Odgovaram na ono što je ministar rekao.
Dakle, to mi nije jasno. Da li ste vi u pravu od dve nedelje ili ste vi u pravu od danas. Ono što mi je drago što ste potvrdili da postoji normalna selekcija, ali primećujem kada pričate o amfibijama, da su neke prodate do 2012. godine, a posle ništa nije prodato, nego je sve bilo idealno. To je moj neki laički zaključak. Zašto su prodate?

Hoćete da mi dozvolite da odgovorim ministru na ono što mi je rekao. Nemojte kršiti Poslovnik.
Dakle, možda je amfibijama istekao rok trajanja, možda su bile zrele za staro gvožđe, to treba da nam precizirate, ili su bile idealne, nove i operativne, pa ih je neko kao takve prodao. Što jeste po meni prekršaj, ali to treba precizirati, slažete se sigurno sa mnom.
Mislim da Vojska Srbije ima jedan veliki problem kojeg ste se vi delimično dotakli u vašem odgovoru, a to je budžetski problem. Vaš odgovor, po meni, nije dovoljan kada kažete – imali smo vežbu, koja je sama po sebi dokaz da je vojska u redu. Vi znate da imamo mi i „Orao“…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
… imamo mi i G-4 avion, ali imamo mi i MiG-29 i MiG-21 koji su već u vrlo lošem stanju i teško funkcionišu i ne mogu da polete.
Moje pitanje – kada ćete ispuniti obećanje koje je dao tada ministar Vučić, sada premijer, oko remonta ili kupovine novih sredstava. To vi nama recite. Da li ovaj budžet ili novi rebalans, koji planirate, omogućava tako nešto.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, imamo ovde tri zakona koja, kao što su neke moje kolege govorile danas, a ja sam siguran da se vi negde slažete, su zaista doneti potpuno neobjašnjivo po hitnom postupku.
Nije nam jasno, voleo bih da nam odgovorite zašto je moralo ovako biti urađeno, zašto nije bilo temeljnije rasprave o svemu što se ovde predlaže, a što nije beznačajno i zbog čega ova vlada koju vi danas predstavljate ima taj manir u poslednje vreme da bez bilo kakve javne rasprave dostavlja zakonske predloge u Skupštinu.
Ne razumem takođe potrebu da od svih ministara u Vladi Srbije, od svih obećanja, najava i svega ostalog, uvek se ministar Ljajić nađe kao ministar koji, čini mi se, agilno donosi regulativu iz svoje oblasti, a one silne najave i ogroman broj zakona, koji treba da dođe, nikako da ih ugledamo.
Mi se često družimo sa vama, vezano za promenu propisa koje su mogle da se, bez ikakve ljutnje to kažem, ostave možda za mesec ili dva kasnije.
To je meni neobjašnjiva stvar. Voleo bih ako možete, da se na to osvrnete.
Ova regulativa koja postoji ovde je dosta jasna i precizna, vi ste se zaista potrudili, a moram da kažem da ima značajnog napretka, naročito, vezano za Zakon o zaštiti potrošača.
Taj zakon je nov, ali ima jednu manjkavost koja je po meni značajna i koju vi znate, a to je nedostatak definisanja mogućnosti kolektivne zaštite potrošača kroz kolektivne tužbe.
To je nešto o čemu niko od kolega danas nije govorio, a to je jedna od osnovnih stvari, a ako hoćete, u evropskom zakonodavstvu omogućava potrošačima da kroz kolektivnu tužbu dođu do ostvarivanja svojih prava i nadoknade štete.
Ovaj zakon to nema u sebi, zato što je ta odredba neustavna i proglašena neustavnom od strane Ustavnog suda, ne znam pre kog vremena.
Opet imamo sličnu situaciju kao kod nekih drugih ministara koji su ovde dolazili, da se oslanjaju na promenu nekog drugog propisa da bi moglo da se uradi nešto što je njihov domen, resor, što treba da predvidi za ostvarivanje prava i interese građana Srbije.
U ovom slučaju, to je Zakon o parničnom postupku. To može da znači nekoliko stvari, ili ne postoji koordinacija sa Ministarstvom pravde ili Ministarstvo pravde nema vremena da se bavi Zakonom o parničnom postupku koji je odavno najavljen, ili vi prosto morate ovu stvar da regulišete, zato što je to evropska pravna tekovina i ako hoćete, nešto što život pritiska.
Šta sada mi da radimo? Dok se ne promeni Zakon o parničnom postupku, ako sam ja dobro razumeo, stvar je u tome što su odredbe o kolektivnoj tužbi loše formulisane u Zakonu o parničnom postupku, te kao takve odredbe su odbijene i odbačene kao neustavne.
Moguće je kroz organizaciju i kroz kolektivne mere Ministarstva, a vi znate da to postoji kao opcija, ali ona se pokazala kao nedovoljno nepreciznom i nešto što ne odgovara potrebama, pre svega, organizacija koje okupljaju i štite prava potrošača, a koje su razvijene u svim evropskim zemljama. Tu je samim tim i pitanje redistribucije i nadoknade štete između onih koji su pogođeni i samih organizacija.
Sve su to stvari koje sada nisu izvodljive, u ovom zakonskom predlogu koji, osim toga, nema nekih značajnih zamerki, bar da ja kažem sa moje strane.
Smatram da je ovo stvar od velikog značaja, da ljudi koji pokušavaju da se zaštite od značajnih kršenja prava potrošača oko namirnica koje ne odgovaraju svom sirovinskom sastavu, oko masovnih tehničkih problema koji postoje u tehničkoj robi, oko zaštite vezane za račune za struju koje smo gledali, a kao što su kolege govorile, ništa živo se posle nije desilo da javnost zna, niti je bilo ko odgovarao, ni za onakve račune za struju, ni za maltretiranje koje je priređeno građanima Srbije.
Ovako kada nemate mogućnosti kolektivne tužbe, postavlja se pitanje ko će to da plati, koliko korisnika, oštećenih građana će moći da plati sudsku taksu, da uđe u proces samostalno, da tuži i da isteruje pravdu. U srpskim sudovima, poslovično, nažalost, neefikasnim, zatrpanim, nerešenim predmetima, iako su najavljivane reforme pravosuđa.
Imamo endemski rast crnog tržišta i imamo užasne nedostatke naših inspekcijskih službi. Nedostaci su u broju izvršitelja, okviru njihovih nadležnosti, jedne situacije u kojoj ti ljudi, iako rade 48 sati dnevno, kao premijer, ne mogu da pokriju sve ono što treba da pokriju kao inspektori u našoj državi.
Bez jasne, dobro definisane, motivisane i organizovane i brojne inspekcijske službe, nema demokratije u Evropi. Ne možete ostaviti nekome ko uporno krši prava građana ili u ovom slučaju prava potrošača, svest da on sam to promeni, zato što on misli da to tako treba ili ne treba. Treba da postoji efikasna inspekcijska služba, nema je sada ministre i vi to znate i to je ogromna šteta.
Mislim da vi kao ministar biste trebali sada u ovom trenutku, po meni, da kažete nešto oko rešavanja problema kolektivnih tužbi, tj. nemogućnosti da se one primene. Ja znam da vi vrlo dobro znate u čemu je tu problem. To i jeste glavna zamerka, po meni, ovom nacrtu i mislim da bi mogla da se otkloni sadejstvom, koordinacijom između dva ministarstva i da se ta stvar već jednom reši, da ljudi mogu normalno, organizovano da dođu do svojih prava.
U Srbiji u poslednje vreme, da budem precizan, u poslednje dve godine građani su pokazali visok stepen samoorganizovanja u zaštiti svojih prava, što znači dve stvari. Jedna je dobra, jedna je loša. Dobra stvar je da građani imaju svest o svojim pravima, da uče ubrzano kako da se izbore za ta prava nekada pred sudom u Strazburu, a nekada na nasipima sa vrećama peska. Ona druga loša stvar je da država nije organizovana na nivou kako su građani u stanju sami da se organizuju i to je porazno za državu Srbiju. To jeste rezultat višedecenijskog zapostavljanja ne samo donošenja regulative, već njegovog pre svega sprovođenja.
Javašluk, neefikasnost, nerad. Jednostavno, država nam grca u ogromnim problemima. Kada na to dodate neefikasnu državnu upravu, kada na to dodate spore sudove, kada na to dodate javašluk u policiji onda imate ovo što imate danas i to je ta siva slika naše realnosti.
Moram da se osvrnem na to. Mislim da je veliki problem sprovođenje zakona u praksi zbog ovoga. Mislim da je to suočavanje sa negativni završetkom jedne dobre ideje.
Mislim da ste vi, ministre, u stanju da povežete niti između institucija, što nije jednostavno, da biste uopšte omogućili da ovaj propis zaživi. Bez instituta kolektivne tužbe, njegovog omogućavanja, ovo će ostati samo papir i ništa više od toga.
Hteo sam da vas pitam i stvari koje se tiču onoga što jeste ogroman problem punjenja našeg budžeta, a to je rast sivog tržišta, crnog tržišta, kako god hoćete. Drago nam je da ste ovde i uvek se odazovete i dođete u Skupštinu lično, što mislim da je dobra stvar. Mogli biste da nam bar kratko kažete šta vi u vašem resoru u domenu onoga što vi radite planirate da se ta stvar nekako reši. Šta je bilo sa pokušajima uticaja na tržište, na marže, na sve ono o čemu ste i vi vrlo detaljno u javnosti pričali, što jako opterećuje naše građane? Na žalost, ne vi lično, ali često je odgovor iz Vlade bio – to je stvar tržišta, mi ne možemo da se mešamo.
Sećate se da je bilo neuspešnih pokušaja sa SOS marketima. To se dosta neslavno završilo. Mene kao građanina zanima, ili ako hoćete kao demokratu, da li vi imate neki plan ili neku viziju, pošto sam primetio da ste se potrudili u svom resoru da uradite što više za kratko vreme bez traženja opravdanja u tom smislu sa žaljenjem jer ste deo režima i ja moram da pohvalim to? S druge strane, ovaj nedostatak, čini mi se da je i vama jasno, ne znam zašto smo to izbegli u dosadašnjoj raspravi, mora da se reši.
Imamo objedinjavanje dva regulatorna tela. To je dobro. Isto tako, nismo čuli šta to konkretno znači za budžetske uštede. Čuli ste stvar koja se tiče ovoga fonda, fondacije Agencije za nacionalni domen, to je skandalozno. Koliko još ima agencija koje troše državne, naše, građanske pare i da niko nema kontrolu na šta ih troše, na kakva putovanja, koje plate? Mislim da morate pokušati da to rešite. Ja znam da su to Augijeve štale i da bi se to očistilo, neko će morati kao Herkules da se ponaša, što reče gospođa Pak. Ali, bojim se da je naš „Herkules“ zauzet u verbalnom ratu sa OEBS, tako da ćete morati vi, ministre Ljajiću.
Takođe, mislim da smo bili suočeni sa obećanjem ukidanja mnogih agencija. Evo vam primer. Imamo sada nešto što je već rađeno i tokom prethodne Vlade u kojoj ste vi bili takođe ministar, a to je da se par agencija spoji, ali da se broj zaposlenih i troškovi ne smanjuju. Imamo sada sličnu situaciju. Ovo ne govorim o funkcionalnoj opravdanosti. Smatram da funkcionalno jeste opravdano, ali da li je opravdano da imate taj broj zaposlenih, ovakvo trošenje na određene stavke koje čini mi se nisu dovoljno transparentne.
Suočeni sa ovim primerom, za koji mi je drago da je došao iz jedne od stranaka koje čine većinu, zaista čovek treba da se upita šta se tu dešava. Takođe, iskoristiću vaše prisustvo, iako znate da sam vrlo pozitivan bio prema vašem dosadašnjem radu u svim vladama u Srbiji, da vas pitam za ovaj slučaj doktora Božovića koji je konkurisao u vašem ministarstvu. Znate o čemu se radi. Ne bih išao u detalje. Samo ću reći da je u pitanju doktor elektrotehnike koji je imao prosek preko devet. Nije primljen kod vas, a navodno je primljen neko iz vaše partije koji je filozof po profesiji.
Mislim da bi bilo zgodno da kada već navodno postoji organizovana medijska hajka na Vladu, evo vi bar taj segment raščistite ovde pred narodnim poslanicima. Mislim da bi bilo korisno. Molim vas ako možete da odgovorite oko crnog tržišta koje na žalost raste, siva ekonomija koja raste u Srbiji i da odgovorite oko omogućavanja kolektivnih tužbi za naše građane. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi dragi gosti, predstavnici nezavisnih institucija ove zemlje, uvek je zadovoljstvo razgovarati s vama i naš stav o vašim izveštajima ste čuli. Mi smatramo da ovi izveštaji zaslužuju podršku DS. Naravno da u njima postoje uslovi i padovi u razvoju našeg društva, u svakom segmentu koji vi pokrivate. Nikada nije bila idealna situacija u ovoj zemlji.
Žao mi je samo što se neke stvari iz godine u godinu jednostavno ne menjaju i žao mi je što vi koji časno obavljate svoj posao i borite se protiv nevolja ovog društva i nedostatka sluha od strane državne vlasti, čini mi se, iz nekih periodičnih izveštaja, prosto konstatujete stvari koje nikako da se reše. Pre svega, stvari koje se tiču, kako ste vi lepo primetili, apsolutnog nereagovanja javnih preduzeća na vaše intervencije, nedostatak izveštaja od strane Vlade ovoj Skupštini, itd. Imamo problema u državnoj upravi koji su već endemske prirode i ne mogu da se promene na način kako su do sada pokušavale sve vlade da promene. Mislim da tu nema nikakvog napretka. Imamo ovaj užasan primer koji ste naveli sa solidarnim porezom za žene u trudnoći, koji takođe nije moguće rešiti na ovaj način, što se pokazalo kroz praksu.
Ono što jako treba da zabrine, a o tome su kolege pričale, jeste uporno spominjanje političke volje, što su malo pre i poslanici vladajuće većine rekli, da postoji politička volja, da se ona primenjuje snažno, da imamo agresivno zapošljavanje, agresivno primenjivanje političke volje i meni je žao što to u poslednje dve godine uglavnom ide preko leđa građana.
Mislim da ste potpuno u pravu i da politička volja mora da postoji oko donošenja zakona, ali oko izvršenja zakona ne treba da postoji nikakva politička volja već da institucije rade svoj posao.
Moram da vam kažem da sama činjenica da vi vašim radom, izjavama, načinom borbe za nezavisnost institucija koje predstavljate zaista ulivate poštovanje svima nama. Činjenica da ste nas sve nervirali dok smo bili na vlasti, a da nervirate i sada naprednjake, pokazuje da fenomenalno radite posao, uprošćeno rečeno. To samo znači da vi zaista radite svoj posao i u tom smislu vam treba odati svako priznanje.
Nije u pitanju samo hrabrost, poštovani građani, ovi časni ljudi primenjuju zakone, primenjuju Ustav, primenjuju norme koje treba građaninu da daju slobodu i da ga izvuku ispod pritiska svake izvršne vlasti. Svaka vlast teži tome da bude autoritarna, a ova naročito. I zato treba da budemo jako oprezni. Mi, građani, gledamo u vas najčešće u situaciji kada sistem i institucije nisu u mogućnosti da izvrše ono što je zakonom i Ustavom garantovano svakom našem građaninu. Zato je vaša uloga nemerljiva i zato smo iz mi iz DS ponosni što smo učestvovali delom u formiranju institucija koje vi danas predstavljate, naravno, sa ogromnim manjkavostima na koje nismo bili imuni.
Meni je drago da se stvari kreću u dobrom pravcu. Imaćete našu apsolutnu podršku što se tiče broja zaposlenih, ljudi koji vam pomažu u vašem radu, omogućavanju normalnih uslova rada, oko smeštaja, oko troškova i svega ostalog. Smatram da na pitanjima slobode i prava ne sme da se štedi. U tom smislu, zaista imate našu punu podršku.
Drago mi je da se vaš izveštaj, gospodine Jankoviću, dotakao i tabloidizacije srpskog društva, neprirodne, od strane vlasti, instruisane povezanosti tabloida i istraga koje se sprovode. Takođe, mi danas živimo u jednoj državi u kojoj ste vi jako lepo to primetili imamo inflaciju raznih strategija, planova, akcionih planova, nacrta, čuda božijih koji se iznose pred građane Srbije od strane Vlade koja suštinski i konkretno ne može ništa da promeni. To imamo mahom u pravosuđu, imamo u borbi protiv korupcije, imamo na drugim mestima. Imamo nebrojeno strategija. Odmah da budemo jasni – i mi smo ih donosili. Ali, one služe samo za to da zauzmu medijski prostor u trajanju od 25 minuta.
Isto tako, imamo jednu stvar koju vi niste mogli obuhvatiti u vašem izveštaju jer je on limitiran kalendarski, kako ste vi lepo objasnili, a to je pojava cenzure i autocenzure u Srbiji. To je jedna stvar koja nije nova za naše društvo, ali njen pojavni oblik, u svoj brutalnosti koji i sada gledamo ovih meseci i nedelja, jeste nova stvar za naše društvo. I to je nešto što treba svakog da zabrine. Time se, naravno, narušava jednakost građana, jednakost političkih subjekata u političkoj borbi, guše institucije i sloboda i nezavisnost medija, itd, da ne idem ponovo u zaista loše primere, gde premijer vas naziva „tzv. nezavisne institucije“ i komentariše vaše plate. To smo pokušali 2012. u ovoj Skupštini njemu da objasnimo, kada se glasalo o guvernerki Narodne banke Srbije. Nekako mi je čudno da su vaša primanja pod lupom a ne i primanja u Narodnoj banci Srbije, koja su višestruko veća od vaših, pa i u vreme štednje? Čini mi se da je to nečasno.
Moje mišljenje je da vi jako dobro nosite taj teret, svo troje i smatram da, ako mogu da vas zamolim u ime građana Srbije, ne samo onih koji glasaju za DS, nego svih građana Srbije, da istrajete u toj borbi, da očuvate hrabrost, da očuvate nezavisnost institucija koje predstavljate, jer time čuvate slobodu svih građana. Ako vi padnete, uslovno rečeno, onda zaista više ništa ne stoji između samovolje akta nekog dela državne uprave i građanina koji se oseća apsolutno bespomoćno u svom životu u ovoj državi.
Imamo strašnu situaciju u našem društvu. Mediji su i pod cenzurom, ali su i urednici i novinari u nekom modelu autocenzure. To ide jedno s drugim, ne može se odvojiti i nikad se nije u istoriji sveta odvajalo. Kako to izgleda u praksi, mogli smo da vidimo. Nisu to „tamo neki sajtovi koji su skidani“, nego su skidani i blokirani sajtovi. Dok danas razgovaramo, sajt „Peščanika“ je blokiran, zato što tamo piše nešto što je vrlo nezgodno po jednog ministra u Vladi, a to je da je, kako tamo piše, izgleda plagirao doktorat. Imamo i neke druge sajtove koji su govorili negativno o izvršnoj vlasti koji su bili duže ili kraće vreme blokirani i imamo neke blogove i natpise koji su skidani tokom vanredne situacije i to je pokazalo zaista nervozu našeg režima i jednu situaciju koja je, nažalost, dovela čak do toga da uđemo u verbalni sukob, i medijski sukob, sa organizacijom kojom treba uskoro da predsedavamo, što mislim da nije zabeleženo u ovoj zemlji od 1999. godine, kada smo poslednji put ušli u sukob sa OEBS-om. Vi dobro znate šta se posle desilo. Ja to ne prizivam, niti smatram da će se desiti sada, ali je vrlo simptomatična situacija.
Prosto smatram da je za prava građana Srbije najopasnija stvar otuđena vlast, osiljena vlast koja misli kada se suoči sa opravdanom kritikom, a po meni je svaka kritika opravdana koja ima zrno argumenta u sebi, bilo to na društvenim mrežama ili u medijima ili u Skupštini Srbije, ona poseže za starim oprobanim receptom.
Ja ću moj prst da uperim u međunarodnu zajednicu ili u zaveru koja stoji na putu našeg prosperiteta i napretka, i uperiću prst u snage i one koji rade protiv nas u dogovoru sa nekim. Naravno, uvek su to neke neodređene stvari.
Naravno da je neophodno da ova država najzad otkrije i kaže ko je pričao o visokim pećima, hiljadama leševa, ko je dizao paniku, kako se taj zove, ko je taj čovek, da nam objasne zašto su ljudi zbog toga što su pisali na Fejsbuku bili privođeni, pri čemu ako ima elemenata za krivično delo, onda moramo to primeniti i na štampane medije. Moramo da vidimo kako su izgledale sednice našeg štaba za vanrednu situaciju. Ko je širio paniku na sednicama tog štaba. Ko je ovlastio novog šefa odbrane Šapca da sam sebi lupi pečat da je on šef štaba? Ko je ovu situaciju iskoristio, u stvari za političke poene? To nije tema. Tako je.
Ali, ono što jeste tema, vraćam se, ono što jeste tema nažalost građana Srbije, to je da mi imamo, zaista problem u Srbiji, ogroman, da imamo rast nasilja u porodici, kako ste vi rekli 40 žena je izgubilo život, ubijeno je u Srbiji tokom prošle godine, imamo problem nefunkcionisanja državne uprave, u velikoj meri, ne svuda, imamo problem nedostatka rada ispekcijskih službi, kako ste lepo primetili.
Naše iinspekcijske službe su razvaljene. Ne postoji snažna demokratija bez jakih inspekcijskih službi. Naše inspekcijske službe i njihovi izvršitelji mogu se izbrojati na prste jedne ili dve ruke. Njihova ovlašćenja su sužena, moćnici su moćniji od svake inspekcije, od svakog poreznika prijatelj vlasti, tajkun blizak vlasti ne mora da plati porez u ovoj zemlji. Mi imamo užasnu situaciju.
Ova država ne samo što imamo ekonomski problem, imamo operativan, sistemski, funkcionalni problem, i mi imamo problem gušenja slobode i prava građana. Imamo problem, kao što i vi znate, i verovatno imate već puno pritužbi, da nam danas građani u Obrenovcu dobijaju jedan hleb i paštetu i stoje u redu satima.
Zašto? Zato što je problem da se dovezu vojne poljske kuhinje i da se ljudima naprave obroci da mogu ljudi da jedu. Onda se ministar Gašić setio juče, a trebao je toga da se seti mnogo, mnogo ranije.
To su stvari na koje će građani da vam ukazuju. To su stvari koje su neobjašnjive, neobjašnjive potpuno.
Dakle, nije samo netrpeljivost države i samovolja, nego je i neefikasnost, nego je ignorisanje, nego je princip baš me briga. To je postojalo i za vreme prethodnih vlada, to postoji nažalost, i sada. Siguran sam da građani birajući političke predstavnike žele uvek bolje. Žele uvek napredak. Žele promenu na bolje, žele da se stvari koje nevaljaju izmene. Ali, na žalost, građana Srbije toga danas u Srbiji nema.
Danas u Srbiji imate medije na kojima ne mogu ili retko, govorim o elektronskim, da gostuju predstavnici opozicije, danas imamo takve situacije u kojoj novinar se boji da pita nešto.
Imate situacije u kojima novinar ne vodi emisiju nego vodi premijer. Imate situaciju u kojoj niko ne sme ništa da kaže, jer ako kaže on je deo zavere koja hoće da obori ovu narodnu vlast koja je dobila ogromnu podršku.
To je opasnost. Nebitna je politička pripadnost. To jeste gušenje sloboda.
I u tom smislu vaš sledeći izveštaj, na moju žalost, gospodine Jankoviću, počeće sa ovakvim aktima nepočinstva i gušenja slobode i prava građana koje smo videli poslednjih meseci a koji nisu mogli da stanu u ovaj izveštaj. Meni je žao i znam da će tako biti.
Takođe, apelovao bih na gospodina Šabića, da zaista učini koliko god je moguće, i ako je on u tom smislu bio vrlo kooperativan, da najzad vidimo taj ugovor sa Etihadom, koji nam je obećan nebrojeno puta da će biti dostavljen javnosti, i ugovor sa Fijatom. Slažem se, obećano je do kraja predizborne kampanje, ona je davno završena, ugovora nema. Želimo da vidimo šta će biti i šta je posledica tog ugovora, kakav je, da li postoji veza sa Aerodromom Beograd, da li smo mi nešto nekome dali, a što do sada nismo znali. Mislim da je to opravdano i da to spada u domen vašeg posla. Žao mi je što smo vam pisali, što smo tražili, i do tog ugovora još uvek nismo došli. Hvala vam.

Gospođo predsednice parlamenta, uvaženi ministre, govorim kao ovlašćeni predstavnik i to vreme koristim.
Ovo je jedan od dva amandmana koji su potpuno istovetni, kao što znate, i oni su u stvari usmereni na to da se daju podsticaji i povraćaj sredstava za zapošljavanje lica mlađih od 30 i starijih od 50 godina. Pokušali smo da utičemo na Vladu kroz ove amandmane u istovetnom tekstu za oba zakona koja vi predstavljate u Skupštini Srbije i branite sa nadom da možemo imati viši stepen razumevanja u situaciji kada zaista postoji u velikoj meri neregulisani odnosi na tržištu.
Vašim zakonskim predlozima se dalje uvodi nejednakost među činiocima u tržišnoj utakmici samim tim što oni poslodavci koji su zapošljavali radnike i plaćali sve doprinose regularno i nikoga nisu zapošljavali na crno, kao što znate, ovim merama će definitivno biti dovedeni u neravnopravan položaj. Kada bi to bio prvi zakon, ni po jada, već ko zna koji je po redu.
Smatramo da kroz ovaj amandman imamo mogućnost da damo određenu olakšicu i da taj teret poslodavca bude oslobođen za jasno ciljane grupe poslanika koji imaju ispod 30 godina i iznad 50 godina znajući da su ovo najugroženije grupe u našem društvu. Ljudi koji najteže dolaze do posla su ljudi iznad 50 godina i mladi koji imaju najviši procenat nezaposlenosti danas u Srbiji.
Žao nam je što nadležni odbor nije prihvatio ni ovaj amandman, kao ni one pre toga. žao nam je što je vaše obrazloženje istovetno kao i za prethodni koji je odbijen, a on kaže otprilike da se amandman ne prihvata zato što procenti povraćaja doprinosa opredeljeni predloženim rešenjem garantuju ravnopravan tretman svih nezaposlenih bez obzira na godine starosti. Nisam siguran kako je to moguće i kako je izvodljivo kada znamo da u svetu, a i kod nas bi trebalo da postoji nešto što se zove pozitivna diskriminacija i koja treba da se odnosi upravo na ljude koji su ugroženi.
Naš amandman upravo pokušava da jedan deo tih nepravdi otkloni i žao mi je što opet nailazimo na zid nerazumevanja i pokušaja da se predstavi da će olakšice, koje se daju poslodavcima, biti takve da garantuju jednakost svih građana. Neki građani prosto danas u Srbiji nisu jednaki ili ako hoćete, ponukani sinoćnom sednicom, neki građani su jednakiji od drugih. Imali smo priliku da to gledamo to sinoć, a imamo priliku da to gledamo svaki dan u Srbiji gde građanin koji je mlad i koji završi fakultet i srednju školu ili zanat, što je sve ređe u našoj državi, i građanin koji ima preko 50 godina koji ostane bez posla jako teško mogu doći do bilo kakvog zaposlenja.
U današnjoj srpskoj privredi, koja je na ivici potpunog kolapsa i propasti i zastoja u fiskalnom sistemu sa endemskim deficitom koji nikako ne možete da popunite, sa stalnim žalosnim rastom nezaposlenosti u Srbiji, sa situacijom ogromne prezaduženosti imamo jasno targetirane ili, kako to premijer kaže, jasno opredeljene ciljne grupe u društvu koje u ovoj situaciji su u mnogo težoj situaciji.
Nije mi jasno kako je moguće da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije kažu da povraćaj sredstava koji je jasan linearni procentualno izražen za sve poslodavce, i procenat se razlikuje od 65 do 75% daje potpunu jednakost građana kada znamo i vi i ja da nijedan poslodavac pre će se opredeliti za nekoga ko u suštini ili već radi tamo na crno, kako ste sami predvideli, ili će se opredeliti za nekoga ko nije u ovim godinama i neće ga na bilo koji pozitivan način diskriminisati.
Naš amandman to pokušava da otkloni. Nije nam jasno i dalje zašto je problem za ljude koji imaju preko 50 godina, a koji su žrtve tranzicije u Srbiji i koji su masovno ostajali bez posla i za vreme naše vlasti, a i za vreme ove vlasti, u značajnom broju, zašto tim ljudima ne omogućiti da se izvrši povraćaj svih plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u potpunosti? Zašto kada ista i slična pravila primenjujemo kod subvencionisanja i davanja sredstava za strane direktne investicije, kada dajemo značajne povoljnosti za strani kapital u Srbiji? Zašto ne napravimo jedan iskorak u Srbiji koji će potvrditi solidarnost srpskog društva, potvrdiće razumevanje za probleme ugroženih socijalnih grupa i potvrdiće da je država svesna ko je najugroženiji u našem društvu?
Nisam zadovoljan obrazloženjem, nisam zadovoljan jednim očiglednim neshvatanjem šta ovo u suštini znači i drago mi je da su i mnogo kolege i iz NDS takođe uvidele da ovo jeste značajan problem.
Ovaj zakon nije sveobuhvatan reformski zakon, ali on ima kapacitet da ovu konkretnu oblast bliže uredi. Žao nam je što ovu priliku propuštamo od strane Vlade koja nikada ne propusti priliku da propusti priliku. Imamo zaista veliki problem, armiju nezaposlenih koja je svakim danom sve veća, imamo više penzinera nego zaposlenih. U ovom trenutku zaista ako napravite ovakvu linearnu situaciju koja je, ponavljam, to sam vam rekao i ranije, podložna zloupotrebama od strane poslodavca, koja je takođe mera ili deo mera koje dovode u neravnopravan položaj ljude koji postoje na tržištu i funkcionišu na tržištu.
Nismo dobili nikakav konkretan odgovor koji bi mogao na bilo koji način to da otkloni, osim što je vaša tvrdnja da će mere koje ste predložili izbeći te situacije i dovesti do agresivnog zapošljavanja. Molim vas da pojasnite šta je agresivno zapošljavanje. Znam da nije vaš resor direktno, ali vidim da se vokabular zapatio, pa sada i u komunalnim službama i lokalnim samoupravama kojima vladate imate agresivno odnošenje smeća i agresivno iseljavanje Obrenovčana. Zanima me da malo taj pojam preciziramo ako je moguće.
Naravno nemam iluzije da vi u suštini nemate problem protiv ovoga. Vi razumete i političku motivaciju, ako hoćete, humanu motivaciju ovakvih amandmana. Samo ne razumem zbog čega je problem usvojiti ovu meru, ali da ne bude odgovor ovog tipa koji smo dobili, nego ako možete zaista da nam pokažete. Znam da imate mogućnosti i znanja za to, zašto bi ovakva mera na bilo koji način bila nepovoljna po funkcionisanje i budžetskog sistema i naših fondova i svega onoga što imamo, ako hoćete i deficita i svega ostalog. Voleo bih to da čujem, a mislim da građanima Srbije je jako značajno, ne demagoški osvrt na to zbog čega struktura stanovništva koje želi da radi i da se zaposli do 30-e godine i od 50-e godine ne može biti u pozitivnom smislu zaštićena kroz prihvatanje amandmana DS.
Mislim da je važno da građani razumeju da ova mera koja se sada ovako predlaže, ona nažalost omogućava situaciju da neko ko je, to je možda teorijski tačno, možda neće biti u praksi, slažem se sa vama, to ste rekli i prošli put, ali da neko ko zaista jeste imao radnike koje je zapošljavao i plaćao za njih sve doprinose sada te ljude prosto može da pusti niz vodu zato što će dobiti potpuno plaćen aranžman za recimo 10 plaćenih radnika. Nije mi jasno na koji način ste to omogućili. Mi kroz naš amandman to onemogućavamo.
U svakom slučaju, zadržavam pravo da se javim još po osnovu ovlašćenog predstavnika. Hvala.

Mislim da nije dobro posegnuti za argumentom koji postavlja pitanje, zašto diskriminacija, pa makar i pozitivna? Vođeni tom logikom, uvaženi kolega, možemo da se pitamo zašto deca idu u školu sa sedam godina? Zašto se ide sa 18, odnosno postaje punoletan? Zašto građani, muškarci idu sa 65 godina u penziju? Zašto ne idu sa 66 godina?
Znači, niste u pravu. Život vas demantuje. Postoje neke stvari koje su i praksom i naukom dokazane da su neke prirodne granice. Ako vam to smeta, sada smo razgovarali, vi ukinite potpuno, dajte svima olakšice u nekom trajanju od nekoliko godina, pa kada zaposli čoveka, ne mora da plaća doprinos, ako je to problem.
Mislim da vam nije dobar argument.
Uostalom, šta je bivši režim, a šta nije, to više stvarno, možda ove vaše tvrdokorne pristalice zanima, ali generalno smatram da svaki vaš argument tog tipa i svaki vaš nastup jako puno donosi DS.
Nastavite tako da radite. Zato što nemate ključan odgovor šta ćete vi da uradite najzad, šta ste uradili za ove dve godine, šta planirate da uradite da ovu nejednakost, koju ste možda zatekli, a možda i niste, možda ste je vi prouzrokovali devedesetih godina, šta ćete učiniti da ona nestane?
Isto tako, kako su ljudi otpuštani tada, otpuštaju se i sada. Ista preduzeća koja su grcala u dugovima i problemima tada, grcaju u dugovima i problemima sada i ista stvar se dešava u mnogim segmentima i još gore.
Moje pitanje, uostalom, poslušajte reči vašeg premijera – bacite taj retrovizor u smeće, gledajte kroz dvogled, ali niste skinuli one poklopce na dvogledu, gledate, ali ne vidite i morate skinuti ono da vam nije mrak. Ne znam kako da vam objasnim.
Ne verujem da sam čuo ovako nešto.
Mala poduka za kraj – vi možete da kažete, nema para u budžetu, ovo će se, kako kaže ministar, regulisati nekim drugim propisima, možete da kažete, ovo je samo mali korak na putu naše veličanstvenosti, ali ne možete da kažete zašto neko do 30-e da ima povoljnosti, ili neko preko 50 godina. Od svih argumenata, nažalost, a na našu sreću, ponovo ste izabrali najgore. Hvala.

Ali, imam pravo na repliku?

Dobro, vrlo čudno ekstenzivno tumačenje.
Moram da kažem nemojte se vi, odnosno bavite se vi procentima i dalje, sjajno to radite. Mislim da će ove građane jako da obraduje koje treba agresivno zaposliti. Znači, nije bio problem u agresivnoj borbi protiv korupcije, nego sam tražio da mi objasnite kako se to agresivno zapošljava ili agresivno iznosi smeće u Beogradu, ili agresivno isteruju Obrenovčani iz Slavije? To je moje pitanje bilo. Niko korupciju nije spominjao. Ja znam da vi drugu reč ne znate, ali uzmite neki rečnik.
Ovo je zakon gospodine Babiću. Ovo je zakon, kao i svaki drugi. U sebi ima mogućnosti da postoje numerička, vremenska odrednica za ostvarivanje nekog prava ili za uskraćivanje nekog prava. Da niste u pravu, pogledajte vama omiljeni Krivični zakon, tamo piše naprimer, koliko godina neko ide u zatvor. Razumete? Tako je, da nema te diskriminacije onda bi svi išli u zatvor neograničeno.
Inače, oko ovih procenata, zaista, moram da kažem, vi gospodine Babiću, u redu dve godine ste pričali sada ste ušli u treću godinu vaše priče koja je jednaka kao i pre dve godine. Dajte građanima Srbije malo šanse da vas upoznaju, što vas više upoznaju to će biti gore po vašu opciju. Razumete, zato se ja radujem da vi pričate što više, pričajte što više slobodno. Meni je žao što niste mogli ni u Šapcu da se iskažete duže od tog dana, jer sam siguran da biste vi to bolje uradili, i siguran sam da bi građani videli vaše sposobnosti u odbrani od poplava sa komandnog mesta, ne ovako kao mi ostali. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 106. i 107. Prethodi govornik je, naravno da je govorio potpuno van tačke dnevnog reda, a 107. zbog toga što je uvredio dostojanstvo i uvredio narodne poslanike.
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, vi ste na direktno pominjanje imena gospodina Babića, dobio je pravo na repliku i govori je u replici, tako da nije govorio o tački dnevnog reda.)
Morate mi dozvoliti da objasnim. On je otišao skroz i govorio o Savi i Šapcu. Dobro, dakle član 107. zbog toga što gospodin Babić zna ili bi morao da zna, da ne može paušalno ovde pred vama u vašem prisustvu da govori o svim poslanicima koristeći „neki u toplim sobama“ jer on je bio u Šapcu, a mi ostali smo, on implicira, „bili u toplim sobama“, pa ste dozvolili da kaže…..

Molim vas, dozvolite mi jer imam dva minuta da obrazložim. Jeste pomenuo, šta pričate.

U  redu, dakle, nije se zaustavio na tome. Niste ga tu opomenuli, što nas je sve stavio u isti koš, prišio nam da smo izbegavali građansku dužnost nego ste dozvolili da on implicira da je neko čamce dao negde, pa su ljudi stradali zbog toga. A to sve govori čovek koji se obraća nama, i vi mislite da to nema nikakve veze nego se obraćao vama. Ako se obraćao vama, onda je vas uvredio. Zašto ona vi ne reagujete.
Znači, objasnite mi kako mislite da ovakve stvari tolerišete potpuno normalno. Ne možete to da radite. Prosto, ako smo svi jednaki onda ne možete čoveku da kažete da ona nas optuži ovako monstruozno da mi nismo branili od poplava, a on jeste. I mi nismo dali čamce, pa su se ljudi utopili. Vi mislite da je to u redu? Pa nije u redu. Reagujte, molim vas.

Mislim da je ovo bio primer jednog konstruktivnog nastupa, moram da kažem, zato što smo se vratili na ono što je suština. Svi želimo isto. Dakle, svi uviđamo da jeste problem za mlade do 30 godina i svi uviđamo da jeste problem za ljude starije od 50 godina, ali nije tačno da onaj ko je između toga nema nikakav stimulans za zapošljavanje i nema nikakav povraćaj od strane države, samo što se radi u razlici od nekoliko procenata. Nije beznačajna razlika, ali baš zato i postoji, da bi onima koji su u težoj situaciji omogućili poslodavcima da za te ljude imaju motivaciju da ih zaposle i imaju motivaciju da ih zadrže na radnom mestu. Upravo to o čemu ste vi govorili.
Dakle, razlika je procentualna. Mi svi želimo istu stvar. Naš amandman je upravo u tom pravcu. Mi tražimo od države i od Ministarstva finansija i od Vlade da napravi taj iskorak kroz zakon koji to može sada da uradi.
Znam ja da će biti i drugih propisa, znam ja da će biti i drugih reformskih poduhvata u ovoj državi, ali ovo je zakon koji je ovog trenutka pred nama.
Jedna naša susedna država je donela zakon koji na jedinstven način kao kodifikaciju reguliše recimo sve što se tiče stranih ulaganja na vrlo jasan, kratak i sažet način. Sve živo što postoji u vrlo jasnom, kratkom zakonskom propisu.
Ministre, da li ste pomislili da je možda ovaj parcijalan pristup koji negujete, to sam vas već pitao, i ono što radi ministar Selaković u pravosuđu, pristup malih nedovoljnih koraka, često, moram da kažem u velikoj meri kozmetičkih, da li može dovesti do bilo kakvog boljitka? Ako nastavimo ovim tempom, trebaće nam 180 godina.

Poštovana predsednice, javio sam se uz izvinjenje malopre, ali verovatno niste primetili osnov traženja reči.
(Predsednik: Gospođa Čomić je dobila reč, izvinjavam se.)
Dakle, član 103. i 107. Zašto član 103? Ponovo smo čini mi se bili svedoci jedne po meni nemile scene gde predsednica Narodne skupštine, bez obzira na sve, smatramo malo ekstenzivno tumači ovaj član i time niste dozvolili poslaniku da obrazloži povredu. Smatram da bi za dobrobit funkcionisanja ove Skupštine praksa u kojoj predsednik Skupštine dozvoli poslaniku da obrazloži svoja dva minuta bila blagotvorna i da ona ne bi narušila odnose koji postoje među poslanicima niti funkcionisanje Narodne skupštine. Mislim da ste u tom smislu prekršili član 103. zato što niste dozvolili ni poslaniku Živkoviću ni poslaniku Pavićeviću da obrazlože zašto je prekršen Poslovnik.
Povreda u okviru člana 107. se odnosi na izlaganje kolege iz većine koji je u jednom momentu rekao nešto što mislim da ste morali da reagujete, možda ne opomenom, ali barem da ga upozorite, a to je da je poslanika oslovio sa „prijatelj poslanika“, što znači da su njih dvojica tu u nekom drugarskom odnosu, a ne da su ih birali građani. Mislim da je to zaista nedopustivo. Da ne govorim o gestikulaciji da gledaju u pravcu opozicije i govore o sili i moći, kako su neki imali, a ne shvataju da to isto i njih čeka. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice, uz izvinjenje što sam dobacivao kolegi. Izvinjavam se.
Ovaj amandman u suštini pokušava da otkloni jedan problem koji postoji o kojem smo danas dosta govorili i predstavnici vlasti i opozicije i sve je to u redu. Opozicija predloži amandman, vi ga ne prihvatite, imate svoja obrazloženja i ja to sve razumem. Ono što ne mogu da razumem je ovo vaše neprekidno insistiranje na borbi sa prethodnim periodom, pri čemu govorite o Tomici Milosavljeviću koji je ministar iz URS-a.
Dakle, ja to stvarno ne razumem. Zašto gledate u nas?

Onda je ta stranka bila i u vašoj Vladi, a doskorašnja ministarka je takođe, njena stranka je bila u vašoj Vladi.
Mislim da to nije dobar argument. Zdravstvo je u jako teškoj situaciji i nije dobro da se zdravstvu oduzima 260 miliona evra, to smo više puta rekli. Ministar je rekao da je ovo samo jedan deo, da postoje druga rešenja koja će otkloniti taj disbalans i da će se ta sredstva nadomestiti uplatama iz budžeta, pri čemu, ne razumemo ni kako, ni gde, ni na osnovu čega, ali na nekim mestima se preliva, a negde nema ni stentova ni gaze, ni osnovnih stvari. U redu je da to svi znate i klimate glavom, ali nije u redu što gledate u nas. Ja možda ponekada nisam reagovao kako treba, izvinio sam se, ali uvaženi poslaniče, usmerite svoj gnev u drugom pravcu, a pogotovo vezano za godine koje ste spominjali i nečiju vladavinu.
Do 2000. godine je stanje zdravstva u Srbiji bilo takvo da ne postoji brojka kojom bi mogao da vam predstavim ovde kako su ljudi radili i gde štap i kanap nisu preterivanje kada se spominju. To isto prihvatite. Ali, prihvatite i to da je odgovornost nekih od vas, a ne na ovaj način da se obračunavate sa zamišljenim protivnikom i izvodite kate ovde, karate, u Skupštini Srbije. Dogovorite se ko vam je politički protivnik i dogovorite se sa sobom s kim ste u Vladi i dogovorite možda na bolji način, kao što je ministar pokušao neuspešno, da nam kažete zašto i gde je potreba da 260 miliona evra iz ruiniranog zdravstva, kako kažete, ode u PIO fond koji je nereformisan, nesređen, bušan kao sito, a koji takođe vaš tradicionalni koalicioni partner kontroliše.
Dakle, naše pitanje i pokušaj popravke kroz amandman je bačen kamenčić u bunar i mi znamo da neće biti ništa od toga, ali je naša dužnost da ukažemo na našu motivaciju i želju da se stvar popravi ako je moguće i to će se odnositi na naredne amandmane. Hvala.