Ovo je bilo jedno od najflagrantnijih kršenja Poslovnika člana 106, zato što ste dozvolili prethodnom govorniku da, po mojoj skromnoj evidenciji, čitavih 11 minuta i 50 sekundi priča potpuno van teme, pri čemu razumem njegovu želju da glorifikuje gospodina Vučića i njegovu nepogrešivost, ali u ovom slučaju, tek nešto na kraju, nismo čuli nikakav komentar na ove zakone, a vi ste to dozvolili, tek na kraju, gde smo čuli u stvari da je sve to u redu i da će biti dobro, ali nismo čuli ni zašto, ni kako. Molim vas da ubuduće intervenišete.
Razumem da svi imamo mogućnost da malo odemo od teme, to je potrebno zbog konteksta u kojem pričamo, ali baš toliko da se dozvoli od 20 minuta da se priča. Sa radošću vas obaveštavam da ću učiniti isto. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, ja se zaista ne bih javio, ali je povređen član 107. zbog toga što je prethodni govornik doveo u pitanje vašu poziciju, kao predsedavajućeg skupštine, time što je rekao da je to vaše lično mišljenje, kao da vi niste predsedavajući skupštine, a onda je uvredio Narodnu skupštinu, jer je rekao da mi ne možemo, neki od nas, da razumemo mere. Samo ne znamo koje mere, pošto ni on nije govorio o bilo čemu što ima „m“ na početku reči. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi ministre, mi danas ovde imamo predloge dva zakona, koja u suštini, po našem dubokom uverenju, zaista ne donose nikakve efekte koji su toliko dugo najavljivani. Zbog toga ih mi ne možemo podržati.
Prvo ću se osvrnuti na jednu stalnu nejasnoću i nekonzistentnost na koju se pozivaju često poslanici vladajuće većine, a koju vi možete pomoći, ministre. Naime, na sajtu vašeg ministarstva piše da od 2012. godine imamo rast nezaposlenosti i da je ovog trenutka 29,9%, dakle, da imamo 30.000 novonezaposlenih u Srbiji. To je na vašem sajtu i to mogu da vam pokažem, ako mi ne verujete, ministre. Ja bih voleo da ubuduće izbegavamo ovo gađanje ciframa koje nema nikakvog smisla i ne donosi nikakav boljitak.
Ovim predloženim zakonima, po našem mišljenju, povećava se stopa doprinosa za PIO fond za 2%, a smanjuje se doprinos za zdravstvo za 2% i modifikuju se postojeće podsticajne mere za novo zapošljavanje. Identično povećanje stopa za PIO i smanjenje za socijalno osiguranje ne smanjuje opterećenje poslodavcima, ali značajno smanjuje ukupna sredstva za zdravstvenu zaštitu građana za 250 miliona evra, otprilike.
Inače, vi ste malo pre rekli jednu zanimljivu stvar prilikom replike s kolegom Živkovićem. Ako sam ja vas dobro razumeo, rekli ste da kvalitet zdravstvene zaštite nije u korelaciji sa novcem. Ja mislim da je to velika greška i da sigurno niste tako mislili. Nažalost, i te kako je u vezi sa novcem. Ako smanjite izdvajanje za 260 miliona evra, kako vi lično objašnjavate da neće i ovako ruiniran zdravstveni sistem biti u još težoj situaciji? To me jako zanima da čujem vaše objašnjenje, vrlo konkretno ako je moguće.
Pri tome, zbog većih izvornih prihoda Fonda PIO se smanjuje iznos koji se iz budžeta izdvaja za penzije, čime se stvara jedan privid, veštački stvoren, o manjem budžetskom deficitu. Vi ste ovo uradili da biste napravili privid smanjenog budžetskog deficita. Smanjujete kvalitet zdravstvene zaštite, koji je inače na jako niskom nivou, za 260 miliona evra, i dolazimo zaista u jednu vrlo interesantnu situaciju ponovnog dizbalansa između onoga što vi stalno najavljujete i onoga što nam dajete kroz zakonske predloge.
Inače, ove olakšice za novo zapošljavanje su manje nego one koje je primenjivala prethodna Vlada, pa čak više i ne ciljaju ugrožene grupe, kao što su mnoge kolege rekle, kao što su mladi do 30 godina i stariji od 45 godina života, što smatramo da je vrlo loše i to ćemo i mi i neke druge poslaničke grupe pokušati amandmanima da izmenimo.
Ukinuta je i zakonska zaštita od smanjenja broja zaposlenih kod poslodavaca koji koriste poreske olakšice za novozaposlene, pa tako može da se desi da poslodavac zaposli 10 radnika za koje će platiti samo 30% poreza i doprinosa, a istovremeno otpusti 15 postojećih zaposlenih, za koje plaća 100% poreza i doprinosa. To je moguće. A vi objasnite kako nije moguće?
Mere neće imati efekta jer ne može doći do povećanja broja zaposlenih kada država ne radi ništa da bi povećala privrednu aktivnost, o čemu smo govorili, pa ako firme nemaju posla, nemaju ni razloga da zapošljavaju nove ljude. To je kvar u vašoj koncepciji. Dakle, vi pokušavate da primenite polu-mere, često demagoškog karaktera, u jednoj situaciji koja je primerena razvijenom ekonomskom sistemu, gde razvoj postoji i gde se privreda normalno kreće. U srpskim uslovima to nas, nažalost, vodi u jako, jako lošem pravcu.
Mi zbog toga insistiramo da vi javno ovde ministre postavite cilj numerički određen, dakle, da nam kažete približno koliko će do 31. decembra 2014. godine zahvaljujući ovog zakonu i ovim merama biti novozaposlenih u Srbiji. Bilo bi jako korisno da vi kao jedan ministar koji vodi izuzetno važan resor pokažete odgovornost i shvatite da nosite veliki i političku odgovornost da nama ovde poslanicima i građanima kažete koliko će otprilike biti ljudi zaposleno zahvaljujući ovom zakonu koji vi sada donosite u Skupštini. To bi bilo, čini mi se, vrlo korisno. Ove su vam mere kao i mnoge druge koje ste toliko najavljivali od pravosuđa pa nadalje parcijalne, nedovoljne, demagoške često kozmetičke i sami ste to rekli malo pre kada ste rekli – ovo je samo jedan deo koji će malo da pomogne, a neće moći realno da reši problem. Tako ste rekli.
I ove zakone ste najavljivali kao rešenje za nezaposlenost, a od toga na žalost ništa, to i vi znate. Dakle, 30.000 više nezaposlenih ima u ovom trenutku. Poslodavci će biti u neravnopravnom položaju, što je rekla i organizacija koja se zove „Transparentna Srbija“. Fiskalni savet se izrazito negativno odredio o ovim merama. Tako da mi ne vidimo zaista ono što vi najavljujete, ne vidimo u ovom predlogu zakona.
Mi smo vama i ranije govorili, ministre, da ono što ste vi rekli da će sprovođenje novih ekonomskih mera u 2014. godini – očekuju se uštede od 600 do 800 miliona evra. To ste vi rekli i u ovoj skupštini, i u javnosti, a nama nije jasno kakve su to mere i kakve su to uštede kada su nam rashodi u prva četiri meseca ove godine 250 miliona evra veći nego prošle godine. Dakle, vrlo jednostavno, precizno pitanje – kako ste vi rekli da će biti od 600 do 800 ušteda, a imamo 250 miliona rashoda više? Dakle, to nam nije jasno.
Rupa u budžetu je 92 milijarde dinara, što je inače više od 50% planiranog deficita za ovu godinu. Mislim, da je to već sada. Za četiri meseca kontinuiteta iste Vlade, de fakto. Kolika je odgovornost vaša lična za kvalitet, pod znacima navoda ovog budžeta i rebalansa koji smo radili za koji smo vam i tada govorili da nije realan, da nije dobar. Kolika je vaša lična odgovornost za to?
Između ostalog i to moram da vam pitam – što ste digli ruku na Vladi da se smanje izdaci za vanredne situacije 70% kad smo mi molili da to ne radite, tokom rebalansa? Ovde ste sedeli i mi smo to molili od vas i smejali ste se i vi i poslanici većine. Dakle, to bih voleo da mi kažete.
Zašto je manja naplata PDV-a 14% u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, a povećali ste PDV ministre za osnovne životne namirnice? Zašto je deficit veći nego prošle godine? Zašto ponovo ministar privrede nije konsultovan, nije učestvovao u izradi bilo kojih od ovih zakona i predloga i mera koje vi najavljujete? Vi ponovo pravite još jednog Radulovića. Verovatno postoje jake karakterne razlike između njih dvojice, ali zaista se plašimo da ova stvar nikako ne ide u prilog.
Na kraju ću vas podsetiti nešto što znam, nemojte ovo shvatiti lično, jer znam da ste i vi afirmativno o tome govorili u javnosti, pojavila se jedna grozna informacija za koju verujem da je neistinita, da vi primate, recimo 5 plata. Mislim da je to ne tačno, ali isto tako znam da ste rekli da ćete vi to sistemski rešiti, jer po funkciji morate to da primate, a pošto smo u godini štednje nije red da se takva praksa nastavi od Narodne banke do Ministarstva finansija.
Ministre, mislim da bi bilo zgodno da iskoristite i vi ovu priliku da nam kažete na koji način će subvencije koje planirate da date privrednicima, bankama, kako će to da funkcioniše u praksi, kako mislite da napravite stanove po tako jeftinim cenama, da nam date neke, eto, stvari koje nisu usko vezane za ovaj zakon, ali vi imate tu mogućnost da o tome da pričate ako mi nemamo, pa da obavestite ovu javnost da zna šta ona da očekuje od vas - da li vi želite uopšte da povećate osnovnu cenu rada u Srbiji, što mi stalno tražimo, da li želite da smanjite kamate zakonom o bankama u Srbiji, što mi takođe predlažemo, kako se vi lično odnosite i kakav je vaš lični stav, ali molim vas decidno i precizno, a ne kroz to šta biste vi voleli da uradite i ponovo da nam pričate šta planirate da uradite, nego da nam kažete - ja nisam za to, ja jesam za ovo, ovo mislim da je dobro i ovo mislim da je loše. Hvala.

Vidite, to je sada malo nejasno, ministre. Odgovorili ste zaista na neka pitanja i zahvalan sam na tome. Na mnoga od ovih koja sam vas pitao pre toga niste. U redu, ja se izvinjavam, niste vi branili rebalans, nego budžet. Mislim da vas to zaista ne abolira u ovoj situaciji. Vi to vrlo dobro znate. Dakle, vi ste otac budžeta koji ima ovoliku rupu i za koji građani Srbije očekuju da vide kako ćemo tu rupu u finansijskom smislu da zapušimo. To smo vas pitali i onda i upozoravali vas i onda. Oslanjali ste se na pare iz inostranstva.
Sutra ili prekosutra usvajamo jedan zakon koji je samo mali deo onoga što ste vi obećali, ne vi lično, nego predsednik Vlade. Ne vidim da će nam biti bolje, jer mi hronično imamo taj manjak u budžetu već godinama. Ni vaši prethodnici nisu ništa u tom smislu uspeli da urade i svima smo govorili da nešto u tom smislu promene i nije im padalo napamet, nego su se smejali, nego su vređali, nego su ovi dizali buku sa druge strane, a sada, kada se to pogleda, ništa.
Pitao sam vas – zašto ste digli ruku? Zašto ste vi digli ruku za budžet gde ima 70% manje za vanredne situacije, evo, pitam vas kao čoveka? I ne samo vi, nego vaše kolege u Vladi i poslanici iz većine. Imamo stenograme gde piše lepo da vas molimo da to ne uradite i vi to uradite i onda kada mi to pitamo, mi smo antidržavni element. To stvarno vređa inteligenciju. To nije korektno.
Dakle, rebalans će uvesti transfer fondu, a koliko će tu biti para, za koje potrebe, šta je sa tenderima zbog Zakona o javnim nabavkama i koliko zaista tamo ljudima treba i da li je to put u rešenje budžetskog sistema ove zemlje? Jednostavno, te stvari nisu budžetske stavke i vi to vrlo dobro znate. Kako ćete to rešiti i po kom osnovu?

Samo preciznosti radi.
Nikakva inicijativa nije utihnula, a naročito neće utihnuti, niti će se bilo ko uplašiti toga što se traži istraživanje svih okolnosti, svih loših radnji činjenih u prošlosti, na bilo kom mestu. To je, uostalom, zakonska obaveza.
Anketni odbor se pravi zbog konkretnih stvari, u ovom slučaju katastrofe koja je zadesila Srbiju i po rečima predsednika Vlade i predsednika vaše partije, bilo je tu propusta i moraju da se utvrde. Šta je onda problem? Mislite li da se mi plašimo utvrđivanja šta je bilo pre toga? Naprotiv, ali ćemo tražiti da se utvrdi ko je kriv za bombardovanje, pa ćemo tražiti da se utvrdi ko je kriv za propast srpske privrede, pa da se utvrdi ko je nosio bedževe i majice u Skupštini.

Tako je.
Smatram, gospodine predsedavajući, da mi jesmo svi prijatelji ovde i građani Srbije su nas birali, ali smatram da je potpuno neprimereno da prethodni govornik kaže – utihnula je inicijativa.
Prvo, inicijativa ne može da utihne. Ona može da se pojavi ili da nestane, ali da utihne može muzika ili jaganjci, ali ja mislim da je u ovom smislu pogrešio. Nije da je utihnula, niti je prestala, niti je nestala, ali je normalno da pošto smo podneli zahtev za sednicu sa posebnom temom, podneli smo uporedo inicijativu i da se formira anketni odbor, nikakvih problema nema. Valjda niste pomislili da ćemo se zadovoljiti četvrtkom i pitanjem Vladi, da će to biti u redu da se utvrdi ko je šta radio tokom poplava. To nije ni u čijem interesu u ovoj Skupštini, ni većine, ni manjine, nego da se utvrdi ko je za šta kriv.
Možda malo pažljivije slušam predsednika Vlade nego vi, da vidimo ko je dozvolio da popuste nasipi, ko je dozvolio da se narod ne evakuiše, ko je pustio u tabloidima da se pišu gluposti…

Završavam.
Uzeo sam repliku samo radi preciziranja, da ne bi neko ovde stekao utisak, ne daj Bože, da naspram velike naprednjačke većine stoje neke kukavice, ni slučajno. Hvala.

Ljudski je odgovoriti na ove sjajne reči.
Sve je u redu što ste rekli, samo ste u jednoj stvari otišli predaleko i mislim da to niste trebali, baš zbog tih okolnosti u kojima se zemlja nalazi. Da gledate u pravcu mene i kažete – iz toplih soba, na društvenim mrežama najavljivao katastrofu, neko. Nije korektno. Tu vam sedi gospodin Jovičić, pitajte ga gde sam bio, ako pitate mene lično.
Nije dobro, vidite gde smo ušli zbog vaše retorike, u preispitivanje. Da nije pukao ni jedan nasip, idite u Obrenovac i recite to da nije pukao, recite u Šapcu, što ste bili šef štaba manje od jednog dana, što? Što niste mogli lepo to da završite? Koliko znam, vi imate veze s vodom. Da li je morao načelnik Generalštaba da ostavi celu vojsku da se bavi jednim gradom? Mogli ste vi. Što niste? Naravno da smo svi zahvalni i policiji i vojsci i drugim ljudima koji su izašli u ogromnom broju da pomognu građanima Srbije, ali ovo nije ni vreme, ni mesto, nikad neće biti za to što ste sada pokušali da insinuirate, što je ispod svakog nivoa. To je ono što hoćete od Srbije da napravite, kad neko pita – zašto ljudi nisu evakuisani, vi ste iz toplih soba nešto, zato što je Srbija u koju vi verujete Srbija u kojoj se misli i priča samo onako kako vi hoćete i za to koristite ovu nesreću. To vam nećemo dozvoliti.

Po Poslovniku. Moram da kažem, član 106. u stvari 107. pardon.
Da saberemo, uz osvrt na član 27. za koji ste prozvani, koji nema nikakve veze sa vašim vršenjem funkcije, apsolutno, to moram da kažem uz veliko uvažavanje kolege, apsolutno nikakve.
Molim vas da vodite računa da poslanici kada se pozivaju na kršenje Poslovnika vrlo kreativno tumače ove brojeve, pa da ne uđemo u tu praksu jer će svako da frlja broj koji hoće.
Zašto član 107.? Dakle, gospodine predsedavajući, vi ste pustili sada jednu vrlo, vrlo nezgodnu stvar ovde da se desi tokom ukazivanja na povredu Poslovnika. Da poslanik koji je ustao ovde, ne znam zbog čega je izgubio živce, to me uopšte i ne interesuje lično, ali nema pravo da govori vama i da vam kroz preteću formu govori šta će on da radi i da se neće smiriti dok mi ne odgovaramo politički i na druge načine. To zaslužuje opomenu, po meni. Tu ste morali čoveka da opomenete, da mu date opomenu zato što kad bih ja rekao gospođi Gojković na primer da se neću smiriti dok druga strana ne plati političku i svaku drugu cenu za nepočinstva ovom narodu, ja bih dobio odmah da izađem napolje iz ove zgrade. Kažem kao primer.
To su ti dvostruki aršini, tako da kolege iz većine ne treba da se ljute, jer nema čemu da se ljute, nemaju razloga, jer oni upotrebljavaju tako teške reči kojima nije mesto u ovoj skupštini, zaista. Tu ste trebali reagovati.

Gospodine predsedavajući, morali ste reagovati u ovoj situaciji. Zašto? Zato što ja razumem gospodin Babić je čak u jednom momentu rekao – moramo da uvedemo neka pravila oko zloupotrebe svesne povrede Poslovnika. U redu, ali ovako izvrtati stvari, iznositi ovakve neistine o poslanicima DS i još na kraju reći da smo nemoralni i vi na to ne reagujete jer je nemoralan čovek koji ne poznaje…Zašto ste me isključili?

Gospodine predsedavajući, DS nikada nije vodila sektor zdravstva u Srbiji. Gospodin Babić to jako dobro zna. Gospodin Babić jedino što ne zna kada priča bivši režim priča o prethodnoj Vladi gospodina Vučića i time napada svog predsednika.

Čl. 103. i 104, a što se tiče reda na sednici, član 108.
Gospodine predsedavajući, vi ste do sada zaista pokazivali, do današnjeg dana, izuzetnu tolerantnost, ja to moram da kažem, naročito u odnosu na predsednicu parlamenta. Ali, ja hoću da vas zamolim par stvari, vezano za ovo što se malo pre desilo.
Metafora je uobičajena stvar i stilska figura u srpskom jeziku obilato korišćena od strane predstavnika SNS. O prolaznim vremenima, dahu, maratonskoj trci i ostalim stvarima nikada niko u ovoj Skupštini nije reagovao i ja mislim da je dobro da nije reagovao. Ako nam se oduzme i pravo na metaforu, a koleginica je govorila o „redu vožnje“, nema ničeg uvredljivog u „redu vožnje“. Šta više, „red vožnje“ je najčešće korišćena stilska figura od strane gospodina Vučića i gospodina Babića. Zašto tada niko nije reagovao? I nije se javila naša poslanica zato što je ministar govorio.
Inače, mislim da u ovoj situaciji, ja vas molim još jednom, evo, minut i 10 sekundi govorim, vi me slušate kada reklamiram povredu Poslovnika i ja to poštujem i zahvalan sam, ali vas molim da vi napravite neki unutrašnji kolegijum, potpredsednika Skupštine sa predsednicom, da se poslanicima, svim bez razlike, dozvoli uobičajena praksa kad reklamiraju Poslovnik da imaju pravo dva minuta da obrazlože povredu Poslovnika, što je normalno i uobičajeno bilo uvek do sada. To ne mora tako da bude, ali je bilo tako. Ja vas molim da se tako i nastavi, jer je inače već sužena mogućnost za opoziciju da kaže nešto. Ne govorim o minutima. Jer, zaista nešto što građani sve više primećuju i mislim da to ne ruši ugled DS već to narušava ugled parlamenta. Ovo je bila jedna takva situacija.
Znate, ja ne „dobacuvam“, već dobacujem sa mesta. Ali, dobacujem s mesta onda kada prosto ne mogu drugačije da doprem do predsedavajućeg, da mu objasnim da prosto stvari pišu i treba ih samo primeniti. Ali, nemojte ih primenjivati strogo po slovu Poslovnika….
(Predsedavajući: Ja vas molim da privodite kraju.)
… jer ako tako počnemo da radimo, neće niko moći ništa u ovoj Skupštini da obrazloži, a „red vožnje“, ako je postao problem, onda smo stvarno udarili u zid i mislim da onda izlaska nema. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, imamo set zakona iz oblasti pravosuđa koji su poslati u Skupštinu Srbije po hitnoj proceduri i naravno da oni regulišu za naš pravosudni sistem, za građane Srbije, za ostvarivanje njihovih prava, pa čak i za evropski put Republike Srbije jako važne segmente života koji su do sada u većoj ili manjoj meri bili neregulisani ili su bili regulisani na neodgovarajući način.
Tu se slažem potpuno sa vama, gospodine ministre. Mislim da je mnoge od ovih stvari trebalo uraditi ranije i mislim da ovde ima stvari, u ovih pet zakona koji se nalaze pred nama, u kojima ima vrlo pozitivnih, dugo očekivanih promena.
Takođe mislim da ova hitnost kojom je urađeno ovako nešto, možda nije bila neophodna u ovom trenutku. Tu se pridružujem kritikama određenih kolega koji su u tom pravcu govorili.
Razgovarajući sa ljudima koji se nalaze u praksi našeg pravosudnog sistema, postoji jedna realna bojazan da se ovim predlozima stvara dodatni haos i da se kroz multinomiju i kroz stvaranje novih propisa, kroz usitnjavanje regulative naše pravne prakse i života pravnog, stvara jedan sistem gde će se svaki detalj regulisati na način koji do sada možda nije bio, što u praksi stvara ogromne probleme, kao što znate.
Drago mi je da neki od ovih predloga zakona i izmena zakona koje ste dostavili Skupštini Srbije sadrže razjašnjenja u odnosu na pređašnju praksu i vrlo kratko ću pokušati i tih stvari da se dotaknem.
Ono što je takođe vidljivo, to je da danas imamo priliku sa vama da razgovaramo o ovim predlozima, ali takođe imamo priliku da razgovaramo sa ministrom koji je, moram da priznam, iako nerado, često u Skupštini Srbije i često u odborima Skupštine Srbije i u tom smislu vi zaista jeste politička operativna devijacija u odnosu na vaše kolege i meni je to drago. Ono što mi nije drago jeste da često razgovaramo o ovim stvarima „aposteriori“, dakle, nakon što se neki problemi dese. Ja smatram da vi vodite jedan jako važan sistem za Republiku Srbiju i njene građane koji bi trebao mnogo više da ide u korak i ispred događaja koji nam se dešavaju, naročito u pravosuđu.
Čuli ste ovde od strane poslanika, čak i većine, da imamo nekoliko miliona nerešenih predmeta. Ja znam da vi lično niste za to odgovorni, ali jeste pokazatelj bolesti našeg pravosudnog sistema, a kao što znate, očekivanja su bila ogromna, od toga koliko će se on reformisati i na koji način.
Žao mi je što nema nikakvog izveštaja o dosadašnjim rezultatima primene zakona koje ste dostavili. Žao nam je što i dalje nemamo, iako ste se danas delimično verbalno dotakli, dostignuća puštanja na slobodu pre vremena ljudi osuđenih na krivične sankcije, koja je prva stvar koju je vaša vlast uradila, usvajanje tog zakona i drago mi je da ste bar o tome govorili, ali mi nije drago što i dalje nemamo nikakav jasan prikaz toga kakve su finansijske uštede ostvarene novom mrežom sudova, na primer, ili kakve su, sećate se, prošli put smo o tome razgovarali i vi ste tada rekli da će u nekom periodu to biti dostavljeno Skupštini. Mi bismo zaista želeli da vidimo koliko je zaista uštede donelo to građanima Srbije i našem inače opterećenom budžetu.
Ono što je isto tako vidljivo, ne samo oko mreže, već mi, ministre, imamo evidentan rast kriminaliteta. Vaše ministarstvo je moglo da dostavi ne samo vezu između onih 2.500 ljudi koje ste pustili iz zatvora pre vremena, već i okret i pogled na ono što se sada dešava i koji su uzroci toga i kakva je neposredna veza između zakona koje nam dostavljate i trenutno vrlo loše bezbednosne situacije u Republici Srbiji.
Ne vidim objašnjenje koliko će realno uticati ovi predlozi zakona koji su, ponavljam, nepotrebno doneti po hitnom postupku, na ubrzavanje sudskih postupaka i plašimo se, uz blagi okret na ono što je juče raspravljano, da ulazimo u problem da će možda neki ljudi koji imaju više para moći da izbegnu služenje krivičnih sankcija u zatvorima a neki će moći kod kuće da ih služe. Tu je ostalo dosta nejasnih situacija, vi to vrlo dobro znate, barem meni, do koje mere i kako će to moći da se izbegne, arbitrernost koja je, nažalost, obeležila rad pravosuđa u toj oblasti u prethodnom periodu.
Ne bismo želeli da prisustvujemo i dalje situacijama u kojima narod priča o tome da neko ima pravo na nanogicu a neko mora da ide u Mitrovicu. To su stvari za koje ste i vi odgovorni da pokušate, u okviru vaših nadležnosti, podvlačim, da ne bude nerazumevanja.
Ono što se tiče Zakona o pravobranilaštvu, mi sada imamo situaciju da suštinski menjamo naziv organa. Neke moje kolege su o tome pričale, ali, ne vidim da se tu nešto drugo menja. I dalje mi nije baš najjasnije, niti opravdanje za hitnost, niti neki dodatni motiv, osim što se menja naziv organa. Dakle, on se više ne zove na jedan način nego na drugi.
Imamo sličnu situaciju oko posredovanja i medijacije. Zakon o medijaciji je donet 2005. godine, sada imamo Zakon o posredovanju. Medijacija je ružna reč, stranog porekla, nije srpska, pa smo sad to promenili. Vi znate da od 2005. godine taj sistem realno nije zaživeo i nije dao rezultate i tu se, pretpostavljam, slažete sa mnom. Zaista bih voleo da mi vidimo da ovaj problem zaživi, jer ako ne zaživi, naši sudovi će nastaviti da budu zatrpani predmetima i neće biti u mogućnosti da rešavaju probleme koje tište građane.
Vanparnični postupak po zakonu koji danas delimično menjamo je regulisan zakonom još 1972. godine. Ja sam pažljivo pročitao sve zakone i video sam da se iz terminologije izbacuju mrski termini – organizacije, društveno-političke zajednice i slično, ali i dalje mislim i smatram da je bolje bilo da ste doneli novi zakon već sada. Ne verujem i ne vidim, znajući da imate dobar tim oko sebe, da je to bio prevelik pravnički izazov, realno.
S druge strane, moram da priznam da sam navikao da često prateći ogromna očekivanja građana od toga šta ćete ne vi lično, nego vaša vlast uraditi, onoga što se realno desi u Skupštini, da postoji izuzetna diskrapanca.
Takođe, drago mi je da je ovim definitivno revidiran stav vladajuće većine u odnosu na to kada su bili opozicija, zato što ste tada tvrdili da je uvođenje privatnih izvršitelja neustavno i to je bilo 2010. godine, postojala je i pravna aktivnost tadašnjih radikala, sadašnjih naprednjaka i govorili ste da su to strašne stvari, da to mora da ide pred Ustavni sud itd.
Mislim da je dobro da ste predvideli vraćanje mogućnosti odlaganja izvršenja, zato što to jeste stvaralo brojne probleme i stvaralo je u nekim slučajevima nepremostivu prepreku za građane i mislim da je normalno i u skladu sa Ustavom stavljanje mogućnosti odlaganja izvršenja, ali takođe sve ovo što ste drugo predvideli ne vidim toliko neke značajne izmene osim dodatnog preciziranja terminološkog, itd, itd.
Mislim da je dobro što su mesno nadležni izvršitelji postavljeni, dakle govorim o izvršiteljima sad, dobro je što je izbegnuta opasnost da tamo gde nemamo osnovni sud ne može da prati nove promene Zakona koje ste predvideli, ali ono što me zabrinjava kao i te izvršitelje koji sada se jagme i čekaju ko će se pre dohvatiti naplate potraživanja u odnosu na komunalno nenaplative iznose jeste kako će oni biti određivani.
Ja sam video da je ovde predviđena opcija bila, ili još uvek nisam siguran, tu mi je ostalo malo nejasno, znam da ćete vi pojasniti da li se oni sada rangiraju na osnovu prezimena ili će biti na kraju kompjuterski određivano, ko će preuzeti predmete. Mislim da je ovaj prvi sistem vrlo loš, zato što onda neko ko se preziva recimo Šešelj ili Šešum, neće nikada doći na red, a onaj ko se preziva ne znam Alimpić, Aligrudić, ili ne znam kako će biti verovatno favorizovani u tom smislu, ali vi ste tek na „B“, kolega, pa sam hteo da napravim dva ekstrema.
Prema tome, verujem da ćete vi to pojasniti meni. Ovo pitam iz očigledno nedovoljnog razumevanja tog dela.
Važno je da se izvršitelji više ne gledaju kao uterivači dugova, ali smatram da smo svi zajedno zakasnili sa pokušajem da se to ne desi, ali mislim da to još uvek postoji.
Mislim takođe da u okviru Predloga zakona u pravobranilaštvu, izvinjavam se što se vraćam na to, mi iz DS-a ćemo tražiti kroz amandman, a ja vas unapred obaveštavam šta je naša namera da ovu komisiju koja će se formirati, komisija za sporazumna rešavanja sporova, da u okviru nje postoje dva predstavnika Ministarstva finansija i tri predstavnika Ministarstva pravde, zato što smatramo da je u pitanju osetljiva oblast, potrebno je više znanja i stručnosti i u redu je da ljudi iz finansija znaju stvari koje se tiču finansija, ali i ljudi iz Ministarstva pravde tu definitivno mogu da pomognu, recimo, u proceni mogućnosti uspeha u sporu i kvalifikovanije mogu dati ministarstvu nadležnom, ljudi iz ministarstva nadležnog za pravosuđe.
To će biti naša namera.
Mislim da je vama jasno da ovih pet zakona koje ste dostavili, da su neophodni Srbiji, da oni možda kasne, da oni možda nisu sveobuhvatni.
Imamo mi nekih zamerki. Smatramo ako sve ostane u ovom obliku, ne možemo glasati za, ali takođe smatramo da su ovi zakoni kako su predstavljeni neophodni Republici Srbiji.
Naša zamerka se odnosi, pre svega na to zašto niste dublje, jače, bolje, više krenuli u reformu koju dugo najavljujete, zašto se toliko ide u novu produkciju normi u našem pravosudnom sistemu, zašto najzad naše pravosuđe i ljudi koji rade u okviru pravnog poretka ne mogu da se suoče sa sigurnošću koju ste obećavali, zašto i dalje nemamo ništa ovde što će značajno da preokrene katastrofalni položaj našeg pravosuđa i pad koji nažalost postoji i koji, vaša veličanstvena pobeda, nije uspela da zaustavi.
Dakle, silna razočarenja i stvari koje su na mnogo višem stepenu očekivanja i nade od strane građana, nego što može pet važnih zakona da promeni, donetih po hitnom postupku na način koji ne ostavlja previše materijala ovde, niti da se nečim dičite vi, a niti da mi nađemo previše grašaka sa druge strane.
Ono što su greške treba ukazati, a ono što su predlozi, a naša osnovna zamerka, mislim da je koleginica Martinović rekla sve što se tiče ovih pet zakona, ali smatram da kada neko u ovoj skupštini govori o dnevnom redu ili „redu vožnje“ nije veći prekršaj nego neko ko govori o „glavi u pesku“, pa da te stvari izbegnemo i da ubuduće pričamo o zakonima ili o onome što u njima valja ili o onome što u njima treba popraviti i dopuniti.
Verujte da smo mi ovo zaista detaljno pregledali i nejasno nam je zašto se neke stvari parcijalno menjaju, nejasno nam je zašto niste doneli nove zakone, nejasno nam je zašto se Zakonom o parničnom postupku, koji je toliko bitan i dugo se najavljuje, opet menja u jednom delu, iako smo čuli da će uskoro biti novi zakon ovde predstavljen. Nejasno nam je zašto ceo naš pravosudni sistem od tužilaštva, pravobranilaštva, beležnika, advokata, ljudi koji se bave svakodnevnim problemima građana, stalno čeka kada će se završiti reforma, stalno čeka neke korenite promene, stalno čeka novo prilagođavanje, a mi smo ovde imali neke stvari koje ili samo usavršavaju ono što je bilo loše ili uvode neke nove stvari koje su trebale daleko pre da se uvedu, ali bez nekog velikog domašaja.
Ne vidim u ovome ništa ekstremno dobro, ne vidim ni ekstremno loše, odmah da se razumemo, ali smatram da hitnost nije opravdana i smatram da vaše Ministarstvo ima mnogo više kapaciteta i smatram da treba hitno da se formira komisija parlamentarna za stanje u srpskim zatvorima i to i dalje nije urađeno.
Ima tu puno stvari koje moramo uraditi zajedno, a sa druge strane, ja sam čuo vaše izjave oko stanja u srpskim zatvorima gde ste se poredili sa Italijom i to je dobro zato što je njihovo stanje gore, ali isto tako vi znate da bi naši zatvori bili puniji za preko dve i po hiljade ljudi da ih niste pustili.
Stanje u našim zatvorima je katastrofalno, ne u svim, ali u većini je zaista loše i prebukirano je i ne vidim, ne mogu da ne primetim da znajući praksu dosadašnju, pri čemu ne elaboriram nijednu vladu, ni jedne organe sudova, pravosuđa, jer mi smo do sada imali toliko zloupotreba da je izuzetak postao pravilo.
Zato zaista mislim da ste i vi ministre, znajući za vaše znanje i za vaš tim, mogli ovu skupštinu da „počastite“ sa sveobuhvatnijim pravosudnim paketom od ovoga koji ste nam dostavili. Mogli ste vaše pravne bravure, verbalno da iskažete o nečemu sadržajnijem, mogli smo ovde da razgovaramo o nečemu sistemski uređenom, a dobili smo bez ikakve loše namere, ne sa vaše strane, nego od nekih kolega vrlo interesantne, nekada i smešne komentare gde vi kao ministar pravde, čovek koji ima znanje, treba da sluša od nekih poslanika iz većine, čak ne iz naprednjaka, o tome šta znači koji termin, šta znači šta ovde što piše, tako da mi često imamo trostruku ulogu predlagača zakona.
Isto tako molim da pokušamo i tu praksu u budućnosti da izbegnemo, jer nama je dovoljno kad nam vi kao nadležni predlagač to objasnite, a druge kolege ako su već u okviru ovog naprednjačkog mora od 208 poslanika, onda neka nađu neki drugi način svoje aktivnosti, a ne da ponavljaju ono što ste vi rekli i podvlače termine koje smo već čuli.
Da ne govorim o tome da smo čuli neke izlive objašnjavanja o javnom beležništvu sa osvrtom na naš romantizam i fenomenalno stanje pre Drugog svetskog rata, verovatno bazirano na serijama Mir-Jam i „Montevideo, Bog te video“, pa ljudi misle stvarno je tako bilo u staroj Jugoslaviji, a bogami nije bilo, ako već priča o autoritarnom režimu.
Meni je žao što socijaldemokratske kolege i druge stranke sa levice nekako ništa ne primećuju, ćute. Valjda misle - dok smo u vlasti, toplo je, pa šta nas briga ko šta ovde priča.
Naše pravosuđe je u problemu, tu se slažemo. Treba puno da radimo svi zajedno da ono bude u boljem stanju.
Ministre, nije mi jasno iz kojih razloga, sem da objasnim vašom izuzetnom temeljnošću, zašto neke stvari ne idu malo brže i ne idu sadržajnije? Shvatite ovo kao pozitivnu opasku. Ne razumem zašto čekamo na neke važnije zakone, nove zakone da dođu u Skupštinu? Zašto ovde razgovaramo o nekim stvarima koje su potpuno normalne, koji su mogli biti stavljeni u paket od 10 zakona, ako hoćete. Ovako bi mogli da ih rešimo mnogo, mnogo brže.
Voleo bih da čujem od vas određeni odgovor ili bilo što i zbog toga ću i završiti ranije, uz molbu da pokušamo da svi zajedno rešimo ono što se dešava danas u Srbiji, i u smislu ugrožene bezbednosti, i u smislu nefunkcionisanja našeg pravosuđa, i u smislu nepripremljenosti tužilačkog sektora za promene koje su nastupile, i u smislu stalnih kritika, nerazumevanja, i u smislu toga da i dalje imamo nerešenu situaciju.
Još uvek ponavljam sa predsednicima sudova da nemamo jasnu situaciju sa stranačkom pripadnošću, da nemamo jasnu situaciju sa time šta kako će se posredovanje u praksi sprovoditi, koliko će ljudi to zaista da koriste, koliko će biti ohrabreni, koliko će predsednici sudova imati mogućnost i zaista nedvosmislenu, nezavisnu želju da nikoga ne favorizuju, koliko ćemo imati mogućnost da se, kako ste vi rekli, stvara kartel u okviru ljudi koji se bave, recimo, privatnim izvršiteljem, jer se stvara kartel. On se donekle razbija odredbama koje vi predlažete, ali mi nije jasan deo oko toga ko će dobijati koji predmet. Da li će neko ko se preziva Šešun ili Šešelj dobiti ili će neko ko se preziva Babić uvek dobijati iste predmete? To je prva stvar.
Drugo, kompjuterski. Ne znam da li je ikada išta nažalost, u našem pravosuđu funkcionisalo na osnovu kompjuterske tehnologije? Voleo bih da tako zaista bude i ako je to urađeno, i sama ta stvar je dobra i pozitivan iskorak, ali, ponavljam, nekako se stalno bavimo onom čuvenom višnjom na vrhu torte, a slabo se samom tortom bakćemo u našem radu.
Pozivam vas da pređemo na ono što je fundament pravosuđa i da se te stvari najzad regulišu u nekom jasnijem smislu. Hvala.

Trideset minuta, ministre, ne može se odgovoriti sve što ste rekli u dva minuta, a onda se tu još gospodin Babić pojavio. Moram da vam kažem, zaista bez zle namere ovo kažem, zaista se izvinjavam, govorili smo i o jednoj i o drugoj stvari i došlo je do lapsusa i ne treba to da zamerite, kao što ne treba da zamerite onu političku devijaciju. To nije nikakva uvreda, kao što ja ne zameram to da vi nas gajite. Nismo mi biljke, a i ne treba niko da nas gaji, sem građana Srbije. Ono što je činjenica, sami ste rekli, da u radu privatnih izvršitelja ima puno problema. O tome sam govorio, a naravno da sam govorio o javnim beležnicima i o tome kako će se određeni predmeti dodeljivati.
Da ne idem sada u tom pravcu, smatram da je vrlo loše ako vi kao ministar pravde, bez obzira što razumem pozadinu, kažete – dok je Republike Srbije, biće i reforme pravosuđa. Znate, imate mnoge uređene demokratske sisteme u svetu koju su imali poslednju reformu pre stotinak godina, možda i više, i savršeno dobro funkcionišu. Znači, ono što vi sada najavljujete građanima Srbije je da će se putanjom puža, „naprednjačkog puža“ nastaviti reforma reforme i da će naši unuci dočekati kraj onoga što ste vi, tu je sad problem, najavljivali da ćete odmah da rešite, a davali ste silne rokove građanima Srbije.
Moje jedino pitanje je bilo – što i vi neki rok ne date? Sve vaše kolege su dale, pa čak i ministarka o kojoj se glasalo iz Bodruma, a koja se zove Kori Udovički i sedi u vašoj Vladi.
(Zoran Babić, sa mesta: Pa šta?)
Pa šta? Onda njoj to recite ko je za nju glasao iz Bodruma.
Inače, u Novom Sadu, završavam, nije bilo načelnika policije, nije bilo ni u Nišu, ministre, i neću da pričam ko je kriv, ali hoću da kažem da su oni postavljeni i u Nišu i u Novom Sadu, ali i u Nišu i u Novom Sadu imamo rast krivičnih dela, kao što znate, i apsolutno ništa nije pomoglo, nažalost, jer imamo opštu nesigurnost u društvu. Hvala.

Volim kada vi to kažete na taj način, kao da manje boli.
Gospodine ministre, nisu samo navijači problem. Jesu veliki problem i juče smo podržali odredbu, da ne bude zabune. Sećate se? Vrlo smo afirmativno o njoj govorili sa žaljenjem što ranije nije doneta. Meni je malo to zanimljivo jer zvučite kao ja kada sam bio student Pravnog fakulteta, pa kada znam jedno pitanje najbolje onda se živo unesem u njega i pričam o njemu o svakom detalju, nadajući se da me ostala dva neće zakačiti. Naravno, bez rezultata jer ta dva uvek dođu na red.
Što se tiče ovoga, nisam govorio gospodine, koji ste govorili malopre, iz SNS o tome da se prebacuje odgovornost. Nikakvu odgovornost nisam spominjao, niti ko je kriv. Samo sam poučio da ne kritikujete gospođu Kori Udovički, koji je vaš ministar u Vladi i koja, vidim, stalno kasni na posao. Vozi decu. Puštate preko vaših tabloida. Napadate ženu, a ona je tada birana za guvernera iz Bodruma, kako kažete. Ne pitajte nju i mene nego pitajte recimo gospodina Vesića, gospodina Selimovića, koji sada radi za vas, celu tu ekipu koja je sada vrlo bliska vašoj stranci. Ne znam zašto sada to nas pitate.
Nisam govorio ko je odgovoran, sudovi neka to utvrđuju. U tom smislu se slažem.
Završavam. Zaista nije bilo nikakvih teških reči, niti je bilo ko uvređen ovde. Vi to, čini mi se, malo kao i gospodin Vučić, predsednik Vlade, vidite stalno neke bodlje i neprijatelje gde ih nema. Imate aikido sa zamišljenim neprijateljem, protivnikom. Problem je što građani žive sve teže, a nemate nijedan odgovor, pa šta ćete drugo, nego prethodni period, žuti, lopovi i takve slične stvari koje zaista više, čini mi se, nikog ne zanimaju. Mislim da smo ovde zaista pokušali argumentovano da pričamo i fokusirali smo se na ono što ne valja, što smatramo da nije dobro, ali smo pohvalili apsolutno sve što je bilo dobro u ovom zakonu. Koleginica Martinović se zove. Mislim da je bila vrlo sadržajna rasprava, tako da tu zaista nije bilo nikakvih problema.
Na kraju, naravno, i ta mora sva. Imate mora koja imaju visok stepen saliniteta, pa se brzo isuše. Ima onda jedno drugo ime, ali ga ja neću upotrebljavati. Hvala.