Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, moram da predstavim blagu genezu ovog slučaja. Prethodni govornik je rekao nekoliko stvari koje potvrđuju našu zajedničku želju da se formira telo u Skupštini Srbije koje će da izvrši kontrolnu nadzornu funkciju u pravcu trošenja javnih finansija na Kosovu i Metohiji od 2000. godine do danas.
Mislim da nije korektno i nije ispravno iznositi stvari na način koji ne odgovara istini oko toga ko je inicirao, ko je predložio i ko je odlučio. Imali smo ovu raspravu deset puta. Ta rasprava je jalova. Ona nema nikakav pravac ni smisao. Nema nikakvu snagu, osim nekakvog besmislenog međusobnog blaćenja.
Ono što je činjenica je da je Odbor za Kosovo i Metohiju doneo skoro jednoglasnu odluku da se formira anketni odbor i Odbor za Kosovo i Metohiju je taj koji je tu informaciju preneo predsedniku Skupštine Nebojši Stefanoviću, koji je stavio na dnevni red današnje Skupštine formiranje anketnog odbora o trošenju sredstava na Kosovu i Metohiji, javnih finansija, javnog dinara svih građana Srbije od 2000. godine do danas.
Slučajno sam ja predložio da se to uradi na Odboru za Kosovo i Metohiju. Mogli ste i vi kolega. Mogao je bilo ko ko je bio tamo. Jako mi je drago da smo postigli zaista skoro potpuno jedinstvo. Motivi su različiti. Zašto je bitno ovo telo? Podsećam vas da je u to vreme išla jedna vrlo popularna televizijska, da kažem dokumentarna, istraživačka emisija, pa su neki pokušali da optuže nas iz DS i neke druge kolege da je to motiv za formiranje anketnog odbora. Moram da kažem da smatram da puno toga što je izneto u toj emisiji je po mom skromnom mišljenju istina i mislim da je emisija kvalitetna, dobra i urađena u dobrom pravcu.
Istina se ne sviđa svima, ali sam i tada rekao na odboru, a kažem i sada pred uvaženim kolegama zašto bi morali da formiramo ovo telo, između ostalog i zbog toga što neke stvari i Skupština mora da uradi, između ostalog i zbog toga što su nas birali građani da ovakve stvari nadgledamo, da pazimo, da vršimo nadzor, da vodimo računa o javnim finansijama. Previše je reči izbačeno, previše laži, previše strasti, previše paušalnih ocena oko toga gde idu pare na Kosovu i Metohiji. Ali, tu je bilo i puno istine. Ko će tu razlučiti šta je tačno, tužilaštvo, sudstvo? Kada? Zar danas kad ne znamo da li će nam biti sud u Mitrovici ili ne? Zar danas kada ne znamo da li će nam taj tužilac sedeti u Raškoj?
Prema tome, mislim da treba svi ozbiljno da shvatimo ovu inicijativu. Skupština Srbije postaje možda, na žalost, jedini, doduše, najviši državni organ koji će da vrši uvid u to kako su trošene pare na Kosovu i Metohiji, a tamo anđela nema, verujte i nema nikoga da se nije uprljao, siguran sam i svi su krivi, nebitno iz koje su partije, jer ih vezuje bratstvo i jedinstvo u krađi. Vezuje ih sjajno razumevanje dubine svojih džepova. Ti ljudi iz koje god da su stranke, koje god da su afilijacije, kojih god kvazipatriotskih pobuda da koriste kao plašt su neprijatelji interesa ove države i interesa njenih građana, a naročito ovih na Kosovu i Metohiji.
Zato smo mi iz DS predložili formiranje anketnog odbora. Anketni odbor treba da oslikava verno lice ove Skupštine. On treba da bude vođen od strane opozicije. Predsednik anketnog odbora mora biti iz opozicione stranke i ne kandidujemo nikoga iz DS, odmah da kažem, ali isto tako da kažem i to da molim ovu Skupštinu da vodi računa da izborom predsednika anketnog odbora ne dođemo u situaciju da nam koza čuva kupus. Pazite, gospodo koji ste članovi, koga ćete izabrati. Nemojte da se blamiramo kad već ovo radimo.
Inače, anketni odbor će pomoći. On neće moći da reši sve probleme. On će pomoći da javnost, građani, poslanici, Skupština vide šta se tamo zaista dešavalo. Anketni odbor ima zadatak da podnese izveštaj Skupštini.
On nije oročen da podnese taj izveštaj. To može da bude i neko i u sledećoj Skupštini, to je jako važno da se kaže. A kako stvari stoje, to će tako, gospodo, i biti. Nekoj drugoj skupštini će podneti izveštaj. Koliko će nas biti, to će odlučiti građani Srbije.
Ono što sam siguran je da ljudi koji budu sedeli u tom Anketnom odboru, morali bi da urade nekoliko stvari. Morali bi, pre svega, da vide gde su trošene pare za stanove koje ljudi nikada nisu dobili i zgrade koje nikada nisu nikle na Kosovu i Metohiji, da istraže gde su otišla sredstva za zemljotres, za opravku kuća, škola i drugih javnih objekata koje nikada nisu urađene na Kosovu i Metohiji. Da utvrde gde su otišle pare za plate, za administraciju koja nikada nije radila u svojim kancelarijama. Da utvrde gde su otišla sredstva od ukinutog PDV, fiktivnog plasmana robe, akcize, na severu Kosova i Metohije, kojim je finansirano direktno turbo-patriotsko zamajavanje ovog naroda, uništavanje njegove budućnosti. I kada pipnete prstom u to osinje gnezdo, budite sigurni, dobićete tvrdi odgovor i kletvu, i pozivanje na Lazarevu večeru i ostalo, kao po receptu.
Zato molim, zaista za buduće poteze Anketnog odbora, molim za razumevanje, molim za strpljenje, molim za ozbiljnost, jer svi koji budu pozvani imaju zakonsku obavezu da se odazovu i da dođu na taj Anketni odbor. Svi anketni odbori do sada, nažalost, bili su predmet rugla, ismejavanja u našoj javnosti. Skoro nijedan nije postigao značajan rezultat, uključujući i Vučićev, čuveni Anketni odbor. To treba da pokušamo da se ne desi sad.
Z ato je Aanketni odbor jako važan a ne zato što postoji pritisak nekih emisija, nego zato što postoji pritisak interesa građana Srbije koji žive u kolektivnim centrima na Kosovu i Metohiji, dok se za to vreme partijski dele stanovi, dobijaju duple plate, zidaju vile u Budvi i sedi na jahti i u stanovima u Londonu.
Od čega? Od tih nula evra? Nije ništa potrošeno. To je 200 milijardi i milijardi evra vrednih Kosova i Metohije u rudnom bogatstvu. Što ga ne iskopaste za 15, 20 godina? Za četiri godine koliko su neki bili na vlasti? Za osam koliko smo mi bili, ili pet koliko smo bili, zavisi iz koje ste stranke kada nas ocenjujete? Zavisi iz koje ste stranke.
Prema tome, smatram da je ovo jako važna stvar. Jako velika tema. Ona pokazuje ozbiljnost ove Skupštine. Zahvalan sam predsedniku Stefanoviću što je stavio na dnevni red i potpuno je irelevantno, zaista potpuno, ko je kriv i zašto se to nije desilo ranije, kao što mislim da jeste relevantno da je Skupštinski odbor morao brže da deluje prema predsedniku Skupštine.
Isto tako smatram da ovo nije mesto ni vreme da dajemo ocene o našim prethodnim koracima po pitanju Kosova i Metohije. Siguran sam da će nas državni vrh, kako se to sad zove, udostojiti svog prisustva, pa ćemo razmeniti ocene. Bio bi red. Naravno da oni koji su se obradovali propasti briselskih pregovora juče, nešto mi govori da će uskoro da se razočaraju. Prema tome, ti ljudi su mogli već da nauče da se ne zaleću. Ne znam koliko im vremena treba. To je prvo.
Drugo. Kakva god odluka da bude, biće vrlo teška, biće nepopularna, biće puna rupa, biće puna nezadovoljstva za ovaj narod. Ali neke rupe i nezadovoljstva vode u dublje rupe ili nezadovoljstva, a neke vode, ipak, u budućnost i perspektivu. Hvala.

Žao mi je što je rasprava otišla u ovom pravcu, gospodine predsedniče. Poštovane kolege, tema je dovoljno ozbiljna, na njoj nije dovoljno rađeno. Napravili smo čini mi se dovoljno jasnu rekapitulaciju stanja. Nijedan reč iz DS nije otišla danas, a da nije bila konstruktivna. Zaista ne razumem ovakvu reakciju mog uvaženog kolege Babića. Znam da nekad nas strasti ponesu ali koristiti termin patološki, čini mi se da je malo previše. Mislim, da li je to ta patološka opsesija ili nešto slično, mislim da nije primereno Narodnoj skupštini. To je prva stvar. Pošto kolega Babić nije psihijatar, verujem da on to ne može da oceni da li neko ima patološku ili bilo kakvu opsesiju.
Drugo, mi smo se čini mi se dogovorili uvažene kolege iz vladajuće većine, bar mislim da smo se dogovorili, da razumemo jednako i Poslovnik i Ustav i zakone ove zemlje i da opozicija može i treba i čini to na konstruktivan, jasan način, bez uvrede i teških reči, da da svoj sud o delima, potezima, rečima, stavovima ljudi iz državnog špica, vrha, kako to zovete.
Zašto svaki put kada se spomene ime, neću da ga spomenem, pošto plašim se da ne skočite na mene, ovde izlaze ovakve emocije. Zbog čega? Da li ste čuli jednu lošu reč. Da li ste čuli bilo šta osim apsolutne podrške da se dođe do rešenja. Ne, niko reč nije rekao o tome, gospodine Babiću. Naša je dužnost da ukažemo na nekonzistentnost. Kosovo i Metohija i EU je to posle večerašnje izjave vašeg predsednika stranke apsolutno politika vaše stranke. To proverite pre nego što skočite da vičete na nas. Ako smo mi oterali Kosovo svetlosnim godinama daleko od Srbije, nemojte da se okrenemo malo više u nazad da vidimo gde ste ga vi oterali. Hvala.

Molim gospodine predsedniče da, pošto ovo zaista mislim da nikog ne zanima, podučite poslanika kako se to radi jer to nije naš posao.
Drugo, ako vi to nećete, a znam da možete, evo ja dajem sve i ordenje, u tome ste dobri, u davanju ordenja vama lično, vi ste zaslužni za ovaj anketni odbor, vi ste ga doneli i to je potpuno irelevantno. Dajte da vidimo hoće li on nešto da radi. Evo, ja vam kažem, nemojte nam više molim vas objašnjavati sve. Prihvatamo, vi ste zaslužni, mi nismo uradili posao, vi ste to uradili, to je prva stvar.
Druga stvar, niko ne može da kaže DS šta sme, a šta ne sme da kaže, to je valjda normalna stvar, kao što mi ne možemo vama da kažemo šta smete, šta ne smete da kažete. Niti ako je neko ukazao na nekonzistentnost, nespremnost, nekompetentnost vlasti u pregovaračkom procesu, vi podrivate nacionalni interes. To je neozbiljno. Mi hoćemo da pomognemo nacionalni interes, ne da ga podrijemo, ali čim nešto kažemo, odmah se skače bez ikakvog razloga. Zbog čega? O kojim kuhinjama pričate?
Mislite li na onu kuhinju u kojoj tri kuvara odu da spremaju večeru, pa se vratimo tako što čujemo da je glavni kuvar nudio ostavku? Da li je to kuhinja onog Mikića što prodaje belu tehniku i ne plaća porez? Da li je to ta kuhinja?
Jel imate nekog da je kompetentan a da nije završio dopisnu školu u ovoj zemlji? Onda ustanete i govorite takve kvalifikacije, nepotrebno. Znači, ne sme ništa da se kaže. Tu smo raspravu ovde imali sto puta.
Kada ćete nam dati pečat da smemo da govorimo slobodno u slobodnoj zemlji? Kada ćemo dobiti taj befel od vas gde je šalter kancelarije za brze odgovore da dobijem taj odgovor? Recite mi. Hoću odgovor kad mi kao slobodni građani možemo da kažemo ako primetimo da nešto ne radite kako valja?
(Predsednik: Vreme.)
To je opasno. To je ulazak u autoritarni režim, to je ono što građane Srbije više plaši od toga da ste birani da imate odgovore, a ne da na prvoj krivini kažete da ne znate šta da radite. Hvala.

Ovo je postalo potpuno besmisleno i neću se više javljati, niti će iko iz DS. Uopšte neću da komentarišem ovaj prethodni nastup kolege jer je ispod svakog nivoa, kao što je ispod svakog nivoa merenje toga da li je neko bio na četvrtoj, prvoj, petoj godini. Znate šta bih ja sad mogao da kažem za predsednika Republike, pretpostavljate, pa neću reći. Mislim da je čak bolje da ne kažem, ali kao da sam rekao.
Ono što je sigurno je da takve kvalifikacije neće pomoći Srbiji u ovoj situaciji, kao što neće pomoći ni kvalifikacije da je ovo najveća katastrofa u istoriji, da gospodin Marko Đurić izlazi i plačnim glasom saopštava da je narod pomislio da nas, maltene, bombarduju, kao što neće pomoći ni situacija u kojoj niko ni sa kim ne razgovara, a napada se parlament zato što želi da čuje šta je ta ponuda. Čak mislim da je to potpuno legitimno, zato što niko ne želi da odmogne već hoće da pomogne, a naročito hoće da pomogne da se postigne dogovor, a ne da se ne postigne dogovor, da budem precizan.
Znači, tu se razumemo? Otkud sad da kao postoji neka fiksacija? Prvo, ne postoji nikakva fiksacija. Mi smo dužni, kao predstavnici građana, da kažemo da je danas izašao mlađi Mišković iz zatvora, i to je činjenica, i da je to sada problem, kao što je problem da niko, niko-slovima, brojem-nula, u ovoj zemlji nije uhapšen za krivično delo korupcije. Niko. I kada to kažem ja vama, vi znate da je to činjenica. Jeste za zloupotrebu službenog položaja i druga opasna krivična dela, ali ja to sad kad vama kažem, e to je problem ove zemlje.
Vi mislite da ja sada nešto imam protiv vas? Nemam. Samo hoću, kao i cela Demokratska stranka, da stvari nazovemo celim imenom, da se ne pravi fama, da se ne pravi vladavina jednog čoveka, nego da svi stanemo, pa da pomognemo ako je pomoć potrebna.
(Predsednik: Vreme.)
Ako nije, onda nam tako recite. Ali, ne dozvoljavamo stigmatizaciju, paušalne ocene, stereotipe, lažne optužbe. To nije u redu. To nikad od nas nećete čuti prema vama. Hvala.

Zaista se izvinjavam, i svim kolegama poslanicima i predsedniku Skupštine što uzimam reč, ali mislim da je bilo direktno pitanje, pa je red. Ima tu nekoliko stvari.
Prvo, Demokratska stranka je uvek, i sad i biće spremna da preuzme odgovornost. Mi ne moramo da učimo šta znači reč odgovornost. Znači, to je, kako da kažem, kucati na otvorena vrata. Prvo to da razjasnim.
Druga stvar, činjenica je da nas do sada niko ništa nije pitao, tražio pomoć, tražio podršku, tražio savet, tražio mišljenje. Imali ste neke ljude na srednjem i nižem nivou koji su pušteni u medije da govore najveće, najgnusnije laži, konstrukcije. Govorim samo o ovom procesu, o Demokratskoj stranci. Samo o ovom sad pričam. Ovakve poruke ozbiljnog tipa poziva na jedinstvo nije bilo.
Treća stvar, vas su građani birali da rešavate probleme. Vas su građani birali da donesete promene. To isto morate da prihvatite kao činjenicu, da ne možete u ovoj situaciji sad da kažete – ne znamo šta da radimo ili nemamo pojma gde ćemo i nećemo da prihvatimo odgovornost. Odgovornost je vaša, ali smo mi spremni u interesu ove zemlje, u svemu, u svakom pitanju, na svakom mestu da pomognemo, da kažemo, da stanemo šta god treba da se uradi.
Prema tome, ima tu ljudi koji su iskusili i krajnu tačku politike nekih od vas iz prošlosti. Kad kažem krajnu tačku, mislim na rat.
Prema tome, to su situacije koje se moraju izbeći. Radost ekstremnih političkih struktura u Srbiji neuspehom vam je, gospodo, najbolji pokazatelj da ovo mora bolje, da mora ozbiljnije, da mora jasno preuzeti se odgovornost i rizik i kada nije popularno. Kada vam to neko kaže, onda se ljutite. Tu je moj problem i tu je problem DS.
Nema niko ništa da zameri ovoj stranci na držanju. Ne postoji kalkulacija. Da je bila kalkulacija, lako bismo mi rekli puno toga negativnog za ovaj proces, budite sigurni.

Gospodine predsedniče, imam nekoliko pitanja, ali pre toga da kažem da je poslanik iz NS brutalno zloupotrebio Poslovnik i tačku dnevnog reda zato što je izneo krajnje paušalne, neproverene ocene vezane za DS i njen odnos sa "Razvojnom bankom Vojvodine", tj. za uredno plaćanje na vreme svakog dinara legalno uzetog kredita, što je proverljivo samim tim što DS, za razliku od NS, ili što bi neko rekao – stranke za kraduckanje, stavlja svoje izveštaje na sajt.
(Predsednik: Molim vas da to ne činite i da nastavimo sa pitanjima.)
Dakle, zamolio bih da stave na sajt samo jedan svoj finansijski izveštaj.
Moje pitanje je za ministra Dinkića – šta će konkretno uraditi, s obzirom na stanje javnog duga koji je od 14,8 milijardi evra, 31. 12. 2011. godine, došao 28. 2. 2013. godine na 19 milijardi evra? Nova Vlada se od preuzimanja vlasti do kraja kalendarske 2012. godine zadužila za oko 2,2 milijarde evra, a za prva dva meseca ove godine za još 1,3 milijarde evra. To znači da se ova vlada, odnosno ova vlast zadužila za sedam meseci za oko 3,5 milijarde evra. Ako vrate dug od 400 miliona dolara, i dalje je njihovo zaduživanje ogromno i iznosi preko tri milijarde evra.
Prema tome, voleo bih da čujem šta će ministar Dinkić konkretno da uradi po ovom pitanju i da nam kaže kojim merama će ovu stvar da reguliše, da je smanji, da postavi adekvatnu proporciju, da smanji zabeležen rast inflacije, rast cena i poreza na 20%.
Moje sledeće pitanje je za predsednika Vlade, gospodina Dačića, gde je kancelarija za brze odgovore? Mislim da građani to zaslužuju, jer su glasali za tu famoznu kancelariju, nismo mogli da dišemo od toga, a sada je nigde ne vidimo.
Sledeće pitanje je za "Sartid" i za ministra Dinkića. Molio bih da se utvrdi ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra pre 2001. godine, s obzirom da je tada "Sartid", dok su neka gospoda iz vlasti bila na vlasti, pravio pečurke, pa me zanima ko je napravio dug od 1,7 milijardi evra? Koliko stimulacija, ministre Dinkiću, je potrošeno iz budžeta za radna mesta u stranim, a koliko u domaćim malim i srednjim preduzećima ?
Zašto, na primer, proizvođači pesticida plaćaju na sirovine porez od 20% PDV, a uvoznici na gotov proizvod 8%? To pitanje je bilo za ministra Kneževića. Zašto je vd direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Miroslav Malešević, iz SPS, podneo ostavku, citiram – zbog toga što nije mogao da izdrži pritisak za zapošljavanje partijskih kadrova, preko 50 članova SPS?
Sledeće pitanje je za ministra Kneževića – da li je tačno da nam je u prva dva meseca 2013. godine pao izvoz, tj. spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 57%, tako da sada iznosi samo 52,6 miliona dolara? To je podatak Privredne komore Srbije. Stručnjak za poljoprivredu iz Privredne komore Srbije izneo je vrlo jasne i egzaktne podatke, kolega Babiću, koji to potvrđuju. Smanjen je izvor. Samo u januaru i februaru izvor poljoprivrednih proizvoda i hrane za 2%, dok je uvoz povećan za 32%. Dok se ne otkloni problem sa aflatoksinom i ne vrati dozvoljeni nivo na 0,05 po kilogramu, Srbija neće moći da izvozi mleko u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. U 2012. godini je samo ovih proizvoda izvezeno u iznosu od 90 miliona dolara. Smanjen je izvoz kukuruza iz Srbije u prva dva meseca ove godine zbog zaraženosti aflatoksinom, tako da je kukuruz sa 8,7 miliona dolara pao na šesto mesto liste poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Imam jasno pitanje, a vezano za dešavanja u Šidu i šta će ministarka Kalanović, ministar Dačić, šta će premijer Dačić da učini, s obzirom da je zamenik predsednika opštine Šid, juče, javno, na svom profilu izvređao građane Srbije katoličke veroispovesti na njihov Uskrs, uz najvulgarnije moguće reči i da je to zabeleženo u sredstvima javnog informisanja? Nekoliko stranaka je iznelo svoj protest. Inače, gospodin se zove Srđan Malešević iz DSS. Dakle, mene zanima da li će tužilaštvo, da li će "nesalomivi", "nepotkupljivi", u ovoj situaciji bilo šta da urade? Hvala.

Zaista bih takođe apelovao da se vratimo na tačku dnevnog reda, ako je moguće, pošto je moj kolega Milivojević govorio o nekim aspektima koji su povezani s tačkom. Bilo je momenata, da kažem, malo preciznijih objašnjavanja naše sveukupne loše ekonomske i fiskalne situacije kojoj je doprinela ova vlast, ali je bilo, čini mi se, nepotrebno da uvaženi kolega iz vladajuće većine to iskoristi, pa ode u već poznat meni, kojim se oni koriste, optužbi i neistina i svega ostalog vezanog za DS. Samo zato sam se javio.
Taj njihov prepoznatljivi repertoar mislim da mnogo više pokazuje da nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda. Da vam kažem, da mi ovde pričamo o saksijama i hortikulturi, oni bi opet pričali o nekakvim lopovima iz DS, "Razvojnoj banci Vojvodine" i onda kada im neko odgovori onda se ljute. To je potpuna besmislica. Zar, niste rekli da su vam tužilaštva sada u petoj brzini, niko živ ne spava, imate specijalne timove, imate čuda, pa izvolite, neka ljudi rade svoj posao i primenjuju zakon. Niko normalan u ovoj zemlji nema ništa protiv toga.
Meni samo nije jasno odakle ta potreba da se stalno jedna stranka žigoše i da se ovde drže predavanja, pa ma koja da je tačka dnevnog reda. Mislim da je to neukusno. Lepo smo vam jutros pročitali šta su stara zaduženja, šta su kamate, šta su nova. Lepo smo vam rekli u brojku, u evro i to podaci Privredne komore Srbije, ne DS. Odmah se ljutite. Samo pojasnite šta je kečerizam? Ne razumem taj izraz. Ne znam šta to znači. Zahvaljujem se.

Hvala predsedniče.
Mi iz DS postavljamo nekoliko pitanja.
Prvo, činjenica je da u Ministarstvu poljoprivrede mesecima, ministre, ste ignorisali stručnjake koji rade u vašem ministarstvu i potpuno se niste interesovali za ovaj problem. U septembru ste znali da je 37% kukuruza zaraženo aflatoksinom. Zašto niste momentalno reagovali i preduzeli adekvatne mere? Zašto u tom slučaju niste reagovali po pravilniku? Zašto ste dozvolili da u celoj aferi stradaju mali proizvođači kukuruza i mleka? Zašto i da li uopšte imate kukuruza u robnim rezervama za sanaciju ovog problema?
Odgovore na pitanja o neispravnosti mleka davala je SNS, a ne Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo zdravlja i Vlada i oni su politizovali aferu. Moje pitanje je – zašto? Niste nastavili otkup od malih proizvođača kao što je to radila Hrvatska, nego ste zatvorili, a potom uništili stotine proizvođače, prebacujući odgovornost na male proizvođače. Odgovorni ste za ugrožavanje zdravlja stanovništva, ministre, a pre svega ste drsko i promišljeno ugrozili zdravlje naše dece, zarad ko zna čijih interesa.
Kada ćete, ministre, podneti ostavku? Ili kada će vas na sednici glavnog odbora "srpske nestručne stranke" smeniti? Da li ste uopšte svesni koliku ste štetu po srpsku poljoprivredu i srpsku ekonomiju napravili svojim neznanjem, nestručnošću i bahatošću? Koju ćete drugu nestručnu osobu postaviti umesto vas, ministre Kneževiću? Verovatno imate tu informaciju.
Zašto ste vraćali nivo na 0,05, ako je 0,5 u redu, kako ste rekli? Zašto u ovoj zemlji ne rade inspekcijske službe? Zašto mi ne znamo šta se uvozi od hrane u našu zemlju i šta nam rade instituti za javno zdravlje i zašto oni ne funkcionišu? Da li je tačno da je ministar Dinkić to ukinuo i da mi danas nemamo nikakvu kontrolu, da je Srbija kao kanta za đubre za razno smeće koje naša deca treba da jedu? To su pitanja za sada, ministre. Hvala.

Složićete se da je sve značajno, tako da očekujem da i meni produžite za minut. U svakom slučaju ministre vama je jako poznato da mi najveću količinu mleka izvozimo u Crnu Goru, Makedoniju i BiH, a ne u Ameriku. Zašto ste nam onda nametnuli američki standard za mleko? U Americi postoji i GMO, postoje antibiotici u mesu i u mleku. Hoćete to sledeći put da kažete i onda da pravdate da to najrazvijenije države rade? Možda je to ispunjenje obećanja predsednika Nikolića da će Srbija biti crna rupa na tepihu Evrope tako što nam dižete aflatoksin na 0,5 što je jedinstveno u istoriji ovog kontinenta da je bilo koji ministar na bilo kom mestu učinio?
Ne postoji nikakvo opravdanje za to što ste uradili i ne postoji mogućnost da se pokrijete iako ste rekli prvo da cela Vlada stoji iza toga, a posle ste rekli da ste vi lično odgovorni. Mi bismo voleli da znamo da li ste vi lično odgovorni ili cela Vlada. Mi mislimo da je cela Vlada odgovorna. Ako vi menjate pravilnik, onda ga vi promenite u okviru vašeg ministarstva.
Ono što je sigurno tačno je da ste tri puta formirali komisiju kako kažete, čime potvrđujete da ste nestručni. Potvrđujete da ste srpska nestručna stranka. Jeste, pobedili ste na izborima i mnogi su pobeđivali na izborima u Srbiji i te stvari se menjaju, ministre.
Lepo vas pitam, da li ćemo mi vas ikad više videti u ovoj skupštini? Da li ćete podneti ostavku? Da li imate grižu savesti zbog onoga što ste napravili? Da li će vas smeniti nova Centralna otadžbinska uprava? To mene zanima da mi odgovorite, jer je javnosti poznato šta ste napravili. Kažete da niste informisani o kukuruzu u septembru. Pouzdano znamo, ministre, i vi i ja da ste imali nekoliko kolegijuma u ministarstvu i da su vam ljudi uporno to saopštavali, a vi ste to uporno ignorisali. Uporno ste ignorisali zato što imate državnog sekretara koji se bavi lovom. Zato što kad god se okrenete levo i desno ne možete stručnog čoveka da nađete u ovoj zemlji, u SNS.

Članovi 106. i 107, maltene isti osnov. Mislim da je krajnje neprimereno skupštinskom domu u ovakvoj situaciji, kada se nedostatak argumentacije prebacuje na povišen ton, neistine i direktno obraćanje poslanicima na jedan nedoličan način. Mislim, predsedniče, da tu treba da intervenišete, bez obzira što gosti iz Vlade ovde često imaju povlašćen položaj.
Ovakve stvari ne samo što odvlače raspravu, nego u jednom poznatom maniru ministra Ilića pokušavaju nas sve da uvuku u blato u kojem se on nalazi, a mi u tome zaista nećemo da učestvujemo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ministre Dinkiću, mi imamo pred nama nekoliko sporazuma koji u svojoj suštini i detaljima, ako hoćete, mnogi od njih imaju podršku DS. Mislim da u tom smislu, zaista, u ovoj skupštini ne treba da postoje stranačke razlike, ako se kroz sporazume, koje ste doneli u Skupštini, koje branite, donosi realna dobrobit za naše građane i našu privredu, koja je u jako teškom stanju.
Međutim, ono što je činjenica, da postoji izvesna senka koja postoji na nekim od ovih sporazuma, na koje smo mi, kao DS i kao građani u ovoj zemlji, dužni da ukažemo, uz naravno ogradu, da mi, dakle, DS nije protiv stranih ulaganja i nije protiv investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno iz kompanije "Al Dahra".
Međutim, činjenice su sledeće. Ova Vlada je, kao što vi vrlo dobro znate, kroz jedan duži period najavljivala veliki broj investicija, kao što isto tako dobro znate, taj broj investicija ostao je vrlo nizak. Naime, građani treba da znaju da su strane investicije u državu Srbiju skoro ravne nuli i da iz tog razloga mi imamo ovu situaciju, da se jedan strani ulagač, bez obzira na ugled koji ste vi ovde elaborirali, bez obzira na raspoloživi kapital, maksimalnom medijskom kampanjom predstavlja kao, maltene, apsolutni rešitelj svih naših problema. I vi i mi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Zbog toga je činjenica, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, da investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na žalost građana Srbije, u ovom trenutku predstavlja jedinu značajnu stranu investiciju u najavi.
Ono što je problematično u samom sporazumu, mogu samo da kažem da je veoma čudno da se pravi sporazum i da stavimo na stranu situaciju u kojoj se izbegava tender zato što je nekada potrebno uraditi stvari na državnom nivou, vi znate da su to radile i prethodne vlade. Nekada je važno ući u takav vid dogovaranja koji ima najviši državni okvir, ali to se uglavnom radi kada su u pitanju zaista strateški projekti, kada su iznosi zaista od velikog značaja za našu privredu i građane.
Mi imamo ovde, u okviru ovog sporazuma koji se zove Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suština je u članu 3, da se saradnja u oblasti poljoprivrede, tu se taksativno nabrajaju polja delovanja, polja saradnje, koja su, naravno, vrlo opšte postavljena. U podtački 2. člana 3. kaže se – da će se u cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, za koju se svi slažemo da je u jako lošem stanju, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama.
Znam, gospodine Dinkiću, da vi imate iskustava, ako hoćete, i u sagledavanju i seciranju različitih sporazuma koje je ova država u prošlosti zaključivala, ali siguran sam da ćete se složiti da je ovo prilično redak, da kažem, neuobičajen slučaj. Naime, ne postoji kantar, niti instrument pomoću kojeg možete izmeriti koja je to vodeća kompanija, a da ne spomenete o kome se konkretno radi.
Ono što su svakako naše druge dve zamerke na sam tekst, to je da su u ovom tekstu stvari, kao što ste sada čuli, postavljene izuzetno široko. Dakle, nema nikakvih ograničenja, ni vremenskih, nema nikakvih ograničenja ni u polju obima vrednosti posla i onoga šta se konkretno dogovara sa Emiratima.
Dakle, građani treba da znaju da se kroz ovaj sporazum apriori pro futuro, dakle, za budućnost daje mogućnost da se sve završi na polju poljoprivrede, šta to bude hteo ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Složićete se, kao ekonomista i kao čovek koji se ovim dugo bavi, da je to vrlo, vrlo čudna stvar, najblaže rečeno, i da bi bio red da postoji bar neka ograda koja bi mogla da kaže konkretno za koje kombinate, konkretno za koje zemljište itd.
Druga zamerka, da ne bih išao previše u detalje, jeste da ovde ne postoji biznis plan koji je dat na uvid Skupštini Srbije i građanima Srbije, dakle javnosti. Mi zbog toga ne znamo, gospodine Dinkiću, šta će biti sa zaposlenima na mestima na koje Al Dahra treba da dođe i uloži svoja sredstva, osim intervjua koji će obaviti. Ne znamo koliko hektara, ovde čujemo 14.000, ali ako sam dobro razumeo kolege, niste to potvrdili. Ne znamo kolike će im biti plate, koliko će radnici biti zaštićeni. Slažem se da ni sada situacija nije sjajna u tim kombinatima, ali mislim da bi red bio da građani Srbije znaju šta će ulagač da uradi na polju socijalne zaštite i zaštite zaposlenih.
Naravno da je problematično što je prvo bio predugovor pa posle sporazum koji to potvrđuje. Naravno da su ove odredbe sporne koje sam citirao. Naravno, mi očekujemo da čujemo vaš odgovor na pitanje koje ste dali, ne vi lično, ali koje je dala SNS, da ćemo mi, kao država Srbija, imati daleko veći obim direktnih stranih investicija u Srbiju. Podsetiću vas da su građani Srbije čuli da će biti uloženo 100 milijardi evra, deset milijardi godišnje. Današnji obimi stranih ulaganja, koliko znam, je upravo najava Al Dahrinih 300 ili 400 miliona evra. Zbog čega ta buka? Zbog čega te medijske najave? Zbog čega, kada je sigurno, sudeći po obećanjima vladajuće koalicije, a najviše SNS, ne gine nam deset milijardi godišnje?
Moje pitanje je – gde je kancelarija za brze odgovore, na koju mogu da postavim pitanje, ako vi ne možete da odgovorite, ministre Dinkiću, za deset milijardi ove godine? Gde je investicija "Er basa", koja je najavljivana u prethodnoj kampanji? Mislim da je nelogično, ministre, da vi budete ovde čovek koji sada brani ove sporazume, koji u svojoj suštini ne mogu biti štetni po građane Srbije, a naročito ako se vodi računa o nekim stvarima na koje smo mi ukazali.
Ima tu niz stvari koje su u pokrajini Vojvodini lepo primetili, a koje se tiču ugrožavanja ustavnih prava građana. Tu se ugrožava i pravo građana na imovinu i pravo na rad i pravo na pokrajinsku autonomiju i povređen poseban režim dobara i poseban status dobara od javnog interesa itd, ali neću da ulazim u detalje. To je stvar Ustavnog suda.
Mene samo zanima da li je postojala mogućnost, s obzirom da ste upoznati sa pregovorima sa Al Dahrom, da se ove odredbe malo preciziraju, a ne da se u samom sporazumu kaže – nema ograničenja, na polju poljoprivrede sve, i levo i desno i pravo i nazad, kako god hoćete? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je – gde je taj biznis plan? Kako građani Srbije i poslanici Skupštine da znaju sa čime Al Dahra dolazi, šta će biti sa zaposlenima konkretno, kakva će im biti primanja, kakva socijalna zaštita, zdravstvene i sve ostalo? Jedino što znamo je, to ne može niko da nam zameri što pitamo, da će biti organizovan intervju sa sadašnjim zaposlenima, nakon čega će se odlučiti ko će od zaposlenih ostati na radnom mestu. Ispravite me ako grešim.
Složićete se da građani Srbije, naročito zaposleni, treba da znaju kakva ih sudbina očekuje. Naravno, ako ovo nije prodaja zemlje, ako nije davanje u zakup, onda nam objasnite šta je ovo. Dakle, koja je to kategorija koja označava ovaj pravni posao koji se sporazumom potvrđuje? Mislim da smo, ministre Dinkiću, jako puno slušali o čarobnom štapiću koji dolazi u Srbiju da reši sve naše ekonomske probleme.
Mislim da su građani previše slušali o nečemu kroz šta se predstavljalo isključivo kroz interpretaciju stranaka na vlasti. Mi sada postavljamo konkretna pitanja, na koja sam siguran da ćete vi dati odgovor. Ono što sam takođe siguran je da je velika sramota vladajuće koalicije što ima slovima jednu značajnu stranu investiciju, u ovom trenutku Republiku Srbiju. Ta loša vlada u kojoj ste svi bili član, gospodine Dinkiću, imala je prošle godine preko dve milijarde direktnih stranih investicija. Vi znate da je to tačno. Mi se sada radujemo, uz sve poštovanje prema Al Dahri i uz sve poštovanje prema ovim sporazumima, koji u svojoj suštini jesu prihvatljivi za DS.
Pitam vas, kako je moguće da vi građanima Srbije uporno prodajete rok za sveću i pričate od 200 do 400 miliona kao poslu veka? A brojevi su mali, rešavanje problema nije dovoljno. Ne znamo taj biznis plan, ne znamo šta će se proizvoditi, gde će se plasirati, slušamo razne čaršijske priče, gospodine Dinkiću, vi znate o lucerki, o izvozu u Bugarsku i Rumuniju, nemam pojma ni ja gde, o baliranju. Dakle, mislim da je red da građani Srbije znaju malo više detalja oko svega ovoga.
Što se tiče, odbrambenog sporazuma imamo samo jedno pitanje, iako smatram da je to naravno dobar sporazum za našu zemlju, moje pitanje je - ako ćemo praviti tu "raketu alas" da li naši stručnjaci postoje uopšte u Srbiji koji to mogu da sprovedu? Da li je naša odbrambena industrija u stanju da ovako važan posao sprovede, što bismo mi voleli? Dakle, shvatite ovo zaista dobronamerno, jer bismo mi voleli da je to slučaj. Hvala.

Gospodine Dinkiću, ministre Dinkiću, ja sam vas pitao zašto nema biznis plana, a vi ste nekoliko stvari rekli gde ste onako dosta promašili, ne samo što sam ja rekao, već i suštinu ovog problema.
Molim vas da ne govorite, vaše Vlade, jer to je gospodine Dinkiću i vaša Vlada, pošto ste i vi bili u njoj i u svakoj Vladi, koliko ja znam od 2000. godine. Ono što ste takođe rekli i ne znam iz kojih razloga ste otišli u temu "Fijata", otišli ste u temu "Geoksa", "Simensa", "Boša", hvale je vredna vaša namera da nabrojite sve investicije i investitore koji su pozvani i čija realizacija je počela za vreme prethodne Vlade.
Hvala vam na tome što ste ponovo podsetili građane Srbije da su to investicije koje je prethodna vlada u velikoj većini, osim onih na kraju koje ste nabrojali, dogovorila. Dakle, to je istina. Da li u sporazumu o NIS-u ima biznis plana? Ne, ali ima u sporazumu koji smo radili u samoj kupoprodaji svih elemenata sa aneksima koji se tiču i socijalnog programa i svih drugih stvari koji se tiču dinamike i obima investicija.
Ja ne kažem da u međudržavnom sporazumu treba da postoji biznis plan, ali ja sam vas pitao gde je biznis plan? Dakle, ako vi znate ministre, svaki detalj, to je moguće, ali ne zna ni javnost, ni poslanici, a pogotovo mi se čini i to pitam u njihovo ime, ljudi koji tamo rade.
Ne možete dati odgovor tako što kažete, izvršiće se intervju, pa će oni da procene ko tu vredi, a ko ne vredi. To je malo socijalno neodgovorno.
Ako smo svi zajedno činili greške na socijalnom polju, vezano za privatizaciju u prošlosti, sada bi bio red da pokušamo te greške da izbegnemo, ne želeći da izbegnemo investiciju, da ugrozimo, ali dobro.
Mi mislimo da je normalno da nam objasnite, pre svega, građanima Srbije, ako znate neki detalj koji građani ne znaju, što nisu do sada mogli da čuju u medijima od vas ili gospodina Vučića. Ima tu još puno stvari, ali reći ću vam…

Na kraju, samo da vam kažem da je i u predugovoru pisalo na 30 godina, a vi sada govorite, drugo ograničenje.
Dakle, pitam vas šta je tačno u svemu tome.

Uvažena predsedavajuća, član 106. zbog toga što mi koji u nekom trenutku branimo pravopis srpskog jezika koji nema veze sa zavičajnim akcentom smo izloženi ovde napadu od strane prethodnog govornika koji nesvesno i iz neznanja brka pravopis Vuka Karadžića i zavičajni akcenat i vi to dozvoljavate, i još kažete - slažem se sa vama.
Šta je podrugljivo u tome što je poslanik rekao da se neka reč izgovara na određeni način, osim ako im je znanje i obrazovanje poruga, onda je to pravo lice ovih, ako pričaju o rupama, jer Bog otac njihove rupe neće zapušiti.

Zaista, pokušaću što kraće posle kolege Veselinovića. Puno toga je već rekao i mislim da nije korektno. Uopšte ne znam odakle sada vladajućoj većini, uopšte ta situacija da u nas upiru prstom, s obzirom da smo ukazali na očigledne nedostatke jednog od sporazuma iz najbolje namere, ali odmah ubrzo je izašlo to pravo lice.
Dakle, ko drugačije kaže, taj kleveće i laže, iako nije 90% za Aleksandra Vučića, vi ste podrivači ove države, i mi još moramo da slušamo vaše literalne radove ovde, na temu koliko volim predsednika. Imajte, malo obzira, pre svega prema sporazumima, ne prema nama lično.
Uvaženi kolega, pošto Drecun nije tu, mogli ste da spomenete generala Momira Stojanovića…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, nemojte direktno da se obraćate poslaniku.)
Izvinjavam se. Dakle, mogli ste generala Momira Stojanovića da spomenete, koji je isto odličan vojni analitičar. Mi vas branimo od vas. To je problem, a vi pišete literalne radove. Dobiće te plakete? Znači, ovo je neozbiljna situacija, da kolega poslanik priča – pekao sam se u mnogim pećima. Misli na mnoge partije gde je bio? Pa, čekaj te ljudi, i onda kao zaključak svega toga - DS protiv nečega. Kako? Odakle vama takve ideje?
Dakle, u ovoj skupštini nije više moguće reći bilo šta, ukazati na grešku, a da odmah ne ustanete i kažete – vi ste protiv Srbije, jer niste u 90%, 100%, 50%, onih koji podržavaju Vučića. Opasna je to teza. Opasna. Ja to govorim zbog građana i zbog vas, poštovane kolege, kojima se ne obraćam lično.
Mislim da je sporazum imao određenih stvari za koje mi tražimo odgovor. Taj odgovor smo delimično dobili od ministra. Odmah da kažem, kunemo se da nismo protiv stranih ulaganja i borbe protiv korupcije i kriminala. Da li je sada u redu? Možemo li dalje da pričamo? Hvala.