Sedim ovde već duže vreme.

Mislim da je ovo jako nekorektno što ste rekli, zato što sada suočeni sa vašim kršenjem tačke 106. Poslovnika, ne znam šta ste uopšte hteli da kažete ovim komentarom, da li je ili nije prethodni govornik 13 minuta i 30 sekundi pričao o nečemu što nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda ili nije? Da li je to tema ili je tema da li je Pavićević čuo ili nije čuo.
Znači, čuli ste vi, gospodine predsedavajući. Niste reagovali. Pustili ste čoveka da ovde izloži svoju romansiranu biografiju, niste reagovali. Dozvolite mi da obrazložim.

Mislim  da se iz aviona iz Iljušina ili Antonova vidi da ste prekršili član 106.

Mene samo zanima da li vi imate svest da ste 13 minuta dozvolili poslaniku, mogao je da priča o dopingu u sportu, ne biste ga prekinuli. Da li vi vodite sednicu ili slušamo ovde romansirane biografije?

Moram da kažem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, da smo i danas na ovoj raspravi videli kako može i opozicija i većina u ovoj sali da se složi oko onoga što je nesumnjivo dobro za državu Srbiju.
Isto tako mogli smo da vidimo, nažalost, u drugom delu sednice ono što je Branislav Nušić rekao da je sloboda često fraza, a tiranija je uvek istina. Tu nema nikakvog zaobilaženja, to se vidi kao na dlanu. Svi znamo šta se dešava, svi slušamo iste reči, uvrede, neistine, svi isti Poslovnik držimo u rukama, s tim što ovi iz većine imaju neke knjižice koje nismo dobili, a mi imamo ove sa krutim koricama…
(Ninoslav Girić, sa mesta: Dobićete.)
Hvala.
Onda znate, lider većine ovde priča 13 i po minuta o jednom preduzeću. Nikoga to nije briga što to nema veze sa temom i sa Poslovnikom…

Dobro, znači ja sada neću moći o „Lasti“ da pričam.
Hajde da pokušamo.

To hoću da vam kažem.

Uzimate mi vreme nepotrebno.
Dakle, ministarstvo Republike Srbije je prenelo upravljanje i gazdovanje 6.000 kilometara puta u Vojvodini na AP Vojvodinu iako ona nema preduzeće za to. Onda su to preneli na lokalne samouprave, pa su onda na kraju to preneli na „Puteve Srbije“ javno preduzeće, apropo onog mosta koji je danas dosta spominjan, tako da to nema veze sa istinom što smo ovde čuli malopre. Nikakve veze, čak da je nacrtaju ne bi je prepoznali, ali to nikoga ovde ne zaustavlja da iznosi šta mu padne napamet.
Takođe, tu se sada pojavljuje priča o gubicima, o jednom nenarodnom zlom režimu, jednom nedomaćinskom poslovanju jednog preduzeća na čijem je čelu bio prijatelj i drug po struci i vaterpolu, gospodin Sovrović, gospodina Babića i on je bio uz nas, ali je ostao uz Naprednjake. Dakle, taj isti koji je pravio te gubitke i sve to što pričaju, onda prešao kod vas, pa ste ga hapsili posle. Znači, istine radi, to se mora reći.
Imamo sporazum koji reguliše preventivno da se dve države pripreme za nepogodu, za kataklizmu, za užas, za poplavu, za požar i mi umesto o tome kako ćete vi to da uradite, poukani, naučeni na vašem neznanju i nesposobnosti tokom poplava u maju, umesto o tome da pričamo, mi sada pričamo šta je radio bivši režim, šta ste vi radili a istina je neoboriva.

Nije vreme, oduzeli ste mi 30 sekundi.

Zašto?

Koje reči?

Recite mi šta, kako sam povredio.

Rekao sam da je u pitanju kataklizma, rekao sam da je u pitanju nesreća, šta sam uvredio? Ne razumem.

Hvala.
Povređen je član 107. i član 104. Gospodin Jovan Marković, poslanik iz moje stranke koji je govorio, nijednog momenta nije pomenuo prezime uvaženog kolege od preko puta, a vi ste njemu dali ne znam po kom osnovu reč, pravo na repliku. Spomenut je izvesni gospodin Bakić, koji nije Jovo Bakić, već neki treći i vi ste dali gospodinu Babiću pravo na reč. Time ste prekršili član 104. Član 107, zato što ga niste opomenuli da nije u redu, bez obzira na njegovu ličnu nervozu, koja ne znam odakle dolazi, nije u redu da tako teške kvalifikacije usmerava na poslanike opozicije. Zato ste prinuđeni da zakazujete ili proglašavate nekakve pauze od pet i tri minuta, zato što sami dozvoljavate ili vam je vrat ukočen u levu stranu, možda je to neki fiziološki problem i ne vidite šta radi gospodin Babić…(Isključen mikrofon.)

Mislim da ovim amandmanom apsolutno nema ničega nejasnog. Namera poslanika koji ga je podneo upravo jeste da se nejasnoće otklone, a ne da se prodube. Ne vidim šta je nejasno u odredbi koja precizno određuje uslov koji je neophodno ispuniti, a to je da je u pitanju lice koje nije državljanin Republike Srbije, nego da su neke druge dve strane zemlje u sukobu ili je sukob u okviru druge strane zemlje. Na ovaj način štitite naše građane u nekom hipotetičkom, nadam se nemogućem slučaju, gde bi neko od naših ljudi morao da učestvuje u određenim operacijama koje sada nisu definisane kao mirovna misija.
Ne vidimo šta je ovde nejasno i ne vidimo zašto je ovo višak. Prosto, stvari se dodatno preciziraju i pomažu da ovaj zakon dobije oblik koji će biti primenjiv u praksi i koji će svojim elementima, svojim odredbama uspeti da otkloni svaku nejasnoću.
Svaki zakon Republike Srbije treba da bude što precizniji, jer nažalost, život i dešavanja u svetu oko nas najčešće dovedu u situaciju da su norme preširoko postavljene i podložne jedino tumačenju, a kada je u Srbiji nešto podložno tumačenju, onda to znate kako se završava – vrlo nepovoljno. Nisam od onih pravnika koji vole i žele da svaka odredba tačno piše sve što se dešava, to je i nemoguće.
U ovom slučaju, poštovani predlagaču, mogli ste da uvažite ovu sugestiju, jer ona otklanja jednu, nadam se, nemoguću situaciju u budućnosti koja bi mogla potpuno nepravedno da pogodi državljane Republike Srbije koji iz nekog razloga, u ovom slučaju odbrambenog i patriotskog, učestvuju u oružanim sukobima.
Ne znamo mi šta sutra donosi. Vi kada ste pisali zakon, više ste razmišljali o tome šta sadašnjost donosi, a sadašnjost je dosta siva zbog toga što naši državljani odlaze i učestvuju kao „psi rata“ u tuđim sukobima.
Šta donosi sutra? O tome najčešće zakonodavci u Srbiji ne misle, nego misle - daj sada nešto da uradimo, da regulišemo koliko možemo. Sami ste rekli, uvaženi kolega, da ovaj zakonski okvir donekle reguliše i bolje išta nego ništa. Slažem se. Dajte da to išta bude ipak preciznije. Većina se sada zabavlja međusobnim razgovorima, jer njih to ne zanima. To su vaši partneri i evo vidite kako poštuju vaš predlog zakona.
Međutim, sve ono što dolazi od opozicije, na žalost, u političkom smislu se najčešće odbija, ne prihvata, čak i kada je svim poslanicima u sali jasno, koristim vreme ovlašćenog predstavnika, da nema političkih razlika u ovom parlamentu, nema nesuglasica. Svi podržavamo cilj predlagača. Svi apsolutno podržavamo potrebu da se na zakonski način reguliše jedna do sada, skoro, potpuno neregulisana oblast. Ako ne potpada pod domen krivičnog dela terorizma, kako je kolega govorio, ne možete im ništa. Oni mogu pod plaštom verskih sloboda, najčešće, ili sloboda okupljanja, ili političkog organizovanja, ili pod plaštom preduzeća da ljude upućuju na tuđa ratišta, da ratuju za sumnjive ciljeve i sa sumnjivim motivima.
Naš amandman ide u pravcu da zaštitimo pripadnike, tj. građane naše države koji bi se mogli naći, što kažu neki ljudi, ne daj Bože u takvoj situaciji, da budu pod udarom ovog zakona u slučaju sukoba u kojem učestvuje Republika Srbija. Da bi to izbegli, ova odredba po nama trebalo bi da bude sastavni deo teksta Predloga zakona. Ne vidimo, uopšte, na koji način ova odredba šteti duhu zakona i motivu predlagača da se reguliše ova oblast.
Hoćete da regulišete oblast, a nećete da dodate situacije koje su vrlo moguće. Sada će neko da ustane i kaže – to je nemoguće. Ja sam mislio da je puno toga nemoguće devedesetih godina, pa sam gledao da je moguće. Mislio sam da nas ne mogu bombardovati, pa su nas bombardovali. Mislio sam da nam neće uvesti sankcije, pa su nam uveli sankcije i kako termini iz dragih devedesetih za neke izazivaju tišinu u sali. Vidite li ovo? To je društveni eksperiment. To je lično sećanje na lepo vreme za njih. Da ne bi ponovo bili u lepom vremenu za njih, predlažemo ovaj amandman i ne vidimo šta je u tome loše.
Molio bih uvaženog predlagača da ipak razmisli. Ne vidimo nikakav problem u ovoj odredbi i u drugim stvarima na koje smo pokušali da utičemo u smislu…
(Milovan Drecun, sa mesta: Kome su to bila lepa vremena?)
Nema potrebe da dobacujete.