Nismo dobili jasan odgovor zašto je ovo neprihvatljivo. Voleo bih, ministarka, da vi presečete ovu, na momente, mučnu raspravu, eventualno, nadam se sa pozitivnim odgovorom na naš apel. Mislim da bi u značajnoj meri pomoglo. Da ne bi bilo ovakvih tumačenja izuzetno nategnutih.
Da kažem, ovo vam je kao kaučuk. Razvukli ste ovo da dokažete nekonzistentnost kod opozicije, a zaista nema potrebe. Mislim da svaki građanin Srbije, nekada ste govorili dobronamerni građani koji ovo gleda zna i vidi šta mi zapravo hoćemo. Hoćemo da se najzad stane na kraj neprekidnom produžavanju rokova za upis nepokretnosti na svim nivoima vlasti, uključujući i javna preduzeća. To je borba protiv javašluka, bez obzira, podvlačim, ko je na vlasti u kojoj opštini, a vi ste na vlasti u preko 130 opština u Srbiji.
Nebitno je. Zašto to stalno podvlačite? Jednostavno želimo da se najzad uvede neki red. Počnite od ovog segmenta. Da ste doneli neki drugi zakon, pričali bi o nečemu drugom.
Svaka jedinica lokalne samouprave, javno preduzeće, autonomna pokrajina ima priliku. Neka bude kraći rok. Neka završe taj posao. Ne postoji opravdanje i zato mislim da bi ovo bilo dobro da se usvoji i da sa ovom raspravom zaista završimo u jednom pozitivnom smislu, da kažemo sebi pre svega i građanima koji su nas birali – uveli smo neki red. A, ne sada, mi se zalažemo protiv imovine lokalnih samouprava i AP Vojvodine. To je stvarno, ne znam, jako zanimljivo. Neću da nikoga uvredim, zaista. Svako mora da poštuje zakon i zakon mora da se sprovede i nebitno je ko je gde na vlasti.
Ovo je kontinuitet javašluka, kontinuitet bezobrazluka, kontinuitet nesposobnosti. Ja to kažem potpuno otvoreno i šta sad? Kažite vi o vašima ovo što ja smem da kažem o mojima, pod znacima navoda, i bićete veliki, a do tada ostaćete mali bez obzira na procente. Hvala.

Poštovane kolege, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, vezano za nemile događaje koji su se dogodili u nedelju u Beogradu, kao što su svi građani Srbije videli kada je došlo do jednog neželjenog incidenta, kada je brutalno pretučen brat predsednika Vlade gospodin Andrej Vučić.
Dakle, moje pitanje ministru policije i predsedniku Vlade su sledeća. Kako je došlo do ovog incidenta, ko ga je izazvao, šta se zaista i tačno dogodilo da se Skupština obavesti i nadležni odbor, da se obavesti Skupština Srbije i narodni poslanici, ako je moguće, u zakonu predviđenom roku o tome ko je i na koji način dodelio obezbeđenje gospodinu Andreju Vučiću i bratu gradonačelnika gospodinu Malom, da se obavesti Skupština ko je doneo odluku da pripadnici vojne jedinice „Kobre“ u ovoj situaciji vrše neformalno štićenje lica, da li za to postoji odluka, naređenje ili pisani dokument i ako postoji, mi bismo želeli da vidimo?
Takođe, smatramo da je ova, kasnije u medijima, apsolutno masovno prezentovana neželjena situacija dobila svoj epilog u tome da, ili ministar unutrašnjih poslova treba da podnese ostavku ili treba da podnese ostavku ministar odbrane, zato što smatramo da lično obezbeđenje premijera je ustupljeno bez adekvatnog naređenja ili pisanog traga u štićenje brata premijera.
Prema tome, ili ministar unutrašnjih poslova nije radio svoj posao, pa je dozvolio da se ovo dogodi i mi bismo želeli da dobijemo odgovore na ta pitanja, da se ne završi na suspenziji pet pripadnika žandarmerije iz niškog, jer smatramo da ovde mora da se ustanovi i komandna odgovornost i propusti svih koji su doveli do ove situacije.
Dakle, mi ne možemo da prihvatimo stalno medijsko spinovanje ovog događaja bez činjenica koje bi objasnile ovu zaista neželjenu situaciju. Srbija se izlaže jednoj medijskoj lavini koja na neadekvatan način predstavlja događaj o kojem, čini mi se, malo ko bilo šta zna u ovoj zemlji. Ono što znamo je da je naš sugrađanin brutalno pretučen, da ne znamo kako i zašto je došlo do toga, kako je taj incident počeo, da li su zaista se legitimisali, da li je gospodin Andrej Vučić flašom gađao žandarmeriju ili nije i ko je ustupio obezbeđenje tom čoveku i na osnovu kog ovlašćenja i da li je tačno da su pokušali na silu da probiju kordon i da li je tačno da su u tom smislu i oni sami koristili silu i pokazivali oružje. Mi želimo to da čujemo zato što želimo da građani Srbije znaju istinu, a ne zato što nekoga mrzimo, odmah da kažemo to.
Takođe, moje sledeće pitanje se odnosi, ponovo postavljam pitanje gospodinu Marku Blagojeviću i postavljam pitanje predsedniku Vlade, da nas najzad obaveste koliko sredstava je prikupljeno pozivanjem broja 1003, nakon katastrofalnih poplava u maju mesecu, tačno koliko sredstava, gde se ta sredstva nalaze i za šta će biti, tj. za koje namene upotrebljena?
Takođe me interesuje, dakle pitanje na iste adrese, koliko kuća je do sada od pomoći prikupljene u novcu izgrađeno u poplavama zahvaćenim područjima, recimo u Obrenovcu ili Krupnju ili na nekom drugom mestu? Ako nije, kada će tačno biti te kuće izgrađene i zašto nije do sada nijedna kuća izgrađena?
Ono što me takođe interesuje je afera koja se pojavila sa angažovanjem lobističke firme u Velikoj Britaniji. Mi smo videli da je tu bilo nekih nejasnoća. Voleli bismo da nam Vlada odgovori, dakle da nam odgovori nadležni ministar za informisanje, da nam odgovori predsednik Vlade, ko je osoba koja je zaključila sporazum sa britanskom lobističkom firmom i gde se nalazi trag svega toga?
Na kraju pitanje za predsednika Vlade i ministra informisanja i kulture gospodina Tasovca, na koji način i kada će da isprave ogromnu nepravdu koja je ugrožavanje javnog interesa, ugrožavanje informisanja građana, a to je da je očigledno, voljom premijera, ukinuta emisija „Utisak nedelje“ na televiziji B92?

Uvažene kolege, poštovani ministre, ja sam se javio ovde da pokušamo da izoštrimo ovu situaciju, sa predlogom zakona.
Čuli smo određene odgovore od strane ministra, međutim, ipak i posle svega nismo dobili odgovor na konkretno postavljeno pitanje od strane mog kolege Šutanovca.
Dakle, ima ovde nekih zaista potpuno vidljivih nedostataka u samom tekstu, koji otežavaju po nama procedure, u ovoj za Srbiju izuzetno važnoj strateškoj delatnosti.
Dakle, postavlja se pitanje da li ste u procesu sertifikacije, navodno, izostavili jako važne standarde ISO 9001, OHSAS 18001, ISO 14001, ISO 27001, pošto imamo informaciju da jeste? To je prva stvar.
Drugo pitanje se odnosi na to, kako mislite da sprovodite ovaj proces kada ne postoji apsolutno nikakav rok za mišljenje nadležnih ministarstava i ne postoji ograničenje za njihovo mišljenje u okviru domena koji oni pokrivaju u svom portfoliju.
Drugim rečima, ovakvo tumačenje zakona, po nama, dovešće do otežavanja procedure sklapanja poslova i dovešće do toga da se i za „know how“ dobije prethodna potvrda odobrenja Ministarstva odbrane.
Kako je to moj uvaženi kolega Šutanovac slikovito prikazao, ukoliko zainteresovana strana dođe na razgovor, čovek koji hoće da „izveze know how“, tj. stručno znanje u izradi, recimo puške, on mora da kaže – izvinite, stanite, nemojte ništa da me pitate dok nazovem Ministarstvo odbrane.
Jasno vam je da će to u stvarnom životu dovesti do vrlo otežavajućih i teških situacija koje će po nama dodatno da otežaju procedure i dodatno da otežaju mogućnost izvoza naoružanja, izvoza našeg znanja i mogućnosti da se ono odvija oslobođeno od nepotrebnih birokratskih prepreka.
Takođe, potpuno je nerazumljiva, neustavna po nama, odredba koja osobi koja vodi firmu, tj. firmi koja aplicira za posao, ako bude odbijena, se zabranjuje da ponovo aplicira, čini mi se, dve godine. Čini nam se, iza toga se krije verovatno neki interes, ne mogu da objasnim drugačije ovu odluku ili je vi objasnite, da mi shvatimo, možda mi ne razumemo.
Takođe, mi znamo da i pored toga da ste ovde pokušali da predstavite ne trku u naoružanju, nego trku u razoružanju Vojske Srbije, u razgovoru sa vašim prethodnikom, ko je više, ko je bolje, pri čemu brojevi ne stoje na vašoj strani, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ovo su čini mi se vrlo konkretna pitanja, s obzirom na to da ste i vi bili u „Krušiku“, recimo tri dana posle moje posete Valjevu, kada sam ja razgovarao sa predstavnicima sindikata i zaposlenih tamo i vi ste razgovarali i recimo u toj fabrici je situacija vrlo loša.
Ne znam da li su vam, ministre, rekli da tamo radnici sede boreći se, čekajući zagarantovani minimalac, nema poslova izvozno orijentisanih i ljudi kažu da sede i igraju karte, da im je direktor apsolutno neodgovarajuća osoba koja se ne pojavljuje uopšte na poslu, a uz to nije ni kvalifikovan, ali dobro, to je u maniru ove vlasti, pa nije ni važno.
Mislim da tu treba da date jednu realnu sliku građanima Srbije, da se ne svedu aktivnosti Vlade Srbije vezane za izvozom namenske industrije za onim što jeste uvek bilo veliki industrijski pokretač Srbije, samo na to da se stvari toliko banalizuju i toliko usitnjavaju, da verujte ministre, sam siguran da je i vama smešna činjenica da se u Srbiji nedeljama pričalo o dva akumulatora i onda normalno da svaki građanin kaže, istovremeno, čuli smo i kolega Veselinović kaže – imaćemo paradu.
Šta to znači – imaćemo paradu? Vojska nam je u teškom stanju, namenska industrija čini mi se još teže. Čini mi se da SDPR naša izvozna firma koja je zadužena za ove poslove pravi gubitke i da li je tačno i da li građani Srbije znaju, da li vi možete da potvrdite da SDPR prvi put pravi gubitke? Da li vi znate ko vam radi u SDPR? Znate. Znate li da li su ti ljudi kvalifikovani za taj posao? Da li je tačno da su ljudi partijskim vezama na silu zapošljavani tamo, sinovi razni, Simonovićev, Vučelićev, Prostran? Koje su kvalifikacije tih ljudi? Kada su se oni bavili izvozom naoružanja?
Kakva je njihova konkretna kvalifikacija za poslove bezbednosti ili odbrane ili bilo šta, osim devedesetih godina, hajde da kažem, mada je i tu više bilo navijački nego u praksi?
Dakle, to su ozbiljna pitanja za našu namensku industriju. Ove procedure, kako je kolega Šutanovac to precizno objasnio, po nama su loše, otežavajuće, usporavaju i otvaraju prostor za sumnjivo i izakulisno donošenje odluka, a vi nas uverite da nije tako.
Šta znači to ako Ministarstvo spoljnih poslova kaže - mi smatramo da to nije dobar trgovinski potez? Po ovom tekstu, oni mogu da se bave i procenom trgovinskog učinka, ekonomskog učinka, ne spoljnopolitičkog. Ostavili ste prostor na potpuno arbitrarno široko tumačenje. To nikada nije dobro kada se propis donosi, a naročito propis koji reguliše konkretnu trgovinu proizvodima namenske industrije, tako da kažem, ili oružje i vojne opreme.
Nisam stručnjak za tu oblast, ja to priznajem, ali ja, čini mi se, lako uviđam nedostatke ovog teksta i u tom smislu mislim da treba Vlada mnogo više da se potrudi da ubrza izvoz oružja i vojne opreme, a ne da ga usporava na ovaj način, da omogući svima ravnopravnu utakmicu, da ta utakmica nije opterećena procenom određenog službenika na nekom nivou koji će da tako zakoči proces da nema kraja kočenju. Dakle, nema nikakvog roka, osim roka koji se daje da neko ne može ponovo da aplicira u slučaju da ga neko odbije.
Recimo da neko od mojih kolega ovde ima takvu kompaniju i proceni se da to nije bezbednosno dobro jer mi smo žuti, vi nama ne date da se mi bavimo tim poslom u naredne dve godine zato što je tako procenjeno, jer je to uprava procenila. Po čemu? Koji su osnovi? Koji je kriterijum?
Suviše je stvari ovde stavljeno u senku, u mrak i građani Srbije, čini mi se, treba da znaju malo više o svemu tome, naravno, ne ugrožavajući nacionalnu bezbednost, ali isto tako treba i građani Srbije da znaju da ste vi, ne vi lično, ali stranka kojoj pripadate vodi segment odbrane preko dve godine, da za tih preko dve godine vi ste pokušali da očuvate stanje, pokušali ste da obezbedite redovne plate, da se nastavi dodela stanova našim oficirima, da se nastave vojne misije i da se uradi nešto minimalno vezano za našu inače, da kažem, u lošem stanju vojnu tehniku.

Neka, ne smeta.
Verovatno i sami uviđate da je vrlo problematično, ministre, kada se cela slika rada naše industrije akutno predstavlja građanima Srbije kroz jeftin plakat, uslovno rečeno, o dva akumulatora, najave o opravci migova u Rusiji, helikoptera, od toga nije bilo ništa, kupovine novih, od toga nije bilo ništa. Razumete?
Ja se plašim da ovakvim odredbama vi dodatno cementirate jedan proces koji ne može da napreduje ne znam zašto, da li je u pitanju neki dil, neki dogovor, neki posrednici ili ne. Neko zlonameran bi to mogao da pomisli. Ja sigurno nisam od tih, ali vi ste ovde da odagnate te sumnje. Vi ste tu zbog toga.
Ja ne sumnjam u vašu želju da naša vojna industrija profunkcioniše, ja ne sumnjam u vašu želju da mi izvozimo, kako se to kolokvijalno kaže, kao nekad vojnu opremu i naoružanje, ali da biste to uspeli i da biste to dobro radili ovakva odredbe, ovako neprecizno stavljene, sa ovakvim prostorom za zloupotrebe, po nama, ne idu u korak sa vašim željama i ambicijama. Oni su upravo suprotno.
Zamislite, pet ministarstava, pet institucija koje potpuno selektivno najšire moguće mogu da daju mišljenja o izvozu naoružanja i svi će sada da se pitaju u okviru svojih nadležnosti, bez roka. Kako kažete, svako će imati dovoljno vremena da stručno sagleda svaki predmet i na vreme, fino, polako da odgovori. To će, po nama, dodatno da onemogući uspešan izvoz naoružanja i vojne opreme. To je sigurno. Vi znate šta je srpska birokratija.
Hajde sada poslanicima, uvaženim kolegama, dokažite u nekoliko rečenica, znam da to možete, da nismo u pravu. Kažite nam kako će ta arbitrarnost u mnoštvo institucija, njihovo odlučivanje u nedostatku roka, selektivnosti pri registraciji, selektivnosti pri apliciranju za izvoz dovesti do boljeg izvoza opreme i naoružanja, a bez toga nema napretka i nema budućnosti u koju verujete i nema namenske industrije u Srbiji, nema „Krušika“, nema „Zastave“.
Hoćete li opet doći onda na Vladu da nam izdvojite iz budžeta kada se tamo oružari dignu i počnu da štrajkuju, a znate da su na ivici, uvek su na ivici? Nisu oni na ivici zbog toga, nego zato što nema perspektive, nema poslova. Gde su poslovi? Gde je izvozno orijentisana namenska industrija Srbije? To je vaše zaduženje. To je zaduženje gospode iz SDPR-a, a ne da voze džipove po Beogradu. To mene interesuje – koliko ćemo komada čega da izvezemo i kada, jer od toga zavisi i „Krušik“ i „Zastava“ i „Prvi Partizan“ i mnogi drugi.
Završavam ovo moje izlaganje sa molbom da, ministre, pokušate da odgovorite na ove stvari, ali da takođe pokušate da to ne bude opšteg tipa odgovor, već da bude precizan. Eto, pokažite nam kako će ove „sjajne“ procedure ubrzati, olakšati izvoz opreme i vojnog naoružanja. Hvala vam.

Ništa nas ne može iznenaditi od prethodnog govornika. To je već toliko simpatično. Pustimo građane Srbije da uživaju i dalje u ovim bravurama, ali da se vratimo na suštinu.
Mislim da je i vama ministre jasno da to što smo govorili oko davanja mišljenja određenih ministarstava ste potpuno u pravu. Tako je uvek bilo do sada. Problem je što sada u tekstu to nigde ne piše. Samo sam vam ukazao da to može biti vrlo široko postavljeno.
Zašto to ne precizirate, ne znam, ali ćemo mi pokušati amandmanom to da ispravimo i ja vas molim da vi taj amandman prihvatite. Pošto vidim da se slažete s ovim što sam vam rekao malo pre, da se zna o čemu se izjašnjava Ministarstvo spoljnih poslova, gde sam inače primljen na konkursu, još jednom da kažem, zbog ovih stručnjaka, jer sam završio državni fakultet, na šta sam ponosan, ali, ne piše, gospodine Gašiću. Jeste, kažete da je bilo problema u izvozu naoružanja. I to kažete na način kao da ih je neko podsticao ili, ne daj bože, dozvoljavao, u bilo kojoj prethodnoj vlasti, a znate da nije tačno.
Konkretan brod je, čini mi se, vozio naoružanje u Izrael. Kakve veze je državna vlast tada ili sada imala s tim? Ali, kad kažete na zloupotrebe u problemima, tj. probleme u izvozu naoružanja, možda mislite na ovog gospodina Tešića? Znate ko je gospodin Tešić? Čovek koji se bavi trgovinom oružja i koji je bio poslanik, ćerka mu bila poslanik SNS, a on je inače bio finansijer vaše partije. Ne znam da li je još? Možda na njega mislite kad kažete probleme?
Nigde ne piše da je rok 10 dana. Znam da vi vešto to radite, ali recite građanima Srbije – ovo što kaže Borko je tačno, jer ne piše. Budite bar toliko pošteni.

Završavam.
Mislim da bismo svi zajedno ovaj tekst mogli značajno da popravimo, samo ako bude malo dobre volje na vašoj strani, da se ova, inače važna oblast, uvede u neki red. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarka Udovički, drage kolege, da pokušamo da govorimo o ovim predlozima zakona malo jasnije, i rekao bih sa jasnom i političkom podlogom zašto se ovo i na ovaj način radi u ovom trenutku, mada ne bih upotrebio sintagmu uvaženog kolege činjenično o činjenicama pošto ne znam šta to znači, ali ću svakako reći da u okviru celokupnog utiska nedelje koji imam, ovo je jedan od utisaka nedelje koji se ponovo kao i drugi utisci nedelje donosi u poslednjem roku, uvek nekako dan ranije i jako loše za izvesnost poslovanja, što je svakako utisak nedelje.
Dakle, u Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, čini mi se da je poenta da je ovo potpuno nepotrebno da imamo tri ministra, tri probijanja rokova, dakle, tri ministra, tri roka, kao i oko ovog Zakona o poreskoj administraciji tri ministra, tri roka, sve u poslednjem momentu, sve bez ikakvog jasnog ispravnog obrazloženja, sve bez ikakvog pravog razloga.
Dakle, potpuno razgolićujete vašu nekompetentnost kao Vlada. Nije vam bilo dovoljno, tri puta ste pomerali rok, ne samo u ovom zakonu nego i u drugima i ponovo dolazite u Skupštinu u poslednjem momentu to da uradite.
Mislim da kao Narodna skupština zaslužujemo precizan, argumentovan odgovor koji će pospešiti utisak nedelje koji pravite stalno. Dakle, u okviru tog utiska nedelje, ja moram da kažem da je već regulisano šta se dešava kada se probiju rokovi u okviru ovog zakona, u okviru utiska nedelje.
Dakle, ovi rokovi se već drugi put pomeraju i vi faktički ukidate zakon, kao što ste ukinuli „Utisak nedelje“ i nesposobnost i nemar ove Vlade i lokalnih samouprava se ovim prikriva i pomera za još dve godine. Sve ovo radite drugi put.
Vi ste glasali za ove rokove, vi ste ih propisali, pa ih vi i gazite, drugi put. Dakle, nije mi jasno zašto i koja je svrha uopšte donošenja zakona sa određenim rokom ako svi znamo da ćete da ih pogazite i da tu stvar prosto ignorišete?
Zašto se mi skupljamo u poslednjem momentu da vama damo dodatni rok? Zato što vaša Vlada za dve godine nije uspela da primeni zakon da lokalne samouprave, pokrajinu, javna preduzeća natera da izvrše svoju zakonsku obavezu, a zakon propisuje šta se dešava ukoliko oni to urade, ne urade, pardon. Zašto onda ponovo probijamo ovaj rok? Zašto im dajete još dve godine? Zašto im ne date još šest meseci? Dakle, to mi nije jasno.
Izmena Predloga zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pomeranje roka za početak primene elektronske prijave i naplate poreza direktnoj je vezi, poštovane kolege, sa haosom u poreskoj upravi Srbije, sa potpunim haosom i raspadom. Koliko ste, tri direktora promenili ili dva? Dva direktora koji su dali ostavke u poslednjih godinu dana doveli su ljude iz BIA da nam vode poresku upravu, koji su potpuno nestručni, nekompetentni da to vode i oni uništavaju sistem.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Rade odlično.)
Molim vas bez dobacivanja.
U okviru tog utiska nedelje jedini efikasan način borbe protiv sive ekonomije je prelazak na elektronsku prijavu i naplatu, tu se svi slažemo. To je po sadašnjem zakonu planirano za većinu poreskih obveznika od 1. januara 2015. godine za porez na dohodak građana od 1. aprila, jer se on i onako primenjuje u maju, samo u maju. Posle toga ostaju samo neki manji poreski oblici koji će se uvesti u sistem do oktobra 2015. godine.
Međutim, ovim izmenama se sve to pomera za 2016, odnosno 2017. godinu što je potpuno neprihvatljivo i skandalozno. To pokazuje nesposobnost i verovatno nedostatak interesa da se plaćanje poreza uvede u legalne tokove i to pokazuje šta vi mislite o borbi protiv sive ekonomije i šta vi mislite o naplati poreza i šta vi mislite o tom utisku nedelje koji pravite, i u okviru kog utiska nedelje tajkuni koji su vama bliski i dalje ne plaćaju porez. To između ostalog ovo pokazuje.
Ne postoji ni jedan razlog da se ovo ne uvede što pre, pogotovo što je u tehničkom smislu stvar potpuno spremna za primenu, potpuno spremna, tvrdim to, i mislim da treba svega nekoliko meseci eventualno da se sistem koji već postoji pusti u rad već od marta 2014. godine, svi doprinosi i porezi na zarade zaposlenih prijavljuju se elektronski. Moj predlog je da se ukoliko je potrebno rokovi maksimalno pomere za par meseci i ni dana više.
Inače, na stranu i to što su u poreskoj upravi obuku mahom prošli ljudi koji su zaposleni na ugovor. I šta ćemo sad? Sad treba smanjiti broj zaposlenih, treba smanjiti plate, treba smanjiti penzije, treba štedeti, doduše neki ne moraju da štede, treba puno toga napraviti u ovoj državi. Poreska uprava kao kičma funkcionisanja države Srbije ne funkcioniše. Ne funkcioniše. Naplata poreza vrlo malo.
Podigli ste poreze, a prihodna strana budžeta nikada niža. Niko to da mi objasni od vas. Nema ministra Vujovića da ga to pitam, ja ne pitam vas lično uvažena ministarka, ali pošto ministar Vujović nije tu ja pitam vas kao predstavnika Vlade. Ne mogu to da razumem uopšte. Sve je spremno za elektronsku prijavu poreza, ali se opet odlaže, a oni koji su prošli obuku su mahom na ugovor, pa će možda ostati bez posla, osim ako su članovi vladajuće stranke.
Dakle, da se vratim na Zakon o javnoj svojini, smatramo da je zakon stupio na snagu oktobra 2011. godine. Dat je rok od tri godine pokrajini, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, da podnesu zahtev za upis prava svojine na nepokretnosti koje im po zakonu pripadaju.
Ukoliko to ne urade u propisanom roku nadležni organ će po službenoj dužnosti kao nosioca javne svojine upisati Republiku Srbiju za zadržavanje postojećeg prava korišćenja od strane lokalne samouprave, javnih preduzeća, autonomne pokrajine. Ovaj dodatni rok koji je od sedam godina u kome AP i lokalne samouprave mogu da podnesu zahtev za upis prava svojine ukoliko u tom roku to ne urade, brisaće se i pravo korišćenja nad tom imovinom. Dakle, ukupan rok koji je dat za lokalne samouprave, javna preduzeća, da podnesu zahtev je 10 godina. Deset godina, te ne postoji ni jedan razlog da se menja član 77. stav 1.
Dakle, meni nije jasno zašto niste bili u stanju, zašto niste hteli ili niste znali, ili ste se bavili drugim stvarima, zašto ova Vlada to nije uspela da sprovede, evo dve i nešto godine? Normalno je da dođete i da tražite produženje roka poslednji dan.
Šta sada da radimo? O kakvoj zakonitosti, o kakvoj sigurnosti, o kakvim reformama onda pričamo? Gde je tu izvesnost? Da li znaju uvaženi poslanici da smo mi jedina država u Evropi u kojoj jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća nemaju, nisu titulari svoje svojine, nisu upisani? Jedini smo.
Mi smo među najsiromašnijim državama u Evropi. Ne razumem, kao mislite da svi, apsolutno ovde u ovoj Skupštini, uz ogromno poštovanje koje imam prema kolegama, bez obzira iz koje su partije, provedemo ovo vreme danas u čitanju obrazloženja oko nečega što dubinski nosi klicu, po meni, ili nesposobnosti ili zanemarivanja ili potpunom gledanju u nekom desetom pravcu, jer, Bože moj, ko će sada time da se bavi. Recimo, jedan od ljudi iz Vlade koji treba time da se bavi nije ovde prisutan. Ne krivim ni uvaženu predsednicu Skupštine, niti bilo koga drugog, mi smo dobili ove predloge iz Vlade, ali molim vas, pitam vas retorički, nikoga ne vređam, na šta ovo liči, ljudi? Dokle da dobijamo predloge u poslednjem momentu, bez ikakvog pravog obrazloženja, osim da mora zbog nekih poreskih zakona, ovo sada, eto, Bože moj, moramo malo da produžimo rok? Ponovo produžavate rok.
Dakle, celokupan utisak nedelje, osim onih nemilih događaja na ulici, jeste da vi nama dajete ove zakone danas da mi o njima raspravljamo zato što nije Vlada bila u stanju da sprovede svoje sopstvene rokove. To je odlika ove vlasti, ovog režima, između ostalog – ja postavljam rokove, ja sam sudija, ja sam kadija, kod mene je i pogača i nož i slična poređenja i narodne umotvorine i ja odlučujem kada ću da produžim i ja odlučujem kada ću da kršim i ja odlučujem kada neću da primenjujem, sve odlučujem ja. Tako je pisao uvaženi autor u jednim dnevnim novinama. Taj ja znamo ko je i ne mrzimo ga. Podvlačim – ne mrzimo ga. Vraćam se na temu.
Dakle, ne shvatam, vrlo konkretno pitanje, zašto se još dodatni rok stavlja? Koje su to lokalne samouprave koje to nisu izvršile, koja javna preduzeća to nisu sprovela? Zašto nisu uspeli to da urade? Koje su to prepreke bile? Kako je moguće da se to ne radi?
Mogli ste, recimo, za primenu ovog zakona da napravite nešto što mi se čini da je u maniru ovog režima – kancelariju za primenu dodatnih propusta u okviru poštovanja rokova. Napravite novu kancelariju, sa nekim novim Markom Blagojevićem, pa će onda ministri da se svađaju ko je tu kompetentan, ko nije, ko je šta uradio, a lepo smo vas upozorili na vreme da to, ljudi, ne radite. Nećete vi nas da slušate. Nećete zato što smo nebitna, mala, kako kažete, opoziciona stranka, neprijatelji Srbije.
Lepo pokušavamo nešto u opštem dobru da ukažemo i kroz amandmanski proces. Molimo, tražimo od većine da podrže ovo.
Nije potrebno ovolike rokove stavljati, uvažene kolege. Dokažite nam da jeste. Koji je to predsednik opštine koji nije to uspeo da uradi do sada. Kažite ime i prezime. Neka je i iz DS, nas je i onako malo na vlasti po opštinama. Neka kaže bilo ko. Da li je možda Mesko iz Leskovca, da li je neko drugi? Da li je ovaj što struju nije platio pa je Niš u mraku?
Utisak nedelje je da vi prosto lutate, da čekamo rebalans, da čekamo ozbiljne zakone i ponovo dobijamo produženje roka. Taj utisak nedelje, uz onaj koji ste ukinuli, je nemoguće objasniti. Zato ja tražim od predstavnika Vlade da u okviru svojih ovlašćenja i svog znanja, koje ja ne dovodim pod znak pitanja u ovom trenutku, odgovore na ove, čini mi se, konkretne stvari koje smo izneli i koje, čini nam se, bacaju senku ne na jedan tehnički akt kojim se upodobljavaju rokovi, nego bacaju senku na vašu endemsku nestručnost, nesposobnost, sporost, nemogućnost da vidite gde Srbija ide, u kom pravcu, osim ako vam to ne kaže ja i ako to ja u okviru celokupnog utiska nedelje ne bude iznad svakog od nas, a kada i dođe na naša vrata, onda ćete kasno da se setite da imate integritet. Apelujem da to učinite sada, da se ne bi svi zajedno kajali posle. Hvala.

Žao mi je što od uvažene ministarske nismo dobili odgovor na ova pitanja. Tu se pridružujem kolegi i smatram da ćemo sada na kraju čuti određena razjašnjenja ili odgovore na pojedina pitanja.
Ono što sada treba da zaključimo suštinski, kao predstavnici opozicije, je da je Vlada ovim predlozima zakona na najbolji način predstavila svoj rad, odnosno nerad u prethodnom periodu, da je Vlada ovim predlozima zakona, drugi ili treći put, potvrdila nemogućnost da sebi nametnute sopstvene rokove poštuje, da smo mi ponovo svedoci toga da nam ne funkcioniše na adekvatan način poreska uprava, da smo svedoci da nam pogrešan ministar predstavlja određene zakone, da u odboru potpuno pogrešan ministar o njima priča, da po Zakonu o ministarstvima to treba da radi ministar Selaković, a ne vi, a ne čak ni ministar Vujović, koji nije došao. Ovo se tiče funkcionalnosti poreske uprave Srbije koja je, ponavljam, promenila dva direktora i dovela ljude koji ni na koji način ne mogu da uvedu red u ovu oblast. Sve je spremno za elektronski način funkcionisanja prijave poreza. Sve je spremno i sve može da se završi, ali iz nekog razloga se to produžava. Ne znamo koji je to konkretan razlog, dakle koji su to zakoni zbog kojih ovo sada ne može da se primeni i zašto?
Takođe, nije jasno i dalje je ostalo nejasno, potpuno, bez obzira na nalete buke i besa, čak i uvreda koje smo ovde čuli, zbog čega, zašto lokalne samouprave, pokrajine, javna preduzeća dobijaju toliko dugačak rok da urade nešto što su davno trebali da urade, bez obzira ko iz koje partije vodi koju opštinu, javno preduzeće? To je u ovoj priči, danas ima osnovu ovih predloga zakona, irelevantno.
Umesto bilo kakvog preciznog odgovora, dame i gospodo, dobili smo salvu uvreda, optužbi, priča o prošlosti od onih koji su rekli da nikad više u retrovizor neće gledati, nego samo kroz dvogled. Počnite već jednom da gledate kroz taj dvogled. Građani Srbije su vas birali da gledate kroz dvogled. Ništa im niste dali. Ništa, sem gušenja slobode, ono malo što je ostalo. Sada uvažena ministarka dođe da svoje rokove, za koje ste vi glasali, ponovo pomerate za ne znam koje vreme. Nejasno je zašto. Koja je to prepreka? Kako se zove ta prepreka? Ko su ti ljudi? Koje su to opštine? Koja su to preduzeća? Dajte da čujemo te junake koji sutra treba da izađu pred građane i da ponovo traže njihovu podršku, bez obzira ko su.
Prema tome, mislim da u ovoj situaciji, kada nam lokalne samouprave nemaju finansijsku decentralizovanu funkciju, kada nam lokalne samouprave postaju sve više centralizovane, kada se novac daje kako kome odgovara, kao pipetom, nisu u stanju da saniraju posledice od poplava, nisu u stanju da reše stvari oko javne rasvete u Nišu, ali su u stanju kao Mesko da zaposle 117 ljudi. Sto sedamnaest ljudi, pet pomoćnika gradonačelnika Leskovca od kojih je jedan, po njegovim rečima, zadužen za Narodno pozorište. Zamislite vi to. To je vaš domen. Jeste da nije usko vezano sa temom, izvinjavam se.
Ali vas molim da pronađete neki način, sa vašim stručnim saradnicima, da takve pojave na neki način prekinete, jer su u koliziji sa ekspozeom premijera, jer su u koliziji sa merama štednje, jer su u koliziji sa budžetskim deficitom, jer su u koliziji sa svim onim što obećavate narodu. Ne možete da ispunite obećanja. Nikako. Samo pričate o prošlosti. I ko vas mrzi? Niko vas ne mrzi. Više puta sam vam rekao – obožavamo vas, fenomenalni ste, nastavite ovako.

Ne, ne obraćam se njoj. Ja se obraćam, kako ste vi to lepo primetili, dosta nejasno kome tačno, ali nekako se svi prepoznaju koji treba.

Tako je. Šta je loše u obožavanju? Mislim da vi u SNS-u to dobro znate.
Da zaključim. Činjenica da danas kada imamo jako puno problema, mada je to pleonazam, imamo puno problema u državi, imamo puno problema u fiskalnom sistemu, imamo puno problema u nemogućnosti punjenja budžeta, u prihodovnoj strani, šta je poruka koju šaljemo? Danas kada uvodimo notare, koji su nam razvalili pravosudni sistem za pet dana, kao što smo i upozoravali, šta je poruka? Da nema potrebe, da možete još da sačekate sa ovim poreskim prijavama. One su spremne. Ceo sistem je pripremljen. Zašto? Koji je to interes da se ne primenjuje?
Da li je tačno da su obuku prošli ljudi koji su mahom na ugovoru? Da li je to tačno? Ne znam da li vi možete da mi odgovorite? Da je ministar Vujović tu, on bi možda mogao. Mene to zanima. Ne optužbe. Ne napadi. Ne kantari, kojima se meri da li neko nekog mrzi. Nećete nas uvući u to blato. Nećete. To nećemo dozvoliti. Mi tražimo istinu. Tražimo da se kaže zašto ovo radite na ovakav način? Da li ste svesni u kakvom nam je stanju sistem, i fiskalni i lokalna samouprava i privreda i smanjenje penzija i plata i izjava da neće Skupština odlučivati o smanjenju penzija?
Pazite, molim vas, jel vi znate, poštovane kolege, ko smo mi danas ovde? Jel smo mi klub prijatelja…

Završavam.
Jel smo mi klub prijatelja koji priča o efemernim stvarima ili o nečemu što su zakoni ove zemlje? Nećemo da dozvolimo da nam to bilo ko oduzima. Hvala.

Kao što su moje kolege govorile već, ovim amandmanom takođe pokušavamo da donekle preciziramo koja su znanja i koje su umeća, i koje su stvari neophodne za ljude koji će vršiti funkciju u okviru državnog aparata, pri čemu želimo da to jasno preciziramo i da poboljšamo ono što se traži od ljudi koji će obavljati te funkcije.
Smatramo da u 21. veku u okviru evropskih integracija za koje se svi zalažemo, nije prosto normalno i čini mi se nije dovoljno da je neko ovako predstavljen u činovničkom smislu.
Ponavljam, nekoliko puta smo rekli tokom prethodne rasprave, činovništvo, državna uprava je stub srpske države. U tom smislu, pošto smo građanska država, pošto smo država okrenuta evropskim integracijama, neophodno je da ljudi koji imaju zvanje viši savetnik, savetnik ili mlađi savetnik imaju znanje engleskoj jezika kao obavezno i imaju znanje rada na računaru. To je nešto što je abeceda ili azbuka, kako kome više odgovara.
Ako to ponovo ignorišemo, onda će se otvoriti put tome da se ljudi primaju i podižu na određena zvanja na jedan arbitraran način. Ostavljaće se raznim komisijama u okviru ministarstava, u okviru državne uprave da procenjuju ko je za šta sposoban i šta da radi.
Ako ovaj amandman usvojite, što vas molim, imaćemo precizniju odrednicu ko šta, na kom mestu može da obavlja. Ne vidim šta je loše u ovom preciziranju. Znam da vama to lično nikako ne smeta i vašim saradnicima, siguran sam. Ali, pitam i većinu zašto je problem precizirati znanje engleskog i rad na računaru?
Razumem da možda neki od vas imaju možda i neki lični problem, ali onda ustanite pa recite. Nemojte da našu državu upravu na ovaj način uskratimo širine znanja i širine iskustva koje zahteva vreme, ne zakoni, nego vreme i život. Ovakav amandman ako se ne usvoji, naš zakon će ići iza života, iza vremena u kojem se donosi. To je za svaki parlament najgora opcija. Hvala.

Mi predlažemo kao i u prethodnim amandmanima u suštini da se u članu 40. stav 2. promeni i da glasi da je za rad na poslovima na zvanju saradnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, i ono što mi predlažemo, znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru.
Smatramo da bi ovo u značajnom meri doprinelo kvalitetnijem radu državnog službenika. Nismo čuli nikakvo određene niti od strane većine, niti od vas uvažena ministarka, zbog čega je ovo štetno, zašto je ovo nepotrebno, zašto ovo ne doprinosi, zbog čega ne doprinosi, šta je to što kvari ono što ste zamislili da nam državni službenici budu bolji, kako smo čuli imate celishodnija rešenja. Ja bih vas molio da nam kažete zbog čega, dakle, zašto znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru ne može da unapredi rad državnog službenika u ovom rangu, zašto ne može da njegov rad učini kvalitetnijim, dostupnim građanima i, što je mnogo važnije, dostupne vremenu u kojem živimo i u procesima u kojima se ova država nalazi. Sada je to već očigledno, ti procesi su nepovratni.
Zbog čega onda naše službenike ne bi učinili efikasnijim, boljim, kvalitetnijim i u skladu sa strateškim opredeljenjem ove države, ako zaista želimo da gradimo uspešan, kvalitetan državni aparat, činovnički aparat. Smatram i DS smatra da ti ljudi koji rade odgovorne, na profesionalan način poslove, moraju imati znanje engleskog jezika, barem i znanje rada na računaru, što pretpostavljam da većina ima, ali ovako bi izbegli situaciju da se neko, uzimam vreme poslaničke grupe, koristi na raznim konkursima sadašnjim nedefinisanim stanjem, ispunjeno širokim terminima koji se pozivaju na isključivo na stručnu spremu, koja, kao što znate, u Srbiji, juče smo imali kvalitetnu raspravu, je vrlo diskutabilna.
Imamo situaciju gde se visoka akademska zvanja, verovatno, plagiraju i imamo situaciju gde ljudi završavaju sumnjive više škole ili fakultete, gde se zapošljavaju u javna preduzeća i državnu upravu. Pomozite ovoj državni, ministarka, da zaustavimo taj trend partijskog zapošljavanja bez jasnih kvalifikacija, kada znate i vi i ja da su ljudi u poslednje dve godine primani i u javnu upravu i u javna preduzeća ne sa znanjem engleskog jezika i računara, nego pitanje da li uopšte imaju jasnu legalnu kvalifikaciju za ono za šta su se prijavili.
Ovo je jedan iskorak da upravo to zaustavimo, da ljudi koji nemaju nikakve kvalifikacije, imaju sumnjive diplome sa sumnjivih univerziteta sada pokušamo da stanemo na put toj praksi time što ćemo reći – moraš da znaš engleski jezik i moraš da znaš da radiš na računaru, što će verifikovati odgovarajuća komisija.
Ovako ćemo imati vrlo lošu praksu koja će se nastaviti. Imam dva, tri moja partijska čoveka sa lokala koji sad baš hoće da rade u državnoj upravi i hoće da kažu – ja sam pomoćnik ministra, državni sekretar. Imate ih i vi u Vlade i vašem ministarstvu, a dobro znate, o tome smo pričali pa su se kolege iz većine jako ljutile.
To je realnost u kojoj Srbija danas živi. Ako prihvatite ovaj ili amandman ovog tipa koji smo podneli za prethodne članove, smatraćemo da ste uvažili nape argumente i da ste uvažili realnost u kojoj državna uprava u Srbiji ne funkcioniše, a za šta ste vi apsolutno odgovorni, ne za nefunkcionisanje, već za ceo ovaj segment. Hvala.

U ovoj članu mi suštinski tražimo istu stvar. Da ja ne bih ponavljao svu argumentaciju koju sam vam rekao, molim nadležnu ministarku, ovde prisutnu, koju zaista cenimo, da, molim vas, prihvatite ovo sve što smo rekli. Ne vidimo, ne čujemo argument jasan zašto se ove odredbe ne bi precizirale, zašto se ne postave jasni, precizni kriterijumi. Dajte jednom u našoj praksi da u državnoj upravi postavimo precizne kriterijume, da ne bude sve toliko fluidno, znate, da se ne završi, sve što pokušavamo reforme u ovoj zemlji, na ovaj način, kako je uvaženi kolega malo pre objašnjavao.
Predsednik Vlade uči i govori četiri, pet jezika, a vi nećete u državnu upravu da uvedete jedan, jedan samo. Pa šta je to? Ništa, naspram premijerova četiri. Pa, kaže kolega - nemoguće je da neko završi fakultet, ja ne verujem da postoji taj da ne zna engleski jezik. Samo se okrenite u vašoj poslaničkoj grupi. Pa, kako možete toliko biti odvojeni od realnosti? Siguran sam da kolega uvaženi zna o čemu ja pričam. I ja ne mogu da verujem da ljudi kupuju diplome, pa ih kupuju, i ja ne mogu da verujem da neko plagira visoko akademsko zvanje, pa ga plagira. Ali, ovo su u pitanju ljudi koji su savetnici, koji rade u državnoj upravi. Ti ljudi, odmah sam rekao, uvaženi kolega, ti ljudi već, siguran sam, u velikom broju znaju taj jezik i znaju rad na računaru, a zašto onda ne pratimo život koji se oko nas dešava? Zašto ga ignorišemo? Dajte da potvrdimo to. A onda, kada bih bio zloban, a nisam, nisam zaista, mogao bih da kažem - ne odgovara većini da se precizira, jer nemaju dobre kadrove koji znaju jezike i rad na računaru. Mogao bih, a neću. Nemojte da to podmećete onda nekome iz opozicije, da se zamisli, pa to kaže i onda se svađamo. Nećemo da se svađamo sa vama, samo mislim da je ovo dobra stvar za državu Srbiju i njenu upravu. Molim vas kolega, vi vrlo dobro znate da bi ste recimo vi prošli, ne obraćam vam se lično, ali vi biste sigurno ispunili ove kriterijume. Što onda ne date i drugima da imaju jednak aršin prema ljudima koji će da vode državnu upravu Republike Srbije? Hvala.

Govori sve vreme o stranci predlagača.