako se ne varam sad je novembar, a premijer je rekao u junu. Ali, i najmanja je to sitnica, verujte, u količini neispunjenih obećanja od strane premijera.
Moram da kažem zašto ja sad citiram ovde ministra pravde i premijera, vezano za ovaj Predlog zakona. Zato što je Ustavni sud 23. oktobra ove godine proglasio neustavnim interni Pravilnik Agencije za borbu protiv korupcije, koji je kakav takav bio jedina brana i bar formalna zaštita i rekao bih slamka spasa ljudima koji se usude da progovore o korupciji i zloupotrebi u institucijama.
Mi sada ovde ekspresno treba da donesemo zakon koji će se vrlo brzo pokazati kao loše rešenje zbog nekih njegovih odredbi, koje ću ovde delom i da objasnim. Ista je priča bila i sa Zakonom o radu, koji ste predstavili kao najbolji na svetu letos, setite se, a ovih dana mediji pišu da spremate nov zakon o radu. Tako je bilo i sa Zakonom o stečaju. Ministar Sertić već najavljuje izmene, itd. To je sve suštinski posledica neodgovornosti i želje jednog čoveka da donese stotine zakona ako treba, želeći sebe da predstavi reformatorom i stvara atmosferu u državi koja je danas, a koja podseća na bezakonje i anarhiju i ono, što bi neki rekli, čak liči i na devedesete godine.
Problem zakona o zaštiti uzbunjivača mogao je na kvalitetniji način da bude rešen, ministre, još u julu prošle godine kada je Poverenik za informacije dostavio model zakona Ministarstvu pravde. Ali, u čemu je nastao problem? Evo, ja bih voleo da nam vi ovde kažete zašto je nastao ovaj problem kada ste dobili taj model još u junu prošle godine? Taj model zakona je rađen uz podršku ambasada Velike Britanije i Kraljevine Holandije, vi to znate, a radili su ga eksperti nezavisno od Vlade i od Ministarstva pravde.
Podršku ekspertskoj radnoj grupi pružila su dva stručnjaka iz SAD i jedan stručnjak iz Velike Britanije. Taj zakon je ovu državu i građane Srbije koštao nula dinara jer je u pitanju donacija.
Sada pošto izgleda u poslednje vreme premijer Vučić, ministar Selaković, naročito ministar Vulin pravi otklon od svega što nam dolazi iz savremene civilizacije Evrope i sveta, i kao da se dovodi u pitanje ideja velike Evrope, o kojoj je neko govorio nedavno, i meni se čini kao da volite da kažete da su i taj predlog nacrta, koji vam je dostavljen, radili neki špijuni, strani plaćenici i ostali koji hoće da ugroze sprovođenje reformi u Srbiji.
Nije problem da smo mi za poslednjih godinu i po dana dobili Predlog zakona koji je sveobuhvatan i koji može da pruži zaštitu uzbunjivačima, da onaj ko pokuša da prijavi korupciju može da zna da neće trpeti revanšizam od poslodavca i rukovodioca, ali većina nezavisnih stručnjaka, ministre, kao što znate, kaže da je zakon loš, ovaj Predlog zakona koji ste nam dostavili. Ne kaže to sada samo DS. To kaže pravna struka i ljudi od reputacije.
O kakvom Predlogu zakona je reč, ministre, najbolje govori podatak da se Predlog zakona sastoji od 41 člana, a recimo „Transparentnost Srbije“, koja je svim poslaničkim grupama dostavila inicijativu za izmene članova, ima čak 42 amandmana. Dakle, praktično u proseku jedan amandman po jednom članu zakona. Sve grupe su dobile te predloge, kao što znate, i ja znam da vi možete reći, kao i premijer Vučić da ništa gluplje u životu niste pročitali o toga, ali ja mislim da možda ćete reći da se radi o zaveri i nameri da se destabilizuje Vlada Srbije i reforme, a možda ćete reći da su ove referntne organizacije sa međunarodnom reputacijom deo neke zavere za rušenje Vlade.
Inače, juče su izdali saopštenje „Transparentnost Srbije“ vezano za ovaj Predlog zakona, u kome kažu – od ministarstva smo po zahtevu za pristup informacijama dobili brojne dokumente, zapisnike sa sednica radne grupe za izradu zakona, podatke o predlozima na prvi Nacrt zakona koji su prihvaćeni, mišljenje Evropske komisije, ali ne i dokumente čije je sastavljanje obaveza po Poslovniku Vlade, izveštaj sa dve oglašene javne rasprave, koji bi trebalo da sadrže i predlog svih predloga sa razlozima za njihovo prihvatanje ili odbijanje. Ovo je dato saopštenje „Transparentnosti Srbije“. Vi ćete reći o čemu se radi.
U ovim materijalima se mogu pročitati razlozi za odbijanje samo za neke predloge, ali ne na većinu. Ti podaci o razmatranju sa listom odnose se na predloge sa rasprave o prvom Nacrtu iz decembra 2013. godine, a ne i na one koji su dati na bitno izmenjenu verziju iz juna 2014. godine, završen citat.
Sada ja vas pitam, da li vi mislite da ovo neće niko pročitati i da li je moguće da jedna reformska Vlada u Srbiji, jer tako sebe nazivate, upućuje zakonske predloge parlamentu na ovakav način kršeći Poslovnik o radu sopstvene Vlade? Vi kršite svoj sopstveni Poslovnik koji ste doneli. Mislim na Vladu Srbije. I sva pravila kršite prilikom predlaganja zakona.
Moram da kažem ovde mi danas treba da zadovoljimo izvesnu formu, da donesemo jedan zakon koji je novina i koji je neophodan Srbiji, neophodan je našem sistemu. Zaštita uzbunjivača je civilizacijska tekovina i demokratska tekovina i mi to moramo da uradimo, ali treba da raspravljamo o zakonu koji je pripremljen uz kršenje proceduru propisane za pripremu propisa.
To što građani neće dobiti zaštitu u pravom smislu te reči, što će i dalje biti glineni golubovi ako se suprotstave ustoličenim određenim navodnim „Megatrend“ ekspertima jer je važan kvantitet, a ne kvalitet onoga što hoće vladajuća stranka da sprovede.
Ne treba ovde možda da podsećam na radnika Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, a vi ćete se ministre setiti tog primera, koji je kao uzbunjivač otkrio organizovani kriminal i milionsku krađu na naplati putarine kroz Srbiju, preko lažnog softvera, sećate se. Umesto nagrade dobio je otkaz i na posao je vraćen tek u septembru 2010. godine. Sve se to dešavalo uz blagoslov vašeg koalicionog partnera, ministra Ilića.
Ili, ne treba da vas podsetim na primer, koji imam ovde ispred sebe, iz „Želvoza gde je poverenik ASNS-a, jednog od sindikata, i magacioner Fabrike železničkih vozila „Želvoz“ Goran Stanić, dobio otkaz i taj otkaz više puta u našim medijima se pojavljivao. Zašto je došlo do toga? Zato što se čovek zamerio. Prosto se zamerio, učinio je povredu radne obaveze, jer je na društvenoj mreži Fejsbuk objavio odluku o prihvatanju najpovoljnije ponude proceniteljske kuće, čije je saopštavanje protivno poslovanju fabrike i šteti njenim interesima i ugledu. Tako je rečeno. Navodi se da je objavio skeniranu krivičnu prijavu protiv direktora Milorada Stojkovića u „Želvozu“, u kojoj su iznete navodne neistine o navodnim zloupotrebama direktora tokom procedura izbora procenitelja.
Inače, on nije prekršio zakon, jer to nije poslovna tajna i to je javna odluka. Vidite šta se dešava ljudima koji su uzbunjivači. Čovek je kažnjen i zbog toga dobio je opomenu pred otkaz, jer je dok je bio na plaćenom odsustvu došao u fabriku da okači neko obaveštenje sindikata na oglasnoj tabli. Mogao je da bude sprečen, jer je pre ove objave na Fejsbuku ovaj radnik slao prijave Ministarstvu i Agenciji za privatizaciju. Niko nije reagovao ministre, niko, jer u Agenciji za privatizaciju su mu rekli, pazite, ovo je vrlo zanimljivo – ne možemo ništa da preduzmemo, jer iza bahatog direktora „Želvoza“ stoji gradonačelnica Smedereva i Srpska napredna stranka. Kraj citata.
Onda je uz to fotografisao direktora koji mu je dao otkaz, kako službeni auto, pazite. ovo je omiljena tema u ovoj Skupštini, službeni auto „Želvoza“ direktor „Želvoza“ vozio u svadbenoj koloni i to sve u vreme dok premijer traži mere štednje, ukidanje voznog parka i oštre mere. Čovek kaže - prvo nisam bio siguran da li je to auto „Želvoza“, ali kaže – vidim, jeste, naša fabrička kola, srebrna „Vektra“, sa sve peškirom zadenutim za brisač i shvatim da je direktor čovek za volanom i da se vozi na svadbi u svadbenoj koloni. Još ga je pozdravio. To je primer broj dva.
Sada pitam vas dalje, ovaj primer, malo banalniji, i ovaj sa „Putevima Srbije“, mnogo poznatiji u javnosti su na neki način pokazali kako u našem društvu, u našem sistemu završe ljudi koji se usude da objave ili dostave javnosti stvari koje se tiču na neko nelegalno, nezakonito, neposlovno ponašanje. Vidite, onda imate primer da niko živ, na primer, ne može da kaže šta je se u „Elektromrežama Srbije“ dešava, na primer. To su vrlo interesantne stvari.
Mi ćemo pokušati kroz amandmanski proces da ovo popravimo. Koristićemo ono što je Transparentno Srbija dostavila. Podržavamo njihove predloge. To je ogroman broj amandmana, nepotrebno. Pokazuje se da ta rešenja nisu uzimana u obzir, da imamo jednu društvenu nesaglasnost oko Predloga zakona, koja je mogla biti izbegnuta boljim dogovorom, širim dijalogom, ozbiljnijim pristupom ovoj temi koja je apsolutno neophodno. Tu se slažemo sa većinom, mi moramo da zaštitimo uzbunjivača.
Da li će nam ovakvih primera iz „Želvoza“ ili iz „Puteva Srbije“ ili iz mnogih drugih preduzeća i ustanova u Srbiji biti još ili ćemo ih izbrisati kroz zakonski predlog? Kroz ovakav zakonski predlog bojim se da nećemo biti ni dovoljno precizni ni sveobuhvatni, niti ćemo uspeti rokove da postignemo, o kojima je govorio i kolega Đurišić.
Mislim da mi tražimo da se za zaštitu ne postavlja postojanje prethodnog odnosa uzbunjivača i organa i firme u kojoj je došlo do povrede propisa, mi tražimo da se precizira način utvrđivanja da je štetna radnja posledica uzbunjivanja i da se štetna radnja može odnositi, ne samo na povredu prava, već i zakonitih interesa uzbunjivača. Mi tražimo da se propišu razumni uslovi u pogledu savestnosti postupanja uzbunjivača, kao preduslov za pokretanje ovog posebnog mehanizma zakonske zaštite. Ona se sada garantuje čak i u slučajevima kada se uzbunjuje dostavljanje opšte poznatih podataka. Dakle, imamo jednu značajnu nepreciznost.
Tražimo da se zaštite nevoljni uzbunjivači, tj. oni koji su nesvesni i za čiji se identitet saznalo nakon poverljivog obraćanja na primer kroz neku anonimnu anketu. Tražimo da se izdefiniše šta će se smatrati uzbunjivanjem javnosti, jer sada to nije jasno. Tražimo da se napravi jasna razlika između informacije i dokumenta ili nekog drugog vida obraćanja kroz koji se ta informacija otkriva. Tražimo da se precizira dužnost postupanja po anonimnim obaveštenjima koja su potkrepljena dokazima. Tražimo nadzor nad primenom ovog zakona i donošenjem podzakonskih akata i da se to poveri Ministarstvu za državnu upravu, a ne Ministarstvu pravde. Tražimo da se preciziraju dužnosti kontrolnih organa, da se zaštiti uzbunjivanje javnosti koje usledi nakon što institucije nisu u roku sprovele postupak ili su to učinile nepravilno, da se usvoji novo pravilo za obelodanjivanje podataka koji su označeni kao tajni, koji uključuju mogućnost da se uzbunjivač u nekim slučajevima obrati javnosti, što sada nije moguće, pravilo da se oceni da li je uzbunjivač stavljen u nepovoljniji položaj zbog svog delovanja, da se to jasnije utvrdi, uvede mogućnost da uzbunjivač dobije pravičnu naknadu umesto povraćaja u pređašnje stanje, da se vodi poseban postupak za zaštitu uzbunjivača, u svim slučajevima odmazde trenutno su izuzeti pojedini radni sporovi, uspostavi pravilo da vansudsko poravnanje nije osnov za oslobođenje odgovornosti zbog kršenja zakona, preciziraju rokovi, naloži preduzimanje radnji u korist uzbunjivača, a ne samo da se zabrane one radnje koje mu idu na štetu itd.
Na kraju, oko sudija, tj. predsednika sudova. Vi ste čuli za primer Prekršajnog suda u Pančevu, predsednika Prekršajnog suda u Pančevu. Tačno je da gospođa Košutić je vrlo bliska SNS i tačno je da, iako je dobila jedan glas, tj. predložena, biće izabrana na mesto predsednika suda. Nemojte da pokušavamo ovde da se igramo nekakve mimikrije. Svetomir Cvetković, koga predlažete za predsednika Osnovnog suda u Lebanu, je čovek koji je bio predsednik Osnovnog suda u Lebanu. U onom reizboru koji je naša vlast sprovela taj čovek je smenjen sa tog mesta ili sklonjen ili kako se to već zove. Sada, u međuvremenu, bio je u SNS na mestu predsednika Pravnog saveta Okružnog odbora SNS. Taj čovek će vam sada biti predsednik suda, to svi znaju. Nije on član stranke, ne tvrdim to, ali sam siguran da je stajao pored gospodina Cvijana, ako ga se iko seća u ovoj sali, kada su predstavljali šesto i nešto sudija koji su se učlanili u SNS, za koje smo vas molili godinu, dve godine vas molimo da nam date dokaz da su se isčlanili iz SNS, jer ne mogu po zakonu biti članovi stranke, bilo koje. Ne date nam taj dokaz, a slavodobitno ste nas obavestili da su postali članovi SNS, sudije, i sada jedan od njih ide za predsednika suda u Lebanu.
Pitam vas, ako to nije tačno, pa koliko imate Svetomira Cvetkovića u Lebanu u SNS koji se bave pravnim pitanjima, a bili su predsednik osnovnog suda? Ako ih imate dva, ja vam se ministre izvinjavam javno. Ako nemate dva ili tri ili pet sa istim imenom i prezimenom, onda sam ja u pravu.
Molim vas da nam kažete kako će ovi ljudi doprineti efikasnosti rada tih sudova? Zašto baš ovi ljudi koji su na osnovu jednog od kriterijuma dobili najmanje glasova svojih kolega? Šta ih to utvrđuje u njihovoj efikasnosti, smanjivanju broja predmeta i zagušenja našeg pravosudnog sistema?
To su moja pitanja koja su, čini mi se, dobronamerna. Nadam se da ću dobiti odgovor bar na neka, a, u svakom slučaju, DS, ukoliko se ne usvoji ovaj amandmanski niz koji smo podneli, nisam siguran da postoji bilo kakav osnov da podržimo Zakon o zaštiti uzbunjivača, a oko ovih sudija, tj. predsednika sudova, mislim da sam građanima, a i vama vrlo jasno, precizno, slikovito predstavio ko su ljudi koje predlažete na ta mesta. Hvala.

Gospođo predsednice, imam nekoliko pitanja za Vladu.
Prvo pitanje za ministra Vulina. Grupa od 15-ak invalida rada u Kragujevcu već godinu dana ne prima nikakvu nadoknadu, iako su tražili od ministra više puta odgovor za tu situaciju. Imali su odluku da prime određenu nadoknadu dok ne ispune uslove za penziju i ta odluka je bila od pre više od godinu dana. Međutim, i pored toga, preko godinu dana ne primaju apsolutno nikakvu nadoknadu. To je grupa od 15-ak invalida rada i ministar Vulin je svakako upoznat s tim. Dakle, moje pitanje je – šta i kada će se uraditi u pravcu regulisanja njihovog statusa i omogućavanju da prime nadoknadu koja je i do sada bila samo minimalac?
Drugo pitanje koje imam odnosi se na ministra unutrašnjih poslova i predsednika Vlade, gospodina Vučića. Pitanje je za dvoje naših kolega, gospodina Đukanovića i Blažića. Naime, oni su bili posmatrači u Donjecku na izborima koje nije priznala ni Srbija, ni EU, ni Ukrajina, a s obzirom na politiku naše Vlade i gospodina Vučića da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, moje pitanje je – po kom osnovu, na koji način i da li je Vlada uopšte bila upoznata sa odlaskom naša dva poslanika kao posmatrača u Donjeck i koje će posledice gospodin Vučić omogućiti ovoj dvojici kolega da uživaju u narednom periodu i šta će da uradi konkretno povodom ove situacije?
Sledeće pitanje je za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića – kada će se, u kom roku, pronaći ljudi odgovorni za bezbednosne propuste na utakmici Srbija – Albanija, da odgovori ko je omogućio Bogdanovu da uđe na teren i prisustvuje utakmici i kasnije uleti na teren i izazove incidente, kako je moguće da MUP Srbije nije mogao da izvrši proveru prisutnih na utakmici i onemogućavanje ljudi protiv kojih postoji krivični postupak i koji su i osuđeni za određena krivična dela?
Pitanje za ministra Verbića. S obzirom na njegovu izjavu da je najbolje da srpski studenti doktorat završe u inostranstvu i s obzirom na kontroverzu koja se pojavila i za koju ja ne znam da li je tačna, da je sumnjivog kvaliteta i porekla doktorat ministra Verbića, moje pitanje je – kada namerava da počasti građane Srbije svojom ostavkom u najkraćem roku?
Pitanje za ministra Selakovića – šta će i kada preduzeti povodom nalaza i mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je on pronađen u situaciji sukoba interesa i faktički onemogućio ljudima sebi bliskim i koji su bili sa njim u Ministarstvu da budu izabrani na sudijske i tužilačke funkcije i da li će on, uz nemogućnost dogovora sa srpskim advokatima, pronaći moralne snage da podnese ostavku, za šta mu nikakva većina u Skupštini Srbije nije potrebna.
Sledeće pitanje se odnosi na ministarku Kori Udovički i za lokalnu samoupravu, a odnosi se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, opština Stara Pazova. Naime, u opštini Stara Pazova, Đorđe Radinović, koji ima nadimak Džokej je predsednik opštine, koji je višestruko krivično osuđivan, a od 2009. godine protiv njega se vodi krivični postupak za šverc nafte. Načelnik opštinske uprave Stara Pazova je Bojan Kovrlija, 2006. godine je izbačen iz policije, gde je radio kao inspektor, zloupotreba službenog položaja, šverc cigareta. Bogdan Miljević, šef odborničke grupe SNS u SO Stara Pazova, dobio je otkaz iz javnog preduzeća „Putevi Srbije“ zbog malverzacija prilikom naplate putarina 2008. godine. Miroslav Jovanović, direktor javnog preduzeća „Opštinska stambena agencija Stara Pazova“, preduzetnik, završio srednju poljoprivrednu školu, ratarski smer, u avgustovskom roku, prosek 2,26, trenutno student Visoke beogradske poslovne škole, itd, kum predsednika opštine. Dragiša Lajović, direktor JP „Urbanizam“, maturant gimnazije i Goran Vranješ, zamenik predsednika opštine Jedinstvena Srbija, grade zgradu u centru Pazove nelegalno bez i jednog papira. Broj zaposlenih u Opštini Stara Pazova, javnim preduzećima i ustanovama od jula 2012. godine do oktobra 2014. godine je povećan sa 250 do 300 ljudi i dalje se povećava. Količina novca za plate je povećana sa 378 na 509 miliona dinara i Opština Stara Pazova je kupila deset novih službenih vozila.
Dakle moje pitanje za ministarku je – na koji način i da li ima bilo kakve mogućnosti da ovu praksu prekine?
Poslednje pitanje za Grdelicu, pošto tamo građani već mesecima nemaju vodu za piće zbog izgradnje mini hidrocentrale - da li će ministarka lokalne samouprave i ministarka građevine, gospođa Zorana Mihajlović, nešto preduzeti da se reši problem Grdelice?

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, imamo izmene i dopune dva zakona koji su jako važni za funkcionisanje našeg pravnog saobraćaja i pravosudnog sistema, koji se donose u situaciji skoro apsolutne blokade našeg pravosuđa, koja traje već skoro dva meseca.
Ministre, mi smo vama o tome govorili i prethodni put kad ste bili ovde u Skupštini i vi ste nama apsolutno, skoro u identičnoj rečenici, rekli stvari koje ste nam rekli i danas – da su ovo izmene koje će doprineti razvoju našeg pravosuđa, ubrzavanju procesa zaštite prava građana, efikasnost postupka, u skladu su sa evropskim tekovinama, mi idemo u korak sa savremenim svetom, itd. Dakle, niz drugih stvari koje ste rekli tada, ponovili ste i danas.
Razlike su značajne između vašeg prethodnog dolaska u Skupštinu i današnjeg. Prvo, i tada smo vam rekli da će ovako nešto da se dogodi. I tada smo vas molili da ne uvodite ove stvari na ovaj način, da ne uvodite javno beležništvo kao ekskluzivitet i monopolistu, da to uradite postepeno, da napravite ipak kakav-takav dogovor sa nosiocima, jednim od nosioca pravnog poretka, što jeste advokatura, da sa tim ljudima napravite dogovor da ta stvar ne ide ovako brzo i preko kolena, da se poštuju stvari koje se traže od vas. Vi ste na sve to odgovorili dosta, moram da primetim, negativno, i moram da primetim, često i sa stvarima kojima mesto nije u jednoj pravničkoj konverzaciji, pa čak i ako je to politički motivisano. Mislim na vas, naravno, ne na advokate.
Naime, mi nismo čuli nijedan dokaz za brojne optužbe na račun advokatske komore i advokata, da oni rade kao politički eksponenti DS, da su u službi DS, u službi tajkuna Miroslava Miškovića i sve ono što ste izneli prethodnih dana. Ne postoji nijedan dokaz za to, zato što je to proizvod vašeg političkog stava a ne nekih konkretnih dokaza. Svi su vas već demantovali, ali vi nastavljate i dalje. Zašto? Ne znam, ali mi se čini da to ima i te kako veze sa nemogućnošću zaista sistemskog dogovora. Ili, ako bi se taj dogovor dogodio, što ja priželjkujem, on je mogao mnogo ranije da se postigne, bez ovoliko energije koja je potrošena, bez ovoliko besa, teških reči i optužbi, i s jedne i s druge strane.
Ili u jednom ili u drugom slučaju, vi ste ili bili nepripremljeni za javno beležništvo kao deo našeg pravosudnog sistema, ili ste bili potpuno nespremni na bilo kakav dogovor, već je tu postojao interes. I jedno i drugo pokazuje vašu nekompetentnost i nespremnost za dogovor i za razgovor.
Moram da pohvalim činjenicu da ste se odazvali kad god su vas zvali, ili u većini slučajeva. Čini mi se da ste i juče imali jedan duži razgovor u advokatskoj komori, to se u medijima pojavilo kao informacija. Ne sporim vašu spremnost da razgovarate, ali sporim vašu spremnost da se dogovorite. Zato što hoćete po svaku cenu da ovu stvar isterate onako kako ste vi zamislili, ili neki ljudi oko vas koji vas savetuju da to tako uradite.
Sećate se da smo pričali o javnim beležnicima i prethodni put i tamo smo izneli niz stvari koje se tiču procesa izbora javnih beležnika. Vi ste i tada rekli da su to neistine i da od toga nema ništa, da su to neki frivolentni podaci koje iznose nezadovoljni ljudi. Ja vam kažem da je ovaj zakon propisao, i vi ste to potvrdili u nebrojeno emisija, da mora biti 100 beležnika. Ispod zakonskog minimuma je 94. Oni su nezakonito formirali komoru i prekršili su zakon na taj način. Vaš odgovor na to je – šta sam ja kriv što ljudi neće da se prijave? Imate ljude koji su polagali 2012. godine, retko ko od njih je prošao za beležnike, retko ko od njih danas vodi javno-beležničku komoru. To su uglavnom ljudi iz 2014. godine i to su uglavnom ljudi koji su jako, jako bliski gospodinu Dejanu Đurđeviću.
Da bi građani znali kako je ovo sve rađeno i zašto je rađeno, doneti su propisi za dan, setite se, zato što je primena bila od 1. septembra. Bilo je nepripremljeno. Javni beležnici nisu imali pripremljene kancelarije, nisu bili umreženi, nisu bili u mogućnosti da razmenjuju podatke, nije ih bilo dovoljno u Srbiji – 94 beležnika na sedam i po miliona stanovnika. Apsolutno nedovoljno. Ipak ste insistirali da se to desi, sa ljudima koji su vrlo, vrlo bliski i vama i gospodinu Đurđeviću i vladajućoj stranci.
To je činjenica i to danas svi u Srbiji znaju. Apsolutno svi. Ovde čak imam spisak ljudi koji, kada bih čitao, izazvao bih nepotrebnu političku polemiku, što zaista ne želim. Samo hoću da razumem zašto je bilo potrebno ovako raditi, zašto ste odlučili, prosto ste odlučili, da oni imaju ekskluzivitet i monopol, da samo oni prave javnu ispravu, da samo oni procenjuju da li je sadržaj u skladu sa pravom ili nije sa pravom i na osnovu toga se ponašaju tako što primenjuju prosto ono što mogu da primenjuju, u ovom slučaju zakon koji ste vi doneli, i zarađuju desetine hiljada evra mesečno. Prirodno je da se sada advokati bune, jer su deo jedne stare profesije i rade to već preko 150 godina.
Moje pitanje je – zašto nije bilo moguće, što smo vam i mi predlagali, da se javno beležništvo svakako uvede, niko nije protiv toga, ali da javni beležnik ima jednu od funkcija u okviru overe ugovora? Dakle, da advokat ili građani mogu da sastave ugovor, što vi ovim izmenama doduše predviđate, ali da i dalje mogu da ga overe u sudu. Zašto bi to bio problem? Na koji način bi to usporilo postupak? Na koji način bi to zatrpalo sudove, kako ste rekli? Na koji način sada javni beležnici nisu zatrpani? Da li znate na koliko meseci se zakazuju sastanci? Da li znate koliko ima gradova i opština u Srbiji u kojima nema javnih beležnika, sada, ovog trenutka? Da li znate koliko para ti ljudi zarađuju? Trideset posto koje treba da vrate u pravosudni budžet je nedovoljno. To bi trebalo da bude minimum 50%. I to će biti jedan od naših predloga.
Kada ste rekli da je ovaj štrajk advokata ispolitizovan, ja vas pitam da li je bila obustava rada advokata u maju 2011. godine ispolitizovana? Vrlo je jednostavno i konkretno pitanje. Ako je i tada bila ispolitizovana, onda je i ovaj štrajk ispolitizovan. Ako tada nije bila ispolitizovana, onda nije ni ovaj štrajk ispolitizovan.
Moram da vas podsetim da je tada, kada se menjao Zakon o advokaturi, na zahtev kolege Šoškića, potpisali su poslanici SNS taj zahtev, njih 22, i poslanici NS, njih troje, što je ukupno 25 poslanika koji su potpisali taj zahtev u maju 2011. godine, kako bi se pred Ustavnim sudom sprovela hitna procedura. Prvi potpisnik je bio gospodin Tomislav Nikolić. Jel tada to bilo politički motivisano ili nije? Vrlo je jednostavno pitanje. Evo, ja kažem da nije bilo politički motivisano. Prosto su poslanici tada opozicionih stranaka podržali jedan protest. Zašto je onda danas politički motivisano? Zato što govorite neprekidno nešto što ne postoji, a to je i advokat Sikimić savetnik Bojana Pajtića. To je neistina. Više puta je javno demantovano. Vi se ne obazirete na to, pričate i dalje.
Objasnite vi nama vezu između toga što su stotine ljudi u istoj poziciji u krivično-pravnim postupcima zbog štrajka advokata sa ekskluzivitetom Miroslava Miškovića, koga stalno spominjete. Kako je moguće da možete ceo jedan stručni, da kažem, intelektualni, deo inteligencije ovog naroda, jedan segment društva da optužite da rade za tajkune?
Razumem da ste navikli opozicione partije da optužujete, ali zašto to radite vašim kolegama? Koliko njih, i sami ste rekli, ima da su članovi vladajuće stranke među tim advokatima. Kako vam nije žao tih ljudi koji su vam partijske kolege, da ih sve stavljate u isti koš?
Da li je tačno, ministre, da kroz ovakav nedostatak dijaloga i rezultata dijaloga, uz ovakve minimalne ustupke koje ste napravili, vi u stvari hoćete na neki način da napravite paraadvokatsku službu u Srbiji, jednu novu kastu, novu klasu ljudi koja će biti bliska vlasti? To ni Josip Broz Tito nije radio i vi to znate.
Da li sutra može da se dogodi, dragi prijatelji i gospodo, da mi imamo novu advokatsku komoru, „napredna komora Srbije“, gde će biti advokati koji su vama bliski i notari kao okosnica budućeg reformskog pravosuđa Srbije? To je ono što mislim da brine građane Srbije. Brine ih sporost. Brine ih to što su iznosi višestruko veći koje plaćaju notarima.
Brine ih i činjenica da uvođenjem ovih izmena zakona, poštovani ministre, vi sada ubijate advokaturu u Srbiji, barem u segmentu izrade ugovora o nepokretnosti. Zašto? Zato što sada niko neće otići kod advokata da izradi ugovor, svi će ići kod notara, svi. Zašto bi išli kod advokata? Idemo kod notara, on će i da mi overi i da mi potvrdi ispravnost ugovora, sadržine.
Mi smatramo da bi bilo mnogo bolje da notar samo overava ugovor, a ne da on bude taj koji će da potvrđuje ispravnost ili neispravnost. Ili prihvatite naš predlog da to bude tako, ili uvedite ponovo sud kao opciju gde će građani moći sa advokatom da odu da overe svoje ugovore. Zašto to smeta? Zbog čega? Zašto ste to menjali? To smo vas pitali i prethodni put. Zašto je to neophodno? Nemate jasan odgovor.
Zašto i vama nije čudno, ministre, da ste stvorili grupu ljudi koja enormno zarađuje i kojih je za sada samo 93 ili 94 u Srbiji? Onaj u Čačku je 30.000 evra zaradio mesečno. Ovaj na Starom Gradu ili na Novom Beogradu, to su enormne sume. Da li je tačno da je gospodin Đurđević kroz svoje mišljenje dao mogućnost da se radi sa bankarskim garancijama? Znate li vi koliko stotina hiljada evra ti ljudi sada uzimaju? I oni će da vraćaju 30%? Neka vrate 50%. Hajde, neka vrate 50%. Šta je tu problem, kada ste im već dali i nož i pogaču da o svemu odlučuju?
O njima bi se imalo svašta i reći, i o njihovom izboru, i o načinu koji su to bitni kandidati, i kome su bliski, ali ja neću u to da ulazim. Rekao sam vam kroz jednu generičku rečenicu koju ćete vi negirati, ali ja tvrdim, ministre, kao i prethodni put, to su ljudi koji su vama bliski, jako bliski, ljudi koji su bliski vlasti. Ovaj Sibinović koga vodite, doduše, taj je bio blizak Miri Marković, a sada je blizak vama.
Nije vam to za ponos, poštovani prijatelji i kolege. Treba ovu stvar drugačije uraditi. Mi smo podneli amandmane i pokušamo da izmenimo strukturu ovog predloga. Nadamo se da ćete to prihvatiti, ili bar deo toga, zato što je očigledno, ministre, da ova stvar ne funkcioniše. Ili ćete se dogovoriti sa Advokatskom komorom, ili ćete to ignorisati, pa praviti neku svoju komoru. U svakom slučaju nastaje haos. I sada građani imaju ogromne probleme na terenu. Evo, pitajte u vašim opštinama kako se overavaju ugovori, koliko to traje i kada se zakazuje. Koliko ti ljudi zarađuju? Zašto? Zašto je to urađeno na ovaj način? Zašto je protivzakonito?
Ko je taj ko uzurpira Ustavni sud i Ustav ove zemlje, do sada ste to vi bili, ministre, pa kaže – nisi ti u stanju da praviš ugovor, ne, nemaš ti pojma, nego moraš kod notara, on će da ti izradi ugovor? I sami ste shvatili da to ne može da prođe. Prošli put smo vam o tome pričali - uzurpacija, kršenje Ustava Srbije, kršenje Zakona o obligacionim odnosima. I tada smo vam to rekli, a i tada niste marili za to što smo vam rekli. Zašto? Sada ste shvatili, pa sada se nama vraćate u Skupštinu. Znate da moramo da vam kažemo – ministre, bili smo u pravu. Ja bih voleo da vi kažete – jeste, bili ste u pravu.
Ne možete dati jednoj grupi ljudi, bliskoj vlasti, da ona određuje ko će da piše ugovore i na koji način. Na šta to liči? Svaki pravnik ili nepravnik, po našem zakonu i Ustavu, ima pravo da napiše ugovor. Sada ste i vi to shvatili, pa to stavljate u ovu izmenu zakona i mi to pozdravljamo, ali smatramo da to nije dovoljno.
Solemnizacija. Oni će sada da potvrde ispravnost ugovora, pa da ga overe. Opet isti ljudi. Pa, što bi iko pravio ugovor kada to mora da dođe kod notara koji će to debelo da naplati i da da samo 30% u budžet? Namerno kažem samo, zato što treba 50%. Znate vi, ministre, možda poslanici ne znaju koliko ti ljudi zarađuju mesečno, 30% je za njih kikiriki. Hajde da budemo ozbiljni. Koji su to ljudi?
Da li vi znate šta se tu dešava, ministre, po Srbiji? Ovo šta su meni ljudi dostavili, ne samo iz Komore, nego sa raznih mesta, advokati koji su se direktno obratili našem poslaničkom klubu, ali i drugim poslaničkim klubovima, da budem ispravan, svima su se obratili, a i SNS, oni iznos primere koji su stvarno da se čovek zabezekne. Vi znate da se to dešava, i nepotizam, i bliskost sa ljudima oko vas, i bliskost sa vašom strankom, i bliskost sa gospodinom Đurđevićem, naročito sa gospodinom Đurđevićem. Dakle, to je jedna nova struktura, klasa koja se napravila. Uzimaju pare i oni drže nož i pogaču, a vi sada kažite – ne mora više samo on da piše, on sad samo treba da overi i da potvrdi pravnu ispravnost posle. Znači, sada može svako da piše od nas, drage kolege, ali morate da odete kod ovog Đurđevićevog …

Nisam uvredio sa time što sam rekao da čovek stoji iza toga, to svi znaju. Ako sam uvredio time, izvinjavam se.

Znate kakva je tek meni insinuacija da mi svi radimo za Miškovića. Zamislite koja je to meni tek uvreda, da se mi sastajemo u nečijem hotelu, a premijer sedi u hotelu koji je on napravio.

Hoću.
U svakom slučaju, ja vas pitam ova pitanja, ministre, postavljam ih zaista sa dobrom namerom i željom da pokušate da napravite iskorak koji neće vratiti stvari pre 2011. godine. Ne tražimo mi to od vas. Mi samo tražimo da se prošire ovlašćenja. Tražimo da omogućite svima da pronađu svoj put ka pravnom poslu koji će stranke da zadovolje, a ne notare, ne Advokatsku komoru. Dakle, da ljudi mogu da imaju alternativno rešenje koje je povoljnije za njih, materijalno, vremenski i u smislu energije.
Ako ne mogu da dođu do notara, tj. do javnog beležnika na vreme, ako se dugo čeka na overu ugovora, ako su sudovi sada oslobođeni tog tereta, što znamo da jesu, zašto ne bismo omogućili građanima da obavljaju taj posao sa advokatom u sudu kao i do sada, a da javni beležnik postoji kao opcija? Zašto to ne bismo uradili? Evo, recimo, zaista mi se ovo čini kao konstruktivno pitanje. Samo mi to recite, zašto to i kome smeta? To je prva stvar.
Druga stvar, ne možete vi dati samo jednoj grupi ljudi, i time završavam, to je moje mišljenje, dakle, ja mislim da ne možete dati jednoj grupi ljudi da ona procenjuje šta je pravni posao, da ona govori o sadržini, pa tek onda overava, a imate puno slučajeva da su se o to oglušili. Šta ćemo sada da radimo? Da li da insistiramo na tome, ministre, da ti ljudi i dalje zadrže taj ekskluzivitet i taj monopol, ili ćete prihvatiti našu dobronamernu sugestiju da se to ovlašćenje proširi? Na vama je odluka. Time biste ne samo prekinuli štrajk advokata, već bi se po meni ubrzali procesi u našem pravosuđu, ljudi bi lakše dolazili do javne isprave i mogli bi lakše da obavljaju pravne poslove od interesa za građane Srbije. Na vama je ta odluka. Nekako mi se čini da vaš osmeh govori da vi našu ponudu nećete prihvatiti. Ali, da vam kažem, slušajući vas prethodnih dana, zaista to i ne očekujemo. Hvala.

Hvala, ministre, na ovom iscrpnom odgovoru. Žao mi je što nekih stvari niste uspeli da se dotaknete u vašem izlaganju od 30 minuta, ali vas molim nekoliko stvari da dopunim, eventualno da pojasnim ono što sam vam rekao.

Dakle, kažete da advokati oduzimaju drugim ljudima pravo na rad, tj. odluke komore. Ja vas pitam – kako vi primenjujte štrajk na advokaturu, ko je njima poslodavac? Da li ste vi njima poslodavac ili su oni slobodna profesija, uvek bili, od kada je sveta i veka? Da li vi to najavljujete stvaranje paradržavne, pararežimske advokatske komore u Srbiji, koja će biti pod kontrolom Ministarstva pravde? Da li vi znate da štrajk ne može biti ako nemate poslodavca, jer protiv koga štrajkujete?

Oni nisu vaši potčinjeni i vi niste njihov poslodavac i ne možete da kažete - oni nemaju pravo na štrajk. Oni obustavljaju rad zato što ne mogu sa vama da se dogovore. Sve što ste izneli, ministre, taj dug spisak nerazumevanja, grešaka, propusta, sve se, na žalost ili na sreću, zapisuje vama. Vi ste ministar koji ne može da se dogovori sa advokatima. Vi ste ministar koji insistira da se javno beležništvo po svaku cenu, preko kolena uvede u naš pravosudni sistem. Apsolutno sutradan ima sve da počne da funkcioniše kao ekskluzivno pravo na javni interes. Vi ste taj koji ste pokazali još jednom i danas da ne možete da se dogovorite sa njima.

Šta je zaključak? Ko će da popusti? Vi, očigledno, nećete. Oni neće da popuste. Znači, ili ćete praviti neku svoju komoru, što je devastirajuće za našu zemlju i našu pravnu sigurnost i pravni sistem i šta god hoćete. Prema tome, meni se nameće zaključak da onda vi morate podneti ostavku. Pridružite se premijeru Vučiću.

Moram da kažem na kraju, da vas pitam da li su javni beležnici umreženi i zašto nisu? Da li su osigurani i da li im je traženo i uverenje o imovnom stanju? Nije. Zašto vi lično niste tražili 30% kada ste bili ovde u avgustu, septembru mesecu, a sada kažete kako mi nismo ni to imali? Pa, vi to niste tražili. Vi ste imali predlog nula procenata.

Vidite, gospodine predsedavajući, čuli smo niz uvreda, neistina, laži, koje je izneo kolega Petko, poznat po tome što ima pet plata i pet naučnih radova za redom falsifikovao, samo menjajući nazive.
Međutim, pošto ovo ne vredi, imamo štrajk. Znate, kontaktirao sam mog advokata da tužim kolegu, pošto neprekidno iznosi neistinu da sam slupao auto i pebegao. Jednako koliko je premijer Vučić slupao i pobegao. Jednako koliko je predsednik Nikolić i jednako koliko supruga Ivice Dačića se slupala u službenom autu. Koliko su oni krivi toliko sam i ja. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodin Petko zna da šteta na tom slupanom autu je manja od njegove jedne plate. Ali reći ću vam jednu drugu stvar. Dozvolili ste da se ovde čita optužnica i delovi iz istrage koje je njemu dao ministar, neposredno pre ovog događaja.
Time su potpuno, još jednom derogirali srpsko pravosuđe. Vi znate da to ne sme da se radi. Oni sada o ovom čoveku čita optužnicu po ko zna koji put. Imamo i tužilaštvo i sud i policiju, to je tako neselektivno. Niko od vas ne reaguje. Ne pada vam na pamet da reagujete na ovakve stvari.
Na gospodina Petka, pet plata, pet naučnih radova falsifikovao, čita čovek, baš ga briga. Hoćete da napustimo sednicu, to je suština. Hoćete ovakvim uvredama Ada Kale.
Znate li šta se desilo na Adi Kale, gospodine predsedavajući? Vidim da niste reagovali, možda niste znali ili niste čuli, ne znam. Na Adi Kale su dahije ubili srpski ustanici. Na najbrutalniji način u blatu obale su ih isekli sabljama. Pošto smo mi dahije na Ade Kale, da vam objasnim, znači, to treba nama da se desi. Zašto sad nešto sprečava nekog člana SNS koji recimo nije na spisku za posao, nije dobio odmah od stranke, da uzme lepo motku i uhvati nas ovde ispred i završi sa nama kao sa dahijama? Da li iko o tome razmišlja ovde?

Molim?
Dakle, meni je žao, završavam rečenicu, što zbog ovakve nepristojnosti i primitivizma, ja ne mogu ministru sada da postavim dodatna pitanja. Da li vidite? Eto, vidite šta ste omogućili i zašto dozvoljavate čoveku da pravi incidente nekome.

Dakle, zaista je ispod svakog nivoa, ali moram da kažem da će gospodin Petko to morati na sudu da objasni da sam ja slupao službeni auto i pobegao. Pošto je doktor prava navodno ili jeste, moći će to da objasni. Inače sam diplomirao u 25 godini. Prema tome, toliko o lažima.
Ali, Ada Kale, molim vas, još jednom je rečeno i vi ne reagujete, ministar sa simpatijom gleda pozivanje na linč opozicije. Ministre ispravite me. Kažite nam da li vama odgovara ovakav bezobrazluk koji ste čuli i da li vi odobravate da neko ko je politički protivnik, ne neprijatelj, može ovoliko da se mrzi, da se kalja i da se laže o ljudima?
Znate šta su naši preci srpski oslobodioci u Prvom srpskom ustanku radili sa dahijama na Adi Kale? Da li su ih pobili? Valjda ćemo svi da se složimo. Znači, mi smo dahije na Adi Kale za gospodina Petka.
Pitam vas – da li ste vi obarali reformu pravosuđa iz 2010. i 2011. godine? Jeste. Pa kako su onda bolja rešenja iz 2011. godine, ministre? To vi meni recite. Da li su umreženi javni beležnici sa sudovima i katastrom, ne međusobno? To mi recite. Dakle, to su pitanja. To je ono o čemu smo danas razgovarali dok nije došao ovaj mali incident, moralno mali incident. Zašto to moramo da slušamo? Ne znam. Zato što je to stara škola ljudi koji su danas, čuli ste poštovani poslanici, čitali zakletvu srpskih advokata, nisu ljudi koji treba uopšte da pričaju o zakletvama jer su je dali Šešelju u crkvi, pa su je pogazili. To je malo nezgodna stvar da vi o zakletvama pričate.

Predsednice, javljam se već duže vreme. Čl. 106. i 107.

Mislim da može. Samo da objasnim, neposredno je ministar to učinio.
Samo hoću ministra da zamolim…

Rekao sam – član 106.

Dakle, ministar je potpuno van teme sada rekao nešto što ne samo da je van teme i nema nikakve veze sa ovim što danas pričamo, i mislim da ste morali reagovati, bili ste u sali. Ministre, ništa mi ne smeta što ste rekli, apsolutno ništa, samo jedna rečenica za koju vas molim da se javno izvinite.
Rekli ste – nećemo vam dozvoliti da bijete našu rodbinu, prijatelje i braću. I to ste gledali u nas i rekli ste – nećemo vam dozvoliti da nas bijete i napadate na ulici. A dobro znate da smo osudili napad i na premijerovog brata, kao što smo osudili svaki akt nasilja i upotrebu prekomerne sile koja se jasno desila. Zašto ste to sada rekli? I zašto vi nama kažete da nam nećete dozvoliti? Mi vas da napadamo po ulici? Da li ste svesni šta ste rekli? Ko da vas napada? Mala opozicija? Vas, koji imate sve poluge vlasti u rukama? Mi vas da napadamo? Samo mi je to zasmetalo. Svi su to čuli. Ili precizirajte šta ste rekli ili se izvinite. Jer, to je jako teška optužba. Znači, mi smo napadali brata premijera? Molim vas, nemojte takve stvari. Jer, neko može da pomisli…