Gospođo predsednice, podneli smo amandman na član 9. Tokom kraće ali interesantne rasprave na Odboru amandman je odbijen. Nije nam jasno zbog čega. Dobili smo jedno obrazloženje. Voleo bih da i ministar malo prokomentariše.
Naime, nismo u članu predvideli da se menja član 26. stav 2 i da kažemo da si PIB ne može dodeliti pravnom licu čiji je osnivač fizičko lice kome je bračni drug ili član porodičnog domaćinstva osnivač drugog privrednog subjekta koji ima ne izmirene obaveze po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Između ostalog, podneli smo nekih pet izmena, ali ovo je jedna od stvari za koju smatramo da je vrlo značajna. Suočili smo se sa argumentom koji ne odbijam u potpunosti da bi prihvatanje ovog amandmana bilo protivustavno, jer se navodno ugrožava pravo na rad.
Ako je to tačno u smislu iskorenjivanja jedne društveno štetne delatnosti koja dovodi u krajnjem slučaju do izbegavanja plaćanja poreskih obaveza, onda se postavlja pitanje kako taj princip koji bi se isto mogao proglasiti protivustavnim primenjujemo npr. kada kriminalcima oduzimamo imovinu koju su stekli izvršenjem krivičnog dela ili kada pokušavamo, kao što DS pokušava da unakrsno proverimo imovinu svih političara u Srbiji i svih nosioca političkih funkcija i njihovih familija.
Ako je ovo neustavno, onda je i ono neustavno. Uostalom niko od nas nije Ustavni sud i ne možemo to da definišemo na bilo koji način. To treba ostaviti Ustavnom sudu. Na nama je da pratimo promene u društvu i devijacije koje postoje i na njih adekvatno odgovaramo kroz propise koje ovde donosimo zajedno.
Ovo je jedan od primera nečega što je jako štetno i što se dešava u Srbiji. Izbegavaju se plaćanja poreskih obaveza. Ovo evidentno postoji u našem društvu. Samo pokušavamo da idemo u korak sa štetnim dešavanjima i vremenom u kojem živimo.
Nije nam jasno zašto Vlada odbija ovaj amandman i zašto nismo naišli na podršku ni na Odboru? Hvala.

Dakle, ovim amandmanom tražimo da se briše član 39. stav 4. zbog toga što smatramo da je potpuni apsurd da poreski obveznik ako ne podnese prijavu po nalogu poreske uprave, da recimo, da otkloni neke nepravilnosti koje su utvrđene, onda će poreska uprava da podnese prijavu umesto poreskog obveznika. Dakle, to smo postavili pitanje na odboru, na osnovu kojih podataka će poreska uprava podneti tu poresku prijavu, da li ona zna nešto više od poreskog obveznika u čijem je interesu da otkloni te nedostatke i koje su to nepravilnosti?
Čini nam se da je ovaj stav potpuno neprecizan i dvosmislen i predlažemo njegovo brisanje zato što je podložan zloupotrebama. Tu može isto da se stavi znak pitanja oko toga da li nešto pusto.
I to bih voleo baš da čujem, kako ćete da kažete recimo da su elementi ove odredbe u redu, a elementi onih prethodnih koji smo predložili nisu i kako se usvajaju amandmani jedne stranke koje su skoro istovetni, a od druge stranke iz opozicije ne. Ne pitam kolegu uvaženog iz većine, već pitam Vladu, pošto nemam nameru da pričamo sa advokatima već sa Vladom. Hvala.

  Gospođo predsednice, uvaženi ministre, poštovane kolege, imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, ministru pravde i ministarki za lokalnu samoupravu, a odnosi se na dešavanja u Opštini Dimitrovgrad. Dobili smo dopis predsednika Opštine Dimitrovgrad u kojoj čovek, koliko vidim, apeluje na sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da postave pitanje kako i na koji način zaustaviti loša dešavanja, vrlo loša dešavanja koja se dešavaju u Dimitrovgradu.
Naime, na osnovu ovog dopisa i razgovora sa predsednikom Opštine gospodinom Ivanovim, shvatio sam da određeni ljudi iz SNS idu i pokušavaju noću da otmu odbornike u Dimitrovgradu kako bi promenili skupšitnsku većinu. Zanima me šta će MUP i ostali da preduzmu oko ovakvih neželjenih dešavanja, s obzirom na to, sudeći po onome što kaže predsednik Opštine, da ljudi žive u strahu u toj opštini i traže da se razotkriju dešavanja, a naročito u noći 10. juna ove godine u kojoj su navodno involvirane i naše kolege iz Skupštine Srbije, a to su kolega Vladica Dimitrov iz SNS i kolega Dragan Todorović iz Pokreta socijalista.
Smatram da bi bilo dobro da Vlada odgovori da li je ovo tačno i ako jeste, šta će preduzeti da se ovakve stvari dešavaju, jer je Dimitrovgrad granična opština u kojoj većinu čini bugarska nacionalna manjina. Voleo bih da se ovakve stvari ne potvrde na bilo koji način.
Drugo pitanje se odnosi takođe na ministra unutrašnjih poslova, kao i na ministra privrede, a vezano je za dešavanja kojima smo bili svedoci juče u Žitištu kada su u pogon „Agroživa“ uvedeni na silu, uz pomoć velikog broja policajaca ili žandarmerije, nisam siguran, stečajni upravnik i još neki ljudi, iako su imali dogovor sa radnicima koji su štrajkovali da se to ne radi. Moje pitanje – ko je naredio da tamo dođe ogroman broj policajaca u punoj opremi, da se sukobe sa radnicima u Žitištu? Zašto je to bilo potrebno? Zašto je bilo neophodno upotrebljavati silu da bi se ušlo u jednu fabriku u kojoj radnici već mesecima ne dobijaju svoje plate, pa smo mi mogli, građani koji su mogli da vide taj snimak, pošto nije bio u režimskim medijima, da čujemo strašne poruke od samih gladnih radnika, tipa – za vas smo glasali, a ovo nam radite. Mislim da to nije korektno i da takve stvari nikako ne treba raditi. Zanimam me zašto je to uopšte urađeno?
Poslednje pitanje je upućeno ministru energetike. Drugi put pitam – kada će se ispuniti obećanje ministarke Mihajlović dato u predizbornoj kampanji da se radnici „Kostolac usluga“ vrate pod okrilje EPS-a? Nekoliko je puta ponovljeno, ali nikada ispunjeno. Na dugom spisku vaših neispunjenih obećanja to je samo jedna stavka, doduše vrlo značajna za građane Kostolca.
Na kraju, pitanje za ministra privrede i predsednika Vlade – kada će drugi gradovi u Srbiji, osim bilborda na kojima piše „Slavimo Beograd“ i maketu koja je napravljena, moći da dobiju svoje makete, pa da građani mogu organizovano da ih obilaze, a ne da ovako u Nišu, Leskovcu, Novom Sadu, Vranju i na drugim mestima piše „Slavimo Beograd na vodi“, a oni ljudi nemaju nikakav infrastrukturni kapitalni objekat koji ste u stanju da napravite. Napravite im barem maketu da mogu da je gledaju. Hvala.

Gospodine ministre, imamo izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji suštinski uvodi nekoliko novina u naš poreski sistem. Moram da kažem da postoje neke pozitivne stvari koje ste ovde predložili i koje će unaprediti efikasnost rada poreske uprave. Kada to kažem, naročito mislim na odredbe koje predviđaju obaveznu elektronsku poresku prijavu. Mislim da je to jako dobra stvar za privrednike u Srbiji, za naš fiskalni sistem i njegovu naplatu, jasniji, transparentniji i efikasniji poreski sistem.
Naravno, ostaje nejasno zašto elektronske poreske prijave nisu uvedene ranije, zašto se ponovo odlaže njihova puna primena i već dve godine postoje uslovi za sprovođenje ove odredbe. Nekako, još uvek nikako da dođemo na taj nivo osposobljenosti naše poreske uprave i poreske administracije.
Ovaj zakon je samo u poslednjoj godini, gospodine ministre, dva puta promenjen, a poslednji put u decembru 2013. godine nakon pompeznih najava beskompromisne borbe sa sivom ekonomijom i obećanih ušteda javnih rashoda.
U međuvremenu, imamo porast, nažalost, sive ekonomije u Srbiji. Povećali ste poreske namete u ovoj zemlji i ostvarili deficit rekordan u Evropi. Sve do sada što ste uradili u domenu reforme poreske uprave, poreskog sistema, poreskih zakona, obezbeđivanja budžetskih prihoda je palo u vodu zato što vas brojke demantuju i vidimo da je situacija zaista alarmantna. Zato su ove izmene još jedan pokazatelj vašeg dvogodišnjeg lutanja, mislim na Vladu, koja je čak četiri poreske reforme sprovela. Spremate peti budžet i stalno menjate uslove poslovanja, a znate koliko je neizvesnost pogubna i velika prepreka investicijama i zapošljavanju.
Mislimo da su rezultati ove Vlade poražavajući. Mislimo da su poražavajući iz nekoliko razloga. Nakon povećanja, kao što sam rekao, praktično svih poreskih nameta, uključujući i PDV na osnovne životne namirnice i solidarni porez, poreski prihodi u 2014. godini su realno niži nego prethodne godine. Pričali smo o tome i ranije, ministre, imamo rupa u budžetu iliti deficit. U prvih pet meseci je već preko milijardu evra, nažalost, što je 63% ukupno planiranog deficita za ovu godinu i čak 200 miliona evra više nego prošle godine. To je nešto što sam pitao i prošli put, niste mi odgovorili, tj. nikako ne razumem kako to ocenjujete kao napredak i dobru situaciju?
Znate da je Fiskalni savet nekoliko puta upozorio da čak i ako smanjite plate i penzije, kao što planirate, za 10%, deficit će ove godine biti preko 8% do čak 9% bruto društvenog proizvoda, što je ubedljivo najviši u Evropi i najlošiji rezultat, poštovani građani, javnih finansija Srbije od hiperinflacije 1993. godine. To je ta tužna slika vaše vlasti i vaše fiskalne politike.
Javni dug je povećan za šest milijardi evra u prethodne dve godine, a da nije izgrađen nijedan infrastrukturni objekat u Srbiji, nijedna fabrika, nijedna škola. To vam već treći put pričam i vi treći put mi ne odgovarate na to.
Prvi put u istoriji imamo više penzionera nego radnika, a plate i penzije su značajno niže nego pre dve godine, realno. Javni sektor pravi gubitke na svim nivoima zato što ga vode partijski nesposobnjakovići, koje ste pustili u ta preduzeća. Zato imamo tolike gubitke u javnom sektoru.
Uprkos ovim alarmantnim podacima, vaša vlada i Ministarstvo finansija, na čijem ste čelu, još uvek niste pripremili rebalans budžeta, iako ste ga najavili za jun, čini mi se, a najavili ste još u februaru da će biti do kraja juna. Od toga nema ništa. Znam, vadićete se na poplave, ali mislim da to nije nikakvo opravdanje.
Upravo zbog svega navedenog postoji opravdan strah da primena ovog zakona koji danas hoćete da usvojimo, kao i svih prethodnih, neće dovesti do povećanja privredne aktivnosti, zapošljavanja i ozdravljenja srpskih javnih finansija. Osnovni problem je što država uporno pokušava da štedi na građanima kroz smanjenje primanja i povećanje poreskih nameta, dok troškovi administracije konstantno rastu zbog nekontrolisanog partijskog zapošljavanja u ovoj zemlji, pa su nam zato budžetski rashodi, gospodine ministre, u 2014. godini za 300 miliona evra veći nego prošle godine u tom smislu.
Strane direktne investicije za koje Vlada tvrdi da su jedino rešenje su najniže od demokratskih promena u Srbiji u oktobru 2000. godine. Nema najave novih i zbog toga i nema uslova za dugoročno planiranje i zapošljavanje.
Ono na čemu DS konstanto insistira jeste da se pokrene privredna aktivnost, gde država mora da ima presudnu ulogu, jer niko drugi neće očigledno uložiti u otvaranje novih radnih mesta ili će to ulaganje biti toliko skupo za građane Srbije da ćemo to, ako mogu tako da se izrazim, debelo da iskijamo kasnije u generacijama koje dolaze i vlastima posle vaše nesposobne vlasti.
Ono što je očigledno da u nedostatku ideja kako da se pokrene srpska privreda, Vlada stalno odlaže neophodne reforme i ubrzano priprema prodaju najvrednijih državnih resursa, što ste i vi potvrdili, kao što su EPS i „Telekom“, po čini nam se uvredljivo niskim cenama. Sećam se koliko ste nas napadali za cene koje su višestruko više od onih koje ćete vi dobiti. A, ko se toga još seća u Srbiji?
Zato vam još jednom poručujemo da pokušate da se okrenete građanima i njihovim potrebama, da razumete da je najveća potreba u Srbiji zapošljavanje, ali ne partijsko i povećanje primanja, a ne maketa kula i gradova, koje predstavljate po Srbiji.
Mi mislimo da u ovom predlogu zakona ima nekoliko stvari koje su vrlo konkretne i koje u tom smislu mogu da spomenem, a mi ćemo kroz amandmanski proces to pokušati da promenimo iako, naravno, nemamo iluzije da ćete vi to prihvatiti.
Neke kolege su govorile o tome kome se ne može dodeliti PIB. Mi smo to takođe predvideli. Podnećemo amandman koji će suštinski menjati član 26. stav 2. i koji će predvideti da PIB ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač fizičko lice, kome je bračni drug ili član porodičnog domaćinstva osnivač drugog privrednog subjekta, koje ima ne izmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti. To je jedna od najvažnijih stvari koja mora da se promeni u ovom predlogu zakona. To je nešto što je široko rašireno po Srbiji. Čest je slučaj da se ovo dešava i da se te stvari pojavljuju.
Smatramo da treba da se briše član 13, recimo, zato što je suvišan i predstavlja opterećenje za banke. Nije nam jasno zašto ovo uopšte uvodite, jer je članom 15. Predloga zakona predviđeno da se poreske prijave podnose isključivo u elektronskom obliku. Zašto uvlačite banke u ceo sistem?
Imamo situaciju da poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika. Imamo apsurdnu situaciju da poreski obveznik ne podnese prijavu po nalogu poreske uprave da otkloni određene nepravilnosti, ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog iz člana 62, onda ona podnosi prijavu umesto poreskog obveznika, a ne znamo na osnovu kojih podataka će poreska uprava podneti tu prijavu.
Ima tu jako puno nelogičnih stvari, loših stvari. Ono što je najznačajnije, ono što sam ostavio za kraj, jeste zaista, zaista visoko podizanje kazni za preduzetnike koje će morati da plati u slučaju prekršaja. Mislim da je to nešto što pokazuje da vaša Vlada, vaša vlast suočena sa deficitom i nemogućnosti punjenja državnog budžeta poseže za daljim gušenjem preduzetnika u Srbiji, gušenjem privrede u Srbiji podizanjem ovakvih iznosa za višestruko puta, ne znam kako to da definišem. Kazna je bila do 20 hiljada dinara, a vi sada kažete – najmanja kazna je do 100 hiljada dinara, pa do 500 hiljada dinara, pa do dva miliona dinara itd, itd. Pokušaćemo to amandmanima da izmenimo.
Nadam se da će kolege iz većine razumeti da će ova situacija da pogodi lokalne samouprave. Imamo problem sa porezom na imovinu, koji na ovaj način… Republika se ponovo meša u lokalnu samoupravu, dodatno komplikuje, predviđa izuzetno visoke kazne. Ljudi će prosto bežati u sivu ekonomiju. To je naše mišljenje. Ne vidimo kako ćete ovakvim kaznama, bez jasne rasprostranjenosti poreske službe na terenu, bez inspekcijskih službi, bez podsticaja, naterati ljude kad i ovako ne plaćaju poreze. Nemate odakle više da punite kasu.
O tome šta se dešava i šta će biti u lokalnoj samoupravi, u gradu Beogradu, može kolega Jovičić nešto da kaže. Čovek je angažovan u gradskoj skupštini i valjda zna šta će ovo da znači za građane Beograda i za druge lokalne samouprave, a ne samo da se oni bilbordi stavljaju po Srbiji, da se slavi Beograd, bez da se slavi drugi grad. Vi kao Vlada stojite iza tog projekta. Gde vam je ugovor? Gde vam je tender za to? Gde vam je ta firma iz Emirata…

Izvinjavam se, gospođo predsednice. Uvek uživam kad je ministar prisutan, pa mogu da ga pitam.

Znam da nije nadležan. Mislim da morate preventivno i edukativno da delujete na poreske obveznike, a ne da ih gušite. Mislim da ove cifre i ovo što menjate u čl. 178a, na primer, 67, 66 su stvari koje će, po meni, dodatno zakomplikovati i onako vrlo tužnu situaciju u našim finansijama.
Voleo bih da me demantujete, ali ne samo na način da uvodimo red. Drakonske mere nisu red. One su očaj nesposobne Vlade koja je gurnula ruku u džep koji je prazan i probušen. Sada ne znam šta da radi, pa daj da dignemo, ako se neko usudi da slučajno neki papir ne podnese na vreme. Nekoliko stotina hiljada dinara ima da im navalimo na vrat. Ja namerno pričamo široko, zato što neću da pričam o pojedinostima, ima vremena kada ćemo o tome da pričamo. Razumete.
Samo nemojte da mi kažete da to nije predmet ovog zakona i da vi niste nadležni. Ne znam ko je onda nadležan u ovoj državi, ako nije ministar finansija. Hvala, za sada.

Gospodine predsedavajuću, odgovaram ministru Krstiću.
Dozvolili ste da pet poslanika SNS, znam da ste navikli pet na jednog, i sada je njih pet govorilo 20 i nešto minuta, a ja trebam u dva minuta da odgovorim. Kome i odakle da počnem u ovoj bujici besmislica koje smo čuli?

Ne samo da je mene pomenuo gospodin Jovičić, već su i druga dva govornika pomenula DS nakon toga, između ostalog. Zaboravili ste da se pre toga ministar meni obraćao i imam pravo da odgovorim ako nisam zadovoljan sa onim što sam mu postavio kao pitanje. Dakle, zaboravljate dva ključna osnova i molim vas da mi vratite vreme.

Hvala.
Dakle, gospodine ministre, te kazne koje spominjete, one nisu za neregistrovana pravna lica, već za registrovana pravna lica u zakonu. Niste bili precizni u tom smislu.
Znate da vam u članu 178a piše da će se kazniti pravno lice do dva miliona dinara ako nema neki papir. Da li vi mislite da je to normalno? Da li vi mislite da može tako da funkcioniše naša inače rasturena privreda?
Ono što sam zapamtio je da je jedan govornik pokušao, naravno, tradicionalno da zloupotrebi govor DS, bilo koga, da smo mi protiv penzionera. Mi nismo protiv penzionera. Mi samo tvrdimo da, osim što ste uništili privredu, imamo nažalost više penzionera nego zaposlenih ovog momenta. Ne daj bože da neko hoće da ukine penzionere, ne bi imao ko da hrani Srbiju. Od vaše vlasti ljudi čekaju da dobiju penzioneri prinadležnosti da bi mogli da kupe hleb. To je slika vaše Srbije danas.
Nemojte vi o rupama, ministre, molim vas. Vi kažete kakvu ste vi rupu zatekli od prethodnika iz vaše vlade, gospodina Dinkića. Zamislite vi to, vi koji imate rupu tradicionalnu skoro dve milijarde evra u budžetu, vi nama pričate. Pa za vas je Mirko Cvetković bio Kisindžer, mada se on nije bavio ekonomijom. Ali, hoću da kažem, nemam jači izraz, jer vaši neoliberalni i ekonomski idoli nemaju toliko snažna imena.
Ono što sam primetio, moram da vam kažem da bih voleo…

… da poreska uprava nešto uradi oko velikih poreskih dužnika i tajkuna bliskih režimu i da nam kažete šta ćete tu konkretno da uradite oko ljudi koji su ogromne sume dužni da plate poreza ovoj državi i šta ćete sa njima … (Isključen mikrofon)

Molim vas, rekli ste i da smo siledžije i rekli ste da smo lopovi i svašta ste rekli, samo niste rekli …
(Zoran Babić, s mesta: Ko je rekao?)
Jeste, rekli ste. Pazite, idete po tankoj liniji uvreda već. Samo nam niste rekli kako su žute, zle demokrate napravile ovoliki deficit? Kako su demokrate napravile zaduženja od šest milijardi evra? Kako su zle demokrate napravile povećanje, sve govorim u odnosu na Cvetkovića, broja nezaposlenih za preko 50.000? Kako su napravile ovolike gubitke? To nikako da nam odgovorite. Koji ste vi to kokošinjac u Srbiji napravili? Za sve te pare ništa, ni jedan. To morate na kraju da nam kažete. Vrlo je jednostavno pitanje.
Pošto vidim da će se gospodin Jovičić javiti, dakle, pitao sam da li ste svesni da se ovim zakonom ukidaju prerogativi ovlašćenja lokalnih samouprava, koje su jedine po Ustavu i zakonu ovlašćene da vrše nadzor, kontrolu poreza na imovinu? To sam vas pitao, a ne da nam pričate o Đilasovom budžetu. Pa vi ste kroz izveštaj dokazali da je Đilas zadužio Beograd 400 miliona i da je imao suficit četiri milijarde dinara u budžetu. Budite precizni kada već ustajete.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nije tačno.)

Dakle, nije korektno. Rekao sam ime jednog velikog državnika, uz moje neznanje da navedem nekog iz ekonomske oblasti, jer su vaši heroji meni neprihvatljivi. Ali, postoji jedan novi, zove se Mendelson, koji je sada unajmljen, citiram – jer je Bler mnogo skup, pa dobijamo čoveka, ovo građani moraju da znaju, koji je rekorder po broju afera u evropskoj politici i koji će kao i Štros Kan, kao i Guzenbauer, raditi za džabe.

Ako je Cvetković Kisindžer, onda ste vi svi Mendelsoni.

Gospodine predsedavajući povređeni su članovi 106. i 107. Zašto? Vi ste opomenuli mene u ovom slučaju i to je uredu, ali ste istovremeno dozvolili da nekoliko govornika pre mene izrekne tako gnusne stvari bez ikakve reakcije, uključujući spominjanje nekih ljudi koji su u zatvoru i dovođeni u vezu sa DS, sa kojom nemaju nikakvu direktnu vezu, niti članstvo, niti bilo šta.
Ko su ti poslanici da oni tumače ko je u zatvoru, zašto i po kom osnovu, uz najgnusnije optužbe. Onda misle da ovde svi treba da budu mirni kao bubice i da ćute, a ja sam se samo pozivao na ne selektivnu borbu protiv korupcije koju je gospodin Vučić najavio. Zašto se plašite onoga što je premijer Srbije najavio? Citiram premijera Vučića, a vi tražite opomenu za mene, pa kako to može?
Dakle, molim vas, bilo je jako puno uvredljivih stvari, jako puno pretnji, jako puno teških kvalifikacija za celu političku grupaciju i dovođenje u veze sa direktno ljudima koji su u zatvoru. To nije ni korektno, ni civilizovano, ni ljudski. Ako je neko viknuo, ja u ovom slučaju jesam i znam zašto sam to uradio. Ne zato što sam nervozan, nego zato što smatram da treba da ta borba bude ne selektivna, pa kada to napomenem onda se vi ljutite još više. Mislim da je nepotrebno i mislim da su poslanici reagovali suviše emotivno na nešto što je u krajnjem slučaju politika vaše stranke. Hvala.

Hvala gospodine što ste to naglasili.
Gospodine ministre, poštovane kolege, imamo jednu već viđenu situaciju koju, Vlada po hitnom postupku donosi zakone u Skupštini Srbije, a na žalost, predstavnici većine u Skupštini se bave definicijom i školskim časovima kojima nam objašnjavaju ovde šta su to službe i čemu one služe. Mislim da je to nepotrebno gubljenje i resursa i vremena i energije i svega ostalog, kada je jasno da se izmena Zakona o BIA donosi pre svega zbog jasne odluke Ustavnog suda i u tom smislu članovi 13, 14. i 15. su menjani i kao što su moje kolege već napomenule, sve što je problematično u tom smislu, moram da podvučem nekoliko stvari.
Prvo, da se ostalo samo na preciziranju mera, ovaj zakon bi dobio apsolutnu podršku u Skupštini Srbije i ne bi bilo nikakvih problema. Međutim, mi smo odmah uočili nekoliko vrlo problematičnih stvari koje samo još više utvrđuju naše uverenje da je potrebno u najkraćem mogućem roku doneti novi zakon o BIA, što verujem da se i ministar slaže, i da se slažu i poslanici većine koji su o tome govorili danas.
Mislim da je trebalo menjati sporne članove i trebalo je ostaviti onaj dodatak koji je kolega Šutanovac spomenuo, osim u stanu, zato što smatramo da je nešto što se utvrđuje ustavno načelo i ustavno pravo građana, a nikada nije zgoreg ponoviti, pa makar i u Zakonu o bezbednosti, a naročito u Zakonu o BIA.
Mislim da je nejasno, neprecizno i nedovoljno objašnjeno zbog čega se sada podnosi zahtev od direktora BIA predsedniku Višeg suda, a ne Vrhovno-kasacionog suda. Znam da se radi o stvarima koje su vezane za organizovani kriminal i mislim da je potpuno jasno, čak i nekome ko nije pravnik, ko je laik, šta je Vrhovni kasacioni sud i jeste jedno načelo pravno koje je nasleđeno iz prošlog sistema. Smatram da kao najviši sudski organ u državi, posle Ustavnog suda, daje određenu sigurnost građanima da će se neke stvari raditi sa višim stepenom ozbiljnosti.
Ja vas molim da nam kažete zbog čega, još jednom da nam ponovite i precizirate, idemo na viši sud, na predsednika višeg suda, a ne Vrhovnog kasacionog? Zbog čega je bilo neophodno, kao što smo već pitali, da se uvodi žalba direktora BIA, čime BIA postaje stranka u postupku, što sa jedne strane odugovlači postupak, a sa druge strane dovodi do nečega, ne znam da li je ovde govoreno, da jedan državni organ ulazi u sudski spor, sa sudskom vlašću i njenom suverenom odlukom, a smatramo da je sudska vlast apsolutno iznad ostalih odluka koje se donose u ovoj zemlji.
Nije nam jasan ovaj institut. Ako ja dobro razumem, ni u BIA to nije naišlo na neku podršku, niti razumevanje. Smatramo da će to dodatno otežati postupke i odugovlačiti ih.
Mislim da imamo još jednu problematičnu odredbu o čemu se takođe govorilo, a to je taj postupak koji se sprovodi u slučaju da BIA dođe do određenih informacija, pa ih dostavlja tužilaštvu. S obzirom na to da smo kroz zakone uveli tužilačku istragu, smatram da je to u redu, ali ovde se taj predkrivični aspekt gubi i na BIA ostaje suvereno pravo da ona informaciju samostalno donosi, mimo MUP, mimo istražnih radnji, nego direktno na tužilaštvo, čime se na neki način stvara nejednakost u pravnom poretku i nejednak način tretiranja krivičnih dela. Mi ne živimo u savršenom društvu, može doći i do zloupotreba ovog instituta.
Postavljam tu znak pitanja, uz veliki problem po nama, od ova dva dana za BIA i dva dana za sud, što su četiri dana praznine. Tu smo se složili, jer je bilo raznih primera i od rešenja za penzionisanje i svega ostalog i mislim da je to jedan predug period u kojem se ostavlja mogućnost za eventualne zloupotrebe.
Osim što je neophodno doneti novi zakon o BIA, treba napraviti mehanizme bolje kontrole nego kao što sada postoje.
Treba apsolutno i tu se slažem i sa kolegom iz većine koji je o tome govorio, stvoriti posebnu službu koja bi se bavila merama prisluškivanja i koja bi bila izmeštena iz sadašnjih bezbednosnih službi u Srbiji. Ta ideja je, sada ima puno očeva, a mislim da je ideja gospodina Šutanovca, ali u svakom slučaju, to je dobra stvar, kao što mislim da UBPOK moramo izmestiti iz MUP i staviti ga u Ministarstvo pravde.
To su stvari koje su prave suštinske reforme i to je ono što apelujemo na Vladu da što pre uradi. Dok se to ne uradi, i kontrola i primena sredstava će biti otežani i sve što se dešava u Srbiji kroz tabloide i kroz sve što gledamo svaki dan će se nastaviti u ovoj zemlji.
Da dodam i to, što sam zamerao i prethodnoj Vladi pa i onoj koja je bila Demokratska stranka, da je Srbija verovatno jedina država u Evropi koja nema obaveštajnu službu i da BIA ima obaveštajni segment, ali da taj segment zbog nasleđa i zbog, da kažem, nedovoljne kadrovske opremljenosti i ako hoćete i tehnički i svega ostalog je uvek nekako bio zakržljao i u povoju. Svaki profesionalac će to da potvrdi.
Nije normalno da Srbija nema obaveštajnu službu. Ta služba mora da se formira i treba da bude nezavisna ako imamo tri bezbednosne moramo imati obaveštajnu službu, koja po meni treba da bude i čak izvan Ministarstvo spoljnih poslova kako je bilo do, po meni, potpuno pogrešnog, nepotrebnog, štetnog ukidanja obaveštajnog segmenta u Ministarstvu spoljnih poslova, što je urađeno za vreme ministrovanja gospodina Vuka Draškovića. Smatram da je to u velikoj meri jednu državu srednje veličine kakva je Srbije oduzelo, čini mi se, normalne instrumente koje je imala u svojim rukama.
Šta sad? Sada operativci BIA-e koji su se ceo život bavili kontra-obaveštajnim radom, koji su ceo život karijeru bavili bezbednošću, sada treba od tih ljudi da pravimo obaveštajce. Jako teško. Ne kažem da nema takvih ljudi. Smatram čak da mnogi od njih vrlo profesionalno radi i taj deo posla ali to je jedan snažan pritisak na tu službu. Mislim da generalno to ide u skladu sa našim namerama da službe bezbednosti treba prepustiti profesionalcima i da se politika u to ne sme mešati. Na nama je da stvorimo uslove da oni rade nezavisno i da rade svoj posao neopterećeni političkim razlikama, zloupotrebama koje su postavljale ili stavljanjem službe u službu određenih političkih interesa čega je bilo uvek u Srbiji.
Naravno, onda na to dodate jednu poslovičnu srpsku fascinaciju službama bezbednosti koja se nažalost ne proteže samo u dramskim tekstovima i u našim pozorištima, već se proteže i u političkom životu pa i u ovoj Skupštini kakvoj smo ovde danas i onda imamo jedan endemski problem naše zemlje gde se svaki problem koji se javi u društvu lako objašnjava – to je služba uradila, to je služba dopustila, to je služba slušala, čime pokazujemo nezrelost kao društvo. Treba se osloboditi fascinacije službama bezbednosti i pustiti ih da rade svoj posao na profesionalan način.
Mislim da je po meni vrlo štetno, loše, čak skandalozno što je jedan poslanik većine rekao, da, citiram: „Treba staviti pravo na bezbednost ispred ličnih prava građana“. To je veliki problem, to ne sme da se kaže. Lična prava građana, prava i slobode ne mogu biti nikada stavljeni iznad bilo kojih drugih prava, osim u slučaju kada se uvede vanredno stanje, a zna se kada se ono uvodi i pod kakvim teškim okolnostima, a čak ni tada ne smeju da se narušavaju ljudska i građanska prava. To je žalosno zato što među vama ima ljudi koji još uvek nisu naučili lekciju koju premijer upravo pokušava da vas nauči.
Mislim da u svakom slučaju ovaj zakonima manjkavosti. Mi ćemo kroz amandmanski proces tražiti priliku da se popravi. Mi smatramo i drago nam je da tu postoji razumevanje da je potreban nov zakon o BIA. Mi tražimo da se ove stvari stave u tekst zakona, naročito oko povredivosti stana. Mi tražimo da se prestane sa praksom zloupotrebe službi. Mi tražimo kao DS da se najzad otkrije ko je, kada i zašto prisluškivao predsednika države, a kako čujemo i premijera?
To su opasne stvari. Ako premijer nešto govori u privatnom razgovoru, a to se posle pretoči u određenu aktivnost koja je apsolutno na štetu njega i njegove porodice i države, ko god da je premijer ove zemlje, to ne sme ostati sada ne istraženo.
Takođe smatramo da je ogroman problem ove države, veliki problem što nemamo koordinatora u službi bezbednosti. Gospodin Vučić se povukao sa tog mesta. Taj institut je uveden zbog saradnje sa Haškim tribunalom. Možda je on sebe prevazišao, možda više nije potrebno, možda treba naše službe pustiti da rade svoj posao, ali i tada smo vam govorili da to radite iz ličnih razloga da bi ste ojačali funkcionisanje i ulogu gospodina Vučića. Sada kada se on povukao sa čela sa mesta koordinatora službe bezbednosti, šta se sad dešava? Šta se sada dešava i ko koordinira?