Hvala, samo mi vratite vreme.

Dakle, neko nije pročitao Predlog zakona. U njemu se jasno govori o transferu električne energije koji je u vezi sa alternativnim izvorima energije. Ja pitam ono što piše i nema razloga da se bilo ko ovde oseća ugroženo zbog toga. Ovo je u interesu građana Srbije, a ne priča o vatrogascima. Kada je promenjen… (Isključen mikrofon)

Poštovana gospođo predsednice, u članu 9. se nalaze stvari koje po nama ozbiljno ugrožavaju Ustavom zagarantovana prava i slobode građana i za to imamo dokaz i odluku Ustavnog suda u analognom slučaju koji kaže da - predloženim rešenjima onemogućeni su građani vlasnici nepokretnosti da zaštite svoja prava u predloženom postupku eksproprijacije, odnosno ne obezbeđuje se jednaka zaštita stranaka u postupku, saglasno članu 35. stav 1. Ustava Srbije.
Ista stvar se radi i u članu 9. ovog zakona i zato smatramo da bi ovaj član, nažalost, bez ikakve mogućnosti popravke trebalo da se izbriše.
Pošto je vaš potpredsednik omogućio poslaniku da šest i po minuta priča o kadrovima URS-a ovde, da nam čita optužnice…

Sad ću ja to isto da odgovorim.

Molim vas, ja hoću isto pravo kao poslanik Martinović.

Ali, nije opomenut. Nije ni jednom opomenut.

Ne, ne izvinjenje, nego je poslanik nastavio šest i po minuta da čita kadrove URS-a koji su optuženi. Treba da mi dozvoli da ja sada pročitam nešto, jer je njemu dozvoljeno…

Isto ima veze kao i Mlekara koja je spominjana.

Pa zato smo se bunili predsednice, čovek šest i po minuta bez prekida čita. Niste bili tu, zato vam kažem.

Da li mogu?
Dakle, u kojim poslovima finansijske rekonstrukcije u Agenciji za privatizaciju se nalazio čovek koji je prvo podneo ostavku u Agenciji za privatizaciju, a onda sa istom agencijom sklopio ugovor o konsaltingu i po tom ugovoru stekao milione?

Ne uvodi se red kada vi vodite. Morate ranije uvesti red.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici, imamo ovde predlog izmene nekoliko zakona koji u svojoj suštini nose prikaz procesa i privatizacije i energetskog povezivanja i tržišta hartija od vrednosti i raznih drugih stvari koje su samo termini i izrazi koji suštinski treba da pokriju gomilu grešaka, nesposobnosti, nekompetentnosti, čak štetočinstva ove vlasti.
Moram da kažem da su uglavnom to usklađivanja sa odredbama Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, ali bih svakako kritikovao član 1. Zakona o Agenciji za privatizaciju u smislu da u vremenu štednje i situacije kada treba svi da smanje troškove, kada se određeni funkcioneri SNS odriču duplih funkcija, neki zbog toga bivaju izmenjeni, kao Saša Mirković, a neki ne …

Hvala.
I dalje je nejasno zašto Agencija funkcioniše polovično kao korisnik budžetskih sredstava i kao neko ko koristi proviziju od prodatih akcija.
Takođe moram da kažem da Zakon o pravu na besplatne akcije, Komisija za hartije od vrednosti koja ima gospodina Ćirovića na svom čelu i koga svi želimo da smenimo sa tog mesta zato što je prekršio zakon, recimo, pokazuje kako taj čovek neadekvatnim funkcionisanjem i radom je doveo do kolapsa tržišta hartija od vrednosti.
Da se okrenem onome što je suština. Ovi zakoni treba da budu u funkciji podrške istorijskom procesu reforme u Srbiji koje se već godinu dana najavljuju, a nikako da počnu, tj. samo što nisu, valjda od sledećeg ponedeljka ili od srede, i recimo one treba da pomognu u iskorenjivanju pojava kao što su situacija da neko misli da krize uopšte nema kada za sve građane Srbije kriza postoji. Recimo, direktor Državne uprave „Želvoz“, o čemu je ministar sigurno upoznat, iz Smedereva ide na svadbu službenim autom. Radnici primaju 22.000 dinara. Preduzeće radniku duguje od 300 do 600.000 dinara. Radnici kažu da uredno o svemu pišu i dostavljaju dokaze Agenciji za privatizaciju, ali da direktor „Želvoza“ se poziva na stranku i gradonačelnicu Jasnu Avramović itd, koja ga štiti.
Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju su stupili na snagu. Imamo nastavak praznih priča, hvalisanja, marketinga i takmičarski duh ko će bolje i više dati lažnog optimizma. Na primer, ministar finansija je 18. septembra kazao, gospodin Vujović – Agenciji za privatizaciju upućen je veliki broj pisama o zainteresovanosti, a čak 60% njih je kredibilno. Ministar Sertić zna o čemu pričam. Imenovani ministar Sertić 20. septembra kaže u Dnevniku 2 RTS – stigle su 1.732 ponude za 403 preduzeća u restrukturiranju i sada sledi razmatranje. To je u redu. Bar dve nedelje smo čitali i slušali u „slobodnim medijima“ da je Srbija magnet za investitore i šta se onda dešava? Samo posle dve nedelje 1. oktobra ministar Sertić, koga poštujem, kaže – bojim se da postoji malo ozbiljnih ponuda za kupovinu firmi u restrukturiranju uprkos velikom broju pisama o zainteresovanosti.
Govorili smo – nemojte ljudi verovati svakom pismu, svaki memorandum o razumevanju ne znači obaveznost ulaska u posao. Ministar Sertić je u pravu. Druga je stvar što je dve nedelje pre toga dao malo drugačiju izjavu, ali on je čovek tačno rekao – uprkos velikom broju pisama, pričali smo o 1.732 prijave, mnogi su rekli to je fenomenalno jer imamo 500 preduzeća što prodaju, što znači da će biti borbe, ali nije tako, završen citat, ministar Sertić. Tako je bilo. Najave, najave, najave. Ništa se ne dešava. To je suština problema.
Plašimo se da reforme decenije ne budu fijasko decenije. Plašimo se i utisak je kompletne stručne javnosti da ozbiljnih investitora za sada nema, što je u vezi sa Agencijom za privatizaciju i u vezi je sa zakonima koji su sistemske prirode. Plašimo se da će nam samo saopštiti da moramo još nešto da sačekamo da bi pripremili birače za nove teške rezove, kako se nazivaju.
Ono što vredi, plašimo se, biće poklonjeno recimo nekima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za mala sredstva. Atraktivno građevinsko zemljište propalih firmi uzeće zaslužni finansijeri vladajuće stranke i to u svi u Srbiji već znaju. Svi znaju da će neko da kupi „Politiku“, neko će da kupi „Studio B“. Zna se otprilike ko su ti ljudi. Znaju se njihova prezimena i zna se da ti ljudi kontrolišu sve što je iole …

Radnici će dobiti neku crkavicu u vidu otpremnine koja će biti isplaćena iz kreditnih linija. Neki će dobiti overene zdravstvene knjižice. Govorim o procesu privatizacije koji je propao, pa sada treba to ispravljati. Neki će dobiti povezan radni staž. Moja stranka je bila u vlasti kada je G17 plus i DSS sprovodio privatizaciju, pa smatram da je to bilo loše kako se sprovodila privatizacija u ovoj zemlji i ne stidim se to da kažem. Ali, situacija sada je daleko, daleko od onoga što ste obećali građanima Srbije.
Ništa posebno se ne menja u radu Agencije za privatizaciju, dobićemo nešto preciznije nadležnosti o ovom predlogu. Ništa drugačije kako je funkcionisalo do sada, sem malo „šminke“.
U članu 4. menjate dosadašnji član 9. zakona i u tački 5. navodite da će Agencija određivati kriterijume za učestvovanje u javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem, uslove prodaje, kao i obaveze kupca uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede. Ovaj zadatak će biti veliki izazov za Vladu i za premijera jer vidimo da ćete voditi računa kako ste vodili računa o zakonitosti i istovremeno upakovati interese različitih investitora koji će raznim memorandumima i predugovorima na neki način zacrtati neki svoj interes u preduzeću. Biće jako teško sprovesti i uskladiti nečije obeležavanje teritorije unapred i ono što vam piše ovde u zakonu i u smislu kriterijuma.
Bojim se da to neće biti moguće. Mislim da sada imate istorijsku šansu da ispravite sve ono što ste zamerali prethodnim vladama. Imate sada tu šansu između ostalog i kroz primenu ovih zakona.
U svakom slučaju, treba da pričamo recimo o Agenciji za privatizaciju. Agencija za privatizaciju je imala, ako dobro razumem kolege iz većine, sumnjive tendere, sumnjive procedure i tzv. kriminalne privatizacije, ali to ne sporim. Mislim da u svakom slučaju treba o tome da razgovaraju sa čovekom koji je bio direktor Sektora za tendere u Agenciji za privatizaciju i taj čovek se zove Siniša Mali. On je učestvovao u privatizaciji „Beopetrola“. Bio je majstor za restrukturiranje preduzeća. Takođe, gospodin Ivica Kojić, najbliži saradnik Mlađana Dinkića, a sada šef kabineta gospodina Vučića.

Gospodine Arsiću, niste slušali prethodnu raspravu. Svi su o tome pričali, ali to je nebitno. Bitno je da ja mudro unapred odgovaram lideru većine, pošto tačno znam da će da priča o prošlosti, pa rekoh da se odmah ograničimo na gospodina Malog i gospodina Kojića.
Ako može to da odgovori, o njihovom učešću, recimo Siniše Malog u „Beopetrolu“ privatizaciji.
Ono što je takođe problematično u članu 4. se navodi da je posao Agencije za privatizaciju da predlaže ministarstvu nadležnom za poslove privrede model i metod privatizacije. Tako piše sada. Složićete se, malo je ova odredba čudna jer ovo je lepo zamišljeno, ali je opšte poznato da se sve odluke o modelima i metodima privatizacije donose isključivo u kabinetu premijera. Nije mi jasno kako ćete to u praksi da sprovodite kada znamo da to ide u potpuno drugom pravcu.
Uzmimo npr. finsku kompaniju „Sisu“ koja će navodno spasiti ceo Priboj sa 600 novih radnih mesta. Memorandum je potpisan 30. maja na svečanoj ceremoniji u Priboju i premijer je pred 20 TV kamera rekao, citiram – privatizacija do kraja avgusta, a proizvodnja prvih kamiona početkom septembra, kraj citata, Aleksandar Vučić. Sada je kraj oktobra. Da li ima kamiona? Nema. Voleo bih da ih ima, 600 radnih mesta je velika stvar.
Ovo je primer kako neki memorandumi koji se slavodobitno potpisuju u marketinške svrhe, nažalost, još uvek, ne daju konkretne rezultate, a ceo Priboj i ceo taj kraj bi voleo da se to realizuje, nažalost, od toga nema ništa kao i od ostalih vaših obećanja. To je i u „Maratoncima“ rečeno, u januaru ste rekli, pare u aprilu, od tog obećanja prošlo je godinu dana. To je rekao pokojni Zoran Radmilović.
Moje pitanje vama kao predlagaču - da li je u slučaju FAP metod i model privatizacije još u maju mesecu odredio lično premijer ili je to učinila Agencija? Pošto po ovome piše da treba da učini Agencija. Dakle, recimo oko FAP. Sada vas pitam da li je u maju to odredila Agencija ili predsednik Vlade ili vi, recimo, ne znam? Zato što mi se čini da je premijer overio dogovor, a Agencija sad samo treba pro forme to da primeni u praksi, što mi se čini kao izvrgavanje ovog zakona koji ste nam predložili da usvojimo u ovom trenutku. To je moje neko mišljenje.
U članu 5. Zakona o Agenciji stoji da u obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije Agencija proverava ispunjenje obaveza strateškog investitora iz ugovora o strateškom partnerstvu, odlično.
Moje pitanje vama ministre - kako je Vlada ovo zamislila, a da nema boljeg primera od preduzeća „ErSrbija“ na primer? Znači, vi biste sad mogli kao rezultat strateškog partnerstva „Etihada“ i Vlade Republike Srbije, tj. Republike Srbije, prvo smo vodili bitku godinu dana da vidimo ugovore, pa smo videli tri od pet, znate sve, da ne ponavljam. Ja sam vas pitao ovde u Skupštini da li ste vi videli taj ugovor, niste mi odgovorili.
Dakle, kako ćemo sada da utvrdimo ovo strateško partnerstvo, kako ćemo da utvrdimo ispunjavanje obaveza strateškog partnera kada su tri od pet delova ugovora izneseni u javnost, kada vi kao ministar sada možete da nam kažete da li je to sve ispunjeno ili nije, i kako će Agencija sada to retroaktivno da proverava? Da li je to izvodljivo uopšte u tehničkom smislu?
U članu 13. postojećeg zakona predviđa se da Upravni odbor donosi program za prodaju imovine u slučaju kada ga nije doneo nadležni organ subjekta privatizacije u skladu sa zakonom.
S obzirom da ovde nije baš najjasnije šta su bili razlozi zbog kojih organ donosi, preduzeća nisu donela program, biće interesantno u praksi videti kako to gde Agencija preduzima tuđa ovlašćenja. Ako imamo situaciju da, na primer, organ upravljanja neće da donese program za prodaju imovine onako kako bi to odgovaralo Vladi ili jednom čoveku u Vladi, imaćemo situaciju da će tu ingerenciju preuzeti Upravni odbor Agencije. Nema veze što nije u interesu preduzeća, radnika ili u opštem interesu. Sastaće se članovi Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i reći će – ma kakav organ preduzeća, mi najbolje znamo šta treba ovde uraditi i znamo tačno kako treba rasprodati preduzeće i znamo kako mi to treba da uradimo, to što oni tamo misle u tom preduzeću, to je nebitno, to je potpuno nebitno. Vi ste apsolutno sve centralizovali u ovoj državi.
U članu 15a. i 15b. predviđa se formiranje dve komisije, jedna za davanje saglasnosti o statusnim pitanjima preduzeća, a druga za preuzimanje mera o izvršenim kontrolama. Jednu formira direktor Agencije, drugu ministar privrede. Stvarno se postavlja pitanje koliko su ove dve komisije racionalne i opravdane i koliko će to uticati na efikasnost rada Agencije za privatizaciju?
Mislim da se ovim samo gomilaju procedure. Mislim da treba da se primenjuju postojeći zakoni. Zamislite kada bi u svim državnim organima postojale dve komisije za nešto? Mi bismo čekali za svaki papir, za svaku dozvolu godinama. Jao, izvinjavam se, mi već čekamo za svaku dozvolu, za svaki papir godinama. Zamislite još da imamo po dve komisije u svakoj instituciji, na svakom mestu.
Znam da ova vlast koja je dobila pedeset i nešto posto svih građana Srbije, neverovatnu podršku, može da izglasa da imamo hiljadu komisija. Važno je da svi dobiju partijski posao, to mi je jasno. Da li vidite koliko ovo suštinski samo umnožava propise, administraciju i ono što je zaista nebitno u celoj situaciji?
Kada ćete najzad reći javnosti, izaći pred građane i radnike u Srbiji i reći koliko ljudi ide kući, koliko ljudi će biti otpušteno, dakle, koliko ostaje bez posla u okviru ovih reformi koje sprovodite? Da li je to 10, 20, 30, 50 hiljada ljudi? Koliko preduzeća, u kojim regionima u Srbiji? Šta će ti ljudi da rade, od čega će da žive? Imate li rešenje ili ih šaljete pravo na ulicu? To je, recimo, pitanje koje su građani mene zamolili da ja vas pitam.
Od 15. septembra, kada je istekao rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti, pa do danas prošlo je više od mesec dana i Agencija mora da zna krvnu sliku naše privrede. Ubeđen sam da 90% preduzeća ili bar 450 firmi nema perspektivu sa ovakvom politikom Vlade, ali ako grešim, onda treba da me demantujete konkretnim ciframa. Na žalost građana Srbije, tih cifara nema.
Moram da kažem da i o ovom zakonu koji se tiče javnog interesa za dalekovod, ministre Antiću, Skupština nema uvid u elaborat koji je usvojila Vlada, niti zna zašto se donosi, niti zna koja je konkretna korist od povećanja sa 220 na 400 volti, koji su rokovi, koliko para će dobiti Srbija za izgradnju „Transbalkanskog koridora“ i dalekovoda. Ono što znamo, ministre, jeste da ovaj akt, osim apsolutnog davanja u ruke preduzeću koje se zove „Elektromreže Srbije“, nema ni jednog jedinog slova koje govori o zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi, naročito u smislu štetnog jonizujućeg zračenja, kojima su ljudi danas u Vinči podvrgnuti, potencijalno, ako se izgradi jedan od dalekovoda, koji doduše nije u vezi sa ovim predlogom, ali je slična stvar.
Dakle, vi pokazujete kako ćete i Vinču da rešite time što nema nijednog jedinog slova o zaštiti ljudskog zdravlja i životne sredine. Znamo da su ovde u pitanju tretiranja alternativnih izvora električne energije pod okriljem EMS. Građani Srbije treba da znaju da JP EMS ovim zakonom dobija i pogaču i nož u svoje ruke, određuje sve o čemu se god radi. Mogu do sutra da vam čitam ove odredbe koje su po meni protivzakonite i protivustavne.
„Elektromreže Srbije“ i gospodin Nikola Petrović, čovek koji je blizak Aleksandru Vučiću, kum Aleksandra Vučića, vodi ovo preduzeće. Oni zajedno sa još nekim ljudima kontrolišu alternativne izvore energije. Ovo je zakon za njega donet i vi ga donosite u Skupštini i mislite da to niko ne vidi u Srbiji. Nema, apsolutno nigde se ne spominje postupanje u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, nigde. Nigde se ne spominje, recimo, član 6. stav 3. je sramotan. Kaže – pravo građanina na imovinu i slobodu raspolaganja njegovom imovinom zagarantovana Ustavom se derogira. „Elektromreže Srbije“ može da uđe u posed na osnovu rešenja, bez plana, bez uplate. Oni sami određuju kada će gde da grade. Ovo je nečuveno, do sada ne zabeleženo. Jeste da javni interes može da propiše sve, ali ako uradimo za svaku firmu koju vi kontrolišete, koja je vama lukrativna, nema jedne oblasti u Srbiji koja neće biti od javnog interesa, tj. vašeg interesa. Sve je od interesa.
Šta će nama Zakon o eksproprijaciji? Šta će nama to, kada mi napravimo nov zakon, bez rokova, član 14. odmah da se sprovede, izdavanje akta po zahtevu javnog preduzeća EMS. Nema ni kada, ni u kom roku, ni šta ako je negativno rešenje, ministre, ne piše ništa. Obaveza izdavanja dokumenta i svega šta i kako traži EMS, po ovom zakonu, po članu 14. Po članu 11. - obaveza da se zaključe ugovori sa EMS-om, a ne sopstvena volja po sopstvenom izboru na osnovu ispunjenih zakonskih uslova. Nema zakonskih uslova, samo ono što EMS kaže, „Elektromreže Srbije“, gospodin Petrović.