Smatramo da član 44. treba da se briše. Moram to da objasnim, ima nekih predloga za koje smo smatrali da su veoma diskriminatorski, a ovo je taj član. Jednostavno, nepopravljiv je.
Ima nekih koji smo pokušali da popravimo našim predlozima i jasno je da je ovaj predlog članom 44. predviđena je dopuna člana 102. stav 2. zakona, tako da, ako poslodavac ne može da obezbedi odgovarajući posao zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima i zaposlenog sa invaliditetom.
Ovaj zaposleni se smatra viškom i dobija otkaz po tom osnovu, što se može uvrstiti u vid diskriminacija osoba sa invaliditetom i koliziji sa odredbama propisa o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji propisuju postupak i način nalaženja svakog načina da radnik angažovan na ovaj način bude zaštićen.
Ovom dopunom se jasno nije vodilo računa odredbama drugih zakona i opet bi se stvorila pravna konfuzija kao kod nekih drugih članova na koje smo ukazivali. U primeni ove odredbe se nije izvršilo upućivanje na navedene druge propise.
Postavlja se praktično pitanje u kom postupku, pod kojim kriterijumima će poslodavac moći da donese odluku da se osoba sa invaliditetom otpušta kao višak, verovatno kao organizacioni, a da je to tako, da je odluka poslodavca zakonita.
Sa druge strane, kako će zaposleni dokazati da je takva odluka poslodavca nezakonita i da je poslodavac imao mogućnost da mu obezbedi rad na drugom odgovarajućem poslu.
Dakle, zbog toga što ste ovakvu odredbu doneli, za koju mislimo da treba da izbrišete, vi stvarate takav sistem i takvu situaciju koja ide potpuno kao i druge odredbe koje ste predložili u korist, pre svega poslodavac, a onemogućavate ljudima koji su na ovaj način pogođeni da uopšte dokažu, kao što ni poslodavac ne može da dokaže, zašto je čoveka otpustio, a ima invaliditet.

Moram da reklamiram 27. i 107. zbog toga što se implicira napad na nečiji život, a kada se govori o dahijama na Adi Huji, onda to nije, koje su tamo srpski ustanici sve od reda pobili.
Ovo je pitanje hortikulture, u suštini. Mada, aleja je i širi put ili ulica, ukrašena sa obe strane. Mislim da treba da budu srećni oko toga „ukrašena sa obe strane“, a ne da se bave proročkim delatnostima, koliko nikad niko neće imati.
Vikali su oni i ranije – nikad, niko, nikad, dođite, čekamo vas i ostale stvari pa znamo kako ste ovu zemlju i u kom pravcu odveli.
Mislim da vi kao predsedavajući sada nepotrebno dovodite, možda ne želeći naravno, ovu situaciju kada smo taman lepo krenuli po amandmanima, dokazujući koliko ova vlast greši pravi štetu, a sada pričamo o hortikulturi, o tome koliko je neko jak, pri čemu kolega ima stalno tu potrebu da pokaže. Kada ima potrebu, tu nešto ne štima.

Ne.

Zamislite vi da nije bilo rata, sankcija, zamislite vi da niste potrošili 45% bruto društvenog proizvoda, zamislite vi da niste 200.000 ljudi isterali iz zemlje, zamislite vi da za ove dve godine niste 50.000 ljudi otpustili, zamislite vi da 6 milijardi evra niste zadužili Srbiju za dve godine, zamislite vi da ste nešto uradili, umesto što samo pričate o nama. Zamislite vi, kada shvatite da ste vlast, bićete u opoziciji, jer nikako da shvatite da ste vlast. Kada shvatite, tada ćete najzad otići u opoziciju. To je ono što je strašno.
Ne razumem ovakav pokušaj da nekome ko je davao više se spočitava što je davao više. To nigde u Evropi ne postoji, nigde. Ne verujem da u svetu postoji. Vi koji smanjujete prava i licima sa invaliditetom i trudnicama i porodiljama, recimo, u Beogradu i svim drugim ljudima i ukidanjem 13 penzije, vi koji ćete sada smanjiti penzije i plate, vi sada ustanete i nama spočitavate što smo ih podizali. Pa, da li vi slušate sebe? Pa, jeste krivi smo, krivi smo zato što su bile više plate i penzije, nego za vaše vreme. Krivi smo. Vi to pokušajte da objasnite tim radnicima napolju, lepo sam vas molio da izađete sa mnom zajedno da im objasnite kako je divan zakon. Niste izašli. Ja sam izašao.
Što niste išli tamo da im objasnimo što je super zakon, i ministar je mogao sa nama? Ima tamo ljudi koji sigurno ne vole Demokratsku stranku. Ja ne bežim od odgovornosti naše stranke. Ali, ovo nije stranačka stvar. Ovaj zakon će pogoditi sve u Srbiji, ne samo članove stranaka. O tome mislite. Hvala.

Član 106.
Zašto? Znam da ste se menjali tog trenutka, gospodine predsedavajući, ali prethodni govornik apsolutno ništa nije govorio o amandmanu, apsolutno ništa nije govorio o tački dnevnog reda i pričao je o kikirikiju, znajući da su oni sadili pečurke u Smederevu dok su bili na vlasti, znajući da se u ovoj zemlji sipao benzin u plastične flaše dok su bili na vlasti. Sad ja moram da reagujem… Nijednu reč nije rekao o amandmanu.

Ali, nijednu reč kolega nije rekao o amandmanu. To je suština.

Dali smo amandman na član 47, tj. ja sam, sa predlogom izmene ovog člana i sa konkretnim predlogom i rešenjem. Nismo saglasni da se ukine povećanje zarade za rad u smenama, već predlažemo da se uvećanje za rad u smenama izdvoji u posebnu tačku 2a) zakona, kako bi se uvećanje za rad u smenama odvojilo od uvećanja za rad noću. Ovo je iz razloga zato što se u praksi često dozvoljavala i izigravala pravilna primena ovih odredbi, tako da zaposlenom poslodavac nije pružao puno pravo na ukupno uvećanje zarade po dva osnova, i po osnovu uvećanja za rad u smenama od 26% plus uvećanje za rad noću od 26%, u slučaju ako noćni rad zaposleni radi u smenskom režimu rada.
Predloženim izmenama omogućeno je poslodavcu da uopšte ne isplaćuje zaposlenom uvećanje zarade za rad u smenama. Jasno je da rad u smenama nije i ne može biti isto što i rad u jednoj smeni. Potreba zaposlenih, koji rade noću i u različitim smenama, drugačija je od onih koji rade u samo jednoj smeni. Oni nikako ne mogu, po našem mišljenju, imati istu zaradu, ali to očigledno Vlada ne smatra i ne doživljava na pravilan način, čim je ovu izmenu predložila i kojom se faktički ukida rad u smenama.
Ukidanje obračuna minulog rada za svaku punu godinu, rekli smo puno o tome, ostvarenu u radnom odnosu ne samo kod poslednjeg poslodavca je suštinski uvedeno da bi poslodavac uštedeo i na taj način značajno oštetio radnike, a o čemu smo dosta govorili tokom prethodnih amandmana. Hvala.

Opraštam vam gospodine Arsiću tu duhovitost, zato što želim da dam čistu peticu vašem poslaniku koji je sjajno uradio domaći zadatak. Ja ću imenovati zemlju kada vi jednog stručnjaka za radno pravo imenujete, a da nije gospodin Babić.
Druga stvar, takođe hoću da kažem da ste morali reagovati, jer očigledno prethodni govornik nije slušao. Razumem zašto nije slušao, zato što je morao da piše literarni rad, ali čuo bi da mi predlažemo detaljnu izmenu ovog člana, ne tražimo da se briše.
On je rekao, citiram – kao što sve brišete. Nije tačno. Pogledajte amandman. Imamo detaljan predlog. To sam vrlo jasno objasnio kroz obrazloženje ne želeći da idem u sve detalje koje smo predložili da se promene u samom amandmanu.
Dakle, ponovo ljudi pričaju mimo amandmana i onda se ljute kada spomenemo aleje. Mislim da to nije korektno i da pokušaju da se vrate u suštinu ako znaju šta je to. Hvala.

Povređen je član 106. i 107.
Prethodni govornik je pričao o drugovima i drugaricama i Edvardu Kardelju. Vi ste ga pustili da priča o tome i tek na kraju se dotakao suštine amandmana. Vidite onda kako se nepotrebno pravi tenzija.
Znate, i ne bi meni smetalo to drugovi i drugarice i Edvard Kardelj, ne bi. Ali, mi smeta kad neko kaže da smo mi, misleći na nas demokrate nekad bili žestoki liberali, a sada smo nešto drugo. A, ne vidi šta je on bio, a šta je sada. Kada vidiš prvo deblo u svom oku onda pričaj o trunu u tuđem. Mi smo bar stranka koja je znala da život nije statična stvar i da je Berlinski zid pao i da je pao 1988/89. godine i da ratovi nisu bili potrebni.
Ali, da vi kao predsedavajući dozvolite ovo propitivanje ideološko i prišivanje Edvarda Kardelja nama, zato što smatramo da je ovaj zakon vrlo štetan i mnogo gori od Đinđićevog zakona. Vi sada pričate o tome da mi treba da pričamo ovde svi o nekim amandmanima. Mislim da to nije dobra praksa i molim vas da ovako nešto ne dozvolite, već da se vratimo na suštinu i raspravljamo o onome šta je ko predložio, a ne šta je ko ideološki, jer to nije zgodno za ljude koji to potežu. Hvala.

Predložio sam da se član 115. menja i da sada glasi da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad od 30 dana i to: najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno i  u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost, itd. ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, održavanjem trudnoće, porodiljskim odsustvom, odsustvom radi nege deteta i odsustvom radi posebne nege deteta, ako zakonom nije drugačije određeno.

Naime u članu 51. Predloga zakona propisana je i izmena visine naknade zarade u članovima 114. do 116. Zakona o radu, pa se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci umesto sadašnjih prethodna tri meseca, što mi smatramo da je mnogo povoljnije za zaposlenog.

Za vreme privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu, godišnjeg odmora, državnih i verskih praznika i slično, zaposleni treba da prima zaradu kao da radi, jer ne sme da trpi štetu zbog nastupanja ovih okolnosti koje niti je izazvao, niti može na njih da utiče.

Sadašnje zakonsko rešenje, zarada u prethodna tri meseca je manje štetno za zaposlenog nego prethodno predloženo, posebno ako uzmemo u obzir eventualno smanjenje zarade u prethodnih 12 meseci. Hvala.

Ništa ne zameram kolegi, pošto i on nije dobre članove citirao, a i stvarno mislim da je to nikakav problem.

Potpuno ste pogrešne članove citirali sada na kraju. Važno je da smo Petrić i ja dosta kvalitetno amandmanski pokrili veoma loše odredbe koje se ovde predlažu, a mnogo je manje bitno da li je o delu izmena govorio ja ili on.

U suštini, mislim da moram da odgovorim samo na ono pitanje – šta znači briše se? Ima nekih predloga izmena i dopuna Zakona o radu koje prosto smatramo da moraju da se izbrišu, jer je nemoguće amandmanski da se poprave. One su u svojoj suštini, u temelju suprotni onome u programskom, ideološkom, ljudskom, humanom smislu za šta se zalaže DS. Ako me pitate za motivaciju, to je motivacija.

Ima nekih amandmana koji daju jasna alternativna rešenja. Izvinite ako sam pogledao u vašem pravcu. Sve vreme centriram onaj ugao tamo na krovu, ali eto, nekad mi pogled skrene. To su valjda te emocije što spominju i mislim da je to jako važno da se objasni.

Nije ovde tema, i vi to znate, gospođo predsednice, rasprava o tome šta opoziciju motiviše da predloži u okviru amandmana. Nismo ovde ni na kakvom ispitivanju. Koliko ja razumem, vi možete da date kontra predlog i da kažete – ne valja vaš predlog i da kažete zašto, ali ne čujem zašto, niti čujem kako ćete smanjiti mogućnost da se neko otpusti, niti čujem kako ćete vi naterati privatnika da nekog ne otpusti, niti čujem kako mislite da motivišete nekog da napusti nekog poslodavca u poznim godinama i ode kod novog ako nema ono što ismejavate, a zove se minuli rad. Pa, gledaće da ostane do kraja samo da zadrži višu platu. To je prosto i jednostavno. Zaista sam pokušao kroz odgovor da preciziram stvari i da više ne razgovaramo o tome šta je motiv za donošenje nekog amandmana.

Samo da budem precizan ovaj put. Mi predlažemo da se briše ovaj član, što znači u prevodu da ostaje član kakav je bio i do sad u Zakonu o radu. Smatramo da bi se usvajanjem ovog amandmana omogućilo i sprečilo da se zaposleni dovede u nepovoljniji ekonomski položaj, jer se predloženom izmenom zaposlenom otpremnina pri odlasku u penziju smanjuje sa tri na dve prosečne zarade, što je zanemarljiva ušteda za poslodavca, a složićete se, veći udarac na zaposlene koji će prvu sledeću nadoknadu dobiti tek po dobijanju rešenja o penziji.

Tražimo da se promeni tekst člana 65. i da on glasi da se zaposlenom isplati otpremnina u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, a ta otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku završenu godinu u radnom odnosu, osim u slučaju da je zaposleni već ostvario pravo na otpremninu zbog prestanka radnog odnosa po osnovu viška zaposlenih kod prethodnog poslodavca.

Dakle, predloženim amandmanom dolazi se do pravičnijeg rešenja i otklanja se nepovoljniji položaj za mlade i one koji zbog prirode posla često menjaju poslove i poslodavce. Predloženim amandmanom štite se sve kategorije zaposlenih i isplaćuje pravična otpremnina koja iznosi zbir trećine zarada za celokupan radni staž, a ne samo za staž kod poslednjeg poslodavca, kako je to predloženo od strane predlagača izmene zakona.

Nismo za to da zaposleni više puta primi otpremninu za isti period rada, tako što bi menjali poslodavce, ali nismo ni za to da se svaka otpremnina svede na nekoliko godina rada kod poslednjeg poslodavca, što će biti slučaj usled rešavanja pitanja zaposlenih kod preduzeća u restrukturiranju. Zaposleni koji su već dovoljno svedeni sami na sebe, bez osnovnih prava na rad i normalne zarade, sada kada ih u paketu ekonomskih mera reše otkazima, isti koji budu imali sreće da se pod stare dane zaposle, ukoliko i tu budu proglašeni za višak, snaći će svečani odlazak po otpremninu u visini jedva jedne zarade, koliko bi imao za tri godine radnog staža kod novog poslodavca. Zato smatramo da nije pravedno i predlažemo ovu adekvatnu zamenu. Hvala.

Moram da se zahvalim dr Orliću na konstruktivnom nastupu i razgovoru oko suštine amandmana, a ne oko nekih drugih stvari, ali moram da naglasim da ja i dalje ne vidim bilo kakvu konekciju između zakonskih rešenja koje je Vlada, koju podržavate, predlaže i upravo o tom zapošljavanju koje stalno ili zaposlenju, kako je gramatički ispravno, koje stalno ističete u ovoj Skupštini.

Molim vas da mi objasnite kako će ova odredba dovesti u povoljniji položaj, dovesti do većeg stepena zaposlenja građana Srbije? Ja i dalje ne razumem. Šta je problematično u amandmanu koji kaže – da ne treba, osim ako je ostvario otpremninu na osnovu viška zaposlenih, dakle, mi izbacujemo zloupotrebu sa stola, a ostavljamo odredbu koja daje trećinu po godini koja je navršena.

Baš zato da bi pokušali da spasemo ljude koji su u preduzećima u teškoj situaciji, i koji će na osnovu ovakve odredbe doći u znatno nepovoljniji položaj nego što su bili do sada, što je ako ja vas razumem u skladu sa vašim programskim konceptom. Ali, ne mogu da razumem kako ne vidite da je baš usmereno na te ljude koji su najviše patili u poslednjih 20 godina u našoj privredi.

Ti ljudi će biti pogođenim ovim, jer će gledati po svaku cenu da ostanu i po svaku cenu da se grčevito drže za to mesto. Nećete pospešiti dinamiku zapošljavanja. Ja to ne vidim.

Molim vas da mi malo empirijski ili na neki drugi način pokažete vezu između recimo, ove odredbe i novog zaposlenja. Hvala.

Ne treba da tolerišete ovakvo podsmevanje radnicima u Srbiji. Mislim da nije korektno, ali vidim da se sjajno zabavljate. Jako vam je zabavno i jako vam je smešno, stvarno.

Dakle, ova odredba uvodi da zaposleni može do 45 dana godišnje biti premešten na druge odgovarajuće poslove bez aneksa o radu, tačno je. Odredba stvara mogućnost za zloupotrebu i mobing o kojem nije govorio kolega. Mi zbog toga predlažemo brisanje ove odluke.

Dakle, zadržava se ista plata, premešta se na drugo mesto, a odredba zakona o mobingu su u praksi, pokazalo se, potpuno ne primenjive, jer je to tema koja se u Srbiji, naročito u Srbiji, teško dokazuje i sankcioniše. Ukoliko poslodavcu omogući da premešta zaposlene na druge poslove kako mu je volja, a kako smo zabavno i žovijalno slušali malopre, ovo može biti odličan sistem kojim će poslodavac da mobinguje zaposlene i dodatno ih pritiska i zato smo smatrali da ga treba izbrisati, a ne da ovde pravimo pozorište u kući da ne kažem nešto drugo.