Gospodine predsedavajuću, odgovaram ministru Krstiću.
Dozvolili ste da pet poslanika SNS, znam da ste navikli pet na jednog, i sada je njih pet govorilo 20 i nešto minuta, a ja trebam u dva minuta da odgovorim. Kome i odakle da počnem u ovoj bujici besmislica koje smo čuli?

Ne samo da je mene pomenuo gospodin Jovičić, već su i druga dva govornika pomenula DS nakon toga, između ostalog. Zaboravili ste da se pre toga ministar meni obraćao i imam pravo da odgovorim ako nisam zadovoljan sa onim što sam mu postavio kao pitanje. Dakle, zaboravljate dva ključna osnova i molim vas da mi vratite vreme.

Hvala.
Dakle, gospodine ministre, te kazne koje spominjete, one nisu za neregistrovana pravna lica, već za registrovana pravna lica u zakonu. Niste bili precizni u tom smislu.
Znate da vam u članu 178a piše da će se kazniti pravno lice do dva miliona dinara ako nema neki papir. Da li vi mislite da je to normalno? Da li vi mislite da može tako da funkcioniše naša inače rasturena privreda?
Ono što sam zapamtio je da je jedan govornik pokušao, naravno, tradicionalno da zloupotrebi govor DS, bilo koga, da smo mi protiv penzionera. Mi nismo protiv penzionera. Mi samo tvrdimo da, osim što ste uništili privredu, imamo nažalost više penzionera nego zaposlenih ovog momenta. Ne daj bože da neko hoće da ukine penzionere, ne bi imao ko da hrani Srbiju. Od vaše vlasti ljudi čekaju da dobiju penzioneri prinadležnosti da bi mogli da kupe hleb. To je slika vaše Srbije danas.
Nemojte vi o rupama, ministre, molim vas. Vi kažete kakvu ste vi rupu zatekli od prethodnika iz vaše vlade, gospodina Dinkića. Zamislite vi to, vi koji imate rupu tradicionalnu skoro dve milijarde evra u budžetu, vi nama pričate. Pa za vas je Mirko Cvetković bio Kisindžer, mada se on nije bavio ekonomijom. Ali, hoću da kažem, nemam jači izraz, jer vaši neoliberalni i ekonomski idoli nemaju toliko snažna imena.
Ono što sam primetio, moram da vam kažem da bih voleo…

… da poreska uprava nešto uradi oko velikih poreskih dužnika i tajkuna bliskih režimu i da nam kažete šta ćete tu konkretno da uradite oko ljudi koji su ogromne sume dužni da plate poreza ovoj državi i šta ćete sa njima … (Isključen mikrofon)

Molim vas, rekli ste i da smo siledžije i rekli ste da smo lopovi i svašta ste rekli, samo niste rekli …
(Zoran Babić, s mesta: Ko je rekao?)
Jeste, rekli ste. Pazite, idete po tankoj liniji uvreda već. Samo nam niste rekli kako su žute, zle demokrate napravile ovoliki deficit? Kako su demokrate napravile zaduženja od šest milijardi evra? Kako su zle demokrate napravile povećanje, sve govorim u odnosu na Cvetkovića, broja nezaposlenih za preko 50.000? Kako su napravile ovolike gubitke? To nikako da nam odgovorite. Koji ste vi to kokošinjac u Srbiji napravili? Za sve te pare ništa, ni jedan. To morate na kraju da nam kažete. Vrlo je jednostavno pitanje.
Pošto vidim da će se gospodin Jovičić javiti, dakle, pitao sam da li ste svesni da se ovim zakonom ukidaju prerogativi ovlašćenja lokalnih samouprava, koje su jedine po Ustavu i zakonu ovlašćene da vrše nadzor, kontrolu poreza na imovinu? To sam vas pitao, a ne da nam pričate o Đilasovom budžetu. Pa vi ste kroz izveštaj dokazali da je Đilas zadužio Beograd 400 miliona i da je imao suficit četiri milijarde dinara u budžetu. Budite precizni kada već ustajete.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nije tačno.)

Dakle, nije korektno. Rekao sam ime jednog velikog državnika, uz moje neznanje da navedem nekog iz ekonomske oblasti, jer su vaši heroji meni neprihvatljivi. Ali, postoji jedan novi, zove se Mendelson, koji je sada unajmljen, citiram – jer je Bler mnogo skup, pa dobijamo čoveka, ovo građani moraju da znaju, koji je rekorder po broju afera u evropskoj politici i koji će kao i Štros Kan, kao i Guzenbauer, raditi za džabe.

Ako je Cvetković Kisindžer, onda ste vi svi Mendelsoni.

Gospodine predsedavajući povređeni su članovi 106. i 107. Zašto? Vi ste opomenuli mene u ovom slučaju i to je uredu, ali ste istovremeno dozvolili da nekoliko govornika pre mene izrekne tako gnusne stvari bez ikakve reakcije, uključujući spominjanje nekih ljudi koji su u zatvoru i dovođeni u vezu sa DS, sa kojom nemaju nikakvu direktnu vezu, niti članstvo, niti bilo šta.
Ko su ti poslanici da oni tumače ko je u zatvoru, zašto i po kom osnovu, uz najgnusnije optužbe. Onda misle da ovde svi treba da budu mirni kao bubice i da ćute, a ja sam se samo pozivao na ne selektivnu borbu protiv korupcije koju je gospodin Vučić najavio. Zašto se plašite onoga što je premijer Srbije najavio? Citiram premijera Vučića, a vi tražite opomenu za mene, pa kako to može?
Dakle, molim vas, bilo je jako puno uvredljivih stvari, jako puno pretnji, jako puno teških kvalifikacija za celu političku grupaciju i dovođenje u veze sa direktno ljudima koji su u zatvoru. To nije ni korektno, ni civilizovano, ni ljudski. Ako je neko viknuo, ja u ovom slučaju jesam i znam zašto sam to uradio. Ne zato što sam nervozan, nego zato što smatram da treba da ta borba bude ne selektivna, pa kada to napomenem onda se vi ljutite još više. Mislim da je nepotrebno i mislim da su poslanici reagovali suviše emotivno na nešto što je u krajnjem slučaju politika vaše stranke. Hvala.

Hvala gospodine što ste to naglasili.
Gospodine ministre, poštovane kolege, imamo jednu već viđenu situaciju koju, Vlada po hitnom postupku donosi zakone u Skupštini Srbije, a na žalost, predstavnici većine u Skupštini se bave definicijom i školskim časovima kojima nam objašnjavaju ovde šta su to službe i čemu one služe. Mislim da je to nepotrebno gubljenje i resursa i vremena i energije i svega ostalog, kada je jasno da se izmena Zakona o BIA donosi pre svega zbog jasne odluke Ustavnog suda i u tom smislu članovi 13, 14. i 15. su menjani i kao što su moje kolege već napomenule, sve što je problematično u tom smislu, moram da podvučem nekoliko stvari.
Prvo, da se ostalo samo na preciziranju mera, ovaj zakon bi dobio apsolutnu podršku u Skupštini Srbije i ne bi bilo nikakvih problema. Međutim, mi smo odmah uočili nekoliko vrlo problematičnih stvari koje samo još više utvrđuju naše uverenje da je potrebno u najkraćem mogućem roku doneti novi zakon o BIA, što verujem da se i ministar slaže, i da se slažu i poslanici većine koji su o tome govorili danas.
Mislim da je trebalo menjati sporne članove i trebalo je ostaviti onaj dodatak koji je kolega Šutanovac spomenuo, osim u stanu, zato što smatramo da je nešto što se utvrđuje ustavno načelo i ustavno pravo građana, a nikada nije zgoreg ponoviti, pa makar i u Zakonu o bezbednosti, a naročito u Zakonu o BIA.
Mislim da je nejasno, neprecizno i nedovoljno objašnjeno zbog čega se sada podnosi zahtev od direktora BIA predsedniku Višeg suda, a ne Vrhovno-kasacionog suda. Znam da se radi o stvarima koje su vezane za organizovani kriminal i mislim da je potpuno jasno, čak i nekome ko nije pravnik, ko je laik, šta je Vrhovni kasacioni sud i jeste jedno načelo pravno koje je nasleđeno iz prošlog sistema. Smatram da kao najviši sudski organ u državi, posle Ustavnog suda, daje određenu sigurnost građanima da će se neke stvari raditi sa višim stepenom ozbiljnosti.
Ja vas molim da nam kažete zbog čega, još jednom da nam ponovite i precizirate, idemo na viši sud, na predsednika višeg suda, a ne Vrhovnog kasacionog? Zbog čega je bilo neophodno, kao što smo već pitali, da se uvodi žalba direktora BIA, čime BIA postaje stranka u postupku, što sa jedne strane odugovlači postupak, a sa druge strane dovodi do nečega, ne znam da li je ovde govoreno, da jedan državni organ ulazi u sudski spor, sa sudskom vlašću i njenom suverenom odlukom, a smatramo da je sudska vlast apsolutno iznad ostalih odluka koje se donose u ovoj zemlji.
Nije nam jasan ovaj institut. Ako ja dobro razumem, ni u BIA to nije naišlo na neku podršku, niti razumevanje. Smatramo da će to dodatno otežati postupke i odugovlačiti ih.
Mislim da imamo još jednu problematičnu odredbu o čemu se takođe govorilo, a to je taj postupak koji se sprovodi u slučaju da BIA dođe do određenih informacija, pa ih dostavlja tužilaštvu. S obzirom na to da smo kroz zakone uveli tužilačku istragu, smatram da je to u redu, ali ovde se taj predkrivični aspekt gubi i na BIA ostaje suvereno pravo da ona informaciju samostalno donosi, mimo MUP, mimo istražnih radnji, nego direktno na tužilaštvo, čime se na neki način stvara nejednakost u pravnom poretku i nejednak način tretiranja krivičnih dela. Mi ne živimo u savršenom društvu, može doći i do zloupotreba ovog instituta.
Postavljam tu znak pitanja, uz veliki problem po nama, od ova dva dana za BIA i dva dana za sud, što su četiri dana praznine. Tu smo se složili, jer je bilo raznih primera i od rešenja za penzionisanje i svega ostalog i mislim da je to jedan predug period u kojem se ostavlja mogućnost za eventualne zloupotrebe.
Osim što je neophodno doneti novi zakon o BIA, treba napraviti mehanizme bolje kontrole nego kao što sada postoje.
Treba apsolutno i tu se slažem i sa kolegom iz većine koji je o tome govorio, stvoriti posebnu službu koja bi se bavila merama prisluškivanja i koja bi bila izmeštena iz sadašnjih bezbednosnih službi u Srbiji. Ta ideja je, sada ima puno očeva, a mislim da je ideja gospodina Šutanovca, ali u svakom slučaju, to je dobra stvar, kao što mislim da UBPOK moramo izmestiti iz MUP i staviti ga u Ministarstvo pravde.
To su stvari koje su prave suštinske reforme i to je ono što apelujemo na Vladu da što pre uradi. Dok se to ne uradi, i kontrola i primena sredstava će biti otežani i sve što se dešava u Srbiji kroz tabloide i kroz sve što gledamo svaki dan će se nastaviti u ovoj zemlji.
Da dodam i to, što sam zamerao i prethodnoj Vladi pa i onoj koja je bila Demokratska stranka, da je Srbija verovatno jedina država u Evropi koja nema obaveštajnu službu i da BIA ima obaveštajni segment, ali da taj segment zbog nasleđa i zbog, da kažem, nedovoljne kadrovske opremljenosti i ako hoćete i tehnički i svega ostalog je uvek nekako bio zakržljao i u povoju. Svaki profesionalac će to da potvrdi.
Nije normalno da Srbija nema obaveštajnu službu. Ta služba mora da se formira i treba da bude nezavisna ako imamo tri bezbednosne moramo imati obaveštajnu službu, koja po meni treba da bude i čak izvan Ministarstvo spoljnih poslova kako je bilo do, po meni, potpuno pogrešnog, nepotrebnog, štetnog ukidanja obaveštajnog segmenta u Ministarstvu spoljnih poslova, što je urađeno za vreme ministrovanja gospodina Vuka Draškovića. Smatram da je to u velikoj meri jednu državu srednje veličine kakva je Srbije oduzelo, čini mi se, normalne instrumente koje je imala u svojim rukama.
Šta sad? Sada operativci BIA-e koji su se ceo život bavili kontra-obaveštajnim radom, koji su ceo život karijeru bavili bezbednošću, sada treba od tih ljudi da pravimo obaveštajce. Jako teško. Ne kažem da nema takvih ljudi. Smatram čak da mnogi od njih vrlo profesionalno radi i taj deo posla ali to je jedan snažan pritisak na tu službu. Mislim da generalno to ide u skladu sa našim namerama da službe bezbednosti treba prepustiti profesionalcima i da se politika u to ne sme mešati. Na nama je da stvorimo uslove da oni rade nezavisno i da rade svoj posao neopterećeni političkim razlikama, zloupotrebama koje su postavljale ili stavljanjem službe u službu određenih političkih interesa čega je bilo uvek u Srbiji.
Naravno, onda na to dodate jednu poslovičnu srpsku fascinaciju službama bezbednosti koja se nažalost ne proteže samo u dramskim tekstovima i u našim pozorištima, već se proteže i u političkom životu pa i u ovoj Skupštini kakvoj smo ovde danas i onda imamo jedan endemski problem naše zemlje gde se svaki problem koji se javi u društvu lako objašnjava – to je služba uradila, to je služba dopustila, to je služba slušala, čime pokazujemo nezrelost kao društvo. Treba se osloboditi fascinacije službama bezbednosti i pustiti ih da rade svoj posao na profesionalan način.
Mislim da je po meni vrlo štetno, loše, čak skandalozno što je jedan poslanik većine rekao, da, citiram: „Treba staviti pravo na bezbednost ispred ličnih prava građana“. To je veliki problem, to ne sme da se kaže. Lična prava građana, prava i slobode ne mogu biti nikada stavljeni iznad bilo kojih drugih prava, osim u slučaju kada se uvede vanredno stanje, a zna se kada se ono uvodi i pod kakvim teškim okolnostima, a čak ni tada ne smeju da se narušavaju ljudska i građanska prava. To je žalosno zato što među vama ima ljudi koji još uvek nisu naučili lekciju koju premijer upravo pokušava da vas nauči.
Mislim da u svakom slučaju ovaj zakonima manjkavosti. Mi ćemo kroz amandmanski proces tražiti priliku da se popravi. Mi smatramo i drago nam je da tu postoji razumevanje da je potreban nov zakon o BIA. Mi tražimo da se ove stvari stave u tekst zakona, naročito oko povredivosti stana. Mi tražimo da se prestane sa praksom zloupotrebe službi. Mi tražimo kao DS da se najzad otkrije ko je, kada i zašto prisluškivao predsednika države, a kako čujemo i premijera?
To su opasne stvari. Ako premijer nešto govori u privatnom razgovoru, a to se posle pretoči u određenu aktivnost koja je apsolutno na štetu njega i njegove porodice i države, ko god da je premijer ove zemlje, to ne sme ostati sada ne istraženo.
Takođe smatramo da je ogroman problem ove države, veliki problem što nemamo koordinatora u službi bezbednosti. Gospodin Vučić se povukao sa tog mesta. Taj institut je uveden zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Možda je on sebe prevazišao, možda više nije potrebno, možda treba naše službe pustiti da rade svoj posao, ali i tada smo vam govorili da to radite iz ličnih razloga da bi ste ojačali funkcionisanje i ulogu gospodina Vučića. Sada kada se on povukao sa čela sa mesta koordinatora službe bezbednosti, šta se sad dešava? Šta se sada dešava i ko koordinira?

Da.
Dakle, tema je to, poštovani građani i narodni poslanici, da u ovom trenutku građane Srbije može da prisluškuje tri ili četiri službe i od te tri – četiri službe ne postoji koordinacija ko koga sluša i zašto. Oni nastupaju ka sudskoj vlasti, ali ne ka izvršnoj vlasti na jednak način u punoj koordinaciji, pogotovo sada kada je gospodin Vučić dao ostavku, to je ogroman problem.
Postoje i nezvanični načini prisluškivanja, koji se rade bez odobrenja suda sa ciljem verovatno da se ostvare neke političke koristi, to je naravno van zakona i vi to znate. Ako može svaki građanin da kupi opremu za prisluškivanje, onda vam je jasno šta to znači konkretno. To je užasan problem i to predstavlja flagrantno kršenje prava građana Srbije, ne samo državnih funkcionera, već svakog građanina.
Dakle, u ovom trenutku mi čujemo kada nam se smenjuju generali u MUP da oni jedni o drugima ili o državnim funkcionerima imaju neke informacije do kojih su došli slušanjem. Kako je to moguće? Da li BIA to zna ili ne zna? Da li je BIA slušala ili nije? Nije. Znači oni u MUP se igraju. To su ozbiljni problemi.
Zato još jednom podvlačim, treba tu službu izmestiti, staviti pod rigoroznu kontrolu i Skupštine i Vlade i da se zna šta sud radi, a sud mora biti iznad toga apsolutno. Mi smatramo do duše, malo nam je nejasno ovo spuštanje, zamolio bih još jednom da objasnite. Drugo, ta stvar ne sme biti više van kontrole inače će krenuti ono što se, građani, danas dešava, da jedni o drugima dostavljaju informacije tabloidima, da se slušaju politički protivnici i da se to koristi za ucenjivanje. To, gospodo iz BIA, nije ono za šta ste napravljeni. To nije ono što je vaša funkcija i to nije ono što je vaš zadatak i ja znam da u BIA i u drugim službama bezbednosti rade časni i pošteni ljudi koji se stide takvih postupaka.
Nemojte dozvoliti političarima, kojim god, da na taj način bacaju ljagu na vašu profesiju i da vas dovode da budete topuz u rukama onih koji hoće na taj način da ostvare političku korist. U ovom trenutku, u tom segmentu imamo alarmantnu situaciju u Srbiji, užasnu situaciju. Imamo odvajanje potpunog policijskog vrha, imamo situaciju u kojoj nam tabloidi govore šta se dešava. Obaveštavaju se kriminalci da mogu da pobegnu iz zemlje.

Vraćam se.
Dakle, tema je vrlo interesantna kada se priča o BIA, šta se postiže ovim zakonom, kada se kaže - šta su te promene do sada donele; onda da se vratim na temu. To je meni nejasno. Kako to nije tema kada sve vreme pričam o BIA i drugim službama bezbednosti i šta ovaj zakon u stvari pomaže da oni budu do kraja nezavisni, da li je to ikome jasno ovde?
Mislim da nije dobro, nije korektno da slušamo definicije i referate, da nam neko objašnjava ovde kao đacima na času čemu služi služba bezbednosti. Razumem da neko mora nešto da kaže, ali ne morate baš svašta.
Ljudi, problem je jasan. Menjamo tri člana. Ustavni sud je rekao – u redu, precizirali ste šta su mere, svaka čast, ali čemu ove ostale promene, čemu one služe, zašto BIA ulazi u parnični, nije parnični bukvalno ali u parničarenje sa svojom državom? Gde to vodi i zašto se to radi?
Cilj nam je naravno da BIA bude nezavisan organ koja strogo profesionalno radi svoj posao, bez uticaja politike. Nažalost, ovo što gledamo ovih dana u Srbiji je upravo suprotna slika.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dobro, možete da nam držite predavanje. Ja mislim da su naša pitanja vrlo supstancijalna i jasna. Ne treba da pokušavate da ovu skupštinu predstavite kao esnafsku zajednicu bezbednjaka. Ona služi tome da od predloga zakona, koji su nam dostavljeni, pokušamo da napravimo nešto kad već vi niste u stanju.
Ako ste 24 spornih privatizacija uradili, ja sam zaista šokiran ovim što ste rekli. Poštovani građani, 24 sporne privatizacije su završene. Da li je iko u Srbiji čuo da je i jedna rešena do dana današnjeg? Šta ste uradili sa ATP „Vojvodinom“, na primer? Pa, morate pitati predsednicu Skupštine na primer. Ne pada vam na pamet. Pet predsedništva SNS ne možete da smenite direktora „Železnica“. O čemu pričate?
Narkotici? Naravno. Narkotike i narko-dilere treba iskoreniti iz srpskog društva ako je moguće. To nije politička stvar, ali vaš predsednik stranke, premijer Srbije je na konferenciji za štampu kritikovao učinak dosadašnje borbe protiv narko-dilera. Gledali ste to. Vi ne slušate svog predsednika ponovo.
Kažete da je Šarić rezultat dobrog rada BIA-e? Slažem se. Zašto onda menjate sada? Šta onda ne valja? Zašto onda ne ostavite stvari kakve jesu ako je sve u redu? Zašto gospodin Vučić ne nastavi da bude šef koordinacije ako je sve super, nego ode čovek. Pa menjali smo zakone da on bude izabran na tom mestu. Ljudi, tada smo vam govorili – ne može sve u rukama jednog čoveka. Evo, i on je shvatio, a vi i dalje ne razumete.
Sledeći put kada krenete da pričate o ovim stvarima prvo razmislite šta je vaš predsednik rekao, pa onda dižite glas. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Moja pitanja Vladi se odnose na nekoliko segmenata. Pre svega, voleli bismo da čujemo koji su konkretno rezultati istorijske posete Berlinu premijera Vučića, šta smo konkretno mi njima rekli, a šta su oni nama odgovorili, naročito po pitanju Kosova i Metohije. Nikako da čujemo ništa konkretno, sem uopštenih fraza o dobrim odnosima i budućem partnerstvu iskazanog sa jedne strane.
Drugo pitanje se odnosi na intervju, dakle, postavljam pitanje ministru privrede, gde je gospođa Miroslava Milenović, dosadašnja savetnica u ovom ministarstvu, inače jedini srpski finansijski forenzičar, dala intervju danas, u kojem kaže, citiram –FAP miriše na „Vršački vinograd“. Dakle, moje pitanje je šta se dešava sa FAP-om i sa investicijom najavljenom iz Finske? U pitanju je finska kompanija SISU. Zašto Vlada Srbije krije memorandum sa ovom finskom kompanijom i šta piše u tom memorandumu? Da li je tačno da je Vlada obećala ovom investitoru podsticaje samo na osnovu memoranduma o razumevanju? Dakle, kada će biti ispunjena i na koji način u zakonskom smislu investicija finske kompanije SISU u FAP, kada je premijer javno obećao, citiram – da proizvodnja kreće u septembru?
Ako nije sprovedena tenderska aukcija, prodaja paketa i imovine, kako je uopšte moguće i po kom pravnom osnovu da ovaj investitor uopšte ulazi u FAP na osnovu ličnog obećanja premijera i kakvu poruku premijer Vučić šalje u svet, naročito posle istorijske posete Berlinu, kada jedan investitor, budući vlasnik FAP-a, već ima unapred dato obećanje, čime se obesmišljava svaka licitacija i transparentnost postupka, koja po nama ne postoji?
Šta će se desiti ako posle ove posete premijera Berlinu neki investitor poželi da dođe u FAP da investira, a neko iz Vlade je već obećao diskreciono, bez ikakvog pravnog osnova, suprotno važećem Zakonu o privatizaciji, ovu kompaniju finskoj kompaniji SISU? Koliko uopšte vredi imovina FAP-a koju Vlada Srbije poklanja i koliko će biti novca iz budžeta uplaćeno?
Moje sledeće pitanje se odnosi na staro obećanje, a to je kada ćete, gospodo, staviti na uvid ugovor sa Etihadom? Takođe, kada će kompanija Kostolac-Usluge biti vraćena u okviru EPS-a, što je ministarka Mihajlović javno obećala tokom izborne kampanje i što se nikako nije desilo?
Takođe, pitamo i ministra prosvete Verbića – kada će najzad formirati nezavisnu komisiju za ispitivanje slučaja doktorata Nebojše Stefanovića? Da li je tačno da zgrada Megatrenda na Novom Beogradu nema upotrebnu dozvolu? Da li je tačno da zbog svega što se otkrilo u okviru ove afere ovaj univerzitet više ne može da ima akreditaciju i šta će ministar Verbić po tom pitanju konkretno da uradi?
Dakle, to su moja konkretna pitanja ministrima u Vladi Srbije. Hvala vam.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ovo je jedna od onih tema u kojoj se poslanici Narodne skupštine mahom slažu. Dobro je da ćemo ovde imati zaista visok stepen jedinstva u podršci angažovanja pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama.
Žao mi je što i ranije nismo imali ovakvo jedinstvo u Narodnoj skupštini, ali bolje ikad, nego nikad.
Ja isto smatram da naša vojska učešćem u mirovnim operacijama ne radi samo to zbog sebe, već i zbog uticaja i zbog ugleda i diplomatije Srbije i zbog njene spoljne politike i smatram da i vaš plan koji je u skladu sa našim materijalnim mogućnostima, u proširenju učešća u mirovnim misijama je prilično realističan.
Naravno, tu nije stvar samo u benefitu za pripadnike vojske i za Ministarstvo odbrane, za državu Srbiju, već u nekim od tih misija postoji određeni rizik i voleo bih i o tome da se kaže nešto, zato što nije svaka od tih destinacija potpuno bez rizika za pripadnike oružanih snaga.
Mislim da biste kao ministar i to trebalo da i nama poslanicima, i građanima Srbije objasnite gde od tih konkretnih misija postoji rizik za naše pripadnike odakle taj rizik dolazi i koliko je realan, koliko je procentualno izražen?
Smatram da, a i DS je uvek bila pobornik angažovanja Vojske Srbije u mirovnim misijama. Mislim da smo u tome dali značajan doprinos. Drago nam je da to više nije tačka razilaženja između nas i vlasti u Srbiji. Isto tako, smatram da povećanje broja pripadnika angažovanih u mirovnim misijama, svakako je dobro za vojsku, za njenu operativnost, za sticanje znanja i iskustva.
Moje pitanje se odnosi na to kako se kasnije pripadnici mirovnih misija koriste u sastavu redovnih jedinica, kako se njihovo znanje iskorišćava, eto to da nam kažete preciznije.
Inače, smatram da naša vojska nije u sjajnoj situaciji, trenutno, da su budžetska sredstva nedovoljna, da nema nove opreme i to ste i sami govorili, da imamo problem od akumulatora do kerozina, da imamo problem ratnog vazduhoplovstva Srbije i sve su to stvari koje su dostigle svoju kulminaciju.
Vi znate da je vaš prethodnik, ministar Vučić najavljivao kupovinu određenih letelica u Ruskoj Federaciji, helikoptera. Dokle se otišlo sa tim, šta će biti sa tim planom koji je dosta na atraktivan način predstavljen u sredstvima javnog informisanja.
Mi sada imamo jednu tužnu situaciju da nam je broj pripadnika Vojske Srbije, a ako grešim ispravite me, oko 28.000, mislim na uniformisani deo. Od tog broja, tokom poplava je angažovano nešto preko 1.000 pripadnika ili možda grešim, ali složićete se, jedan manji procenat.
Znam da vojska mora da štiti državu Srbiju i znam da ne morate da dignete svu vojsku kada su poplave, ali moje pitanje je zašto nije angažovan veći broj pripadnika Vojske Srbije i više materijalnih sredstava tokom katastrofalnih poplava u Srbiji?
Inače, ovo za te poljske kuhinje, moram da kažem da mi je draga da, ako sam ja dobro informisan, vi ste ipak to uradili u Obrenovcu i tamo jesu postavljene. Vojska je angažovana ne samo na čišćenju, već i na pripremanju toplih obroka za stanovništvo Obrenovca. Meni je jedino žao što nije odmah urađeno, tako bi se izbegli mnogi problemi koji su kasnije nastali. Ovo je samo digresija, jer znam da se o tome govorilo tokom današnje rasprave.
Kada imamo raspravu o izveštaju o upotrebi naše Vojske u mirovnim misijama, gde manje-više ili u potpunosti svi poslanici Narodne skupštine, sve stranke u Narodnoj skupštini podržavaju tu aktivnost, ima samo par pitanja na koja treba odgovoriti. Mislim da narodni poslanici nekada koriste svoje vreme da objašnjavaju i definišu stvari koje su poznate. Čak smo čuli da su neki poslanici čitali iste podatke kao vi, dakle, statističke podatke - koliko imamo misija, koliko vojnika. Nije to suštinsko pitanje.
Glavno pitanje je - koliko je to realistično u uslovima suženog budžeta za odbranu, kakva je vaša projekcija za budućnost, da li će naš budžet, s obzirom da ćemo imati rebalans budžeta, moći da istrpi dalje angažovanje, koliko je to procentualno, koliko možemo da uštedimo, koliko možemo dobiti od UN? Meni lično nije to baš najjasnije. Dakle, to bi mogli malo više da preciznije objasnite da li ćemo moći u ovom obimu, kako ste projektovali, da nastavimo angažovanje naših pripadnika u mirovnim misijama i da nam odgovorite oko faktora rizika, pošto to interesuje naše sugrađane?
Treća stvar, da li se u mirovne misije šalju pripadnici Vojske Srbije na osnovu jasno predviđenih kriterijuma, testova i provera ili postoji tu možda i neko zaobilaženje i favorizovanje određenih pripadnika, nedaj Bože, pa onda neki idu a neki ne idu, iako ispunjavaju uslove? Vi znate da se o tome u Vojsci priča. Voleo bih da to nije tačno i da ipak postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se ljudi angažuju.
Ono što je takođe dobra stvar to je da imamo neke misije gde imamo veći broj pripadnika, a negde je naše prisustvo simbolično. Isto tako, postavlja se pitanje da li će Vojska Srbije biti angažovana i pitana naša država da se angažuje u delovima svetu gde tu nosi i određeni politički rizik stavljanja na određenu stranu u okviru političkog sukoba velikih sila koji postoji? Kakvo je vaše mišljenje o mogućnosti takvih događaja u budućnosti?
Naravno, ono što mislim da najviše interesuje građane Srbije i da ponovim još jednom, kažite nam, ministre, u kojoj meri ćete moći da nabavite novu opremu, u kojoj meri ćete moći da ojačate borbenu gotovost srpske vojske, u kojoj meri ćete moći da obnovite bar donekle ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu Dakle, pokušajte to da nam kažete, znajući koliki je budžet opredeljen za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, koji, slažemo se i vi i ja, apsolutno nije dovoljan i nije dovoljan i zašto nije dovoljan i da li to podrazumeva smanjivanje administracije, smanjivanje plata u Vojsci Srbije i da li je to nešto što, nažalost, možda pripadnici Vojske mogu da očekuju? Mislim da je ovo dobra prilika da to kažete ne samo poslanicima, već i javnosti.
Dakle, moje glavno pitanje je šta mi kao građani da očekujemo u smislu opremljenosti, organizovanosti i obnavljanja resursa Vojske Srbije i ono pitanje oko misija konkretno što sam postavio? Hvala.

Gospodine ministre, hvala na odgovoru. Mogu da kažem da ste u većem delu odgovorili na moja pitanja, samo ima par stvari koje ipak bih ponovio.
Dakle, vi ste lično izjavili da je bilo angažovano 1.200 pripadnika Vojske. Sada nam kažete da je bilo 15.000 pripadnika angažovano, pri čemu to vešto prikazujete kao angažovanje pripadnika Vojske Srbije na raznim poslovima, kojima se oni inače bave.
U okviru odbrane od poplava i katastrofalnih posledica, vi ste rekli da je bilo 1.200 pripadnika Vojske. Samo u Smederevsku Palanku je došao jedan kamion sa šest pripadnika Vojske i jednim pukovnikom unutra.