Stvarno ću pokušati da završim i ako sada očekujem smenu ovih napadača, sada ide druga ekipa, pa treća smena. Ali, dobro mi smo navikli na to.
Moram da kažem da nije, ponavljam, korektno da kažete da smo mi nešto upropastili, a vaš šef je vodio ekonomiju zapošljavanja, vi ste čak jedno vreme vodili poresku administraciju, čini mi se ili zapošljavanje, nisam siguran. Ali, u suštini jedno, drugo, treće i četvrto je katastrofalno i to je ono što je činjenica. Može te vi sada hiljadu puta reći, vi ste krivi, vi ste krivi, narod zna da ste vi krivi. Nije u suštini bitno ko je sada kriv, nego šta će te sad da uradite, a ono što radite jeste rasipanje ogromnih para nizašta, sa jedne strane, nemogućnost da se projektuje budžet na realan način, donošenje užasno štetu Predloga zakona o poreskoj administraciji koji treba da uništi lokalne samouprave do kraja, a inače ste decentralizaciju.
Ne kritikujem vašu partiju i vaš program, ja kritikujem vlast. Vi ste svi za nas isti. Imate jednu stožernu partiju i oni ljudi imaju najveću odgovornost, kao što smo i mi imali dok ste vi bili u Vladi, kada smo izbacili Mlađana Dinkića, ali su njegovi ministri ostali u Vladi. To recite, završite misao do kraja, nemojte do pola.
Činjenica je to da mi imamo situaciju u kojima nam ljudi govore da smo mi kriminalna struktura, a imaju predsednike opština koji su krivično osuđeni i bili u zatvoru. Sada sam ja shvatio, vi hoćete da se takmičite sa nama, da naše lopove stavite na sud da bi se izjednačili sa vašima koji su seli u njihove fotelje. Pa to je nisko i to je ono što radite.
Prođite stenogramske beleške sa vaših glavnih odbora, da li vam je 15 ljudi moglo proći bezbednosnu proveru? Pitajte vašeg predsednika. Nemojte nama da ribate nos, vi, i nemojte vi nama o diplomama i o stanovima. Hvala.

Moram da kažem da sam ja zgrožen.        Predsedavajuća, vi ste dozvolili, sada vašem partijskom kolegi da iznese najgrublje uvrede, bez ikakvog utemeljenja i da upotrebi terminologiju koju niko odavde nije, a da je uzeo reč, upotrebio. Sada mi samo objasnite, uz pomoć koje matematike i kojih pravila vi smatrate da je ovo dozvoljeno što je on uradio? Da se kaže vi ste lopovluk. Mi smo lopovluk? Znate šta, kaže bolje da ćutimo. Uskoro će te vi ćutati. Uskoro ćemo mi vas podsećati da bolje da vi ćutite. I onda ću da vas pitam, da li je lepo da neko nekome kaže – lopove u ovoj Skupštini. A kome to kažu – lopove.
Mi smo izneli argumente šta je gospodin Dinkić uradio sa ekonomijom ove zemlje, šta je ova vlast upropastila ekonomsku i socijalnu situaciju, kroz brojke i argumente, a šta smo dobili. Vi ste pojam lopovluka i vi to dozvoljavate? To je sramota.
Izvolite i odgovorite šta nije tačno ono što smo rekli, a ne da nam govorite da smo lopovi.
Lopovima nije mesto u Skupštini Srbije, gospođo predsedavajuća. Nije im mesto u Skupštini Srbije, ako neko jeste, izvolite da se to utvrdi i da se ljudi izbace, ili da se gospodin Ilić izvini ili da ga vi kaznite, jer ovo je sramota što ste sada dozvolili.
To što mi imamo loše mišljenje o Mlađanu Dinkiću i njegovoj politici, mi to branimo argumentima, ali takvu kvalifikaciju nismo upotrebili, nismo mi nosili robijaško odelo vašem šefu.
Znači, nemojte to nama da spočitavate. Sa druge strane, za DS je sjajno kada gospodin Ilić i URS, nama drže predavanja o poštenju i lopovluku.

Prvi deo, uvaženi kolega Arsiću, nismo razumeli. Drugi deo smo razumeli, ali mi nije jasno kako ste otišli u to polje. Ovde raspravljamo faktički ni o čemu. Čini mi se da smo dobronamerno iskazali jedan problem, ne samo mi iz DS, već i druge kolege koje jednako tišti sve, jer svi smo na tom spisku. Ovo ste pokušali da stavite u ravan da li je neko u SNS ili nije. To je nebitno u ovoj situaciji, zaista je nebitno.
(Veroljub Arsić, sa mesta: Zašto je spomenuto?)
Nije spominjan SNS, spominjan je predsednik Skupštine, a to što je član SNS, to je za ovu konkretnu stvar pitanje relevantno za instituciju koju predstavlja. Pokušajte jednom da shvatite da stvari koje dolaze od DS prema vama nisu i neće biti maliciozne, a naročito u ovakvim situacijama. One su napravljene sa ciljem da se zaštiti interes građana.
Ako smo mi krivi za ekonomsku situaciju, gospodine Arsiću, zbog toga što smo mi dali Mlađanu Dinkiću da radi to što radi, onda ste i vi sada deset puta krivlji, jer je situacija ekonomski i u smislu životnog standarda deset puta gora. Znači, vi ste deset puta krivlji, nego što je DS, jer ste vi to dali Mlađanu Dinkiću što smo i mi dali, ali mi smo cenu platili, a vi još niste. To smo govorili u julu prošle godine i niste nas poslušali. Znači, kada vi ustanete i kažete – živi se bolje, ljudi manje plaćaju, to je lepo, ali problem je što samo vi u to verujete u Srbiji, jer i oni koji glasaju za vas znaju da su im novčanici prazni. To je problem.
Nemojte praviti greške onih koje kritikujete iz prošlosti. Pokušajte da se dignete iznad toga i da shvatite da predstavljate građane koji su danas ugroženi, ne samo ekonomskom katastrofalnom situacijom, koju tražimo da se raspravi, već i ovakvim povampirenjem najcrnjih stvari i ideologije u našoj zemlji, a koja se danas desila na trgu.

Hvala gospodine predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, mi se danas nalazimo u jednom u niz teških dana koji su iza nas na polju pokušaja rešavanja kosovskog problema, manje ili više neuspešnih u decenijama koje su prolazile, ja se ne bi u tome previše zadržavao.
Ali, moram, pre nego što uđemo u neku suštinu da kažem da mi je bilo zadovoljstvo slušati replike mojih prethodnika iz vlasti koje su sebi nose toliko podrške, toliko strasti, pozitivne emocije, vizije, mudrosti, jedino što je problem u tome što dolaze 20 godina kasno. Problem je u tome što kada ih slušam, na momente mislio sam da pričaju o meni ili o DS, a oni u stvari pričaju o premijeru Dačiću. Takođe, to pokazuje da je ova vlast, na šta svakako treba čestiti, preuzela definitivno politiku DS i to ne samo na kosovskom pitanju, što dokazuje da danas ispred Skupštine imamo jednu manju grupu ekstremista, a zamislimo tu neverovatnu situaciju da smo mi postigli ovaj sporazum, verovatno bi ste vi svi bili tamo napolju sa 200 hiljada ljudi.
Ono što je sigurno, da to jeste situacija iz koje treba da izvučemo pouke i da svaki put, pre nego što bacimo kamen na nekoga, ili na neku politiku, koja se kreće na minimalnom prostoru, treba da razmislimo da li ćemo sutra i mi takvu politiku da vodimo, ne zato što je volimo i ne zato što je želimo, već zato što su nas razne okolnosti, uticaji, istorija, događaji na to nateralo. To je ono što se premalo razumelo u našoj političkoj sceni i u ovoj skupštini.
Mislim da je dobro što ovaj izveštaj koji se nalazi ispred nas, je u stvari izveštaj više Vlada. Dve Vlade, od čega 98% izveštaja i rada prethodne Vlade, a 2% izveštaja rada ove Vlade, do duše krucijalan. I to pokazuje taj kontinuitet o kom govorim. Veoma mi je drago da vidim da su svi sporazumi prethodne Vlade, za koje je prethodna Vlada jednoglasno glasala i donela odgovarajuće, uredbe i zaključke se nalaze u ovom Izveštaju. Premijer Dačić je takođe bio aktivan učesnik svega toga i svojom aktivnom politikom, prisustvom i glasom potvrdio ovaj sporazum.
Postavlja se pitanje zašto smo morali prođi kroz buku, bes i loše strasti u međuvremenu. Zato što je neko hteo da dobije političke poene. U julu mesecu prošle godine smo vam govorili da će se ovo desiti. I molili smo vas da imate razumevanje za vreme koje dolazi, a koje vi snosite odgovornost. Niste nas slušali. Sedam puta smo javno tražili da budemo deo, savetodavno, ovog procesa, da damo svoj doprinos, da nas saslušate, da nas konsultujete, da nas pitate za bilo šta. Niste nas poslušali.
Ušli ste u ovaj dijalog na jedan vrlo čudan način sa velikim rečima pompom, pozivanjem na greške prethodnika, na tajne prethodnika koje nikad našli niste. Ušli ste u ovaj dijalog uz obećanja kosovskim Srbima koja sad neću citirati, jer znam da duboko u vama, ona i dalje stoje kao jedan duboka griža savesti koja će vas pratiti. Ali, to je posledica svake političke konverzije i političkog konvertita tako da vam tu niko ne može pomoći.
Ono što je činjenica, poštovane kolege, ima nekoliko stvari koje su rečene ovde, pre nego što uđemo u meriting sporazuma, koje moramo da razjasnimo. Niti je ova Vlada, niti prethodna, niti bilo koja pre od Martija Ahtisarija imala mogućnost da bira da li će da vodi proces u UN ili ne. Poslednji pregovarač posrednik UN bio je Marti Ahtisari. Njegov plan su svi odbili u ovoj zemlji uključujući i Savet bezbednosti, osim jedne partije. To treba reći radi istine.
Da li su svi pokušali da vrate proces u UN? Naravno. Zašto nismo u tome uspeli? Zato što je Savet bezbednosti duboko podeljen i zato što ova tačka ne bi došla na dnevni red koji se usaglašava među stalnim članicama Saveta bezbednosti. Zašto je doveden Euleks? Zato što je Generalna skupština UN jednoglasno glasala za to. Zato što je UNMIK sa sedam i po hiljada pao na pedeset članova. Zato što je svaki izveštaj šefa UNMIK usvojen u Savetu bezbednosti bez veta. Zato što je svaki šef UNMIK preneo svaku nadležnost, svaku koja postoji na centralne institucije u Prištini.
To je istina. O tome se u ovoj zemlji do aprila 2013. godine nije govorilo, a kad se govorilo od strane DS bili smo izloženi svim napadima svake moguće vrste i pretnjama za život. To je istina. Mi smo sada u tako teškoj situaciji kao država i društvo, a najviše Srbi na Kosovu i Metohiji. Da kad se suočimo sa ovakvim problemom prvo što treba da kažemo jeste istinu. Istina je teška i bolna, uvek kada vodite državu. Pošto smo mi opoziciona stranka, nas kritikuju zbog toga što hoćemo da kažemo istinu, a moramo reći istinu. Istina o UN je takva kakvu sam vam upravo objasnio, uostalom to je potvrdio Aleksandar Vučić nedavno.
Ono što je takođe istina – kako smo ušli u ove pregovore? Idemo na najviši nivo, dosta je činovnika, slažemo se. Idemo na najkrupnije teme, idemo na status. Opasna stvar, pokazalo se. Ostavili smo telekomunikacije i energetiku nerešenu, ni dan danas se ne zna, osim što postoji neki datum, kako će se to rešiti? Ne da li će se, nego kako će se to rešiti?
Činjenica je da smo kritikovani zbog toga što raspravljamo tzv. "tehnička pitanja". Siguran sam da posle svega ovoga mnogima u Vladi je žao što nemamo prostor da i dalje raspravljamo tehnička pitanja. Činjenica je, takođe, da ovaj sporazum koji se nalazi ispred nas je posledica teških pregovora koji su vođeni u vrlo lošim okolnostima, ali ne samo zato što Priština ima podršku najjačih međunarodnih faktora, već zato što je Vlada, nažalost, i Vlada i predsednik, naročito podeljeni u političkom pogledu na rešavanje kosovskog problema. Postoje dubinske podele i te podele su bile vidljive svaki dan, a naročito na kraju. Videćemo još šta dalji dani nose.
Ono što je sigurno, ne možete uspešno pregovarati sa kosovskim Albancima u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike drži onakav govor u UN o Haškom tribunalu, ne zato što nije tačno, nego zato što time odbijate one koji su presudni da dobijete rezultat povoljan za državu Srbiju. Inače, mislim da je tačno, ali kažem, ne zato što je to tačno, ili netačno.
Ono što je sigurno je da ne možete uspešno pregovarati u Briselu, a da istovremeno predsednik Republike pravi, da budem blag, ozbiljne gafove u diplomatskom pristupu posla koji radi. Ne možete praviti uspešne pregovore, a da predsednik Republike nikad ne propusti priliku da propusti priliku, da nas stavi na mapu tamo gde pripadamo, da posećuje ljude o kojima se može diskutovati, da deli odlikovanja onima o kojima se vrlo ozbiljno može diskutovati da li zaslužuju ta odlikovanja.
Onda Dačić treba da postigne sporazum. Sa kim? Sa onima kojima nije jasno kakvu mi to spoljnu politiku vodimo, zato što neko hoće da dokaže da ima vrata i na istok i na zapad, a premijer mu pregovara na zapadu. Pa, premijer ode u Moskvu, pa čuje od Rusa isto što smo čuli svih hiljadu puta, nećemo mi biti veći Srbi od Srba. Tačno. Izvolite sami rešite. Onda naš pregovarački tim reši uz pomoć prijatelja, kako se to kaže u kvizu, a prijatelj je Aleksandar Vučić. I to je činjenica.
Sporazum koji se nalazi pred nama nije ni idealan, ni dobar i manjkav je, ali DS će ga podržati zato što smatramo da u ovoj situaciji, kada smo došli dovde gde jesmo, nedostatak podrške ovom sporazumu vodio bi u dalje propadanje države Srbije i njenih građana. On bi u svakom slučaju vodio dalje u ambis. On bi ugrozio bezbednost građana, naših građana na KiM, ali bi isto tako izolovao državu Srbiju i prekinuo njene evropske integracije, što bi bilo katastrofalno za naše inače urušene institucije, naš životni standard i našu ekonomsku situaciju.
Kada smo došli pred ambis, onda kažete – hoćete li sada da skočite, ili nećete? Pa, nećemo, ali moramo da objasnimo kako smo tu došli. Ne mogu se voditi uspešni pregovori, a da se istovremeno, priznaćete to, gospodine Dačiću, kaže javno u momentu kada imate jako ugrejanu aferu u Srbiji, da Ustav može da se stavi pod mišku i da Kosovo može da dobije stolicu u UN. To otvara prostor drugoj strani kojeg je ona nažalost i iskoristila u tački 14.
Tačka 14. glasi da mi nećemo blokirati Kosovo u evropskim integracijama, ali ne postoji država na svetu koja je član EU, da nije član UN, i to je istina, činjenica. Takođe je činjenica i to, ne ovaj sporazum što ste ovakav napravili koji ćemo mi podržati, nego je problem u tome šta je sve bilo obećano, a sada tu tek kad uđemo, šta je bilo obećano? Te južni Tirol, te Kurdistan, te, ne znam, maksimalna autonomija, podela Kosova. Možemo do sutra da pričamo. Imali smo tajni plan predsednika Nikolića, koji se pokazao da ne postoji. Imali smo jedan ozbiljno nestručan pristup u pregovaračkom procesu, nažalost, i on je posledica i nejedinstva, pre svega politike, ne ljudi. Jedni druge su pokušali da pokrivaju, ali to nejedinstvo je očigledno.
Sećate se kada smo usvajali Rezoluciju, gospodine Dačiću, mi smo vas podržali zato što ste ustali protiv propale politike predsednika Nikolića i to se pokazalo kao jako dobro. Zamislite da je usvojena predsednička platforma, kako biste to objasnili što nema takvog sporazuma u skladu sa tom platformom? Nikako.
Mislim da ova Vlada duguje sa te strane i zahvalnost DS, ali mi to ne tražimo od vas. Mislim da smo shvatili da danas imamo pohvalu političkom odrastanju i sazrevanju vlasti. Imamo pohvalu u njihovom racionalnom pogledu na politiku posle dugo, dugo vremena lutanja i lažnih napada i optužbi. Imamo jednu političku elitu koja je shvatila šta znači voditi državu u teškoj situaciji, koliko je to nepopularno. Mi tražimo samo da kažete – jeste, to je tačno; bez optuživanja, zato što u ovoj sali nema nikog da nije kriv i nema nikog da nije učestvovao u nekom procesu. Samo ispred vas sede čak tri pregovarača razna, četiri, u raznim procesima pre i nikada nije bilo ni lako ni jednostavno i sve su bili dani pakla, dani neizvesnosti, nedelje, sve ono što smo hteli da uradimo, a nismo.
Uvek je bio pritisak od strane naše desnice, naših slavskih desničara, koji između dva zalogaja žita na slavi razmatraju koliko će srpskih kostiju da izbroje. Tako je i sada, opet bi da broje i to je tako uvek bilo i biće, samo što mi našu politiku nismo menjali, mi ništa nismo slagali i mi se nismo okretali, a vi jeste. Ono što je tačno je da kada se ovaj sporazum ne bi prihvatio, sigurno je da bismo išli u dalju eskalaciju loše situacije nasilja, izolacije Srbije.
Takođe, činjenica je i to da DS glasa za to zbog budućnosti ove zemlje i ni zbog čega drugog, samo zbog budućnosti. Ne glasamo ni kao podršku vašim naporima ni to kako ste vodili pregovore, ni to što spominjete baj-pas i privremeno rešenje, koje je navodno pred nama, a ja pitam privremeno ka čemu? Koji će biti rezultat? Čemu baj-pas? Da li baj-pas pre podele, da li baj-pas pre priznanja ili baj-pas pre vraćanja Kosova pod puni suverenitet Srbije, to su jedine tri opcije? Da, ako je ovo baj-pas, slažem se, kažite nam – čemu?
Kažite nam da podržimo to ako je to istina, ali bojim se da nije, ne zato što želite da slažete, nego zato što ste suočeni sa ogromnim problemom, kao cela Vlada, ogromnim i ne treba niko da očekuje da vas DS kritikuje radi kritike, to se neće desiti, ali treba da nam kažete ako je ovo privremeno, u redu, šta je ono sledeće čemu idemo? Šta je to? Nećemo da slušamo još jedne izmišljene iluzije i sabrana dela Tomislava Nikolića, hoćemo da vidimo šta je to stvarno ispred nas.
Ono što je sigurno, da nažalost u ovom sporazumu je propušteno pitanje imovine, pitanje povratka, pitanje nestalih, pitanje crkava i manastira, pitanje struje i telekomunikacija, iako postoji za ova poslednja dva rok, kako ćemo to da rešimo, konkretno pitanje imam, ako smo preneli na prištinske institucije svu zakonodavnu vlast, poresku vlast, privrednu vlast? Ako nismo, objasnite nam, šta znači nadzorna funkcija u zdravstvu, školstvu, prostornom planiranju, mi to želimo da znamo? Da li to znači da će deca na severu Kosmeta da uče iz srpskih udžbenika i da idu u srpske bolnice? Ako ne znači, recite nam šta onda znači? Da li je nadzor ono što imamo u Erdutskom sporazumu, da li će ovaj sporazum biti nevladina organizacija kao Erdutski sporazum? Neka su to teške istine, ali neka su istine, kažite nam da znamo zbog građana.
Mislimo da u ovom trenutku niko od nas nema stranačku odgovornost. Svi imamo jednu moralnu, ljudsku i nacionalnu odgovornost i zbog toga ne treba na ovu stvar da gledamo sa partijskih pozicija.
Dame i gospodo, ono što nas, nažalost, tek čeka to je teška implementacija, užasno teška, gotovo nesprovodiva implementacija ovog sporazuma. Objasnite nam kako mislite da implementirate Sporazum kad politički lideri sa severa Kosmeta rezolutno to odbijaju?
Zašto ovo sada spominjemo? Zato što ko se sa vatrom igra, od vatre i strada. Zato što kada smo ih ranije molili, centrale nekih od vaših stranaka su podsticale te Srbe da miniraju svaki dogovor, koji, gospodo, danas usvajate i čestitam vam n tome. Tada ste ih podsticali da zasipaju kamenjem svaku reč pomirenja. Tada ste ih podsticali da isteraju izdajnike, kako ste im govorili i sada te iste treba da molite da se ova stvar implementira? To je malo teže. Mi vas podržavamo u tome, samo treba da im objasnite zašto ste tada bili u pravu, a sada niste ili obrnuto. Jako teška situacija za vas.
Naravno, u svom tom galimatijasu mislim da poslednje što treba jedni o drugima da govorimo je - baš nas briga kako ćete glasati.
Da vam kažem i to, Demokratsku stranku je briga za građane i nas baš briga što vas briga kako ćemo glasati, ali mi ovo radimo zbog njih, zbog toga što zatvaranje njihove budućnosti izlaza bi bilo pogubno i zato što imamo utisak, a možda se varamo, da posle ovoga dolaze sve gore i gore opcije, sve teže i teže opcije, sve manje i manje sprovodljive opcije.
Mislim da ne treba da branite politiku ove vlade time što napadate opoziciju, posežete za istorijskim paralelama ili teškim rečima. Najteža reč od svih je, mi smo uvek ovo govorili, šteta što nije bilo mudrosti, nikad nije bilo pregovora do nas. E to su teške reči. Ne traži se tako konsenzus. Hvala.

Mislim da će i dva minuta biti dovoljno, ne da odgovaram na laž i optužbe koje su doduše stidljivo provejavale u jednom od prethodnih izlaganja, već naravno da ponovim naš stav da ćemo podržati sporazum. U ovom trenutku, objasnili smo razloge koji su, ali takođe i da kažem da ovi šumovi koji se čuju sada u par navrata, proističu pre svega, iz nerazumevanja onih koji su olako shvatili obećanja i onih koji ta obećanja nisu ispunili.
Oni se jako slabo međusobno razumeju i sva ta frustracija iz njih izbija. To je onako jedna mala psihološka skica ovoga što smo čuli, a ima i jedna dopuna. Naime, ja sam jako zadovoljan i ne mogu ništa više da kažem osim ogromnog zadovoljstva, što smo i sada u završnoj reči predstavnika većine čuli, apsolutno potvrđivanje politike DS i svega što smo do sada radili. Hvala vam na tome i svaka vam čast.
Ono što je činjenica, da me je neko uspeo vratiti vremenskom mašinom koju ima jedna druga stranka sa desnice, to znam pouzdano, kroz vreme nazad, ja zaista ne bih mogao da verujem da slušam ovakve stavove i to jeste ultimativna pobeda demokratske prosperitete evropske Srbije.
Draga gospodo, ovo danas što smo videli, ova naglašena emocija na granici patetike upravo je suština unutrašnje borbe griže savesti konvertita u politici.
To je ono što moramo razumeti kao ljudi i kao poslanici, kao građani ove zemlje i onda tu, naravno, proveje i ponekad mali recidiv neki devedesetih, prođe neka sitna neistina, prođe priča o balvanima od istih onih koji su ljude gurali na te balvane i sad pričaju kako nije to, ljudi, izlaze, ne valjaju balvani, ne sme se ići na barikade i to govore nama koji smo ljude već zatekli na barikadama.
Stalno ponovljena laž pretvara se u istinu. To je ono što je tužno. Možemo mi sto puta objašnjavati. Ako mislite da može da se prebaci u UN, izvolite. Jednostavno nekome ne vredi objašnjavati. Uostalom, da ste ispunili 10% onoga što ste obećali ne bi ste imali sada ovaj problem sa sobom i onima kojima ste obećali da večeras do kasno u noć objašnjavate sebi šta vi to niste uradili. To najbolje znate sami. Hvala.

Član 106. i 107. Poslovnika, je prekršen. Samo ću kratko. Dakle, i pored sve i najbolje volje i poštovanja koje imam prema poslaniku Jakšiću, mislim da je ovo bilo neslušljivo, zbog decibela koji su ispaljeni u ovoj sali. Znam da se svi sada poslanici slažu sa mnom, a možda neće da kažu. Ali, verujte ovo nije bilo moguće slušati, da li zbog greške u sistemu mikrofona? Sumnjam. Ili zbog toga što je poslanik Jakšić želeo da unese veći stepen emocije ili ne znam čega.
Dakle, zaista moram da ukažem da je ovo bilo 20 minuta torture u kojima niste mogli da čujete, a zaista sam želeo da čujem sve što je rekao poslanik Jakšić. Ali, prosto nisam moga, bio sam izložen dvadeseto minutnom udaranju u mozak decibela od strane poslanika Jakšića.
Morate reagovati u tim situacijama ili kroz opomenu, da poslanik se odmakne od mikrofona, ili kroz ugradnju sistema reglera koji bi ste mogli da smanjite ton. Ovo zaista govorim dobronamerno. Apsolutno ne govorim o sadržini izlaganja, nego prosto, verujte, ovo govorim kao čovek koji je želeo da čuje to šta će poslanik Jakšić da kaže. Ne vidim zašto je to sporno da se ukaže u ovakvoj situaciji. Pogotovo što je tema vrlo ozbiljna. Kako mislite da to dopre do nekoga ko nema oštećen sluh u ovoj sali? Hvala.

Da mi ne bi bio niko advokat u ovoj sali. Zaista potpuno besmislena rasprava o nečemu što je toliko tehničkog karaktera, najdobronamernija, a vidite u šta se pretvori. To pokazuje jedan vrlo nezreo odnos prema temi, prema kolegama. Znači, ponoviću rekao sam ne u smislu sadržaja. Dakle, ponavljam sedmi put, ne u smislu sadržaja. Sve što kaže poslanik Jakšić poštujem, slušam, mogu da se složim, ne moram, ali apsolutno ne u tom smislu, gospodo sedmi put ponavljam. Ukazao sam na potrebu ili da se tehnički nedostatak otkloni ako ga ima ili da poslanik prilagodi snagu svog verbalnog izražaja sali u kojoj se nalazimo, ali i temi, ako tako hoćete. Dvadeset minuta možemo svi da vičemo, možda ćemo tako postići bolje rezultate, ne govorim o sadržaju. To čija je kakva politika, o tome ću govoriti kada mi predsednik Skupštine da reč zašto pravimo ovaj anketni odbor. Ne znam zašto smo onda nervozni. Pričam samo oko toga, nemojte gutati mikrofon ako hoćete nešto da saopštite Skupštini ili naciji. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram da predstavim blagu genezu ovog slučaja. Prethodni govornik je rekao nekoliko stvari koje potvrđuju našu zajedničku želju da se formira telo u Skupštini Srbije koje će da izvrši kontrolnu nadzornu funkciju u pravcu trošenja javnih finansija na Kosovu i Metohiji od 2000. godine do danas.
Mislim da nije korektno i nije ispravno iznositi stvari na način koji ne odgovara istini oko toga ko je inicirao, ko je predložio i ko je odlučio. Imali smo ovu raspravu deset puta. Ta rasprava je jalova. Ona nema nikakav pravac ni smisao. Nema nikakvu snagu, osim nekakvog besmislenog međusobnog blaćenja.
Ono što je činjenica je da je Odbor za Kosovo i Metohiju doneo skoro jednoglasnu odluku da se formira anketni odbor i Odbor za Kosovo i Metohiju je taj koji je tu informaciju preneo predsedniku Skupštine Nebojši Stefanoviću, koji je stavio na dnevni red današnje Skupštine formiranje anketnog odbora o trošenju sredstava na Kosovu i Metohiji, javnih finansija, javnog dinara svih građana Srbije od 2000. godine do danas.
Slučajno sam ja predložio da se to uradi na Odboru za Kosovo i Metohiju. Mogli ste i vi kolega. Mogao je bilo ko ko je bio tamo. Jako mi je drago da smo postigli zaista skoro potpuno jedinstvo. Motivi su različiti. Zašto je bitno ovo telo? Podsećam vas da je u to vreme išla jedna vrlo popularna televizijska, da kažem dokumentarna, istraživačka emisija, pa su neki pokušali da optuže nas iz DS i neke druge kolege da je to motiv za formiranje anketnog odbora. Moram da kažem da smatram da puno toga što je izneto u toj emisiji je po mom skromnom mišljenju istina i mislim da je emisija kvalitetna, dobra i urađena u dobrom pravcu.
Istina se ne sviđa svima, ali sam i tada rekao na odboru, a kažem i sada pred uvaženim kolegama zašto bi morali da formiramo ovo telo, između ostalog i zbog toga što neke stvari i Skupština mora da uradi, između ostalog i zbog toga što su nas birali građani da ovakve stvari nadgledamo, da pazimo, da vršimo nadzor, da vodimo računa o javnim finansijama. Previše je reči izbačeno, previše laži, previše strasti, previše paušalnih ocena oko toga gde idu pare na Kosovu i Metohiji. Ali, tu je bilo i puno istine. Ko će tu razlučiti šta je tačno, tužilaštvo, sudstvo? Kada? Zar danas kad ne znamo da li će nam biti sud u Mitrovici ili ne? Zar danas kada ne znamo da li će nam taj tužilac sedeti u Raškoj?
Prema tome, mislim da treba svi ozbiljno da shvatimo ovu inicijativu. Skupština Srbije postaje možda, na žalost, jedini, doduše, najviši državni organ koji će da vrši uvid u to kako su trošene pare na Kosovu i Metohiji, a tamo anđela nema, verujte i nema nikoga da se nije uprljao, siguran sam i svi su krivi, nebitno iz koje su partije, jer ih vezuje bratstvo i jedinstvo u krađi. Vezuje ih sjajno razumevanje dubine svojih džepova. Ti ljudi iz koje god da su stranke, koje god da su afilijacije, kojih god kvazipatriotskih pobuda da koriste kao plašt su neprijatelji interesa ove države i interesa njenih građana, a naročito ovih na Kosovu i Metohiji.
Zato smo mi iz DS predložili formiranje anketnog odbora. Anketni odbor treba da oslikava verno lice ove Skupštine. On treba da bude vođen od strane opozicije. Predsednik anketnog odbora mora biti iz opozicione stranke i ne kandidujemo nikoga iz DS, odmah da kažem, ali isto tako da kažem i to da molim ovu Skupštinu da vodi računa da izborom predsednika anketnog odbora ne dođemo u situaciju da nam koza čuva kupus. Pazite, gospodo koji ste članovi, koga ćete izabrati. Nemojte da se blamiramo kad već ovo radimo.
Inače, anketni odbor će pomoći. On neće moći da reši sve probleme. On će pomoći da javnost, građani, poslanici, Skupština vide šta se tamo zaista dešavalo. Anketni odbor ima zadatak da podnese izveštaj Skupštini.
On nije oročen da podnese taj izveštaj. To može da bude i neko i u sledećoj Skupštini, to je jako važno da se kaže. A kako stvari stoje, to će tako, gospodo, i biti. Nekoj drugoj skupštini će podneti izveštaj. Koliko će nas biti, to će odlučiti građani Srbije.
Ono što sam siguran je da ljudi koji budu sedeli u tom Anketnom odboru, morali bi da urade nekoliko stvari. Morali bi, pre svega, da vide gde su trošene pare za stanove koje ljudi nikada nisu dobili i zgrade koje nikada nisu nikle na Kosovu i Metohiji, da istraže gde su otišla sredstva za zemljotres, za opravku kuća, škola i drugih javnih objekata koje nikada nisu urađene na Kosovu i Metohiji. Da utvrde gde su otišle pare za plate, za administraciju koja nikada nije radila u svojim kancelarijama. Da utvrde gde su otišla sredstva od ukinutog PDV, fiktivnog plasmana robe, akcize, na severu Kosova i Metohije, kojim je finansirano direktno turbo-patriotsko zamajavanje ovog naroda, uništavanje njegove budućnosti. I kada pipnete prstom u to osinje gnezdo, budite sigurni, dobićete tvrdi odgovor i kletvu, i pozivanje na Lazarevu večeru i ostalo, kao po receptu.
Zato molim, zaista za buduće poteze Anketnog odbora, molim za razumevanje, molim za strpljenje, molim za ozbiljnost, jer svi koji budu pozvani imaju zakonsku obavezu da se odazovu i da dođu na taj Anketni odbor. Svi anketni odbori do sada, nažalost, bili su predmet rugla, ismejavanja u našoj javnosti. Skoro nijedan nije postigao značajan rezultat, uključujući i Vučićev, čuveni Anketni odbor. To treba da pokušamo da se ne desi sad.
Z ato je Aanketni odbor jako važan a ne zato što postoji pritisak nekih emisija, nego zato što postoji pritisak interesa građana Srbije koji žive u kolektivnim centrima na Kosovu i Metohiji, dok se za to vreme partijski dele stanovi, dobijaju duple plate, zidaju vile u Budvi i sedi na jahti i u stanovima u Londonu.
Od čega? Od tih nula evra? Nije ništa potrošeno. To je 200 milijardi i milijardi evra vrednih Kosova i Metohije u rudnom bogatstvu. Što ga ne iskopaste za 15, 20 godina? Za četiri godine koliko su neki bili na vlasti? Za osam koliko smo mi bili, ili pet koliko smo bili, zavisi iz koje ste stranke kada nas ocenjujete? Zavisi iz koje ste stranke.
Prema tome, smatram da je ovo jako važna stvar. Jako velika tema. Ona pokazuje ozbiljnost ove Skupštine. Zahvalan sam predsedniku Stefanoviću što je stavio na dnevni red i potpuno je irelevantno, zaista potpuno, ko je kriv i zašto se to nije desilo ranije, kao što mislim da jeste relevantno da je Skupštinski odbor morao brže da deluje prema predsedniku Skupštine.
Isto tako smatram da ovo nije mesto ni vreme da dajemo ocene o našim prethodnim koracima po pitanju Kosova i Metohije. Siguran sam da će nas državni vrh, kako se to sad zove, udostojiti svog prisustva, pa ćemo razmeniti ocene. Bio bi red. Naravno da oni koji su se obradovali propasti briselskih pregovora juče, nešto mi govori da će uskoro da se razočaraju. Prema tome, ti ljudi su mogli već da nauče da se ne zaleću. Ne znam koliko im vremena treba. To je prvo.
Drugo. Kakva god odluka da bude, biće vrlo teška, biće nepopularna, biće puna rupa, biće puna nezadovoljstva za ovaj narod. Ali neke rupe i nezadovoljstva vode u dublje rupe ili nezadovoljstva, a neke vode, ipak, u budućnost i perspektivu. Hvala.

Žao mi je što je rasprava otišla u ovom pravcu, gospodine predsedniče. Poštovane kolege, tema je dovoljno ozbiljna, na njoj nije dovoljno rađeno. Napravili smo čini mi se dovoljno jasnu rekapitulaciju stanja. Nijedan reč iz DS nije otišla danas, a da nije bila konstruktivna. Zaista ne razumem ovakvu reakciju mog uvaženog kolege Babića. Znam da nekad nas strasti ponesu ali koristiti termin patološki, čini mi se da je malo previše. Mislim, da li je to ta patološka opsesija ili nešto slično, mislim da nije primereno Narodnoj skupštini. To je prva stvar. Pošto kolega Babić nije psihijatar, verujem da on to ne može da oceni da li neko ima patološku ili bilo kakvu opsesiju.
Drugo, mi smo se čini mi se dogovorili uvažene kolege iz vladajuće većine, bar mislim da smo se dogovorili, da razumemo jednako i Poslovnik i Ustav i zakone ove zemlje i da opozicija može i treba i čini to na konstruktivan, jasan način, bez uvrede i teških reči, da da svoj sud o delima, potezima, rečima, stavovima ljudi iz državnog špica, vrha, kako to zovete.
Zašto svaki put kada se spomene ime, neću da ga spomenem, pošto plašim se da ne skočite na mene, ovde izlaze ovakve emocije. Zbog čega? Da li ste čuli jednu lošu reč. Da li ste čuli bilo šta osim apsolutne podrške da se dođe do rešenja. Ne, niko reč nije rekao o tome, gospodine Babiću. Naša je dužnost da ukažemo na nekonzistentnost. Kosovo i Metohija i EU je to posle večerašnje izjave vašeg predsednika stranke apsolutno politika vaše stranke. To proverite pre nego što skočite da vičete na nas. Ako smo mi oterali Kosovo svetlosnim godinama daleko od Srbije, nemojte da se okrenemo malo više u nazad da vidimo gde ste ga vi oterali. Hvala.

Molim gospodine predsedniče da, pošto ovo zaista mislim da nikog ne zanima, podučite poslanika kako se to radi jer to nije naš posao.
Drugo, ako vi to nećete, a znam da možete, evo ja dajem sve i ordenje, u tome ste dobri, u davanju ordenja vama lično, vi ste zaslužni za ovaj anketni odbor, vi ste ga doneli i to je potpuno irelevantno. Dajte da vidimo hoće li on nešto da radi. Evo, ja vam kažem, nemojte nam više molim vas objašnjavati sve. Prihvatamo, vi ste zaslužni, mi nismo uradili posao, vi ste to uradili, to je prva stvar.
Druga stvar, niko ne može da kaže DS šta sme, a šta ne sme da kaže, to je valjda normalna stvar, kao što mi ne možemo vama da kažemo šta smete, šta ne smete da kažete. Niti ako je neko ukazao na nekonzistentnost, nespremnost, nekompetentnost vlasti u pregovaračkom procesu, vi podrivate nacionalni interes. To je neozbiljno. Mi hoćemo da pomognemo nacionalni interes, ne da ga podrijemo, ali čim nešto kažemo, odmah se skače bez ikakvog razloga. Zbog čega? O kojim kuhinjama pričate?
Mislite li na onu kuhinju u kojoj tri kuvara odu da spremaju večeru, pa se vratimo tako što čujemo da je glavni kuvar nudio ostavku? Da li je to kuhinja onog Mikića što prodaje belu tehniku i ne plaća porez? Da li je to ta kuhinja?
Jel imate nekog da je kompetentan a da nije završio dopisnu školu u ovoj zemlji? Onda ustanete i govorite takve kvalifikacije, nepotrebno. Znači, ne sme ništa da se kaže. Tu smo raspravu ovde imali sto puta.
Kada ćete nam dati pečat da smemo da govorimo slobodno u slobodnoj zemlji? Kada ćemo dobiti taj befel od vas gde je šalter kancelarije za brze odgovore da dobijem taj odgovor? Recite mi. Hoću odgovor kad mi kao slobodni građani možemo da kažemo ako primetimo da nešto ne radite kako valja?
(Predsednik: Vreme.)
To je opasno. To je ulazak u autoritarni režim, to je ono što građane Srbije više plaši od toga da ste birani da imate odgovore, a ne da na prvoj krivini kažete da ne znate šta da radite. Hvala.

Ovo je postalo potpuno besmisleno i neću se više javljati, niti će iko iz DS. Uopšte neću da komentarišem ovaj prethodni nastup kolege jer je ispod svakog nivoa, kao što je ispod svakog nivoa merenje toga da li je neko bio na četvrtoj, prvoj, petoj godini. Znate šta bih ja sad mogao da kažem za predsednika Republike, pretpostavljate, pa neću reći. Mislim da je čak bolje da ne kažem, ali kao da sam rekao.
Ono što je sigurno je da takve kvalifikacije neće pomoći Srbiji u ovoj situaciji, kao što neće pomoći ni kvalifikacije da je ovo najveća katastrofa u istoriji, da gospodin Marko Đurić izlazi i plačnim glasom saopštava da je narod pomislio da nas, maltene, bombarduju, kao što neće pomoći ni situacija u kojoj niko ni sa kim ne razgovara, a napada se parlament zato što želi da čuje šta je ta ponuda. Čak mislim da je to potpuno legitimno, zato što niko ne želi da odmogne već hoće da pomogne, a naročito hoće da pomogne da se postigne dogovor, a ne da se ne postigne dogovor, da budem precizan.
Znači, tu se razumemo? Otkud sad da kao postoji neka fiksacija? Prvo, ne postoji nikakva fiksacija. Mi smo dužni, kao predstavnici građana, da kažemo da je danas izašao mlađi Mišković iz zatvora, i to je činjenica, i da je to sada problem, kao što je problem da niko, niko-slovima, brojem-nula, u ovoj zemlji nije uhapšen za krivično delo korupcije. Niko. I kada to kažem ja vama, vi znate da je to činjenica. Jeste za zloupotrebu službenog položaja i druga opasna krivična dela, ali ja to sad kad vama kažem, e to je problem ove zemlje.
Vi mislite da ja sada nešto imam protiv vas? Nemam. Samo hoću, kao i cela Demokratska stranka, da stvari nazovemo celim imenom, da se ne pravi fama, da se ne pravi vladavina jednog čoveka, nego da svi stanemo, pa da pomognemo ako je pomoć potrebna.
(Predsednik: Vreme.)
Ako nije, onda nam tako recite. Ali, ne dozvoljavamo stigmatizaciju, paušalne ocene, stereotipe, lažne optužbe. To nije u redu. To nikad od nas nećete čuti prema vama. Hvala.

Zaista se izvinjavam, i svim kolegama poslanicima i predsedniku Skupštine što uzimam reč, ali mislim da je bilo direktno pitanje, pa je red. Ima tu nekoliko stvari.
Prvo, Demokratska stranka je uvek, i sad i biće spremna da preuzme odgovornost. Mi ne moramo da učimo šta znači reč odgovornost. Znači, to je, kako da kažem, kucati na otvorena vrata. Prvo to da razjasnim.
Druga stvar, činjenica je da nas do sada niko ništa nije pitao, tražio pomoć, tražio podršku, tražio savet, tražio mišljenje. Imali ste neke ljude na srednjem i nižem nivou koji su pušteni u medije da govore najveće, najgnusnije laži, konstrukcije. Govorim samo o ovom procesu, o Demokratskoj stranci. Samo o ovom sad pričam. Ovakve poruke ozbiljnog tipa poziva na jedinstvo nije bilo.
Treća stvar, vas su građani birali da rešavate probleme. Vas su građani birali da donesete promene. To isto morate da prihvatite kao činjenicu, da ne možete u ovoj situaciji sad da kažete – ne znamo šta da radimo ili nemamo pojma gde ćemo i nećemo da prihvatimo odgovornost. Odgovornost je vaša, ali smo mi spremni u interesu ove zemlje, u svemu, u svakom pitanju, na svakom mestu da pomognemo, da kažemo, da stanemo šta god treba da se uradi.
Prema tome, ima tu ljudi koji su iskusili i krajnu tačku politike nekih od vas iz prošlosti. Kad kažem krajnu tačku, mislim na rat.
Prema tome, to su situacije koje se moraju izbeći. Radost ekstremnih političkih struktura u Srbiji neuspehom vam je, gospodo, najbolji pokazatelj da ovo mora bolje, da mora ozbiljnije, da mora jasno preuzeti se odgovornost i rizik i kada nije popularno. Kada vam to neko kaže, onda se ljutite. Tu je moj problem i tu je problem DS.
Nema niko ništa da zameri ovoj stranci na držanju. Ne postoji kalkulacija. Da je bila kalkulacija, lako bismo mi rekli puno toga negativnog za ovaj proces, budite sigurni.

Gospodine predsedniče, imam nekoliko pitanja, ali pre toga da kažem da je poslanik iz NS brutalno zloupotrebio Poslovnik i tačku dnevnog reda zato što je izneo krajnje paušalne, neproverene ocene vezane za DS i njen odnos sa "Razvojnom bankom Vojvodine", tj. za uredno plaćanje na vreme svakog dinara legalno uzetog kredita, što je proverljivo samim tim što DS, za razliku od NS, ili što bi neko rekao – stranke za kraduckanje, stavlja svoje izveštaje na sajt.
(Predsednik: Molim vas da to ne činite i da nastavimo sa pitanjima.)
Dakle, zamolio bih da stave na sajt samo jedan svoj finansijski izveštaj.
Moje pitanje je za ministra Dinkića – šta će konkretno uraditi, s obzirom na stanje javnog duga koji je od 14,8 milijardi evra, 31. 12. 2011. godine, došao 28. 2. 2013. godine na 19 milijardi evra? Nova Vlada se od preuzimanja vlasti do kraja kalendarske 2012. godine zadužila za oko 2,2 milijarde evra, a za prva dva meseca ove godine za još 1,3 milijarde evra. To znači da se ova vlada, odnosno ova vlast zadužila za sedam meseci za oko 3,5 milijarde evra. Ako vrate dug od 400 miliona dolara, i dalje je njihovo zaduživanje ogromno i iznosi preko tri milijarde evra.
Prema tome, voleo bih da čujem šta će ministar Dinkić konkretno da uradi po ovom pitanju i da nam kaže kojim merama će ovu stvar da reguliše, da je smanji, da postavi adekvatnu proporciju, da smanji zabeležen rast inflacije, rast cena i poreza na 20%.
Moje sledeće pitanje je za predsednika Vlade, gospodina Dačića, gde je kancelarija za brze odgovore? Mislim da građani to zaslužuju, jer su glasali za tu famoznu kancelariju, nismo mogli da dišemo od toga, a sada je nigde ne vidimo.
Sledeće pitanje je za "Sartid" i za ministra Dinkića. Molio bih da se utvrdi ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra pre 2001. godine, s obzirom da je tada "Sartid", dok su neka gospoda iz vlasti bila na vlasti, pravio pečurke, pa me zanima ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra? Koliko stimulacija, ministre Dinkiću, je potrošeno iz budžeta za radna mesta u stranim, a koliko u domaćim malim i srednjim preduzećima ?
Zašto, na primer, proizvođači pesticida plaćaju na sirovine porez od 20% PDV, a uvoznici na gotov proizvod 8%? To pitanje je bilo za ministra Kneževića. Zašto je vd direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Miroslav Malešević, iz SPS, podneo ostavku, citiram – zbog toga što nije mogao da izdrži pritisak za zapošljavanje partijskih kadrova, preko 50 članova SPS?
Sledeće pitanje je za ministra Kneževića – da li je tačno da nam je u prva dva meseca 2013. godine pao izvoz, tj. spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 57%, tako da sada iznosi samo 52,6 miliona dolara? To je podatak Privredne komore Srbije. Stručnjak za poljoprivredu iz Privredne komore Srbije izneo je vrlo jasne i egzaktne podatke, kolega Babiću, koji to potvrđuju. Smanjen je izvor. Samo u januaru i februaru izvor poljoprivrednih proizvoda i hrane za 2%, dok je uvoz povećan za 32%. Dok se ne otkloni problem sa aflatoksinom i ne vrati dozvoljeni nivo na 0,05 po kilogramu, Srbija neće moći da izvozi mleko u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. U 2012. godini je samo ovih proizvoda izvezeno u iznosu od 90 miliona dolara. Smanjen je izvoz kukuruza iz Srbije u prva dva meseca ove godine zbog zaraženosti aflatoksinom, tako da je kukuruz sa 8,7 miliona dolara pao na šesto mesto liste poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Imam jasno pitanje, a vezano za dešavanja u Šidu i šta će ministarka Kalanović, ministar Dačić, šta će premijer Dačić da učini, s obzirom da je zamenik predsednika opštine Šid, juče, javno, na svom profilu izvređao građane Srbije katoličke veroispovesti na njihov Uskrs, uz najvulgarnije moguće reči i da je to zabeleženo u sredstvima javnog informisanja? Nekoliko stranaka je iznelo svoj protest. Inače, gospodin se zove Srđan Malešević iz DSS. Dakle, mene zanima da li će tužilaštvo, da li će "nesalomivi", "nepotkupljivi", u ovoj situaciji bilo šta da urade? Hvala.

Zaista bih takođe apelovao da se vratimo na tačku dnevnog reda, ako je moguće, pošto je moj kolega Milivojević govorio o nekim aspektima koji su povezani s tačkom. Bilo je momenata, da kažem, malo preciznijih objašnjavanja naše sveukupne loše ekonomske i fiskalne situacije kojoj je doprinela ova vlast, ali je bilo, čini mi se, nepotrebno da uvaženi kolega iz vladajuće većine to iskoristi, pa ode u već poznat meni, kojim se oni koriste, optužbi i neistina i svega ostalog vezanog za DS. Samo zato sam se javio.
Taj njihov prepoznatljivi repertoar mislim da mnogo više pokazuje da nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda. Da vam kažem, da mi ovde pričamo o saksijama i hortikulturi, oni bi opet pričali o nekakvim lopovima iz DS, "Razvojnoj banci Vojvodine" i onda kada im neko odgovori onda se ljute. To je potpuna besmislica. Zar, niste rekli da su vam tužilaštva sada u petoj brzini, niko živ ne spava, imate specijalne timove, imate čuda, pa izvolite, neka ljudi rade svoj posao i primenjuju zakon. Niko normalan u ovoj zemlji nema ništa protiv toga.
Meni samo nije jasno odakle ta potreba da se stalno jedna stranka žigoše i da se ovde drže predavanja, pa ma koja da je tačka dnevnog reda. Mislim da je to neukusno. Lepo smo vam jutros pročitali šta su stara zaduženja, šta su kamate, šta su nova. Lepo smo vam rekli u brojku, u evro i to podaci Privredne komore Srbije, ne DS. Odmah se ljutite. Samo pojasnite šta je kečerizam? Ne razumem taj izraz. Ne znam šta to znači. Zahvaljujem se.

Hvala predsedniče.
Mi iz DS postavljamo nekoliko pitanja.
Prvo, činjenica je da u Ministarstvu poljoprivrede mesecima, ministre, ste ignorisali stručnjake koji rade u vašem ministarstvu i potpuno se niste interesovali za ovaj problem. U septembru ste znali da je 37% kukuruza zaraženo aflatoksinom. Zašto niste momentalno reagovali i preduzeli adekvatne mere? Zašto u tom slučaju niste reagovali po pravilniku? Zašto ste dozvolili da u celoj aferi stradaju mali proizvođači kukuruza i mleka? Zašto i da li uopšte imate kukuruza u robnim rezervama za sanaciju ovog problema?
Odgovore na pitanja o neispravnosti mleka davala je SNS, a ne Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravlja i Vlada i oni su politizovali aferu. Moje pitanje je – zašto? Niste nastavili otkup od malih proizvođača kao što je to radila Hrvatska, nego ste zatvorili, a potom uništili stotine proizvođače, prebacujući odgovornost na male proizvođače. Odgovorni ste za ugrožavanje zdravlja stanovništva, ministre, a pre svega ste drsko i promišljeno ugrozili zdravlje naše dece, zarad ko zna čijih interesa.
Kada ćete, ministre, podneti ostavku? Ili kada će vas na sednici glavnog odbora "srpske nestručne stranke" smeniti? Da li ste uopšte svesni koliku ste štetu po srpsku poljoprivredu i srpsku ekonomiju napravili svojim neznanjem, nestručnošću i bahatošću? Koju ćete drugu nestručnu osobu postaviti umesto vas, ministre Kneževiću? Verovatno imate tu informaciju.
Zašto ste vraćali nivo na 0,05, ako je 0,5 u redu, kako ste rekli? Zašto u ovoj zemlji ne rade inspekcijske službe? Zašto mi ne znamo šta se uvozi od hrane u našu zemlju i šta nam rade instituti za javno zdravlje i zašto oni ne funkcionišu? Da li je tačno da je ministar Dinkić to ukinuo i da mi danas nemamo nikakvu kontrolu, da je Srbija kao kanta za đubre za razno smeće koje naša deca treba da jedu? To su pitanja za sada, ministre. Hvala.