…nema pravo, po meni, da ovde već nekoliko puta ponavlja da neko nije njegov kolega, za šta apsolutno, niti je ovlašćen, niti postoje materijalni ili bilo kakvi uslovi da se to desi. Kao što nema pravo jedna poslanica malopre da kaže da sam jedva završio fakultet i niko nije reagovao, a ja sam u roku završio fakultet sa visokim prosekom. Razumete?
To se dešava dok, doduše niste bili u sali, niko živ ne reaguje na ovakvo, po meni, zaista neprimereno ponašanje većine danas na jednoj sednici koja nema nikakve elemente bilo kakve, emotivnog naboja ili nervoze ili bilo čega drugog. Zašto se to dozvoljava neprekidno da se ponavlja ovde u sali?
Predsednice, ja razumem, i većina postoji, ona je velika, zaista ta većina je impozantna, ali molim vas da se primere poslanici, da se umire, da se ponašaju normalno.

Da li ste sigurni? Kako može naš kolega da kaže da neko nije poslanik…

Stvarno nemam potrebu da repliciram, član 107. predsednice.

Kako nije činjeno ništa novo, kada je gospodin Babić ponovo iznosio neistine?

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, i ovaj amandman i drugi u nizu nisu samo odraz pokušaja da se neke stvari promene u alokaciji budžetskih sredstava. Oni su istovremeno i pokušaj da se odgovori na ovakve teze koje smo čuli malopre od ministra Stefanovića.
Dakle, kako je moguće da Vlada Srbije pokušava da predstavi i odbija ove amandmane u situaciji kada smanjuje plate i penzije za 680.000 penzionera u Srbiji? Znam ja da vama odgovara procenat od 60%. Kažite – 680.000 penzionera će imati smanjene penzije. Istovremeno, kada mi predlažemo da se sredstva preusmere ili na korisnike socijalne pomoći ili da se smanje garancije, u narednim amandmanima, za „Srbijagas“, to odbijate.
Kako je moguće da kažete da su ovo teške mere, da država štedi, kad istovremeno, ministre Vujoviću, vaš državni sekretar, gospodin Mijailović ima platu preko pet hiljada evra? Kažite to građanima Srbije. Pet hiljada evra! Zbog NIS-a, doduše, ne zbog državnog sekretara, nego zbog Skupštine akcionara. Kažite kolike vam ostali članovi Vlade imaju plate. Vi imate, ministre Vujoviću, 98.000 dinara platu, recimo tu negde. Izvinjavam se, 105.000, a vaš državni sekretar ima pet puta veću platu od vas. Zamislite vi to. I vi sada kažete – penzioneri neće biti pogođeni do 25.000. Koji je to cinizam. Na šta to liči?
Narodna banka Srbije je napravila gubitak prvi put, ljudi moji, od 400 miliona evra. Narodna banka Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. Zašto je došlo do toga? Ne znam. Ne zna ni ona da objasni. I šta sad? Saberite iznos od 400 miliona evra, saberite iznos povećanja za plate u javnom sektoru i dobićete višestruko značajan iznos u odnosu na smanjenje plata i penzija. Vrlo jednostavno. Kažite tako građanima, a nemojte – teške mere. Povucite vi teške mere prema vama, gospodo. Nemojte odbijati amandmane po automatizmu.
Pokušajmo da izvršimo pravičnu redistribuciju sredstava. Građani su glasali za vas zato što žele pre svega pravdu i pravičnu redistribuciju para. Ali, problem je što niti su dobili pravdu, niti redistribuciju para, jer nema ovih u zatvoru, a nema ni podele njihovog novca. Zato mislimo da je dobro da usvojimo zakon o poreklu imovine političara, pa da svi ukrstimo ko šta ima i da se to pravično oporezuje. Da ne pričam ovde o tome ko je šta uzeo ili nije uzeo. Dajte lepo da stavimo na uvid, pa neka zakon razreže pravila. To je pravično.
Dakle, ne vidimo mogućnost da će se uz ovakva izdvajanja, uz ove budžetske alokacije na bilo koji način pokrenuti privredna aktivnost, da će se povećati izdvajanje za penzioni fond, da će se povećati izdvajanje za poreze. Prihodi poreski neće biti povećani, gospodine Arsiću. Neće, vi to znate. Sve će da opadne. Opašće i proizvodnja i potrošnja. Tim istim penzionerima do 25.000 porasli su svi troškovi, i komunalije, i lekovi, i energenti, tek će da porastu, i prevoz. I, šta sad? Hrane pola Srbije penzioneri. Ali, važno je da kažete da 60 i nešto procenata nije smanjena penzija. Pa kažite - 68.000 penzionera je smanjena, profesorima, inženjerima, nastavnicima, lekarima, njima je smanjena. Tako recite. Kome nije smanjena? Nije smanjeno ministrima. Njima nije smanjeno. Guvernerki nije smanjeno. Njoj je povećana plata. Ukidanjem solidarnog poreza ona će dobiti suštinski veća primanja, ali zato je 200 miliona evra duga NBS, gospodo, odnosno 400 miliona. Evo, upola sam smanjio. Cela ušteda za plate i penzije, ministre, je 370 miliona evra.
Zašto je došlo do ovoga? Evo vi možete to da odgovorite. Vi ste ministar finansija. Kažite nam, kako je moguće da je došlo do toga? Samo vas molim ozbiljan ste čovek, takvog vas ja smatram. Nemojte da krenete rečenicu – znate imali smo probleme u prošlosti. Imali smo mi probleme, imali smo mi ministre tada i vi se jako dobro sećate i razaranje i bombardovanje ove zemlje, sankcije i svašta.
Ovi što sada viču na mene su ostavili takvu razvalinu da to tri štiglica ne bi popravilo, a ne vi, ni dva Vebera, ni osam Martina Lutera. Dajte da pokušamo da odgovorimo na konkretna pitanja.
Ja mislim da ove amandmane treba usvojiti, pokažite otvorenost za pravičnu redistribuciju. Na tome ste i dobili izbore. To je obećanje o boljem životu i lepšoj budućnosti. Evo prilike za to. Pokažite da ste bolji. Imate još jednu istorijsku šansu osmu, da pokažete da ste bolji, nego oni koji su bili. Ali, vi uporno odbijate da ste bolji. Zato što možda suštinski, plašim se i niste. Hvala.

Izvinite što se izvinjavate zbog nas.
Dakle, ne slažem se da mladi kolega predstavlja stranku koja je poštenija, sposobnija itd, ali se slažem da će građani to da ocenjuju. To je definitivno. Oni jesu najviši sudija u Srbiji. Za sada vam ide dobro zato što veruju u tu maglu koju prodajete, ali sve više vide da je magla gas sastavljen od nevidljivih čestica koji zamagljuje vid i procenu realnog hoda i budućnosti i prosperiteta.
Ono što sam morao da se javim, pa upravo suprotno, poštovani kolega, vi smanjujete penzije da biste ih dali u privredu. Vi smanjujete jednima da biste prosuli na drugo mesto. Ili je to gubitaš ili je to ko već ima veliku platu. Dakle, ne postoji nijedan primer, osim izdavanje za socijalnu zaštitu. Doduše, korisnici će to da plate prinudnim radom, ali ovde ne postoji nijedan primer da smanjenje penzija i plata ne prosipate nazad, ono što se kaže, na masnu gusku.
Ja to pitam samo – zašto, kada vam dajemo konkretne primere, ne vama lično, mada vi, gospodine Jovičiću, biste mogli o tome nešto da kažete, dakle, kažite vi nama gde je problem i zašto je problem tih 50.000 stranačkih vojnika koji uzimaju preko 400-600 miliona evra za dve godine koje ste zaposlili, da se oni lepo vrate odakle su došli. Da se smanji i utvrdi odgovornost Narodne banke od 400 miliona evra ne bi bilo nikakvog razloga ni potrebe da se smanjuju plate za 10%, da se smanjuju penzije za…

Hvala.
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Replika.)

Jeste imenom nekoliko puta i stranka, ali, pošto, ja sam Stefanović, a ministar je dr Stefanović, dakle mene je spominjao.

Ne, on je rekao…

Dakle, nije tačno da ne postoje alternativa ovim merama. Mi smo predložili alternativu. Ona ne mora da vam se dopadne. Dakle, nije tačno da ne postoji alternativa.
Oduzmite vaših pet plata, oduzmite plate drugih ljudi u vrhu vlasti, otpustite 50 hiljada naprednjaka koje ste stavili u javni sektor i eto para. Vidite sa gospođom Tabaković, gde je nestalo 400 miliona evra, nema potrebe da smanjujete plate i penzije.
Jesu druge zemlje zamrzle, to je tačno, ali vi niste zamrzli, vi smanjujete i smanjujete i plate i smanjujete i penzije. Onda kažete – mi i da hoćemo, mi ne možemo da zapošljavamo zbog zakona. Pa, o tome vam i pričam. Vi protiv zakonito ste ljude zapošljavali u javnom sektoru i to svi u Srbiji znaju. Nemojte tu da se petljate, jer stvarno se ljudi smeju kada to slušaju, svi znaju da to radite.
Samo vi usvojite, podržite predlog našeg zakona o unakrsnom ispitivanju imovine ljudi na javnoj funkciji sa svim rodbinama, tazbinama i ostalo. Evo, mi ćemo ga predložiti, vi ga podržite i nećemo imati više ovaj problem nikad.
Inače, od 74 člana Demokratske stranke protiv kojih su podnete optužnice, preko 50 optužnica je već palo. Sada se hvalite – uhapsili smo. Niste vi nikog uhapsili, nego tužilaštvo i policija. Ako ima tih kriminalnih radnji koje spominjete, pa šta čekate dve i po godine? Da li vi znate šta je Martin Luter za dve godine, dve i po uradio u Nemačkoj? Pa, protestantizam se raširio po celoj Evropi, a vaš Martin Luter samo priča, nikako da uradi nešto. To je ono što vi nikako da shvatite.

Gospođo predsednice, koristim ovu priliku da ukažem na povredu Poslovnika član 172.
Po članu 172. Poslovnika o radu Narodne skupštine pretres Predloga budžeta na sednici Narodne skupštine mora da počne najranije 15 dana od dana prijema Predloga budžeta u Narodnoj skupštini.
Mi smo Predlog rebalansa dobili pre 40 sati u ovoj Skupštini. Dakle, smatramo da je povređen član 172. Ujedno koristim ovu priliku da zamolim vas da stavite na glasanje predlog opozicije da se duplira vreme za raspravu tokom današnje sednice. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 167. je povređen – hitni postupak. Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i neispunjenje međunarodnih obaveza i usklađivanje propisa sa propisima EU.
Smatramo da ovi predlozi zakona ni u jednom elementu ne ispunjavaju uslove iz člana 167, uostalom kao ni člana 172. Pošto ste se pozvali na hitnost, ne vidimo kako je moguće da imamo budžet u Skupštini u kraćem roku od 15 dana, i kako neko može ozbiljno da se pripremi za ovako obiman materijal, a da to bude kvalitetno i da donese dobrobit građanima Srbije. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, drage kolege..
(Zoran Babić, s mesta: A koleginice?)
Samo sačekajte, ima vremena za dobacivanje.
Ja sam jedan od tih neodgovornih kako kažete, rušitelja Srbije, objekat vaših virusologa od nedavno, ebola koju predstavljamo u našem društvu, koji smatra da ta rešenja koja vi radite, ne da nisu teža, nego su potpuno destruktivna, potpuno bez bilo kakvog efekta i nažalost građana Srbije, bez bilo kakvog pozitivnog ishoda.
To je naše mišljenje. To ne znači da je neko neodgovoran predsedniče Vlade, nego znači da neko ima drugačije predloge i drugačiju viziju rešavanja određenog problema, možda i drugačije načine kako bi taj problem rešio.
Ima ovde ljudi koji kažu – nema tu šefova stranaka. Ne bih se ja radovao. Možda se njihov šef uskoro pojavi u klupama, kako stvari stoje, ali da se vratimo na temu. Nije to vama bilo upućeno.
Dakle, ja volim kad vi, predsedniče Vlade, kažete da je ovo prvi put da se u istoriji dešava nešto. Često govorite da je nešto prvi put što se u istoriji dešava. Ja sam računao - ovo je čak sedmi put da vi kažete da je nešto prvi put u istoriji. Tako da ste u tom smislu zaista dokazali da ste posebni na našoj političkoj sceni. To je jedna od vaših osobenosti.
Druga je da često spominjete filmske, da kažem, metafore i sportske. Ima jedan predsednik, bivši, ove države koji je to rado voleo da čini, a sada znate u kojoj je političkoj situaciji. Takođe se ne slažem sa vama da imamo Mesija ovde. Niti ste Mesi a niste ni Mesija, iako možda neki, ili čak i vi, u to veruju.
Uvek kažete da vi ni od koga ne bežite. Niko vas ne juri, gospodine Vučiću. Jurite vi sami sebe stvarajući probleme i potpunu ekonomsko-socijalnu destrukciju ove države. Jure vas vaši iznevereni birači, jure vas penzioneri, zaposleni kojima ste, moram da kažem, govorili sasvim drugačije stvari od ovoga što sada činite. Juriće vas sutra i vaši koalicioni partneri koji se zaklinju u levičarstvo, a sada dižu ruku za smanjenje plata i penzija. Oni će morati to da objasne, a ne ko sedi u klupama. To je ozbiljna stvar.
Ja mislim da kada sam vas slušao, gospodine Vučiću, pažljivo, voleo bih da živim u takvoj Srbiji o kojoj vi pričate danas ovde. Jako bih voleo da živim u Srbiji vas i vaših ministara, vaših prijatelja. To je sjajna Srbija, obezbeđena, sigurna, situirana, sa perspektivom, sa kontrolisanim informacijama, ulepšanim medijima, ružičastim naočarima koje stavljate na oči građana Srbije. Vi kažete …
( Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo tema?)
… jeste, isto kao i premijerova.
Kažete da imamo izraženu makroekonomsku stabilnost, kurs dinara stabilan, pad inflacije i sve je odlično u srpskoj ekonomiji, fiskalnoj politici, socijalnoj sferi. Ja se duboko ne slažem sa tim. Što je najgore, mislim da sve više građana Srbije vidi tu ogromnu disproporciju iz onoga što pričate i onoga kako ljudi žive.
Ja ne želim ni na jedan način, jer znam da ćete poseći za tim argumentom, da aboliram greške DS iz prošlosti. Ali, ja vama govorim kao čovek koji je poslanik u ovoj Skupštini i kao čovek koga građani zovu i traže da vam ja ove stvari kažem. Mene nijedna majka nije zvala jutros da me pita da li moram da glasam za ovaj rebalans, pošto zna da neću da glasam za ovaj rebalans.
Vi ste, gospodine Vučiću, smanjenjem plata i penzija, hajde da kažem samo penzija, sad u ovom trenutku, smanjujete penzije za 680.000 građana Srbije, 680.000 penzionera, poštovani građani, će imati smanjene penzije. Istovremeno, vi kažete da oni do 25.000 neće imati smanjenu penziju, što je tačno. Ali je isto tako tačno da jako loši makroekonomski pokazatelji, pad vrednosti naše domaće valute, rast cena na malo, rast cene energenata i lekova će uticati na sve, pa i na penzionere koji imaju do 25.000, kao i one koji primaju platu do 25.000 dinara.
Moram da vam kažem, dobro, znam ja da ćete vi nas stručno podučiti sa korišćenjem stranih izraza da fascinirate ljude kojima se neprekidno obraćate, ali to ne pali ovde, gospodine Vučiću.

Izvinjavam se.
Ono što je ovde rečeno je recimo Zakon o radu. Tek mesec dana je na snazi, gospodine Vučiću. Nema tu šta da se pokaže, kako ste rekli 100.000, 200.000 nezaposlenih. Polako, vi ste sjajni u tome, doći ćete vi do tog broja. Ne treba nama gospođa Merkel ili gospodin Putin da govori da je to sjajna reforma. Oni ovde neće živeti. Neće oni ovde živeti, gospodine Vučiću.
Zakon o radu je katastrofalan i to svuda i na svakom mestu kažem. Nije vam to za diku. To je moje mišljenje.
Tajkuni. Nemojte te tajkune, gospodine Vučiću. Svi su danas potpuno uz vas. Šta god da im kažete uradiće i stoj na rukama, ako budete tražili. Televizija „Pink“ od kada ste na vlasti duguje preko 300 miliona za porez. Od kada ste vi na vlasti. Znam da oni vama vraćaju u naturi verovatno time što vas neprekidno promovišu, ali to građanima Srbije prosto ne donosi nikakvu prednost.
(Narodni poslanik Zoran Babić, s mesta: Da li je to tema?)
Tema je rebalans budžeta, smanjenje plata i penzija koje sprovodi vaša Vlada.
Pedeset hiljada ljudi mahom iz SNS ste zaposlili u javnom sektoru u poslednje dve godine, što je rekao gospodin Krstić. Ne znam da li se sećate gospodina Lazara Krstića. On je to rekao. Za to je potrošeno oko 600 miliona evra, a ušteda od smanjenja plata i penzija je 350 do 370 miliona evra. Evo kako smo mogli da ne smanjujemo plate i penzije.
Kažete otpustićete 100 hiljada ljudi u javnom sektoru. U redu. Hajde da počnemo od ovih poslednjih koje ste zaposlili. To je već 50%. Svaki stoti Srbin, gospodine Vučiću, je danas konstultant i svaki stoti Srbin danas radi sa javnim sektorom u Srbiji. Ne znam da li to znate.
Vi za lekare kažete da su tajkuni, za inžinjere, za profesore. Vi nećete da kažete da pad BDP 1%, da je deficit veći nego što je planira. Uvek imamo različite izvore. To je definitivno. Znam da ćete sve cifre drugačije…
Molim vas da umirite gospodina Babića, ako može.

Može.