Želeo sam da se osvrnem na izlaganje mog kolege od preko puta, ali vi ćete mi dozvoliti da se osvrnem u nekom pravcu, u svakom slučaju. Ono što je sigurno je da niko ne pokušava da posvađa delove Republike Srbije, da smo mi ovde nažalost te teze ponovo čuli iz redova ljudi iz vladajuće većine, da su te teze neodržive i neistinite, da su ih oni potencirali, da su oni izazvali ovu nepotrebnu raspravu, u situaciji kada je opozicija želela da dodatno precizira i omogući da pruge koje su u lošem stanju, bez obzira zašto su, u ovom trenutku da objašnjavam zašto su u lošem stanju, da se da mogućnost da još neko učestvuje u eventualnom njihovom održavanju. Rečeno je - ne može zato što ni jedna opština ni pokrajina nema para. Dobro nema ni jedna opština, hajde da ukinemo opštine.
Dakle, zašto se potencira politička priča i partijska priča, oni kojima smeta ustavno uređena AP kao nedeljivi deo Republike Srbije i onda se ovde ustaje pa se govori o tome, nećemo da se svađamo, zašto se svađamo. Razumeo sam kritike upućene u pravcu SPS a ne u pravcu nas, zato što mi nismo ovo inicirali. Mi samo kroz amandman koji podržavamo pokušavamo da vidimo da li je moguće ovo izvesti za dobrobit građana ili ne. Umesto da se priča argumentima i da se kaže – ne može zato što nećemo ili nemamo zakonske mogućnosti ili prosto nemamo svest da još neko može da napravi sredstva, onda se prenosi na teren toga da li ima kontrola na mostu, mostarima, pasoš ili ne znam šta ili 1945. godina zla, koja niti je bila zla, niti loša, koja je donela slobodu u ovu zemlju i koja je donela decentralizaciju za koju se sada svi zalažu. Što se sada ne zalažete, nego samo u toku izbora i onda naravno slažete. Hvala.

Uz svo uvažavanje druže generale, ne znam kako možemo da raspravljamo o amandmanu bez polemike. To mi nije jasno iako znam da se slažete samnom da je 1945. godina donela slobodu u ovu zemlju.
Ono što je činjenica, moram da kažem, slažem se i sa izlaganjem moje prethodnice u pokušaju da ovu stvar objasnimo na nepolitički, ekonomski način i da objasnimo kroz prizmu života i gospodin ministar to zna. Ima mesta u Vojvodini koja u velikoj meri su zavisila ili zavise od saobraćaja koji se sprovodi putem šinobusa na tim prugama. Te pruge su rasturene, šinobusi su retki i možete brže peške stići nego šinobusom. Železnica nema sredstva da to održava zato što se pare troše na druge stvari i to tako traje decenijama.
Ovo je stvar koja se tiče života ljudi koji su navikli i imaju potrebu i lakše im je da žive ako imaju takav železnički saobraćaj na prugama koje definitivno nisu ni od ekonomskog interesa za železnicu, ni za državu Srbiju od strateškog ili političkog ili ekonomskog interesa. Ali, te pruge znače za te sela i znače za te ljude koji tamo žive zato što treba da dođu ili do nekog posla ili do nekog centra ili do lekara ili do škole. Ima ih stotine u Vojvodine. O tome se radi i te pruge su donete u državu Srbiju. Dajte da ostavimo mogućnost.
Ako dobro pamtim i gospodin ministar je rekao juče da to po njemu nije problem, pa ako nije problem hajde da ovo lepo potvrdimo i da nastavimo dalje bez politike, bez politiziranja, bez velikih reči i sećanja na mladosti, radne akcije i sletove i ostale stvari. To je nepotrebno. Mislim da je ovo stvar toga da li je neko spreman iz Beograda da da pare za te šinobuse da ih ljudi koriste ili nije. Ako nije, dajte ako neko može u budućnosti, ne mora sada. Ostavite tu mogućnost. Ostavite, nebitno ko je na vlasti i gde. Ostavite mogućnost da se konzumira mogućnost ako postoji. Ako ne postoji čemu pričamo? Šta smo utvrdili? Železnica nema para, država nema para, opština nema para, niko nema para. Pa kaže – šta će nam onda. Ponavljam, hajde da ukinemo opštine kada nema para. Hajde da ukinemo sve živo. Šta će nam bilo šta? Imamo Vladu Srbije i Skupštinu i gotovo. To je potpuno besmisleno.
Pustite velike reči, neće niko da nas svađa, nema rampi, granica, to sve znamo, piše u Ustavu, piše u zakonima, dajte ljudi da vidimo dali ovo može. Ako može, siguran sam, evo ministar je tu. Gospodine ministre, potvrdite opravdanost ovog amandmana, s obzirom da ste se juče složili u principu.
(Milutin Mrkonjić, s mesta: Rekao sam da ću da razmislim.)

Ako ste razmislili od juče do danas bilo bi zgodno da nam to kažete da bi izbegli dalje ove rasprave, jer vidim, osećam tu centripetalnu silu od strane vladajućih stranaka da vuku na močvarni teren svojih istorijskih, političkih zabluda. Pa da ne uđemo u taj mulj bez veze, dajte da kažemo da li može ili ne. Hvala.

Zamolio bih, kao predstavnik Demokratske stranke, gospodu iz opozicije da se vrate u vlast, u mentalnom smislu, i da počnete najzad da radite svoj posao i da ne iznosite neistine u ovoj skupštini.
Nije moguće, nije u duhu osnovne bazične pristojnosti parlamentarizma, da neko ovde ustane i drži hvalospeve ovoj vladi, koja je nastavila praksu zapošljavanja svojih kadrova u sva moguća javna preduzeća. Stotine hiljada ljudi navlačite i dopunjavate, inače opterećena, uništena, ruinirana javna preduzeća.
Kome vi pričate o podvlačenju crte? Zamislite kada mi jednom podvučemo crtu iza vas šta će ostati. Recite mi jedno javno preduzeće koje vam je uspešno. Ako neko uštedi na ćevapima, i ostalo, zato što je ranije bio skretničar, da li ga to čini dobrim menadžerom? Ne, nego zato što ova država izdaje subvencije da oni uopšte mogu da rade i funkcionišu. Čime se vi hvalite? Čime se vi hvalite u ovoj zemlji? Katastrofalnom ekonomskom situacijom, partijskim zapošljavanjem, porastom nezaposlenosti, deficitom, čime, nula stranim ulaganjima? To je previše.
Možete da pričate šta god hoćete o "Službenom glasniku". Vaša platforma je bila – promenićemo sve. Niste promenili ništa. Tačka. Pričajte o tome šta je sada i šta ćete bolje uraditi. Nemate vi argumente, gospodo. Vi samo ustanete i kažete šta ste vi radili. Šta mislite koga to zanima u ovoj zemlji, osim istražne organe? Neka oni rade svoj posao, nemamo ništa protiv. Prestanite da zamajavate javnost Srbije. O kojim uspešnim preduzećima pričate? O kojim kadrovima pričate? Ne možete da se maknete od estradnih pevačica i ostalih, koji vam vode menadžera od juče, koji su kupili diplome. Imajte bar malo obzira. Ako neko negde nije radio dobro, uključujući "Službeni glasnik", pozovite ih na odgovornost.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Ne štampaju se knjige u "Službenom glasniku", kao u komercijalnom izdavačkom preduzeću. Znam ja da su vam štampali Šešeljeve knjige, pa su ostale neprodate. Nemojte sve da poredite sa sobom.

Jeste, mislim da biste, gospodine Arsiću, sve bili u pravu, kada se ne bi smo u suštini mi sad spojili na jednoj tačci posle vašeg, čini mi se, sadržajnog izlaganja.
(Veroljub Arsić: Kaže se – tački.)
Tački. To je da vi, u suštini, sada na neki način priznajete onu našu tezu koju smo izneli. Nije jednostavno, razumem vas, imate veliki unutrašnji bol, već smo o tome pričali ranije, doveli ste priučene ljude bez škole da vode velike sisteme. Ti ljudi, nije da neće da raspišu tender, nego ne znaju da raspišu tender. Zato nam stoje mnoga od tih preduzeća. Imate problem pre svega u nestručnosti, a drugi problem vam je koalicioni partner koji je doktor nauka svetskog glasa u uništavanju srpske privrede. Vi sad pokušavate, ne meni, jer ja sam tu nebitan, nego građanima koji ovo gledaju da objasnite – ma vi super u stvari živite, jer mi ne radimo ništa, samim tim smo bolji od ovih pre nas. Ali brojevi vas demantuju, gospodine Arsiću, to je problem, brojevi vas demantuju. Imate rast izvoza zbog "Fijata" i stabilan kurs. To su jedine dve pozitivne stvari. Sve ostalo je u minusu u Srbiji i svi koji ovo gledaju znaju. Ja to ne govorim sa radošću, ja to govorim radi podsećanja da ste obećali dijametralno suprotne stvari, ali problem je što nemate stručnost. Možda ste vas par stručnih, ali ste ostali u Skupštini, idite pomozite im tamo. Vidite da ljudi ne znaju. Jutros su diplomirali. Hvala.

Jeste, da, vi ćete prihvatiti svaku kritiku i reći ćete kada nešto ne valja, ali kada na vrbi rodi grožđe. Do sada smo primetili da na svaku argumentovanu stvar, koju vam uputimo u poslednjih godinu dana, ili dobijemo u roku od sedam sekundi spominjanje Aleksandra Vučića i koliko je on moćan i dobar, ili dobijemo radikalsko saopštenje koje ste kod Vukovara stavili u bocu i stavili u Dunav, pa sad izvadili. To je modus vivendi. Vi tako funkcionišete. Jednostavno, to je istina. Voleo bih da je ovako kako ste sada rekli, ali i vi i ja znamo da nije. Znači, mi kažemo – ljudi, ovo ne valja, a vi kažete – nije tačno, Aleksandar Vučić izgara u svom poslu.
Ne znam da li vi stvarno mislite da će se brojevi u istraživanjima javnog mnjenja, koji se sada vama kao dolari okreću pred očima, okretati večno. Neće, zavisiće od toga koliko ćete, između ostalog, da izbegnete greške koje smo i mi pravili i koliko ćete uspeti da donesete bolji život građanima. Lepo vam kažem, ne možete ga doneti u situaciji kada vi sada meni pričate, vi iz SNS pričate DS o diplomama. Zar vama to nije malo čudno? Da li vam nije čudno posle predsednika, posle hiljade vaših članova koje ste ugurali u javna preduzeća, koji su onako iz kombija delili diplome? Vi sada pričate nama o kvalifikacijama i stručnosti. Onda uvredite DS – stručnost će biti pred državnim organima u krivičnom smislu. Čija? U čemu se razlikuju? Koji su to vaši direktori? Ko su ti ljudi? Koje su njihove biografije? Gde su ta vaša predizborna obećanja? Gde su ta brda i doline, kanali i stotine milijardi? Nema ih. O kojim tegovima pričate? Vi niste došli pričom sa tegovima, vi ste došli sa pričom – imamo rešenje odmah. U tome jeste problem. Vaša nestručnost su tegovi ove zemlje. Hvala.

Da, ali šta vam je pošlo za rukom? Između ostalog i to da za vreme prethodne Vlade, u poređenju sa ovom sadašnjom Vladom, za godinu dana ste uspeli, evo šta vam je pošlo za rukom, da povećate potrošačku korpu za 20.000 dinara, uspeli ste da povećate broj nezaposlenih u Srbiji za 30.000, uspeli ste da smanjite strane investicije sa 2,5 milijardi evra na 100 miliona evra, uspeli ste da dovedete astronoma da radi u Kancelariji za Srbe van Srbije, uspeli ste da dovedete… Pa, mogu do sutra tako. Šta je, matematičar, astronom ili astrolog? Astrolog, valjda da gleda u zvezde kako će Srbima pomoći u okruženju. To zna i gospodin, neću da ga imenujem, koji sedi u prvom redu, a složio bi se sa mnom da sme. To je činjenica i naravno da ne postoji čarobni štapić.
Naravno, evo po stoti put opet mantra, svi koji su počinili krivično delo neka odgovaraju. Kada to kažem, da li onda možemo normalno da pričamo? Koji su to ljudi koji će nas izvaditi iz ove situacije? To građani traže od vas. Na koji način sa Dinkićem koji vraća kredit koji je on uzeo? Vi pričate nama o tome kako je Mirko Cvetković dao izjavu, a Dinkić je rekao da je kriza naša šansa. I sada je rekao da smo izašli iz krize, ali građani to još ne osećaju. Ne znate više koga citirate. To su vaši koalicioni partneri.
(Zoran Babić, s mesta: To je rekao Mirko Cvetković.)
Ne, rekao je Mlađan Dinkić. Proverite, gospodo. Rekao je za recesiju.
Znači, vi ne možete da se pohvatate međusobno, a govorite nešto protiv nas. Ljudi, shvatite, mi smo opozicija. Na nama je da vam predložimo, da damo konkretne predloge, da pomognemo ovoj zemlji, ali i da kažemo šta ne radite kako treba, a nažalost ne radite kako treba. To se zove kompleks niže vrednosti. Imate 50%, a trudite se oko nas sa 17. Šta vas briga za nas, vi ste moćni. Vidite, to je taj kompleks koji imate. Hvala.

Najsmešnije mi je uvek kada slušam predstavnike URS koji kažu – vaša vladavina, a oni nemaju veze sa tom našom vladavinom. To je zaista ispod svakog nivoa i uopšte više neću da trošim reči na to. Nismo mi opsednuti URS, nego smo mi kao i svi građani Srbije na žalost i te kako povređeni onim što radi Mlađan Dinkić, a URS uopšte nismo opsednuti. To je pod jedan.
Inače, stvar o Kraljevu treba da se istraži i reši ali to nije stvar naša nego LDP, ako hoćete baš precizno da pričamo. Između ostalog, gubitak na izborima je pomogao DS da oni ljudi koji su bili u DS kao što su mnogi od vas sada zbog vlasti, da odu uz vlast ili u neku drugi opciju i to je pozitivna stvar. Zato danas ovako ovo i mogu da vam kažem.
Nije u redu da ponavljam, sada ne znam kome govorim od dva, tri, pet kandidata iz SNS koji će da repliciraju, ja bih recimo voleo da to bude gospodin Arsić, ako mogu da biram da vi meni replicirate. Nije u redu da uporno pričate o tim diplomama, verujte narod se smeje tome kada vi o tome pričate, ne vi lično, nego vaša stranka.
Malo pre sam zaboravio da kažem da ste vi u tu kancelariju doveli ne samo astronoma, nego ste doveli šlager pevača za zamenika kancelarije, znači, građani to treba da znaju. Imaju opciju da im jedan gleda zvezde Srbima u regionu, a drugi da im otpeva nešto, možda onu vašu stranačku himnu. To je samo jedan mali primer.
U javnim preduzećima je tako katastrofalna situacija i toliko ste novih ljudi nagurali unutra ali bez kvalifikacija, bez osnovnih stvari, oni ne znaju šta je virman, oni ne znaju šta je tender. To je istina i to je ta vaša stručnost i onda vi sada pričate nešto o nama. Ako niste u stanju da rešite probleme u ekonomiji u ovoj zemlji, ako niste u stanju da rešite probleme u zdravstvu, u školstvu, u poreskoj politici sa ovom katastrofom, ubijanjem lokalnih samouprava od strane Mlađana Dinkića koga vi podržavate, onda ljudi recite – ne možemo više ovako i sklonite se. Hvala.

Stvarno ću pokušati da završim i ako sada očekujem smenu ovih napadača, sada ide druga ekipa, pa treća smena. Ali, dobro mi smo navikli na to.
Moram da kažem da nije, ponavljam, korektno da kažete da smo mi nešto upropastili, a vaš šef je vodio ekonomiju zapošljavanja, vi ste čak jedno vreme vodili poresku administraciju, čini mi se ili zapošljavanje, nisam siguran. Ali, u suštini jedno, drugo, treće i četvrto je katastrofalno i to je ono što je činjenica. Može te vi sada hiljadu puta reći, vi ste krivi, vi ste krivi, narod zna da ste vi krivi. Nije u suštini bitno ko je sada kriv, nego šta će te sad da uradite, a ono što radite jeste rasipanje ogromnih para nizašta, sa jedne strane, nemogućnost da se projektuje budžet na realan način, donošenje užasno štetu Predloga zakona o poreskoj administraciji koji treba da uništi lokalne samouprave do kraja, a inače ste decentralizaciju.
Ne kritikujem vašu partiju i vaš program, ja kritikujem vlast. Vi ste svi za nas isti. Imate jednu stožernu partiju i oni ljudi imaju najveću odgovornost, kao što smo i mi imali dok ste vi bili u Vladi, kada smo izbacili Mlađana Dinkića, ali su njegovi ministri ostali u Vladi. To recite, završite misao do kraja, nemojte do pola.
Činjenica je to da mi imamo situaciju u kojima nam ljudi govore da smo mi kriminalna struktura, a imaju predsednike opština koji su krivično osuđeni i bili u zatvoru. Sada sam ja shvatio, vi hoćete da se takmičite sa nama, da naše lopove stavite na sud da bi se izjednačili sa vašima koji su seli u njihove fotelje. Pa to je nisko i to je ono što radite.
Prođite stenogramske beleške sa vaših glavnih odbora, da li vam je 15 ljudi moglo proći bezbednosnu proveru? Pitajte vašeg predsednika. Nemojte nama da ribate nos, vi, i nemojte vi nama o diplomama i o stanovima. Hvala.

Moram da kažem da sam ja zgrožen.        Predsedavajuća, vi ste dozvolili, sada vašem partijskom kolegi da iznese najgrublje uvrede, bez ikakvog utemeljenja i da upotrebi terminologiju koju niko odavde nije, a da je uzeo reč, upotrebio. Sada mi samo objasnite, uz pomoć koje matematike i kojih pravila vi smatrate da je ovo dozvoljeno što je on uradio? Da se kaže vi ste lopovluk. Mi smo lopovluk? Znate šta, kaže bolje da ćutimo. Uskoro će te vi ćutati. Uskoro ćemo mi vas podsećati da bolje da vi ćutite. I onda ću da vas pitam, da li je lepo da neko nekome kaže – lopove u ovoj Skupštini. A kome to kažu – lopove.
Mi smo izneli argumente šta je gospodin Dinkić uradio sa ekonomijom ove zemlje, šta je ova vlast upropastila ekonomsku i socijalnu situaciju, kroz brojke i argumente, a šta smo dobili. Vi ste pojam lopovluka i vi to dozvoljavate? To je sramota.
Izvolite i odgovorite šta nije tačno ono što smo rekli, a ne da nam govorite da smo lopovi.
Lopovima nije mesto u Skupštini Srbije, gospođo predsedavajuća. Nije im mesto u Skupštini Srbije, ako neko jeste, izvolite da se to utvrdi i da se ljudi izbace, ili da se gospodin Ilić izvini ili da ga vi kaznite, jer ovo je sramota što ste sada dozvolili.
To što mi imamo loše mišljenje o Mlađanu Dinkiću i njegovoj politici, mi to branimo argumentima, ali takvu kvalifikaciju nismo upotrebili, nismo mi nosili robijaško odelo vašem šefu.
Znači, nemojte to nama da spočitavate. Sa druge strane, za DS je sjajno kada gospodin Ilić i URS, nama drže predavanja o poštenju i lopovluku.

Prvi deo, uvaženi kolega Arsiću, nismo razumeli. Drugi deo smo razumeli, ali mi nije jasno kako ste otišli u to polje. Ovde raspravljamo faktički ni o čemu. Čini mi se da smo dobronamerno iskazali jedan problem, ne samo mi iz DS, već i druge kolege koje jednako tišti sve, jer svi smo na tom spisku. Ovo ste pokušali da stavite u ravan da li je neko u SNS ili nije. To je nebitno u ovoj situaciji, zaista je nebitno.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Zašto je spomenuto?)
Nije spominjan SNS, spominjan je predsednik Skupštine, a to što je član SNS, to je za ovu konkretnu stvar pitanje relevantno za instituciju koju predstavlja. Pokušajte jednom da shvatite da stvari koje dolaze od DS prema vama nisu i neće biti maliciozne, a naročito u ovakvim situacijama. One su napravljene sa ciljem da se zaštiti interes građana.
Ako smo mi krivi za ekonomsku situaciju, gospodine Arsiću, zbog toga što smo mi dali Mlađanu Dinkiću da radi to što radi, onda ste i vi sada deset puta krivlji, jer je situacija ekonomski i u smislu životnog standarda deset puta gora. Znači, vi ste deset puta krivlji, nego što je DS, jer ste vi to dali Mlađanu Dinkiću što smo i mi dali, ali mi smo cenu platili, a vi još niste. To smo govorili u julu prošle godine i niste nas poslušali. Znači, kada vi ustanete i kažete – živi se bolje, ljudi manje plaćaju, to je lepo, ali problem je što samo vi u to verujete u Srbiji, jer i oni koji glasaju za vas znaju da su im novčanici prazni. To je problem.
Nemojte praviti greške onih koje kritikujete iz prošlosti. Pokušajte da se dignete iznad toga i da shvatite da predstavljate građane koji su danas ugroženi, ne samo ekonomskom katastrofalnom situacijom, koju tražimo da se raspravi, već i ovakvim povampirenjem najcrnjih stvari i ideologije u našoj zemlji, a koja se danas desila na trgu.

Hvala gospodine predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, mi se danas nalazimo u jednom u niz teških dana koji su iza nas na polju pokušaja rešavanja kosovskog problema, manje ili više neuspešnih u decenijama koje su prolazile, ja se ne bi u tome previše zadržavao.
Ali, moram, pre nego što uđemo u neku suštinu da kažem da mi je bilo zadovoljstvo slušati replike mojih prethodnika iz vlasti koje su sebi nose toliko podrške, toliko strasti, pozitivne emocije, vizije, mudrosti, jedino što je problem u tome što dolaze 20 godina kasno. Problem je u tome što kada ih slušam, na momente mislio sam da pričaju o meni ili o DS, a oni u stvari pričaju o premijeru Dačiću. Takođe, to pokazuje da je ova vlast, na šta svakako treba čestiti, preuzela definitivno politiku DS i to ne samo na kosovskom pitanju, što dokazuje da danas ispred Skupštine imamo jednu manju grupu ekstremista, a zamislimo tu neverovatnu situaciju da smo mi postigli ovaj sporazum, verovatno bi ste vi svi bili tamo napolju sa 200 hiljada ljudi.
Ono što je sigurno, da to jeste situacija iz koje treba da izvučemo pouke i da svaki put, pre nego što bacimo kamen na nekoga, ili na neku politiku, koja se kreće na minimalnom prostoru, treba da razmislimo da li ćemo sutra i mi takvu politiku da vodimo, ne zato što je volimo i ne zato što je želimo, već zato što su nas razne okolnosti, uticaji, istorija, događaji na to nateralo. To je ono što se premalo razumelo u našoj političkoj sceni i u ovoj skupštini.
Mislim da je dobro što ovaj izveštaj koji se nalazi ispred nas, je u stvari izveštaj više Vlada. Dve Vlade, od čega 98% izveštaja i rada prethodne Vlade, a 2% izveštaja rada ove Vlade, do duše krucijalan. I to pokazuje taj kontinuitet o kom govorim. Veoma mi je drago da vidim da su svi sporazumi prethodne Vlade, za koje je prethodna Vlada jednoglasno glasala i donela odgovarajuće, uredbe i zaključke se nalaze u ovom Izveštaju. Premijer Dačić je takođe bio aktivan učesnik svega toga i svojom aktivnom politikom, prisustvom i glasom potvrdio ovaj sporazum.
Postavlja se pitanje zašto smo morali prođi kroz buku, bes i loše strasti u međuvremenu. Zato što je neko hteo da dobije političke poene. U julu mesecu prošle godine smo vam govorili da će se ovo desiti. I molili smo vas da imate razumevanje za vreme koje dolazi, a koje vi snosite odgovornost. Niste nas slušali. Sedam puta smo javno tražili da budemo deo, savetodavno, ovog procesa, da damo svoj doprinos, da nas saslušate, da nas konsultujete, da nas pitate za bilo šta. Niste nas poslušali.
Ušli ste u ovaj dijalog na jedan vrlo čudan način sa velikim rečima pompom, pozivanjem na greške prethodnika, na tajne prethodnika koje nikad našli niste. Ušli ste u ovaj dijalog uz obećanja kosovskim Srbima koja sad neću citirati, jer znam da duboko u vama, ona i dalje stoje kao jedan duboka griža savesti koja će vas pratiti. Ali, to je posledica svake političke konverzije i političkog konvertita tako da vam tu niko ne može pomoći.
Ono što je činjenica, poštovane kolege, ima nekoliko stvari koje su rečene ovde, pre nego što uđemo u meriting sporazuma, koje moramo da razjasnimo. Niti je ova Vlada, niti prethodna, niti bilo koja pre od Martija Ahtisarija imala mogućnost da bira da li će da vodi proces u UN ili ne. Poslednji pregovarač posrednik UN bio je Marti Ahtisari. Njegov plan su svi odbili u ovoj zemlji uključujući i Savet bezbednosti, osim jedne partije. To treba reći radi istine.
Da li su svi pokušali da vrate proces u UN? Naravno. Zašto nismo u tome uspeli? Zato što je Savet bezbednosti duboko podeljen i zato što ova tačka ne bi došla na dnevni red koji se usaglašava među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Zašto je doveden Euleks? Zato što je Generalna skupština UN jednoglasno glasala za to. Zato što je UNMIK sa sedam i po hiljada pao na pedeset članova. Zato što je svaki izveštaj šefa UNMIK usvojen u Savetu bezbednosti bez veta. Zato što je svaki šef UNMIK preneo svaku nadležnost, svaku koja postoji na centralne institucije u Prištini.
To je istina. O tome se u ovoj zemlji do aprila 2013. godine nije govorilo, a kad se govorilo od strane DS bili smo izloženi svim napadima svake moguće vrste i pretnjama za život. To je istina. Mi smo sada u tako teškoj situaciji kao država i društvo, a najviše Srbi na Kosovu i Metohiji. Da kad se suočimo sa ovakvim problemom prvo što treba da kažemo jeste istinu. Istina je teška i bolna, uvek kada vodite državu. Pošto smo mi opoziciona stranka, nas kritikuju zbog toga što hoćemo da kažemo istinu, a moramo reći istinu. Istina o UN je takva kakvu sam vam upravo objasnio, uostalom to je potvrdio Aleksandar Vučić nedavno.
Ono što je takođe istina – kako smo ušli u ove pregovore? Idemo na najviši nivo, dosta je činovnika, slažemo se. Idemo na najkrupnije teme, idemo na status. Opasna stvar, pokazalo se. Ostavili smo telekomunikacije i energetiku nerešenu, ni dan danas se ne zna, osim što postoji neki datum, kako će se to rešiti? Ne da li će se, nego kako će se to rešiti?
Činjenica je da smo kritikovani zbog toga što raspravljamo tzv. "tehnička pitanja". Siguran sam da posle svega ovoga mnogima u Vladi je žao što nemamo prostor da i dalje raspravljamo tehnička pitanja. Činjenica je, takođe, da ovaj sporazum koji se nalazi ispred nas je posledica teških pregovora koji su vođeni u vrlo lošim okolnostima, ali ne samo zato što Priština ima podršku najjačih međunarodnih faktora, već zato što je Vlada, nažalost, i Vlada i predsednik, naročito podeljeni u političkom pogledu na rešavanje kosovskog problema. Postoje dubinske podele i te podele su bile vidljive svaki dan, a naročito na kraju. Videćemo još šta dalji dani nose.
Ono što je sigurno, ne možete uspešno pregovarati sa kosovskim Albancima u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike drži onakav govor u UN o Haškom tribunalu, ne zato što nije tačno, nego zato što time odbijate one koji su presudni da dobijete rezultat povoljan za državu Srbiju. Inače, mislim da je tačno, ali kažem, ne zato što je to tačno, ili netačno.
Ono što je sigurno je da ne možete uspešno pregovarati u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike pravi, da budem blag, ozbiljne gafove u diplomatskom pristupu posla koji radi. Ne možete praviti uspešne pregovore, a da predsednik Republike nikad ne propusti priliku da propusti priliku, da nas stavi na mapu tamo gde pripadamo, da posećuje ljude o kojima se može diskutovati, da deli odlikovanja onima o kojima se vrlo ozbiljno može diskutovati da li zaslužuju ta odlikovanja.
Onda Dačić treba da postigne sporazum. Sa kim? Sa onima kojima nije jasno kakvu mi to spoljnu politiku vodimo, zato što neko hoće da dokaže da ima vrata i na istok i na zapad, a premijer mu pregovara na zapadu. Pa, premijer ode u Moskvu, pa čuje od Rusa isto što smo čuli svih hiljadu puta, nećemo mi biti veći Srbi od Srba. Tačno. Izvolite sami rešite. Onda naš pregovarački tim reši uz pomoć prijatelja, kako se to kaže u kvizu, a prijatelj je Aleksandar Vučić. I to je činjenica.
Sporazum koji se nalazi pred nama nije ni idealan, ni dobar i manjkav je, ali DS će ga podržati zato što smatramo da u ovoj situaciji, kada smo došli dovde gde jesmo, nedostatak podrške ovom sporazumu vodio bi u dalje propadanje države Srbije i njenih građana. On bi u svakom slučaju vodio dalje u ambis. On bi ugrozio bezbednost građana, naših građana na KiM, ali bi isto tako izolovao državu Srbiju i prekinuo njene evropske integracije, što bi bilo katastrofalno za naše inače urušene institucije, naš životni standard i našu ekonomsku situaciju.
Kada smo došli pred ambis, onda kažete – hoćete li sada da skočite, ili nećete? Pa, nećemo, ali moramo da objasnimo kako smo tu došli. Ne mogu se voditi uspešni pregovori, a da se istovremeno, priznaćete to, gospodine Dačiću, kaže javno u momentu kada imate jako ugrejanu aferu u Srbiji, da Ustav može da se stavi pod mišku i da Kosovo može da dobije stolicu u UN. To otvara prostor drugoj strani kojeg je ona nažalost i iskoristila u tački 14.
Tačka 14. glasi da mi nećemo blokirati Kosovo u evropskim integracijama, ali ne postoji država na svetu koja je član EU, da nije član UN, i to je istina, činjenica. Takođe je činjenica i to, ne ovaj sporazum što ste ovakav napravili koji ćemo mi podržati, nego je problem u tome šta je sve bilo obećano, a sada tu tek kad uđemo, šta je bilo obećano? Te južni Tirol, te Kurdistan, te, ne znam, maksimalna autonomija, podela Kosova. Možemo do sutra da pričamo. Imali smo tajni plan predsednika Nikolića, koji se pokazao da ne postoji. Imali smo jedan ozbiljno nestručan pristup u pregovaračkom procesu, nažalost, i on je posledica i nejedinstva, pre svega politike, ne ljudi. Jedni druge su pokušali da pokrivaju, ali to nejedinstvo je očigledno.
Sećate se kada smo usvajali Rezoluciju, gospodine Dačiću, mi smo vas podržali zato što ste ustali protiv propale politike predsednika Nikolića i to se pokazalo kao jako dobro. Zamislite da je usvojena predsednička platforma, kako biste to objasnili što nema takvog sporazuma u skladu sa tom platformom? Nikako.
Mislim da ova Vlada duguje sa te strane i zahvalnost DS, ali mi to ne tražimo od vas. Mislim da smo shvatili da danas imamo pohvalu političkom odrastanju i sazrevanju vlasti. Imamo pohvalu u njihovom racionalnom pogledu na politiku posle dugo, dugo vremena lutanja i lažnih napada i optužbi. Imamo jednu političku elitu koja je shvatila šta znači voditi državu u teškoj situaciji, koliko je to nepopularno. Mi tražimo samo da kažete – jeste, to je tačno; bez optuživanja, zato što u ovoj sali nema nikog da nije kriv i nema nikog da nije učestvovao u nekom procesu. Samo ispred vas sede čak tri pregovarača razna, četiri, u raznim procesima pre i nikada nije bilo ni lako ni jednostavno i sve su bili dani pakla, dani neizvesnosti, nedelje, sve ono što smo hteli da uradimo, a nismo.
Uvek je bio pritisak od strane naše desnice, naših slavskih desničara, koji između dva zalogaja žita na slavi razmatraju koliko će srpskih kostiju da izbroje. Tako je i sada, opet bi da broje i to je tako uvek bilo i biće, samo što mi našu politiku nismo menjali, mi ništa nismo slagali i mi se nismo okretali, a vi jeste. Ono što je tačno je da kada se ovaj sporazum ne bi prihvatio, sigurno je da bismo išli u dalju eskalaciju loše situacije nasilja, izolacije Srbije.
Takođe, činjenica je i to da DS glasa za to zbog budućnosti ove zemlje i ni zbog čega drugog, samo zbog budućnosti. Ne glasamo ni kao podršku vašim naporima ni to kako ste vodili pregovore, ni to što spominjete baj-pas i privremeno rešenje, koje je navodno pred nama, a ja pitam privremeno ka čemu? Koji će biti rezultat? Čemu baj-pas? Da li baj-pas pre podele, da li baj-pas pre priznanja ili baj-pas pre vraćanja Kosova pod puni suverenitet Srbije, to su jedine tri opcije? Da, ako je ovo baj-pas, slažem se, kažite nam – čemu?
Kažite nam da podržimo to ako je to istina, ali bojim se da nije, ne zato što želite da slažete, nego zato što ste suočeni sa ogromnim problemom, kao cela Vlada, ogromnim i ne treba niko da očekuje da vas DS kritikuje radi kritike, to se neće desiti, ali treba da nam kažete ako je ovo privremeno, u redu, šta je ono sledeće čemu idemo? Šta je to? Nećemo da slušamo još jedne izmišljene iluzije i sabrana dela Tomislava Nikolića, hoćemo da vidimo šta je to stvarno ispred nas.
Ono što je sigurno, da nažalost u ovom sporazumu je propušteno pitanje imovine, pitanje povratka, pitanje nestalih, pitanje crkava i manastira, pitanje struje i telekomunikacija, iako postoji za ova poslednja dva rok, kako ćemo to da rešimo, konkretno pitanje imam, ako smo preneli na prištinske institucije svu zakonodavnu vlast, poresku vlast, privrednu vlast? Ako nismo, objasnite nam, šta znači nadzorna funkcija u zdravstvu, školstvu, prostornom planiranju, mi to želimo da znamo? Da li to znači da će deca na severu Kosmeta da uče iz srpskih udžbenika i da idu u srpske bolnice? Ako ne znači, recite nam šta onda znači? Da li je nadzor ono što imamo u Erdutskom sporazumu, da li će ovaj sporazum biti nevladina organizacija kao Erdutski sporazum? Neka su to teške istine, ali neka su istine, kažite nam da znamo zbog građana.
Mislimo da u ovom trenutku niko od nas nema stranačku odgovornost. Svi imamo jednu moralnu, ljudsku i nacionalnu odgovornost i zbog toga ne treba na ovu stvar da gledamo sa partijskih pozicija.
Dame i gospodo, ono što nas, nažalost, tek čeka to je teška implementacija, užasno teška, gotovo nesprovodiva implementacija ovog sporazuma. Objasnite nam kako mislite da implementirate Sporazum kad politički lideri sa severa Kosmeta rezolutno to odbijaju?
Zašto ovo sada spominjemo? Zato što ko se sa vatrom igra, od vatre i strada. Zato što kada smo ih ranije molili, centrale nekih od vaših stranaka su podsticale te Srbe da miniraju svaki dogovor, koji, gospodo, danas usvajate i čestitam vam n tome. Tada ste ih podsticali da zasipaju kamenjem svaku reč pomirenja. Tada ste ih podsticali da isteraju izdajnike, kako ste im govorili i sada te iste treba da molite da se ova stvar implementira? To je malo teže. Mi vas podržavamo u tome, samo treba da im objasnite zašto ste tada bili u pravu, a sada niste ili obrnuto. Jako teška situacija za vas.
Naravno, u svom tom galimatijasu mislim da poslednje što treba jedni o drugima da govorimo je - baš nas briga kako ćete glasati.
Da vam kažem i to, Demokratsku stranku je briga za građane i nas baš briga što vas briga kako ćemo glasati, ali mi ovo radimo zbog njih, zbog toga što zatvaranje njihove budućnosti izlaza bi bilo pogubno i zato što imamo utisak, a možda se varamo, da posle ovoga dolaze sve gore i gore opcije, sve teže i teže opcije, sve manje i manje sprovodljive opcije.
Mislim da ne treba da branite politiku ove vlade time što napadate opoziciju, posežete za istorijskim paralelama ili teškim rečima. Najteža reč od svih je, mi smo uvek ovo govorili, šteta što nije bilo mudrosti, nikad nije bilo pregovora do nas. E to su teške reči. Ne traži se tako konsenzus. Hvala.

Mislim da će i dva minuta biti dovoljno, ne da odgovaram na laž i optužbe koje su doduše stidljivo provejavale u jednom od prethodnih izlaganja, već naravno da ponovim naš stav da ćemo podržati sporazum. U ovom trenutku, objasnili smo razloge koji su, ali takođe i da kažem da ovi šumovi koji se čuju sada u par navrata, proističu pre svega, iz nerazumevanja onih koji su olako shvatili obećanja i onih koji ta obećanja nisu ispunili.
Oni se jako slabo međusobno razumeju i sva ta frustracija iz njih izbija. To je onako jedna mala psihološka skica ovoga što smo čuli, a ima i jedna dopuna. Naime, ja sam jako zadovoljan i ne mogu ništa više da kažem osim ogromnog zadovoljstva, što smo i sada u završnoj reči predstavnika većine čuli, apsolutno potvrđivanje politike DS i svega što smo do sada radili. Hvala vam na tome i svaka vam čast.
Ono što je činjenica, da me je neko uspeo vratiti vremenskom mašinom koju ima jedna druga stranka sa desnice, to znam pouzdano, kroz vreme nazad, ja zaista ne bih mogao da verujem da slušam ovakve stavove i to jeste ultimativna pobeda demokratske prosperitete evropske Srbije.
Draga gospodo, ovo danas što smo videli, ova naglašena emocija na granici patetike upravo je suština unutrašnje borbe griže savesti konvertita u politici.
To je ono što moramo razumeti kao ljudi i kao poslanici, kao građani ove zemlje i onda tu, naravno, proveje i ponekad mali recidiv neki devedesetih, prođe neka sitna neistina, prođe priča o balvanima od istih onih koji su ljude gurali na te balvane i sad pričaju kako nije to, ljudi, izlaze, ne valjaju balvani, ne sme se ići na barikade i to govore nama koji smo ljude već zatekli na barikadama.
Stalno ponovljena laž pretvara se u istinu. To je ono što je tužno. Možemo mi sto puta objašnjavati. Ako mislite da može da se prebaci u UN, izvolite. Jednostavno nekome ne vredi objašnjavati. Uostalom, da ste ispunili 10% onoga što ste obećali ne bi ste imali sada ovaj problem sa sobom i onima kojima ste obećali da večeras do kasno u noć objašnjavate sebi šta vi to niste uradili. To najbolje znate sami. Hvala.

Član 106. i 107. Poslovnika, je prekršen. Samo ću kratko. Dakle, i pored sve i najbolje volje i poštovanja koje imam prema poslaniku Jakšiću, mislim da je ovo bilo neslušljivo, zbog decibela koji su ispaljeni u ovoj sali. Znam da se svi sada poslanici slažu sa mnom, a možda neće da kažu. Ali, verujte ovo nije bilo moguće slušati, da li zbog greške u sistemu mikrofona? Sumnjam. Ili zbog toga što je poslanik Jakšić želeo da unese veći stepen emocije ili ne znam čega.
Dakle, zaista moram da ukažem da je ovo bilo 20 minuta torture u kojima niste mogli da čujete, a zaista sam želeo da čujem sve što je rekao poslanik Jakšić. Ali, prosto nisam moga, bio sam izložen dvadeseto minutnom udaranju u mozak decibela od strane poslanika Jakšića.
Morate reagovati u tim situacijama ili kroz opomenu, da poslanik se odmakne od mikrofona, ili kroz ugradnju sistema reglera koji bi ste mogli da smanjite ton. Ovo zaista govorim dobronamerno. Apsolutno ne govorim o sadržini izlaganja, nego prosto, verujte, ovo govorim kao čovek koji je želeo da čuje to šta će poslanik Jakšić da kaže. Ne vidim zašto je to sporno da se ukaže u ovakvoj situaciji. Pogotovo što je tema vrlo ozbiljna. Kako mislite da to dopre do nekoga ko nema oštećen sluh u ovoj sali? Hvala.

Da mi ne bi bio niko advokat u ovoj sali. Zaista potpuno besmislena rasprava o nečemu što je toliko tehničkog karaktera, najdobronamernija, a vidite u šta se pretvori. To pokazuje jedan vrlo nezreo odnos prema temi, prema kolegama. Znači, ponoviću rekao sam ne u smislu sadržaja. Dakle, ponavljam sedmi put, ne u smislu sadržaja. Sve što kaže poslanik Jakšić poštujem, slušam, mogu da se složim, ne moram, ali apsolutno ne u tom smislu, gospodo sedmi put ponavljam. Ukazao sam na potrebu ili da se tehnički nedostatak otkloni ako ga ima ili da poslanik prilagodi snagu svog verbalnog izražaja sali u kojoj se nalazimo, ali i temi, ako tako hoćete. Dvadeset minuta možemo svi da vičemo, možda ćemo tako postići bolje rezultate, ne govorim o sadržaju. To čija je kakva politika, o tome ću govoriti kada mi predsednik Skupštine da reč zašto pravimo ovaj anketni odbor. Ne znam zašto smo onda nervozni. Pričam samo oko toga, nemojte gutati mikrofon ako hoćete nešto da saopštite Skupštini ili naciji. Hvala.