Zaposleni koji daje po ovom članu koji vi predlažete, specijalisti SNS, zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze…

Specijalisti iz Vlade – SNS…

Zaposleni koji daje otkaz jer je poslodavac učinio povredu svoje obaveze, mora da ima sva prava kao i u slučaju nezakonitog otkaza od strane poslodavaca.

Zakon je do sad zbog nepoštovanja obaveze poslodavca prema zaposlenima, davao pravo zaposlenima da otkažu ugovor o ovakvom radu i da pored toga imaju sva prava kao i u slučaju da im je nezakonito prestao radni odnos.

Ukidanjem ove odredbe, predlagač zaposlenih, čija su prava iz radnog odnosa na bilo koji način nezakonito ugrožena od strane poslodavca, dovodi u nezavidan položaj da se ne zna može li on da dokazuje da je na davanje ovakvog otkaza poslodavcu bio prinuđen, što bi svakako bio nezakonit prekid radnog odnosa sa svim svojim posledicama.

Možda je ovo bila i direktna namera predlagača, ne bi li se zaposleni prinudio da trpi sve moguće nezakonite radnje iz radnog odnosa od strane poslodavca, bez prava na bilo kakvu sudsku zaštitu zbog ovakvog odnosa poslodavca prema njemu, jer to je budućnost u koju verujemo. Hvala.

Ne mislimo da su svi poslodavci loši, ali, ponavljam, naša dužnost je da pokušamo da onemogućimo one koji jesu da to budu u mnogo višem obimu, svih nas zajedno. Nemojte da inputirate ono što nije rečeno.

Član 75. se briše po našem predlogu zato što predloženim rešenjima se dodaju novi razlozi za otkaz. Precizirani su neki od slučajeva koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze - neopravdani izostanak sa posla, alkoholisano stanje, davanje netačnih podataka, itd. i na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u zdravstvenu ustanovu, što po nama može da bude osnov za ono što se zove legalni mobing poslodavca.

Ja mislim da bi se predloženim amandmanom postiglo zadržavanje postojećih razloga za otkaz i forsiranje ugovaranja većih broja razloga za otkaz kolektivnim pregovaranjem i kroz zaključivanje kolektivnih ugovora spram specifičnosti delatnosti kod svakog pojedinačnog poslodavca ili grane. Dakle, to je ono što bi bilo mnogo korisnije u ovoj situaciji, a ne ova dosta nejasna stvar koja može otprilike, ako se najgrublje tumači, slažem se, da određenu osobu koja vodi određenu firmu mu da to oružje u ruke da nekoga pošalje kod lekara kad god mu padne na pamet, zato što on procenjuje da je taj neko alkoholičar ili koristi opojne droge. Slušajući neke ljude, to možda i nije toliko teško pomisliti. Hvala.

Dakle, član 106. drastično ste tolerisali izlaženje iz teme, čime ste otvorili nepotrebno, čini mi se krug nepotrebnih replika i plus je još govornik govorio čak minut i 15 sekundi duže od onoga što je Poslovnikom predviđeno.

Samim tim nismo mogli da čujemo kakav je to problem u „Beopetrolu“ koji je privatizovao gospodin Siniša Mali, pa se tamo zaposlio, pa ga je sramota da to stavi na svoj sajt.

Ja sam baš hteo da čujem šta je problem sa „Beopetrolom“? Jedva čekam to da čujem. Jedva čekam da UBPOK počne radi ono što ovi rade sada.

Znate vi šta će tu sve da bude predsedavajući?

Smatramo da ovaj član treba da se obriše, zato što se predlogom jasno omogućava poslodavcima da svojevoljno daju otkaz zaposlenima koji ne ostvaruju nijedan razlog za otkaz, kako je to zakonom predviđeno, ali su žrtva slobodne volje poslodavca da im ovako nešto i bez razloga učine. Ovo zato što se neko proglašava viškom, ali se na isto radno mesto već u roku od tri meseca prima novozaposleni. Tri meseca je, složiće se sve kolege, pa i ako ne kažu, smešno kratak period u poslovanju, čak i u domenu npr. malo dužeg bolovanja, što svaka delatnost i radno mesto može da istrpi.

Usvajanjem ovog predloga izmena omogućava se fingiranje otpuštanja zaposlenih po osnovu viška, što u kombinaciji sa izmenom visine otpremnine više nego jasno i povoljno deluje isključivo na poslodavca, da radi sa sudbinama zaposlenih šta i kako mu se prohte. Ovim će se omogućiti da zaposlenog otpusti poslodavac kome se on ne dopada jer se i nesimpatično osmehuje, a možda je i član Demokratska stranke. Hvala.

Predloženim izmenama povećava se rok zastarelosti prava na davanje otkaza ugovora o radu od strane poslodavca u slučaju povrede određenih radnih obaveza, čime se opet poslodavcu omogućava da čak i u roku od godinu dana od nastalog događaja, kada je možda sve i zaboravljeno i čak nema ni posledica po poslodavca, zaposlenom da otkaz po ovom osnovu. Ovo je još jedan način indirektnog pružanja podrške i usluga poslodavcima i mogućnost da bez problema zaposlenom ekspresno da otkaz, iako ne postoji realan razlog za tako nešto.

Što se tiče svih ovde deklamovanih levičara, i SDPS i SPS i PUPS, mislim da debelo moraju da razmisle šta ovo konkretno znači, za šta kažete da dižete ruku i za kakav zakon. Nemojte sada za šest meseci da se svi pravite da niste bili za ovaj zakon. Hvala.

Član 82. stav 1. mora da se obriše. Ja vas molim da prihvatite ovaj amandman. Ova stvar je toliko neprecizna, sa te strane, a sa druge strane, kako smo vam pokazali, potpuno je jasno, jer jasno piše – ako ne ostvaruje rezultate rada i još nekoliko stavki.

Vi na ovaj način, kroz ovu odredbu privi put u naše zakonodavstvo uvodite situaciju da porodilja, trudnica i osoba koja ima pravo na negu zbog dece, može biti otpuštena. Privi put se ovako nešto uvodi. Nije sada to samo problem, nego je problem što je gospodin dr Nebojša Stefanović podneo zakon ovde o zaštiti dece u kojem je predvideo da je ovo nemoguće i vi ste u koliziji sa zakonom vašeg doktora, koji je ovo doneo u Skupštini i svi smo glasali za to, i ako smo znali da čovek samo kodifikuje samo ono što postoji u drugim zakonima. Tada smo vam govorili što to radite? to se zbog marketinga, ali hajde, ali sada idete i protiv toga ovom odredbom. Ljudi, ja ne znam da li ste svesni, bilo je toga i ranije, ali što kaže kolega Marko Đurišić, bilo je nezakonito. Sada će biti zakonito. Zašto i do koje meri svi vi, i vi koji ste kao levičar, i vi koji niste levičari možete da dozvolite ovu situaciju.

Gospodine predsedavajući, ja vidim kako me gledate, da se slažete samnom. Pa bar hajde to potvrdite. Hvala.

Gospodine generale, ja ću svakako da …

(Narodni poslanik Zoran Babić, sa mesta: U kojem vremenu, samo mi recite u kojem vremenu, kako kršite Poslovnik?)

Repliku na to što ste se obraćali direktno podnosiocu amandmana.

Da li možete da mi vratite vreme?

Ne mora niko da se boji ko radi odgovorno, pošteno, savesno. Inače, to se zovu pravni standardi, za one koji ne znaju. To je ono što mi ne znamo ko će, ako nije iz Centralne otadžbinske uprave, da utvrdi šta je savesno i odgovorno. Ali ono što je nesumnjivo utvrđeno sada, jeste da su i trudnice i šefovi sindikata i porodilje u istoj korpi. Nema nezaštićenih.

Da, po amandmanu.

Dakle, šta je suština? Da pokušamo da vratimo razgovor u onome što jeste predlog, uz komentar da Ajhman nije bio komandant logora, bio je zadužen za više logora, ali dobro.

Ja ovde primećujem da imamo jedno dubinsko nerazumevanje i nepotrebne emocije i nervozu. Vlada je smislila situaciju u kojoj je stavila zarez nakon suštinske odredbe koja je do sada onemogućavala otkaze za porodilje, trudnice i žene koje po prirodi nisu na poslu, ali je dodala Vlada zarez i rekla – osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stav 1. koji kaže: „Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslovima na kojima radi…“ Trudnica, porodilja? Da li razumete? Onda ja shvatam zašto neko ovde ustane pa viče, pa je nervozan, pa priča o mržnji, pa o privatizacijama. Pa, ovo je suština.

Ima među vama dosta lekara, časnih ljudi. Zamislite šta ovo stvarno znači? Ovo stvarno znači da žena koja je po prirodi svog stanja kod kuće, na osnovu ove odredbe ima pravo da je čovek otpusti. Tako piše. Ja ne izmišljam ovo. Znači, to je cela filozofija. Sve ostalo jedan, čini mi se često nevešt pokušaj da se izvrda odgovornost.

Ljudi, usvajate stvar koja je u koliziji sa zakonom koji smo mi doneli na predlog dr Stefanovića, doktora nad doktorima, koji je to ovde podneo i mi svi glasali za to. Zašto onda ovu stvar izglasavate koja je u suprotnosti? Vrlo jednostavno pitanje, čak retoričko, pošto ne očekujem odgovor. Hvala.

Čekajte, ovde to jasno piše. Zašto je to…

Hvala, gospođo predsednice. Ovo je poslednji amandman po kojem se javljam danas.

Smatramo da član 88. treba da se briše zato što se ovim članom ukidaju ranije zagarantovana prava radnika na delotvornu i blagotvornu sudsku zaštitu. Konkretno, predloženim brisanjem člana 195. stav 3. ukida se dosadašnji rok od šest meseci za donošenje pravosnažne sudske presude u radnim sporovima. I ne samo to. I pored činjenice da nije bilo imperativnog karaktera, nije bilo jasno definisane sankcije za njegovo kršenje, postavljeni rok od šest meseci bio je ipak jaka psihološka brana još masovnijem otpuštanju zaposlenih.

Sada, pošto se to briše, sudovi imaju, inače ovako ne delotvorni i u jako lošem stanju, neograničen rok da drže ljude koji imaju radni spor u jednom iščekivanju i nerešenom stanju na jedan krajnje trajan način. Nesavesni poslodavac morao je bar da razmišlja da li će tužba radnika doći u ruke retko savesnih sudija, koji su pritisnuti zakonskom odredbom gledali da suđenje ipak okončaju u propisanom roku ili bar isti ne probiju u značajnoj meri, te se radnik mogao bar nadati i koristiti ovaj rok kao moćno oružje apela na svest i savest sudija.

U ovim okolnostima kada se briše svaki vremenski reper za okončanje spora, kada se dosadašnja samovolja pravosudnog sistema i njegovih delova u brzini rešavanja istih praktično legalizuje i dovodi do nivoa apsolutne samovolje, radnici gube svaki oblik delotvorne pravne zaštite i sigurnosti. Put za masovna protivzakonita otpuštanja radnika oličeno u fingiranim stečajevima i navodnim tehnološkim viškovima potpuno je otvoren.

Doslovce, u ovom slučaju, kroz ovu odredbu, ništa mu više ne stoji na putu. Moram da kažem da, recimo u Nemačkoj, na koju se rado pozivamo, taj rok za rešavanje radnog spora je svega nekoliko nedelja. Hvala.