Da, ali u širem smislu.

Jel mogu da kažem ili ne mogu?

Samo da preciziram upotrebu reči „helijum“. Helijum je plemenit gas koji se koristi za uspavljivanje ili omamljivanje, u ovom slučaju čitavog srpskog društva. I ne postoji nikakva veza između tog gasa i imenica koje je uvaženi kolega naveo. Njegovo prepoznavanje u tim imenicama govori o njemu, a ne o onome šta sam ja hteo da kažem.
Što se tiče ovoga ostalog, vi ste i pored svega toga, i sada, prethodnom govorniku, dozvolili da se nastavi sa ovim traktatom optužnice protiv cele političke organizacije, bez i jednog jedinog validnog dokaza, pa čak i da smo sudnica, a nismo, i da čovek prosto ne može da veruje šta se ovde sve izgovara.
Sada će neko ustati i reći – daj da se vratimo na tačku dnevnog reda. A kako da se vratimo na tačku dnevnog reda kada se ja uporno osećam kao jedini pripadnik opozicije, kao neko ko nekog vređa i mrzi. A lepo sam mu rekao da ih obožavam i da samo nastave da pričaju to, da narod vidi ko ste. Da narod vidi koliko ste šuplji i prazni. I kad vam neko to kaže, vi ćete reći da je to uvreda. Vaša retorika, vaša politika je šuplja i prazna.

Jel to uvreda, da je retorika i politika šuplja i prazna? Jel to veća uvreda nego reći da je neko kriminalac?

Ne,  naše vreme tek dolazi.

Bez ikakve želje da ulazim u polemiku, član 6. predsedavajući, kao što i vi vrlo dobro znate, apsolutno ne želim da ulazim u sadržinskom smislu ono šta je kolega govorio, ali ono što je neoboriva činjenica je da je kolega, koliko – sedam minuta, osam minuta, neprekidno u kontinuitetu kršio Poslovnik i pored vaše četiri usmene opomene, da se vrati na temu, on je nastavio i čovek ispričao do kraja šta hoće.
Dakle, vi ste kršeći član 106. postupili tako da ste njemu dozvolili da kaže sve do kraja šta je hteo iako ste ga usmeno pokušavali da vratite na temu, ali ste apsolutno morali da mu date opomenu. Apsolutno i sad kada neko sa ove strane tako nešto uradi, ne bi stigao ni do prve krivine. Siguran sam u to. Sigurno ne bi stigao. Onda na kolegijumu kažete - svi ste vi isti. Pa nismo isti.
Evo vam dokaz da nismo isti. Da ste sada dali gospodinu Martinoviću opomenu, kao što je zaslužio, jer se bavi isledničko-tužilačkim poslom, u Skupštini Srbije, naravno bez ijednog dokaza, razumem najsvežiji pripadnik SNS u Skupštini, ali morate reagovati.
Ne možete dozvoliti da čovek, očigledno po zadatku i po instrukciji želi da nas sve vrati, kako kaže Radulović, u blato, međusobnih rasprava oko toga ko je šta radio, koje godine.
Amandman stoji i plače jer čeka da ova Vlada nešto uradi na tim područjima. Čeka amandman da ga usvojite ili da ga odbijete, pa pokažete kakvi ste. Ne, sada je tema šta je Janko Veselinović i da li je Janko Veselinović.
Ja znam da smo u očima nekih od vas svi kriminalci, ali pokušajte barem da se ljudski ponašate, ne zbog opozicije, nego zbog ljudi koji ovo gledaju i očekuju da nešto uradimo. Hvala.

Iskoristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Ja bih samo zamolio kolege kada raspravljamo o ovom amandmanu da se ne koriste izrazi… Razumem, dozvoljeno je, naravno, ali mislim da nije zgodno da se priča o sitnim političkim poenima. Opozicija pokušava da politički profitira na stvarima koje se tiču struke…

O amandmanu i hoću da kažem.

Dakle, svaki amandman, svaki akt koji podnosi bilo koji narodni poslanik je politički akt i sve što se u ovoj Skupštini radi, ovo nije inženjerska komora niti lekarska komora. Struka je u službi dobrih rešenja, a ne da se sada ovde govori, ima razne struke. Ima struke koja kaže da ne treba uopšte dojiti, ima struke koja kaže da žena treba da sedi kući i da ne radi ništa sem da sedi kod kuće.
Znači, nemojte vi o struci, neki ovde prisutni. I onda kažu – to je politička stvar. Ja ne razumem. Ako se napada amandman, neka se kaže šta nije dobro u njemu, osim da se kaže – struka kaže da se do te godine doji, a ostalo je stvar zloupotrebe zle opozicije. To je besmislica.

Moj amandman predlaže da se briše član 12, zato što postojeći član 37. Zakona o radu ne menja i ne treba da se menja na predložen način.
Zaposleni koji radi kod poslodavca na određeno vreme prinuđen je, kao što znate, da trpi najrazličitije ucene i kršenja svojih radnih prava od strane poslodavca, u nadi da će sa poslodavcem zaključiti ugovor o radu na neodređeno vreme, u slučajevima kada se radi o poslovima za koje je predviđena takva mogućnost ili da će poslodavac sa njim obnoviti ugovor o radu na određeno vreme. Kao što znate i to je vrlo česta situacija. Zaposleni se tako drži u stalnom strahu, a oblik rada na određeno vreme postaje sredstvo manipulacije poslodavca, što bi se posebno omogućilo produženjem vremena maksimalnog trajanja rada na određeno vreme na predložene dve godine.
Predloženim drastičnim izmenama oblika radnog odnosa na određeno vreme, Vlada je kao predlagač svoj predlog pravdala usklađivanjem sa direktivom
Saveta 99/70E3. Citirana direktiva sadrži potpuno drugačije uslove uređenja ovog oblika radnog odnosa, sa potpuno drugačijom namerom zakonodavca.
Ukoliko je cilj ovog odstupanja da se tobože privuku strane ili nove investicije, mi smatramo da se isti cilj postiže izmenama drugih propisa koje se tiču poreza i doprinosa na zarade i slično. Ovom izmenom se dodatno opterećuje zaposleni i podstiču zloupotrebe rada na određeno vreme od strane poslodavca, a državni budžet se nesmetano puni. Zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, kod poslovnih banaka klijent, nižeg reda, kao što znate, uslovno rečeno, jer se isti smatra kreditno nesposobnim, ne može da dobije i koristi čekove, nema pravo na korišćenje dozvoljenog minusa i svega što građanima Srbije u vreme ove teške ekonomske situacije omogućava da prežive 30 dana i više.
Na stranu što rad na određeno vreme može jedino da predstavlja izuzetak od pravila, a ne pravilo, rad koji je privremeni iz nekog objektivnog razloga, kako to terminološki i suštinski vidi Direktiva 90/70. Takođe, vaša predložena izmena predviđa, izmena premijera, da poslodavac sa nezaposlenim licem kojem do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme u trajanju ne dužem od pet godina.
Ovim se prvenstveno stvara jasna diskriminacija u odnosu na starost nezaposlenog lica ili lica koje se zapošljava, a to lice kome nedostaje još pet godina do starosne penzije, tj. ako ima oko 60 godina života, dovoljno je u dramatičnoj životnoj situaciji već što je nezaposleno lice u tim godinama. Ovim mu se dodatno stavlja na teret neizvestan radni odnos, čak i u slučaju da neki poslodavac ima potrebe za radom ovog lica, te želi da ga zaposli.
U mnogo čemu smatramo da ovaj predloženi stav malo podseća na lapot, ako hoćete da budem potpuno iskren. Mislim da je prema direktivi poslodavac dužan da zaposlene na određeno vreme zaposli o radnim mestima, kako bi im se osigurale iste mogućnosti dobijanja radnog odnosa na neodređeno vreme, kao i drugim zaposlenim. Predložena izmena ne sadrži čak ni ovu obavezu poslodavca. Dakle, smatramo da ovaj član apsolutno treba brisati. Hvala.

Da pokušam da objasnim kolegama među kojima ima nekih koji ne čitaju uopšte ono o čemu pričaju.
Dakle, mi upravo pokušavamo da zaštitimo prava radnika i pokušavamo da sprovedemo direktivu onako kako ona kaže, a ona kaže – da je bolje i za novoosnovane poslodavce se predviđa da se zasnuje odnos sa zaposlenim u trajanju od 36 meseci, bez navođenja razloga potreba za ovakvim oblikom angažovanja ili rada. Potpuno je nejasno zašto je predlagač uveo ovaj slučaj odstupanja od opšte pravila, da rad na određeno vreme može najduže da traje 24 meseca. Zašto niste stavili u skladu sa ovim što ove kaže, 36 meseci? To pokušavamo da vam objasnimo.
Vi ne znate više na šta se pozivate. Dakle, niti se pozivate na ono što pišete na šta se pozivate, a ono što je najgore u celoj ovoj situaciji, ta ironija nepotrebna, ako je ovaj zakon i ako ovaj amandman koji sam ja predložio nije u skladu sa radnicima, sa njihovim interesom, sa njihovim pravima, sa njihovom zaštitom, pozivam vas, i vas lično i ministra, da odemo zajedno sada ispred da se obratimo radnicima, pa da im vi kažete kako su ovi naši amandmani loši, a kako je vaš zakon odličan.
Evo, ja mislim da bi to bilo baš korisno i lepo pošto čujem da nas zovu ispred da izađemo. Ja ću svakako izaći, a vas pozivam kao dokazanog socijalistu iz Pokreta socijalista da zaštite radnike. Hvala.

Nije mi jasno zašto je Odbor doneo takvo mišljenje. Mi smo predložili da se član 32. briše zato što smatramo da predloženim izmenama ovog zakona kojim se uređuje godišnji odmor uvodi se pravilo da se on može koristiti u više delova i to prvi deo dve nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, s tim da je propisano pravo zaposlenog da godišnji odmor koristi u dva dela. Briše se odredba po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu štete ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, već se sada predviđa da ima pravo na naknadu samo ako mu poslodavac ne omogući da iskoristi odmor pre prestanka radnog odnosa.
Iz razloga ostavljanja pravne praznine zakonskog uređivanja situacije u slučaju uskraćivanja ovog prava, prosto smatramo da je u toku radnog odnosa menjanje odredbi, koje se tiču prava na godišnji odmor, ne utemeljeno. Srazmeran deo godišnjeg odmora pripada i zaposlenom za svaki mesec i dan rada, pa je primena ove odredbe diskutabilna u slučajevima kada je neizvestan trenutak prestanka radnog odnosa, a zaposleni je iskoristio godišnji odmor u celosti ili više od srazmernog dela.
Pravdanje vaše Vlade koja je predložila uvođenje i skraćivanje prava na naknadu štete zaposlenom, koji krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, da je to iz razloga usklađivanja sa Konvencijom MOR-a broj 132, je ništa drugo do selektivno usklađivanje po kriteriju šta mi više odgovara da zaštitim poslodavca.
Institut naknade štete koju poslodavac učini zaposlenom je institut preuzet iz propisa koji uređuje obligacione odnose i nije isto što i takozvana novčana naknada, kao zamena za neiskorišćeni godišnji odmor. Kako je to Konvencija MOR-a definisala.
Kako god, pošto će ovo ukidanje vladajuća većina svakako da usvoji, praksa će kroz primenu važećeg Zakona o obligacionim odnosima zadržati primenu da zaposleni može pozvati na naknadu štete koju mu poslodavac učini uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Dakle, on će i dalje po ovom zakonu imati to pravo.
Ponavljamo da i godišnji odmor i institut radnog prava nastao iz međunarodnih propisa i medicinskih razloga, zaposleni koji bude prinuđen da radi bez godišnjeg odmora, svakako će biti ugrožena psihička i fizička stabilnost, koja će prouzrokovati dalja profesionalna i druga oboljenja, koja će biti dovoljan osnov za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima.
Dakle, ovim članom Vlada neće u praksi postići mnogo, već će samo stvoriti konfuziju u pravnom sistemu i koliziju sa normama obligacionom prava.

Nije niko pobrkao nikakav amandman. Mi ne govorimo o tome o čemu pričate vi, dakle o institutu kada se koristi pravo iz godišnjeg odmora. Dakle, ni jednog momenta niko nije pričao o tome, od šest meseci, ili od mesec dana. Govorimo o dalekosežnim posledicama usled skraćivanja određenih prava na osnovu predloženih stvari, koje je Vlada predložila. Ukazujemo na to da će se ovim uskraćivanjem mogućnosti nadoknade štete po Zakonu o radu stvar preseliti u Zakon o obligacionim odnosima, stvoriće se dodatna pravna zbrka i ni na koji način ne vidimo benefit u tom smislu, a ne u smislu kada će se godišnji odmor koristiti.
Sada, da li ćemo mi predložiti brisanje ili ćemo predložiti nešto što se tiče dopune samog člana, to je već na slobodi narodnih poslanika, kako će i šta da obrazloženje.

Mi smo predložili da se briše član 36. zato što predloženi izmene člana 74. Zakona o radu je vrhunac nebrige države za određene grupacije zaposlenih u specifičnim delatnostima, kao što je nastavno i vaspitno osoblje u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Smatramo da ovim predloženim brisanjem odredbi člana 74. Vlada je i zaposlene u obrazovanju i nastavi svrstala u isti status sa drugim zaposlenima. Ovo može biti jedno vrlo realno od prinuđenih tumačenja propisa. Propisima koji uređuju oba zapošljavanja zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama do sada se uređivao drugačiji režim prava na godišnji odmor, a u skladu sa potrebama njihove delatnosti.
Ovim izmenama sekretari po vaspitnim i obrazovnim ustanovama prvi dan po usvajanju ovog zakona će pohrliti u resorno ministarstvo po mišljenje povodom primene ove odredbe, odnosno da li po ovom pitanju za njih važi da kažemo – njihov propis, kao leks specijalis ili krovni zakon za sve zaposlene kategorije, i to biste možda mogli da ovom prilikom objasnite kada smo već podneli ovaj amandman koji, kako čujemo nije ni u skladu sa Ustavom. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naš amandman traži da se član 37. briše, zato što predložene izmene člana 75. ZOR je više nego flagrantan primer Vlade Republike Srbije da poslodavcima omogući nesmetano uskraćivanje zaposlenima pravo na godišnji odmor. Zašto?
Pre svega, nije jasno zašto se detaljno pojašnjavalo u kom trenutku poslodavac može da dostavi odluku zaposlenom o korišćenju godišnjeg odmora, pa da čak taj trenutak bude i tik neposredno pre korišćenja samog odmora. Ovo u praksi znači da zaposleni neće moći uopšte da planira svoj odmor, jer poslodavac svoju najavljenu odluku da će udovoljiti zahtevu zaposlenog može do dana uručivanja zaposlenom i pet puta da promeni. Svi znamo da svako pravo počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke o tom pravu, od strane ko je nadležan za njeno donošenje. Uvođenjem napredne tehnologije u primeni elektronskog dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru je uvođenje još jedne fantastične mogućnosti, izvrgavanja pružanja prava zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora.
U ovoj siromašnoj zemlji pitanje je koliko zaposlenih ima mogućnost da priušti elektronsku komunikaciju od mesta prebivališta i da li uopšte umeju da koriste. Ovo može biti još jedan vid diskriminacije građana Srbije.