Nijednom rečju nisam spomenuo stranku većine, a gospodin lider većine se već javlja jer sam spomenuo gospodina Vučića. Ako mu date reč, ja ću je tražiti kad god se spomene Pajtić, ili Đilas, ili Tadić, ili bilo ko. Hvala.

Slažem se s vama gospođo predsedince, rano smo počeli s ovim, ima još dosta prostora. Samo da repliciram kolegi.
Mi ćemo kao stranka uvek pokušavati, uvaženi kolega, da napravimo što širi front protiv vas, zato što smatramo i duboko smo uvereni da vodite zemlju u pogrešnom pravcu. Ali, ne sa tim strankama koje ste spomenuli. Mi se ne stidimo ljudi sa kojima sarađujemo, neki od njih su na našoj listi, neki će biti, ali je mnogo gore stideti se svoje prošlosti. Govorite o nekoj grupi koja nije više tu, a znate da ste većina vas bili u toj grupi. Ali, to više govori o vama.
Mislim da je takođe jako loše kada kaže kolega da oni nemaju ništa protiv amandmana i slobode govora, ako su oni smisleni, ako su s razlogom, itd.
Niste vi čovek, niti vi svi u toj stranci, niti u bilo kojoj stranci, uključujući i demokratsku, koji mogu tako nešto da procenjuju - da li je nešto smisleno, svrsishodno, korisno i ne znam šta ste još rekli, sa razlogom. To ne možete vi da procenjujete, jer, ako vi procenjujete da li mi imamo svrsishodan amandman, onda mi ne treba da postojimo, ni politički ni fizički, jer ćete vi sve da odlučujete. Ja znam da vi to hoćete i ja znam da vi na tome radite, ali to vam neće uspeti, gospodo. Jednostavno, neće vam uspeti.
Mislim da je nekorektno da uvodimo praksu u kojoj se spominjanje lidera stranaka, pri čemu je lider vaše stranke premijer Srbije, tumači kao osnov za repliku. Ja predlažem da se to ne radi. Ako se to radi, onda ćemo mi svakako, na našu sreću, imati mnogo više prilike da repliciramo jer smo demokratska stranka, što znači da demokratski biramo lidere, pa ću ja moći bar pet puta da se javljam.

Hvala gospodine predsedavajući.
Mislim da je ovaj amandman i ceo zakon i ovo sve što je ovde rečeno u smislu da postoji jasna veza prosperiteta zaposlenosti, rešavanja problema u velikim sistemima koje do sada nismo mogli da rešimo, guranje ruku u džep od strane bivšeg režima, a sadašnji režim duboko, duboko gura ruku u džep građanima, pokazuje u suštini da neki predstavnici većine, naročito prethodni govornici, se bave samo tvrdnjama koje su sjajne i koje su, čak bih rekao, dobro elaborirane, ali ničega nema iza toga što to podržava. Mi ne čujemo ni jedan dokaz. Nemamo ni jedan dokaz, empirijski, bilo kakav prikaz, bilo kakvu brojku za koju uporno molimo danima da nam date da vidimo vezu između tog prosperiteta zaposlenosti, rasta standarda i ovog zakona.
Uporno vas to molimo. Ministar Vujović lepo kaže – mi ćemo vam dostaviti analize, biće to urađeno, i ja njemu verujem, ali verujem i u to što je on rekao, a vi se ljutite, pa to je ministar Vujović rekao juče.
Slažem se sa vama, ako ste baš toliko sigurni u to što govorite, idite u „Krušik“, povedite ministra Gašića. Ministar Gašić pre neki dan ode u „Krušik“, koji je važna fabrika za čitav kraj, i kaže – neće niko vas da dira, skidamo vas sa minimalca, tamo inače radnici, samo da znate, ne rade, a primaju platu, znači idite u „Krušik“ sa Gašićem i recite – nećete više primati platu pošto ne radite, a to što ne radite, ne možemo da vam nađemo tržište, ne možemo da vam nađemo bilo gde da plasirate svoj proizvod koji je od strateškog interesa. Njima recite - nećete više dobijati platu, jer ne radite. Recite mnogim drugima u Srbiji. Recite ljudima u JAT Etihadu, 36 miliona je pravio JAT gubitka godišnje evra. Danas Etihad „Er Srbije“ pravi preko 70 miliona evra gubitka, duplo više. I vi se hvalite kako je to sjajan posao. Čekajte, molim vas, to su egzaktne stvari.
Građani Srbije preko 60 miliona evra plaćaju godišnje iz svog džepa za tu kompaniju, čiji ugovor, naravno, to je već poznato, niko nije video osim par ljudi. Kako možete? Nemojte ustajati odmah i stalno počinjati s pričom - u prethodnom periodu bivši režim. Dajte ljudi rešite jednu stvar iz vašeg portfolija. Slažem se, veliki broj radnika prima platu, a ne radi. Idite pa im recite to. Rekli ste suprotno u kampanji. Rekli ste – obezbedićemo tržište, obezbedićemo plasman, modernizovaćemo proces proizvodnje, rešićemo te stvari. Šta pričate vi o tome da je neko zapošljavao? Vi pričate o tome? Pogledajte današnje podatke, vaše podatke, državne.

Hajde bar u tom smislu da budemo precizni. Taj amandman je u dubokoj vezi, u čistoj i jasnoj konekciji sa svim što je govorio gospodin Babić i u tom smislu ga pozdravljam, svaka mu čast. Obožavam njegovo izlaganje, idem apsolutno istom trajektorijom. Hvala lepo.

Replika

Moram da postavim par pitanja i da na taj način da pokušam da razbijem ovu kvazi idiličnu atmosferu nastalu iz suštinski vrlo loših zakona koje ste doneli ovde u Skupštini.
Dakle, zanima me da li u Srbiji važi Medijska strategija koju je usvojila Vlada Srbije 28. septembra 2011. godine i da li je Vlada promenila tu medijsku strategiju, na kojoj sednici i kada? Ko ju je promenio? Da li ste redefinisali Stretegiju, da li ste doneli novu strategiju i da li ste vi ovlašćeni ili bivši ministar Petković da to uradi i kada?
Takođe zanima me da li je moguće da medijski zakoni budu u potpunoj koliziji sa svojim sopstvenim krovnim dokumentom, što Stretegija jeste i ko je tačno i kada odlučio da se to promeni?'
Moram da kažem da su svi građani Srbije danas obavezni da plaćaju jednak iznos televizijske pretplate ili da finansiraju Javni servis iz budžeta. Ipak građani Vojvodine imaju mogućnost da prate Nacionalni javni servis RTS, a imaju i svoj regionalni servis, međutim niko drugi u Srbiji nema tu pogodnost. Ono što ima pogodnost, a što vi ne možete da objasnite nikako to je koju ćemo imenicu da upotrebimo za građane, među kojima sam i ja, koji su redovno izmirivali obaveze kroz plaćanje pretplate?
Da li imenica počinje na B a završava na A? Ako je tako, molim vas da tim građanima koji su svo ovo vreme plaćali pretplatu date barem reči utehe za njihovu naivnost kroz izbegavanje zakonskih obaveza koju ste vi anulirali na sledeći način.
Prvo je premijer nekoliko puta rekao da se ukida pretplata, pa se nije ukinula, a nastavili smo nas nekoliko hiljada da plaćamo pretplatu. Oni koji nisu nastavili da plaćaju pretplatu kao i oni koji ne uzimaju građanske dozvole, kao oni što ne plaćaju poreze, kao oni koji su vrlo bliski vašoj vlasti ispadaju jako pametni, a mi ostali ispadnemo ta imenica koja počinje na B a završava na A.
Moram da vam kažem da ste vi i kroz ovo pokazali dvostruke aršine i visoki stepen kontrodiktornosti, jer kako drugačije da kažemo da je praksa tokom čitavog procesa donošenja medijskih zakona jedna od teza predstavnika ministarstva tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju bila je da finansiranje medija iz budžeta ugrožava njihovu nezavisnost, uređivačku politiku i konkurenciju na lokalnim i regionalnim tržištima.
Sa druge strane isto to radite članom 37, jer se predviđa finansiranje RTS iz budžeta Republike Srbije. Kako sada mirite te dve stvari koje ste rekli? Danas građani Srbije treba da znaju da ćete kroz ove odredbe privatizovati lokalne radio i TV stanice, da neće biti šanse da ljudi dođu do lokalne informacije, da će ljudi koji rade u tim medijima ostati bez posla. Takođe treba da znaju da će plaćati pretplatu, ali se ona ne zove tako nego se zove taksa. Takođe to treba da znaju da će se to desiti za godinu dana i da će ljudi to morati da plate.
Sada ste u koliziji, jer premijer jeste ispunio obećanje ukinuo je pretplatu, ali samo za malo i sada će se zvati drugačije. Ima tu dosta stvari koje su u pojedinostima, što ćemo kroz amandmane pokušati bezuspešno da promenimo.
U Zakonu o javnom informisanju kaže se da niko ne može biti vlasnik dva ili više medija ukoliko udeo u auditorijumu ili tzv. „šer“ prelazi 35%. To je osnov za kartelizaciju i veliku pokrivenost teritorije vlasništvom brojnih medija može da se obezbedi dominantan uticaj na marketinško tržište, kao što znate, a da se ne naruši uslov od 35% učešća u auditorijumu.
Kontrolu treba da obavlja Agencija za zaštitu konkurencije. U drugom koraku je moguće ubijanje javnih servisa neograničenom ponudom, što se već i dozvoljava, a vi ćutite godinu dana, lakih sadržaja i rialiti programa uz dobro jutro sa SNS, laku noć sa SNS a u međuvremenu vi kao ovlašćeni ministar ćutite.
Mi smo govorili - zašto ministar Tasovac ćuti, a vi danas na svako pitanje odgovarate. Znao da ćemo navući neki problem što smo vas toliko kleli.
Zakon o elektronskim medijima u članu 4. kaže – značenje pojedinih izraza, stav 1. tačka 1, deo definicije elektronskih medija i sadržaj elektronskog izdanja. Poštovani građani, ako su elektronska izdanja elektronski mediji to znači da svemoćna, nagrizena korupcijom mere rada, može da kontroliše, ima nadležnost nad sajtovima, ima nadležnost nad elektronskim prikazom i na taj način može to da kontroliše. To ne bi smelo tako da ostane, jer smatramo da i sad RRA ima prevelika ovlašćena i nad elektronskim i nad internet izdanjima štampanih medija, što nije u skladu sa evropskim standardima na koje se pozivate, a odgovorno tvrdim da vam niko iz EU nije rekao da treba da ukinete regionalne i lokalne servise, niko, zato što to postoji u EU i odgovorno tvrdim to. Tako smo se mi pozivali na Evropu kod reforme pravosuđa. Pa, znate kako smo prošli.
Treća stvar - član saveta RRA bira se na period od pet godina i može biti ponovo biran, što u teoriji i praksi znači da nema ograničenja broja mandata, što znači da čak i članovi RRA koji su već imali dva mandata od po šest godina mogu biti ponovo birani u nedogled. Ograničenje broja mandata jedan je od osnovnih demokratskih principa i mi to tražimo da se promeni. Nestala je odredba po kojoj vlasnici i zaposleni u medijima ne mogu biti članovi saveta RRA.
Dakle, da objasnim građanima, to znači da su budući članovi saveta RRA možda gospodin Željko Mitrović, gospodin Minos Kirijaku ili ti Nedeljković, pa i neki drugi. Jel vi sada to negirate? Ako negirate, ja vas molim da kažete ovde javno da to negirate. Da li postoji mogućnost da, recimo gospodin Vučićević bude član saveta RRA? Da li postoji mogućnost da Željko Mitrović bude član saveta RRA? Uz to nema zabrane izbora u savet lica koja su osuđivana za krivično delo, nema zabrane. Može i neko ko je osuđen, šta fali.
Zadržava se budžetsko finansiranje i pretvarate javni servis u javno preduzeće, bar neko vreme, mada, kako su kolege rekle, i ova sadašnja situacija na javnom servisu, tj. na RTS je upravo takva kakvu ste i želeli. Nema opozicije, ima isključivo vlasti i to kad nas puste, puste nas jednu sekundu i to naravno nešto potpuno irelevantno. Ko tvrdi drugačije ja tvrdim da taj nema pojma šta se prikazuje na našoj televiziji, apsolutno odgovorno tvrdim.
Moram da vam kažem da ste stavili da Vlada uredbom bliže uređuje način prenošenja sredstava, kao i kontrolu korišćenja sredstava u javnom servisu. To piše u zakonu. Vi znate šta to znači. To znači da će Vlada da apsolutno kontroliše sve što radi i sada, mada niko nikog nije zvao. Niko nikog ne zove, niko nikog ne pritiska. Samo, gle, nema opozicije nigde. Nigde nema opozicije. Jednom mesečno nam dajte sat vremena u udarnom terminu kod Gorislava Papića da vidite šta mi imamo da kažemo. Ili može samo u ovoj zemlji jedna strana da se čuje? To je sramotno i vi to znate u kakvom su nam stanju mediji. Ovi mediji danas su kasarne gospodo i nema tu smeha. Ko to neće ovde da kaže taj apsolutno ne vidi realno šta se ovde dešava.
Moram da vam kažem, smatram da je neophodno da se obavežemo zakonom da se prenosi sednica RRA prenose javno, da se prenose uživo na veb sajtu, da je moguće akreditovati se za te sednice, da se sve analize i istraživanja javnog mnjenja stave na sajt Agencije, da se oni biraju na pet godina i nikada više, samo na pet godina, da član saveta mora da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije imovinu i sve podatke iz svoje familije i da to mora da se uradi. Siguran sam da ovo neće u potpunosti promeniti sistem ali će zaustaviti endemsku korupciju koja očigledno postoji.

Dve minute?

Članovi 103. i 104.
Predsednice, molim vas, kada se meni direktno obraća ministar u Vladi i obraća mi se šef većine, lider većine, obraćaju se meni direktno i govore o vladavini moje stranke, u tom slučaju, ako ništa drugo, pristojno je da odgovorim bar ministru, u smislu razgovora o izlaganju i međusobnom pojašnjenju. Ne mora biti uvredljivo. Kao da ne čitamo isti Poslovnik.
Sada hoću da konstatujem samo jednu stvar. Ovo je treći put u poslednja dva dana da se predstavnicima opozicije ne dozvoljava da kažu, naravno, uz jedno vrlo ekstenzivno tumačenje ili suprotno od ekstenzivnog tumačenje Poslovnika.
Dakle, ja vas molim da mi dozvolite pravo na repliku, zato što smatram da mogu da odgovorim i ministru i gospodinu Babiću, a na vama je, naravno, i uvek imate onaj član koji vam dozvoljava da potpuno samostalno to uradite, ali ja apelujem na vas da to ne uradite, već da omogućite opoziciji tih dva minuta da odgovore.
Hoćete da mi date pravo na repliku ili ne?

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre Vujoviću, gospodine predsedavajući, imamo pred Narodnom skupštinom dva zakona koja ste po običaju od 31, 30 po hitnom postupku, bez prave javne rasprave, bez sagledavanja bilo kakve perspektive uticaja ovog zakona, pre svega na proces zapošljavanja u Srbiji, uporno vas molimo da nam pokažete, date bilo kakav merljivi prikaz uticaja zakona koji predlažete na povećanje stope zaposlenosti u Srbiji.
To smo molili i vašeg prethodnika, ili ne znam kako da ga nazovem, gospodina Krstića, to sada molim i vas, da nam date neku cifru, bilo kakvu, koliko vi procenjujete da će biti povećanje zaposlenosti u Srbiji na osnovu ovih zakona koje greškom nazivate reformski zakoni?
Pošto građani to moraju da razumeju, to nisu nikakvi reformski zakoni, ovo je…
(Vladimir Đukanović dobacuje s mesta: Demagogija.)
Vašu demagogiju samo demagogijom možemo da rušimo.
Ovo je prva Vlada Republike Srbije, prva je dakle ova vlada koja je 30. decembra prošle godine usvojila tzv. Radulovićev Predlog zakona o privatizaciji, da bi nepunih mesec dana kasnije tadašnji prvi potpredsednik Vlade odlučio da vrati mandat narodu i zatraži podršku za brže reforme kojih nema. Zbog raspisivanja izbora, Radulovićev predlog je povučen, da bi u junu 2014. godine se pojavio na sajtu Ministarstva privrede sasvim drugi nacrt zakona o privatizaciji, koji nema nikakve veze sa onim Radulovićevim.
Onda ste dali novi nacrt, treći, koji nema veze ni sa onim prethodnim, ni sa onim pre njega. Onda je vaša vlada 27. jula to ekspresno usvojila i ekspresno ga poslala u Skupštinu da mi nešto o tome pričamo, koji dobijamo materijal možda 24 časa pre toga.
Tri različita zakonska teksta za svega 10 meseci. Ministar privrede promenjen tri puta za dve godine, ministar finansija tri puta za dve godine, ministar poljoprivrede tri puta za dve godine, dajete nam zakon, tri različita teksta za sedam meseci i šta nam to govori? Po našem mišljenju, Kabinet premijera tretira pitanje privatizacije kao još jednu jeftinu i jednokratnu političku kampanju, zvanu jesen-zima, ekskluzivna kolekcija, nekada upotpunjena autobuskim vožnjama i pesmom, a nekad brzometnim zakonima, kao u ovom slučaju i o tome će naravno pričati samo onaj ko to preživi.
Reformatori će ovim reformama, po našem mišljenju, odvesti 600 preduzeća u totalni kolaps, a ono malo ljudi što prima platu, završiće na ulici i pred narodnim kuhinjama ako i njih ne privatizujete, pre svega ovoga.
Možda su zbog ovih rešenja koja Vlada predlaže, neka mešavina nekompetentnosti i loših namera da se kroz rasprodaju državne imovine okonča projekat gašenja srpske privrede, koji se uspešno sprovodi evo već pune dve godine.
Smatramo da ekonomskom politikom, koja se zasniva na otpuštanju radnika i smanjenju plata i penzija ne može ništa da se postigne i sigurno nećete uspeti da izvučete Srbiju iz krize.
Da li zaista mislite da će bilo koji ozbiljan investitor pohrliti u Srbiju, jer ste promenili par članova Zakona o radu, naravno na vrlo loš način, privatizaciji ili stečaju, a istovremeno ste podigli sve poreske stope i u narednih šest meseci nameravate da podignete cene energenata, od 30% do 50% i kažite mi koji će to biti investitori, ne morate njihova imena da kažete, možete njihove inicijale, možete njihovu nacionalnost, da bi nam zagolicali maštu, možete da kažete da su vrlo zainteresovani, samo nam dajte neku projekciju. Naravno da neće, ali zato imamo makete, imamo prazna obećanja umesto investicija i nažalost građana Srbije sve više nezaposlenih i nažalost konstantno smanjivanje plata, a evo najavljena su nova smanjivanja plata i nova smanjivanja penzija ili smanjenje, da se ispravim.
Pri tome, rešenja koja nudite će dovesti samo do masovnog otpuštanja, vi to i ne krijete i da će sprovođenje ovih zakona dovesti do gubitka, otprilike, cirka, kako vi kažete, 100.000 radnih mesta.
Strateško partnerstvo koje predlažete kroz dokapitalizaciju i osnivanje novog pravnog lica, po definiciji nije privatizacija, jer državni, odnosno društveni kapital nominalno ostaje identičan, ne privatizuje se, zato to ne može biti predmet Zakona o privatizaciji, već Zakona o privrednim društvima, mislim da je to neko i pričao ovde od kolega i da je ta procedura već detaljno uređena, kao što znate.
Po prvi put od kad postoji privatizacija u Srbiji, znači od 1989. godine, uvodi se mogućnost prenosa bez naknade kapitala ili imovine nedefinisanom strateškom investitoru, kao najdrastičniji primer sistemske korupcije, prvi put od 1989. godine. Pri tome, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma Vlada donosi odluku šta je od strateškog značaja za državu i ko može biti strateški investitor, osim možda nekog ličnog odnosa, nekome se sviđa pa zato? To ste i vi govorili malo pre o tome. Nije mi jasno kako se kontrolišu ugovori o strateškom partnerstvu, a najbolji primer je taj već izvikani ugovor sa Etihadom, kako uopšte možemo kontrolisati ispunjenje ugovornih obaveza kad niko ne zna šta tamo piše. Imamo tu primer sa fabrikom SISU, „Pribojem“ i FAP. Bog otac zna šta tamo piše, ko se šta dogovorio. Niko ne može ništa da kaže, nažalost, ali dobro, neću da vam kvarim idiličnu sliku koju slikate građanima Srbije.
Mislim da je i moj kolega govorio o tome da ni ministar privrede nije imao uvid u taj ugovor, voleo bih da vi kažete ovde pred poslanicima da li ste imali uvid u taj ugovor i šta evo vi konkretno kao iskusan čovek sa Etihadom mislite o tom ugovoru, pošto je bilo te priče da li je bio u vašem sefu ili nije bio u sefu?
Vi kažete, čak sam primetio sa dozom pozitivne energije, kako je izbačen metod neposredne pogodbe iz ovog nacrta, iz Predloga zakona, a znate da ste to radili zato što su vam to rekli predstavnici međunarodne zajednice. Rekli ste da je nedopustivo i oni su vama rekli da je nedopustivo da imate takav koruptivni element u predlogu zakona, pa kad ste već to rekli, po meni, trebali ste reći – mi smo to izbacili, jer to ima snažan koruptivni element u sebi, a ne da kažete – mi to izbacujemo, samim tim ovaj zakon je fenomenalan. Morate nam reći što ste to izbacili? Rekli ste, to se prenosi na druge pravne osnove ugovaranja, da objasnim građanima Srbije.
Drugi pravni osnovi su međudržavni sporazum sa Emiratima koji je jedinstven u istoriji ugovornog prava u Evropi, međunarodno-privatnog prava ili javnog prava, koji omogućava potpuno status belog medveda za bilo kog privatnog investitora iz Emirata, koji može da radi šta god hoće, što je protivustavno inače. Zato nemate koruptivni element ovde, jer šta će vam, imate sporazum sa Emiratima koji sve lepo i glatko sređuje, a znate i da je protivzakonito i protivustavno i verujte mi, neće to tako tek proći. Znate i vi dobro, jako dobro svi, uključujući i gospođu iz Agencije, u šta ste se upetljali. Nemojte posle da bude – nismo mi naprednjaci.
Nemojte posle da bude – nismo mi, naprednjaci, mi smo vodili, izvinjavam se SNS-u, dakle, mi smo vodili jedan resor, nemamo mi veze s ovim, jel znate, nismo mi puštali struju, mi smo samo stavljali dalekovode. Ne. Svi delite odgovornost. U očima građana Srbije, bez uvrede, ja mislim da je to korektno, vi ste naprednjaci, nema tu – mi smo stručnjaci. Kakvi ste vi to stručnjaci ako vam premijer radi šta on hoće a vi ćutite na sednici Vlade? Meni da kaže premijer Vujović, ja bih se uvredio. Jel možete vi njemu, Vučiću da kažete? Ne verujem. Mislim da nije korektno. Ali, ja vas znam kao časnog čoveka.
Nije ovo samo jedina opasna novina u zakonu. Prvi put se spominje mogućnost privatizacije preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, poštovani građani, a što je uvod u privatizaciju lokalnih komunalnih preduzeća, nenormalno dizanje cena lokalnih komunalnih usluga i dodatno urušavanje i inače potpuno uništenog standarda građana Srbije. Čak postoji ideja da privatizujete, da centralizujete poreski sistem, potpuno, i da na lokalu više nema izvornih prihoda. Zašto to ne kažete poslanicima? Doduše, to i nije inicijalno bio vaš resor i ja vas ne mogu da krivim za sve što je mladi ministar Krstić nameravao, ali kažite građanima Srbije do kraja šta hoćete da uradite.
Šta će nama lokalne samouprave? Vi ste dokazali da Srbija može i iz autobusa da se vodi. Uspešno. Nikoga ne vređam. Ali, lokalna samouprava nam nije potrebna. Šta će nam? Ukinite im sve i nema šta, samo ih skupite da daju plaketu.
Ono što je isto opasno – prvi put se dozvoljava da predmet privatizacije bude i poljoprivredno zemljište, kolege su govorile o tome, ako je društveno, mešovito ili u svojini preduzeća, što osim što je suštinski pogrešno, predstavlja i kršenje Ustava, kao što smo već rekli.
Prvi put se dozvoljava i mogućnost prodaje imovine za trećinu procenjene vrednosti. Prvi put. Za trećinu vrednosti. To ste već probali kod „Vršačkih vinograda“, pa smo mi malo digli galamu, pa je malo digao Radulović, pa ste stali. Ali, evo ga, u zakonu. Za trećinu ćete da prodajete firmu. Zašto to ne kažete? Mi smatramo da je to ekonomski neopravdano i potpuno besmisleno prodavati preduzeće ispod fer i tržišne cene. Ali, sada me ubedite da nije.
Kažete da je loša bila Đinđićeva privatizacija. On nije ništa platio. Građani Srbije nisu. A gospodin Vučić kaže – sada ćemo mi da platimo samo da dođu. Kako možete da se poredite s tim?
Umesto da se ovim zakonom skraćuje rok za privatizaciju i restruktuiranje, dodatno se produžava do 31. decembra 2015. godine. Nije jasno zašto niste sproveli vaš akcioni plan iz juna 2013. godine? Vi donesete neke planove i onda ih se ne držite uopšte.
Rekli ste da svi postupci moraju do juna 2014. godine da se završe. To je sada. Ništa nije završeno. Ko je odgovoran što se jedan zvaničan akt Vlade nije poštovao? Bar da je jedan.
Moram da kažem da ste zakonom predvideli da potencijalni kupac u preduzeću u pismu o zainteresovanosti, hoće čovek da kupi preduzeće, navede model privatizacije, indikativnu cenu, investicioni program, plan poslovanja i broj zaposlenih, na neodređeno vreme, i sve to bez obilaska. Znači, čovek vam pošalje, i ne obiđe tamo šta ima, i uvid u dokumentaciju – pa, koji ozbiljan investitor to može da uradi? Evo, recite mi jednog. Sve će to da vam pošalje. Bez da je video. Bez da je izvršio uvid u dokumentaciju. Kako to može?
Ima tu još dosta nedostataka, ali, mene, recimo, zanima sledeće - zašto Agencija kontroliše sprovođenje ugovora o privatizaciji koji sama zaključuje? Zašto tu aktivnost jednostavno ne izmestite u ministarstvo ili u neku drugu instituciju? Jer, besmisleno je da zaposleni u Agenciji sami sebe kontrolišu.
Smatram da je nova prijava potraživanja još jedno zamajavanje poverilaca, naročito radnika i bivših radnika koji su do pre samo mesec dana pozvani da to isto urade. Kao i pre dve godine, a sada se ta ista procedura, samo pod drugim nazivom, ponovo sprovodi. Bolje da pošteno kažete tim ljudima da neće dobiti ni dinar od svojih potraživanja, nego da ih zamajavate.
O stečaju ćemo više govoriti u okviru samog amandmanskog procesa, podnećemo veliki broj amandmana na oba zakona. Smatram da tu nema ništa novo ni revolucionarno. Niti se bilo šta ubrzava, niti se bilo šta završava. Ali, imate softver gde se pritisne da se izabere stečajni upravnik. Ali, ne piše koliko puta onaj tamo može da pritisne. I onaj ga pritiska dok mu tamo ne dođe stečajni upravnik iz SNS. Jel to znate? Raspitajte se. Ministre, ima li načina da se to onemogući? To bi trebalo da se izbegne, jer nema jasnog ograničenja i čovek može da klikće koliko hoće.
Drugo, vi ste rekli da neće više biti, kako kažete „muvanja, nameštanja i lakiranja“. To ste vi rekli. Ja bih voleo da to tako bude, jer sam se u prvi mah obradovao, znajući vas i znajući gde ste radili. Međutim, ja sam ipak očekivao od eksperta Svetske banke i trećeg ministra privrede za dve godine. Toliko o izvesnosti poslovanja i svega ostalog. Ali, vi ste me ovim zakonom demantovali, jer upravo Zakon o privatizaciji omogućava sprovođenje tih kompleksnih ekonomskih procedura, kao što su „muvanje, nameštanje i lakiranje“. Upravo ovaj zakon. Samo što je malo usmeren, rekao bih, u jednu stranu, u međunarodnom smislu.
Pošto znam da će sad krenuti napadi na DS vezano za privatizaciju, rekao bih samo par stvari. Samo jedna od 24 privatizacije je sprovedena za vreme vlasti DS. Ta se privatizacija zove „Sartid“. I tu nije podignuta nijedna optužnica. Molim kolegu koji će sada da ustane da navede jedno preduzeće koje smo privatizovali od 2008. do 2012. godine, nošen ličnim teretom saznanja da Vlada Aleksandra Vučića hoće da rasproda EPS, „Telekom“, Aerodrom, „Lutriju“, delove „Srbijagasa“ i „Dunav osiguranje“.
Inače, dragi građani, osiguravači su vas častili sa 45% povećanja obaveznog osiguranja za vozila, što ne može niko da objasni. Vraćam se na temu.
U svakom slučaju, mi smatramo da se na ovaj način protivustavno prolongira isplata poverilaca, iako je 14. maja stupila na snagu odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da su neustavne ranije odredbe, imali smo ministra Selakovića koji je ovde nevešto pokušao da objasni to. U stvari, kupovali ste pet meseci i ništa više.
Sada se ovim zakonom ponovo odlaže pravo poverilaca na naplatu potraživanja i to za dodatnih 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije, član 94. Pre toga ostavljate rok od 45 dana, pa onda imate rok od 30 dana i imate rok 30 dana. Dakle, 30, plus 30, plus 45, plus 60, to vam je 165 dana ili pet i po meseci zamajavanja desetine hiljada poverilaca, koji čekaju na naplatu potraživanja, a koji imaju podršku u odluci Ustavnog suda Srbije i suda u Strazburu, a pošto je koncept ove Vlade rušenje svih institucija i njihove nezavisnosti i razgradnja pravne države, onda ovo i ne čudi, samo se nameće pitanje – šta će građani zaključiti o reformama vaše Vlade kada budu pisani naredni izveštaji o napretku i šta će međunarodna zajednica da kaže?
Prema predloženom zakonu o privatizaciji, gospodine ministre, privatizacija se zasniva na sledećim načelima: stvaranje uslova za razvoj privrede, smanjenje negativnih fiskalnih efekata, obezbeđenje javnosti i transparentnosti, onemogućavanje korupcije, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima i stvaranje uslova za socijalnu stabilnost. To su vam ovi prijatelji iz većine već nabrojali hvaleći zakon.
Ni jedan od šest ciljeva koje ste proklamovali neće biti ostvaren, s obzirom da sadašnju ekonomsku politiku ove Vlade, disharmoniju, političko beznađe koje je prisutno u samoj Vladi i težnja da se firmama iz Arapskih Emirata poklone desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. To znate da je veliki problem, evo, samo na primeru strateškog partnerstva između JAT-a i „Etihada“, kako izgledaju ciljevi koje proklamujete ovim zakonom.
Stvaranje uslova za razvoj privrede, prvi vaš cilj, a uslove definišete prema merilima kompanije koja se zove „Etihad“, tako što po više osnova subvencionišete stranu kompaniju, stavljate je u privilegovan položaj u odnosu na druge prevoznike i time kršite osnovna ustavna načela i ono što piše u Ustavu, da razvoj Srbije počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu.
Proklamujete princip smanjenja negativnih fiskalnih efekata, gubitak JAT-a, koji je Kabinet gospodina Malog i gospodin Vučić uspešno restrukturirao u 2014. godini, iznosi 73 miliona evra, dok je u 2012. godini JAT zabeležio gubitke od 36 miliona evra, duplo manje, dvostruko manje nego pre dolaska „Etihada“.
Da li je tačno da svaki građanin Srbije plaća 40 do 50 miliona evra godišnje subvencije „Etihada“? Da li je tačno da ništa živo na aerodromu ne plaćaju? Da li je tačno da direktora aerodroma hapsite za druge kompanije, a ne za ovu. Zato što je ova privilegovana. Jeste li vi svesni da je to protivustavno? Jeste li svesni da ne možete davati zemlju u Vojvodini arapskom investitoru mimo Ustava i zakona ove države? Jeste vi svesni u koje polje, figurativno rečeno, ulazite?
Princip javnosti i transparentnosti, govori činjenica da od 29. januara do 20. februara, pa na šest meseci taj ugovor nikada nije objavljen itd. Onemogućavanje korupcije u Odboru kompanije „AIR Srbija“ sedi gospodin Dragan Đoković. Da li znate ko je to? Gospodin Đoković je savetnik za borbu protiv korupcije u kabinetu gospodina Vučića. Ništa njima tu nije sumnjivo. Kako im to ne miriše na korupciju, a sede tamo u odboru?
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, ima tu još puno stvari, vreme mi ističe za nekih deset sekundi, gospodine predsedavajući.
Moram da kažem oko ranijih privatizacija. Hajde da se svi sada pozabavimo, npr. „Beopetrolom“, koji je privatizovan dok je važan deo Agencije vodio gospodin Siniša Mali, a posle bio direktor u „Beopetrolu“. Hajde sada o tome, recimo, da razgovaramo, a možemo i o drugim stvarima na raspolaganju sam. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedavajući, očekujem minut više za mene.
Dakle, ne odričemo se mi evropskog puta, ali neću uopšte u to da ulazim. Moja pitanja nisu bila nikakav literalni rad. Postavio sam vrlo konkretna pitanja ministru. Napravio sam određene komentare. Trudio sam se da budem pristojan, da ne izazivam te reakcije kod vas.
Sve privatizacije u naše vreme su bile tenderske. Sve privatizacije su kontrolisale, preko svog savetnika u Beogradu, ljudi iz Svetske banke u kojoj je ministar Vujović imao istaknuto mesto, a gospodin Siniša Mali je vodio komisiju Centra za tenderske privatizacije. Dakle, ako ustajete da to kažete, molim vas, prijateljski savet, morate prvo da razumete da ne kritikujete mene, nego kritikujete ljude koji vam sada sede u Vladi. Ako je to bilo pljačkaški, a tražim, mimo „Sartida“, za koga ne smete da kažete, recite mi jednu od 2008. do 2012. godine privatizaciju. Ne možete da mi kažete.
Nije to tema. Tema je ovo. Nemojte nas prozivati za to. Mi smo cenu platili dva puta na izborima. Kažete, kada ćete vi preuzeti. Mi smo preuzeli odgovornost. Nas su građani katastrofalno porazili, a vas su nagradili, ali su vas nagradili za obećanja, a nas su porazili za greške, jer je mnogo lako ne praviti greške kada ne radiš ništa. Gospodine Babiću, mislite o tome. Ono što je sigurno, u ovoj Vladi sedi gospođa Mihajlović, ministarka koja je bila savetnica gospodina Labusa, gospodin Vujović, jedan od osnivača G17, onda imate Ivicu Kojića, koji vodi kabinet gospodina Vučića, a bio je desna ruka Mlađanu Dinkiću, imate gospodina Sinišu Malog, direktor Centra za tenderske privatizacije koje su sprovođene pod okriljem Svetske banke. Evo, čovek vam sedi ovde.
Molim vas, dajte da vidimo šta ne valja u zakonu, pa o tome da pričamo. Nemojte ponovo svaku rečenicu – u prethodnom periodu, u prethodnom periodu. Hvala.

Prinuđen sam da se javim po članu 107. i članu 106. Gospodine predsedavajući Zakon o privatizaciji donet je 2004. godine.
Znači, zbog građana Srbije mi moramo to da preciziramo. Nemojte dozvoliti da se tako izbaci stvar, znači menjan je posle, ali je donet tada.
Druga stvar, ja sam postavio konkretna pitanja, i na konkretna pitanja nisam dobio odgovor. Ako ministar možda može u kasnijem nekom momentu da odgovori bar na deo ovih, ja bih bio zaista zahvalan.
Ne želim uopšte da ulazim u ovo blato i ovo valjanje šta je bilo, kad je bilo. Znači, mene zanimaju odgovori na ova pitanja. Mene zanimaju odgovori, dakle, molim vas ministre, kad već imam priliku, ako mi da predsedavajući to je pet sekundi, dakle, ovaj predlog nema odredbe kojom bi se omogućila kontrola pranja novca. I ovaj predlog ponovo ostaje nepokriven, a kontrola izvršenja ugovora nakon privatizacije. To je rekla gospođa Jelisaveta Vasilić, ona je članica Saveta za borbu protiv korupcije. Vi znate za tu njenu izjavu. Mene zanima na koji način će se vršiti ta kontrola?

Ovo je više potreba da vama kažem, predsednice, nego da odgovaram.
Imali smo priliku da čujemo kolegu koji je od 21 minuta, 19 i nešto proveo apsolutno i potpuno posvećeno pisanju političke optužnice protiv DS i potpuno van teme dnevnog reda i onda to tako ide i onda se očekuje da neko za dva minuta ovde ustane i odgovori na 21 minut neistina i besmislica, pri čemu ja moram samo dve stvari da kažem.
Katastrofalnu situaciju smo, kao što znate, zatekli 2000. godine. Tada, a umalo i do kraja je dotični gospodin bio u toj partiji do 04. jula te kobne godine kada je rekao da nema razlike u izdajništvu između Tomislava Nikolića, Vučića i Tadića, a i to mu nije bilo dovoljno, nego sada slušamo o tome šta sve ne valja u Vojvodini, koja, zamislite, vodi svoju ekonomsku politiku. To nema nigde u svetu. Ekonomsku politiku sprovodi Vlada Republike Srbije krajnje neuspešno.
Ako imate neke dokaze za bilo koga da je izvršio bilo koje krivično delo, obavestite o tome tužilaštvo ili stanicu policije i neka ljudi rade svoj posao. Lakše će biti i meni i vama da ne gubimo vreme na ovo, već da vidimo da li vi imate ikakvog kapaciteta i da li ste u stanju da bilo šta dobro u ovoj zemlji uradite.
Ja neću da trošim gram svoje energije na to da branim nekoga ako je počinio krivično delo i neću da izađem iz ove sale dok tu stvar potpuno ne utvrdimo, ali onda krenite i po opštinama gde držite vlast, pa pogledajte ko gradi puteve po Srbiji, čijim mašinama se to radi i koje stranke je taj čovek član i čija je desna ruka.

Možemo i mi da kažemo do kraja.

Član 103.
Zašto ste prekršili član 103? Zbog toga što je prethodni govornik ustao i pozvao se na član 106, kako ste lepo primetili, 107, izvinjavam se, i onda je dva minuta i nešto iskoristio da replicira meni, znajući da sada ne mogu njemu da odgovorim na sav taj helijum koji je izbacio ovde, a ja kada vam kažem da je 103, 103. i vi znate da je to kršenje člana 103. Trebali ste odmah prekinuti gospodina Babića, zamoliti ga da sedne ili da traži repliku, ako ima osnova. Pošto nema osnova, ovako možemo do sutra, razumete, ko se prepoznao. Niti sam rekao da je neko u Vladi, a da je bio član stranke. Sada vi samo recite da nije, pa da se cela Srbija smeje, a bio je. Treća stvar, ime mu nisam izgovorio, a vi sada dajte repliku, pa ću se onda ja prepoznati u tome, pa ću vas moliti da mi date reč.

Gospodin je pogodio 50% u nabrajanju partija, ali to sada nije važno. Mnogo je važnija stvar kad se neko uvredi zbog spominjanja helijuma i kaže da mi koristimo govor mržnje…