Složićete se da je sve značajno, tako da očekujem da i meni produžite za minut. U svakom slučaju ministre vama je jako poznato da mi najveću količinu mleka izvozimo u Crnu Goru, Makedoniju i BiH, a ne u Ameriku. Zašto ste nam onda nametnuli američki standard za mleko? U Americi postoji i GMO, postoje antibiotici u mesu i u mleku. Hoćete to sledeći put da kažete i onda da pravdate da to najrazvijenije države rade? Možda je to ispunjenje obećanja predsednika Nikolića da će Srbija biti crna rupa na tepihu Evrope tako što nam dižete aflatoksin na 0,5 što je jedinstveno u istoriji ovog kontinenta da je bilo koji ministar na bilo kom mestu učinio?
Ne postoji nikakvo opravdanje za to što ste uradili i ne postoji mogućnost da se pokrijete iako ste rekli prvo da cela Vlada stoji iza toga, a posle ste rekli da ste vi lično odgovorni. Mi bismo voleli da znamo da li ste vi lično odgovorni ili cela Vlada. Mi mislimo da je cela Vlada odgovorna. Ako vi menjate pravilnik, onda ga vi promenite u okviru vašeg ministarstva.
Ono što je sigurno tačno je da ste tri puta formirali komisiju kako kažete, čime potvrđujete da ste nestručni. Potvrđujete da ste srpska nestručna stranka. Jeste, pobedili ste na izborima i mnogi su pobeđivali na izborima u Srbiji i te stvari se menjaju, ministre.
Lepo vas pitam, da li ćemo mi vas ikad više videti u ovoj skupštini? Da li ćete podneti ostavku? Da li imate grižu savesti zbog onoga što ste napravili? Da li će vas smeniti nova Centralna otadžbinska uprava? To mene zanima da mi odgovorite, jer je javnosti poznato šta ste napravili. Kažete da niste informisani o kukuruzu u septembru. Pouzdano znamo, ministre, i vi i ja da ste imali nekoliko kolegijuma u ministarstvu i da su vam ljudi uporno to saopštavali, a vi ste to uporno ignorisali. Uporno ste ignorisali zato što imate državnog sekretara koji se bavi lovom. Zato što kad god se okrenete levo i desno ne možete stručnog čoveka da nađete u ovoj zemlji, u SNS.

Članovi 106. i 107, maltene isti osnov. Mislim da je krajnje neprimereno skupštinskom domu u ovakvoj situaciji, kada se nedostatak argumentacije prebacuje na povišen ton, neistine i direktno obraćanje poslanicima na jedan nedoličan način. Mislim, predsedniče, da tu treba da intervenišete, bez obzira što gosti iz Vlade ovde često imaju povlašćen položaj.
Ovakve stvari ne samo što odvlače raspravu, nego u jednom poznatom maniru ministra Ilića pokušavaju nas sve da uvuku u blato u kojem se on nalazi, a mi u tome zaista nećemo da učestvujemo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ministre Dinkiću, mi imamo pred nama nekoliko sporazuma koji u svojoj suštini i detaljima, ako hoćete, mnogi od njih imaju podršku DS. Mislim da u tom smislu, zaista, u ovoj skupštini ne treba da postoje stranačke razlike, ako se kroz sporazume, koje ste doneli u Skupštini, koje branite, donosi realna dobrobit za naše građane i našu privredu, koja je u jako teškom stanju.
Međutim, ono što je činjenica, da postoji izvesna senka koja postoji na nekim od ovih sporazuma, na koje smo mi, kao DS i kao građani u ovoj zemlji, dužni da ukažemo, uz naravno ogradu, da mi, dakle, DS nije protiv stranih ulaganja i nije protiv investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno iz kompanije "Al Dahra".
Međutim, činjenice su sledeće. Ova Vlada je, kao što vi vrlo dobro znate, kroz jedan duži period najavljivala veliki broj investicija, kao što isto tako dobro znate, taj broj investicija ostao je vrlo nizak. Naime, građani treba da znaju da su strane investicije u državu Srbiju skoro ravne nuli i da iz tog razloga mi imamo ovu situaciju, da se jedan strani ulagač, bez obzira na ugled koji ste vi ovde elaborirali, bez obzira na raspoloživi kapital, maksimalnom medijskom kampanjom predstavlja kao, maltene, apsolutni rešitelj svih naših problema. I vi i mi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Zbog toga je činjenica, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, da investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na žalost građana Srbije, u ovom trenutku predstavlja jedinu značajnu stranu investiciju u najavi.
Ono što je problematično u samom sporazumu, mogu samo da kažem da je veoma čudno da se pravi sporazum i da stavimo na stranu situaciju u kojoj se izbegava tender zato što je nekada potrebno uraditi stvari na državnom nivou, vi znate da su to radile i prethodne vlade. Nekada je važno ući u takav vid dogovaranja koji ima najviši državni okvir, ali to se uglavnom radi kada su u pitanju zaista strateški projekti, kada su iznosi zaista od velikog značaja za našu privredu i građane.
Mi imamo ovde, u okviru ovog sporazuma koji se zove Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suština je u članu 3, da se saradnja u oblasti poljoprivrede, tu se taksativno nabrajaju polja delovanja, polja saradnje, koja su, naravno, vrlo opšte postavljena. U podtački 2. člana 3. kaže se – da će se u cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, za koju se svi slažemo da je u jako lošem stanju, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama.
Znam, gospodine Dinkiću, da vi imate iskustava, ako hoćete, i u sagledavanju i seciranju različitih sporazuma koje je ova država u prošlosti zaključivala, ali siguran sam da ćete se složiti da je ovo prilično redak, da kažem, neuobičajen slučaj. Naime, ne postoji kantar, niti instrument pomoću kojeg možete izmeriti koja je to vodeća kompanija, a da ne spomenete o kome se konkretno radi.
Ono što su svakako naše druge dve zamerke na sam tekst, to je da su u ovom tekstu stvari, kao što ste sada čuli, postavljene izuzetno široko. Dakle, nema nikakvih ograničenja, ni vremenskih, nema nikakvih ograničenja ni u polju obima vrednosti posla i onoga šta se konkretno dogovara sa Emiratima.
Dakle, građani treba da znaju da se kroz ovaj sporazum apriori pro futuro, dakle, za budućnost daje mogućnost da se sve završi na polju poljoprivrede, šta to bude hteo ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Složićete se, kao ekonomista i kao čovek koji se ovim dugo bavi, da je to vrlo, vrlo čudna stvar, najblaže rečeno, i da bi bio red da postoji bar neka ograda koja bi mogla da kaže konkretno za koje kombinate, konkretno za koje zemljište itd.
Druga zamerka, da ne bih išao previše u detalje, jeste da ovde ne postoji biznis plan koji je dat na uvid Skupštini Srbije i građanima Srbije, dakle javnosti. Mi zbog toga ne znamo, gospodine Dinkiću, šta će biti sa zaposlenima na mestima na koje Al Dahra treba da dođe i uloži svoja sredstva, osim intervjua koji će obaviti. Ne znamo koliko hektara, ovde čujemo 14.000, ali ako sam dobro razumeo kolege, niste to potvrdili. Ne znamo kolike će im biti plate, koliko će radnici biti zaštićeni. Slažem se da ni sada situacija nije sjajna u tim kombinatima, ali mislim da bi red bio da građani Srbije znaju šta će ulagač da uradi na polju socijalne zaštite i zaštite zaposlenih.
Naravno da je problematično što je prvo bio predugovor pa posle sporazum koji to potvrđuje. Naravno da su ove odredbe sporne koje sam citirao. Naravno, mi očekujemo da čujemo vaš odgovor na pitanje koje ste dali, ne vi lično, ali koje je dala SNS, da ćemo mi, kao država Srbija, imati daleko veći obim direktnih stranih investicija u Srbiju. Podsetiću vas da su građani Srbije čuli da će biti uloženo 100 milijardi evra, deset milijardi godišnje. Današnji obimi stranih ulaganja, koliko znam, je upravo najava Al Dahrinih 300 ili 400 miliona evra. Zbog čega ta buka? Zbog čega te medijske najave? Zbog čega, kada je sigurno, sudeći po obećanjima vladajuće koalicije, a najviše SNS, ne gine nam deset milijardi godišnje?
Moje pitanje je – gde je kancelarija za brze odgovore, na koju mogu da postavim pitanje, ako vi ne možete da odgovorite, ministre Dinkiću, za deset milijardi ove godine? Gde je investicija "Er basa", koja je najavljivana u prethodnoj kampanji? Mislim da je nelogično, ministre, da vi budete ovde čovek koji sada brani ove sporazume, koji u svojoj suštini ne mogu biti štetni po građane Srbije, a naročito ako se vodi računa o nekim stvarima na koje smo mi ukazali.
Ima tu niz stvari koje su u pokrajini Vojvodini lepo primetili, a koje se tiču ugrožavanja ustavnih prava građana. Tu se ugrožava i pravo građana na imovinu i pravo na rad i pravo na pokrajinsku autonomiju i povređen poseban režim dobara i poseban status dobara od javnog interesa itd, ali neću da ulazim u detalje. To je stvar Ustavnog suda.
Mene samo zanima da li je postojala mogućnost, s obzirom da ste upoznati sa pregovorima sa Al Dahrom, da se ove odredbe malo preciziraju, a ne da se u samom sporazumu kaže – nema ograničenja, na polju poljoprivrede sve, i levo i desno i pravo i nazad, kako god hoćete? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je – gde je taj biznis plan? Kako građani Srbije i poslanici Skupštine da znaju sa čime Al Dahra dolazi, šta će biti sa zaposlenima konkretno, kakva će im biti primanja, kakva socijalna zaštita, zdravstvene i sve ostalo? Jedino što znamo je, to ne može niko da nam zameri što pitamo, da će biti organizovan intervju sa sadašnjim zaposlenima, nakon čega će se odlučiti ko će od zaposlenih ostati na radnom mestu. Ispravite me ako grešim.
Složićete se da građani Srbije, naročito zaposleni, treba da znaju kakva ih sudbina očekuje. Naravno, ako ovo nije prodaja zemlje, ako nije davanje u zakup, onda nam objasnite šta je ovo. Dakle, koja je to kategorija koja označava ovaj pravni posao koji se sporazumom potvrđuje? Mislim da smo, ministre Dinkiću, jako puno slušali o čarobnom štapiću koji dolazi u Srbiju da reši sve naše ekonomske probleme.
Mislim da su građani previše slušali o nečemu kroz šta se predstavljalo isključivo kroz interpretaciju stranaka na vlasti. Mi sada postavljamo konkretna pitanja, na koja sam siguran da ćete vi dati odgovor. Ono što sam takođe siguran je da je velika sramota vladajuće koalicije što ima slovima jednu značajnu stranu investiciju, u ovom trenutku Republiku Srbiju. Ta loša vlada u kojoj ste svi bili član, gospodine Dinkiću, imala je prošle godine preko dve milijarde direktnih stranih investicija. Vi znate da je to tačno. Mi se sada radujemo, uz sve poštovanje prema Al Dahri i uz sve poštovanje prema ovim sporazumima, koji u svojoj suštini jesu prihvatljivi za DS.
Pitam vas, kako je moguće da vi građanima Srbije uporno prodajete rok za sveću i pričate od 200 do 400 miliona kao poslu veka? A brojevi su mali, rešavanje problema nije dovoljno. Ne znamo taj biznis plan, ne znamo šta će se proizvoditi, gde će se plasirati, slušamo razne čaršijske priče, gospodine Dinkiću, vi znate o lucerki, o izvozu u Bugarsku i Rumuniju, nemam pojma ni ja gde, o baliranju. Dakle, mislim da je red da građani Srbije znaju malo više detalja oko svega ovoga.
Što se tiče, odbrambenog sporazuma imamo samo jedno pitanje, iako smatram da je to naravno dobar sporazum za našu zemlju, moje pitanje je - ako ćemo praviti tu "raketu alas" da li naši stručnjaci postoje uopšte u Srbiji koji to mogu da sprovedu? Da li je naša odbrambena industrija u stanju da ovako važan posao sprovede, što bismo mi voleli? Dakle, shvatite ovo zaista dobronamerno, jer bismo mi voleli da je to slučaj. Hvala.

Gospodine Dinkiću, ministre Dinkiću, ja sam vas pitao zašto nema biznis plana, a vi ste nekoliko stvari rekli gde ste onako dosta promašili, ne samo što sam ja rekao, već i suštinu ovog problema.
Molim vas da ne govorite, vaše Vlade, jer to je gospodine Dinkiću i vaša Vlada, pošto ste i vi bili u njoj i u svakoj Vladi, koliko ja znam od 2000. godine. Ono što ste takođe rekli i ne znam iz kojih razloga ste otišli u temu "Fijata", otišli ste u temu "Geoksa", "Simensa", "Boša", hvale je vredna vaša namera da nabrojite sve investicije i investitore koji su pozvani i čija realizacija je počela za vreme prethodne Vlade.
Hvala vam na tome što ste ponovo podsetili građane Srbije da su to investicije koje je prethodna vlada u velikoj većini, osim onih na kraju koje ste nabrojali, dogovorila. Dakle, to je istina. Da li u sporazumu o NIS-u ima biznis plana? Ne, ali ima u sporazumu koji smo radili u samoj kupoprodaji svih elemenata sa aneksima koji se tiču i socijalnog programa i svih drugih stvari koji se tiču dinamike i obima investicija.
Ja ne kažem da u međudržavnom sporazumu treba da postoji biznis plan, ali ja sam vas pitao gde je biznis plan? Dakle, ako vi znate ministre, svaki detalj, to je moguće, ali ne zna ni javnost, ni poslanici, a pogotovo mi se čini i to pitam u njihovo ime, ljudi koji tamo rade.
Ne možete dati odgovor tako što kažete, izvršiće se intervju, pa će oni da procene ko tu vredi, a ko ne vredi. To je malo socijalno neodgovorno.
Ako smo svi zajedno činili greške na socijalnom polju, vezano za privatizaciju u prošlosti, sada bi bio red da pokušamo te greške da izbegnemo, ne želeći da izbegnemo investiciju, da ugrozimo, ali dobro.
Mi mislimo da je normalno da nam objasnite, pre svega, građanima Srbije, ako znate neki detalj koji građani ne znaju, što nisu do sada mogli da čuju u medijima od vas ili gospodina Vučića. Ima tu još puno stvari, ali reći ću vam…

Na kraju, samo da vam kažem da je i u predugovoru pisalo na 30 godina, a vi sada govorite, drugo ograničenje.
Dakle, pitam vas šta je tačno u svemu tome.

Uvažena predsedavajuća, član 106. zbog toga što mi koji u nekom trenutku branimo pravopis srpskog jezika koji nema veze sa zavičajnim akcentom smo izloženi ovde napadu od strane prethodnog govornika koji nesvesno i iz neznanja brka pravopis Vuka Karadžića i zavičajni akcenat i vi to dozvoljavate, i još kažete - slažem se sa vama.
Šta je podrugljivo u tome što je poslanik rekao da se neka reč izgovara na određeni način, osim ako im je znanje i obrazovanje poruga, onda je to pravo lice ovih, ako pričaju o rupama, jer Bog otac njihove rupe neće zapušiti.

Zaista, pokušaću što kraće posle kolege Veselinovića. Puno toga je već rekao i mislim da nije korektno. Uopšte ne znam odakle sada vladajućoj većini, uopšte ta situacija da u nas upiru prstom, s obzirom da smo ukazali na očigledne nedostatke jednog od sporazuma iz najbolje namere, ali odmah ubrzo je izašlo to pravo lice.
Dakle, ko drugačije kaže, taj kleveće i laže, iako nije 90% za Aleksandra Vučića, vi ste podrivači ove države, i mi još moramo da slušamo vaše literalne radove ovde, na temu koliko volim predsednika. Imajte, malo obzira, pre svega prema sporazumima, ne prema nama lično.
Uvaženi kolega, pošto Drecun nije tu, mogli ste da spomenete generala Momira Stojanovića…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, nemojte direktno da se obraćate poslaniku.)
Izvinjavam se. Dakle, mogli ste generala Momira Stojanovića da spomenete, koji je isto odličan vojni analitičar. Mi vas branimo od vas. To je problem, a vi pišete literalne radove. Dobiće te plakete? Znači, ovo je neozbiljna situacija, da kolega poslanik priča – pekao sam se u mnogim pećima. Misli na mnoge partije gde je bio? Pa, čekaj te ljudi, i onda kao zaključak svega toga - DS protiv nečega. Kako? Odakle vama takve ideje?
Dakle, u ovoj skupštini nije više moguće reći bilo šta, ukazati na grešku, a da odmah ne ustanete i kažete – vi ste protiv Srbije, jer niste u 90%, 100%, 50%, onih koji podržavaju Vučića. Opasna je to teza. Opasna. Ja to govorim zbog građana i zbog vas, poštovane kolege, kojima se ne obraćam lično.
Mislim da je sporazum imao određenih stvari za koje mi tražimo odgovor. Taj odgovor smo delimično dobili od ministra. Odmah da kažem, kunemo se da nismo protiv stranih ulaganja i borbe protiv korupcije i kriminala. Da li je sada u redu? Možemo li dalje da pričamo? Hvala.

Odlično izlaganje, kolega Babiću, osim u jednom delu. Zaklinjanje u bivšeg predsednika. Jel mislite to gospodine Babiću ono kada ste se u crkvi Šešelju zaklinjali? Da li na tog bivšeg predsednika mislite? Nekada kada mi se učini da nemate bedž od značke sa ponosnom zastavom Srbije, uvek me vaše reči podsete da je bedž tu negde.
Dakle, sve što ste rekli stoji. Samo taj deo gde ste hteli da dovedete u sumnju naše motive, naše poglede na politiku i sve ostalo, skliznuli ste na jedan teren gde vi ne možete biti konzistentni. Mogu drugi, ali vi nikako. Ne vi lično, nego vaša stranka. Zato vidite kada se podigne mač, onda se od mača i strada.
Inače, Šarićeva zemlja u Vojvodini je oduzeta, gospodine Šormaz, za vreme naše Vlade. Oduzeta je i zaplenjena, čisto istine radi. Sada treba da vidimo sa kim se viđao taj isti Šarić iz ove vlasti. Morate i vi, kao i mi, da vodite računa o argumentaciji. Može da se vrati kao bumerang. Hvala.

Uvaženi profesore, uvek me nasmejete zaista.
Nećemo se takmičiti u kvizu koliko deca znaju o lideru i vođi, ali ćemo se takmičiti u tome da vas podsetim da novi direktor "Železnice" je učinio zaista veliku stvar. Naime, dao je u svom mestu da se jedna ulica zove po njegovoj porodici. Mislim da je to pravi put za oporavak naše ruinirane železnice.
Pored onog što ste nabrojali, mogli ste i to kako je čovek prvo što je uradio, dao je jednu ulicu porodici Simonović, da se tako lepo ulica zove i tako se kreće u reformu velikih sistema. Ali, tu ste kadrovski tanki, pa nisam iznenađen, nego mi je žao zbog građana Srbije. Inače, jako zabavno izlaganje. Hvala.

Dakle, kada se stranka spomene, šef poslaničke grupe ima pravo na reč. To je potvrdila i praksa i Poslovnik i ne znam šta je problem.
Dakle, spominjanje mleka u kontekstu energenata je jedna stvar. Otvaranje diskusije u sasvim drugom pravcu je druga stvar.
Moram da kažem da je ministarka ovde iznela stvari koje nemaju nikakve veze sa ovom temom i otvorila ovaj problem. Ona nas podučava, ko je čistio Srbiju i kako oni čiste Srbiju, i klima glavom i da li klima glavom.
Prvo, problem, sve što je bilo vezano za energetiku i efikasnost, je pripremila prethodna Vlada. Ako imate problem u kašnjenju, u nedostatku realizacije, tu vam je gospodin Škundrić i to smo više puta ponovili.
Taj vaš perfidni plan, to je sve DS, neće uspeti, ne može. Svi ti koji su sa nama bili u vlasti su sada sa vama. Ukinuli ste fond koji je malopre spomenut za zaštitu životne sredine, sprovodite te stvari na način da nam je Srbija prljavija nego ikada i to je činjenica i onda vaš odgovor na našu kritiku i argumentovano pitanje, vi kako ste čistili, čistili ste pare.
Nemojte molim vas, čekajte da vidimo šta ćete do kraja vi da očistite, osim novčanika građana Srbije koji čekaju vaše najave hapšenja, a nemaju dinara u novčaniku, zato što, ne može neko ovde da dođe i onda van teme da otvori pitanje ponovo o pokušaju kriminalizacije cele jedne političke organizacije i da neko misli da ćemo mi to ovde da slušamo i da vam se smešimo.
Vodite računa, ako se držimo teme, držite se teme, manite se paušalnih optužbi.

To je prvo, zaista gospodine Arsiću, a žao mi je što moram da kažem, ovo je ispod svakog nivoa što ste rekli. Od vas sam do sada čuo svašta. Zaista prošli smo kroz razne faze. Danas smo prošli i kroz trzanje glavom, ali ono što ne mogu da razumem, da vi upirete prostom u nas sada potpuno van konteksta ponovo na jedno prosto postavljeno pitanje vezano i za ovaj zakon i za sve ostalo. Ponovo kreću optužbe, ponovo kreću neistine, ponovo kreće – vi ste uzeli kredit.
Znate šta gospodine Arsiću, nama je teško da vratimo kredit zato što ja ne znam kako ste vi prošli kampanju, ja znam da nas nije za razliku od vas plaćao Milan Beko i Mišković. Razumete, zato nam je teško da platimo. Ali, vi ćete to razumeti pošto ste vi očistili tajkune do 50%, a od 50% niste očistili. Znači, kad očistite onih drugih 50% onda možete pričati o čišćenju. Još kad ih osude onda dođite pa nam se obratite, a do tada ovaj narod nemojte zamajavati.
Srbija jeste prljavija nego ikad, a sa druge strane meni je žao, a u neku ruku mi je drago što ste rekli ovo, jer to pokazuje da se ne krećete dovoljno ovom zemljom. Da se krećete ovom zemljom videli biste smeće na sve strane i divlje deponije. Recimo, na putu prema Zrenjaninu, u kojem gospodin Knežević ima svoju partijsku i ličnu bazu možete videti gomile smeća celim putem sa obe strane puta. Imate na celom putu šest divljih deponija potpuno neregulisanih. Dakle, zaista nije to izmišljotina. Mislim da je štetno, ako narod ovo gleda pa vi kažete nije tačno da je prljavija. Nije, proverite sa saradnicima, u krajnjem slučaju izađite među ljude pa pogledajte tu situaciju.

Gospođo predsedavajuća, prekršili ste niz članova 106, 107, 85, 86. i 87, zato što je ovo, čini mi se, već ne znam koji put u nizu da Skupština koja se zakazuje u 11,00 časova počne sa čak dva časa zakašnjenja zbog toga što vladajuća koalicija nije mogla da obezbedi kvorum, a nije mogla da ga obezbedi zbog toga što ili imaju neki ozbiljan rascep u vladajućoj koaliciji, što mi sa pravom sumnjamo, ili nedovoljno ozbiljno pristupaju temi koja je sazvana pod oznakom hitno. Ovaj zakon je hitan zakon. Troše se pare poreskih obveznika na kašnjenje. Troše se pare poreskih obveznika na sazivanja promene jednog zakona i članstva u odborima. To je krajnje neozbiljno i građani Srbije apsolutno ne mogu da razumeju ovakvo ponašanje.
S obzirom da je kod vas sve u redu i sve idilično, nadam se da će ovde neko moći da objasni zbog čega poslanici ne znam koji put po dva časa čekaju da vi skrpite kvorum u ovoj Skupštini. Hvala.

Gospodine ministre, uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, mi ovde imamo zakon o javnom beležništvu koji je već bio, pre izvesnog vremena u Skupštini Srbije i moram da kažem da je on usvojen u maju 2011. godine i predsednik radne grupe za izradu zakona bio je dr Dragor Hiber, i u avgustu 2012. godine, poslanička grupa SNS, a ne Vlada Republike Srbije, je predložila zakon kojim je odložena primena zakona o javnom beležništvu za 1. mart 2013. godine. Kao razlog, tada je navedeno, podsećam vas, da javnobeležnički ispit nije položio dovoljan broj kandidata, kao i da nisu pribavljeni potrebni podzakonski akti, što je i sada isticano tokom rasprave. Ovo poslednje je bilo naročito netačno i mi smo to objasnili.
Vi ste promenili komisiju za polaganje javnobeležničkog ispita, a predsednik komisije je ostao Dragiša Slijepčević, koji je ubrzo dao ostavku, pod potpuno nerazjašnjenim okolnostima. Mi iskreno sumnjamo da se radi o ličnom činu Dragiše Slijepčevića.
Vaši predstavnici, vi lično ministre ističete da su sudovi zatrpani predmetima i da je nova organizacija sudstva znatno skuplja, a ništa niste uradili na primeni ovog zakona, koji će znatno rasteretiti sudove i doprineti tome da se jedan deo posla prenese na javne beležnike.
Ne moramo da ponavljamo dvadeseti put, moje kolege pre mene su rekli, koliko je važno usvajanje ovog zakona za poslovno okruženje, i samim tim privlačenje stranih investicija, itd.
Smatram da su ostale izmene u Predlogu zakona napisane sa ciljem da se zamagli pravi razlog i suština izmena, koji se ogleda u činjenici, da se iz istovetnih razloga predlaže odlaganje zakona, koji su navođeni i prilikom izmena u avgustu prošle godine.
Kada smo vam mi to rekli, vi ste nas ovde ubeđivali i poslanici Srpske napredne stranke, da to nema nikakvog smisla, da mi samo pokušavamo da odložimo čišćenje dvorišta, kako ste tada rekli.
To ujedno odslikava nesposobnost Ministarstva pravde, na adekvatan način organizuje polaganje javnobeležničkog ispita i pored toga što su promenili komisiju. Izaberu nesposobnost da se izaberu lica koja će vršiti funkciju javnih beležnika i stvore neophodne uslove za formiranje javnobeležničke komore.
Da su ostale izmene u ovom zakonu kozmetičke prirode, najbolje se vidi u izmeni člana 146. gde je u suštini samo u 3. stavu izmena i potpuno relevantna.
Razumevanje i treba da se razume, zakon je usvojen u maju i Srbija je bila poslednja koja je usvojila ovaj zakon i ovo beležništvo postoji dugo u našoj zemlji i to su moje kolege isticale.
Mislimo da ste tada pogrešili u avgustu što niste poslušali Demokratsku stranku i naš amandman niste usvojili. Mi smo tada, da podsetim, tražili da se produži rok za godinu dana, a vaši poslanici su tada tražili vrlo rezolutno da to bude šest meseci. Šta se dešava? Evo nama ministra Selakovića koji traži isto to što smo mi predlagali u avgustu mesecu i nije to ništa strašno, ništa čudno, ovo se često dešava u Skupštini Srbije.
Moram da kažem, zbog građana, da je osnovna teza SNS, pominjem stranku zbog toga što je ona podnela izmene Zakona, tada u avgustu, je da nisu pripremljeni podzakonski akti.
Vi se sećate te rasprave, mi smo tada pokušavali da vam objasnimo da to nije tačno, ali prosto to nije urodilo plodom.
Naime, svi podzakonski akti su bili pripremljeni, od 1. juna 2011. godine kada je formirana radna grupa za pripremu uslova za primenu zakona, radna grupa je pripremila sve podzakonske akte predviđene Zakonom o javnom beležništvu.
Odredbama člana 176. do 180. Zakonom su predviđeni akti koje je potrebno usvojiti, a usvojeni su: Pravilnik o javnobeležničkom ispitu, stupio na snagu 4. oktobra 2011. godine; Pravilnik o dopuni Pravilnika, stupio na snagu 17. januara 2012. godine; Pravilnik o privremenom broju javnobeleženičkih mesta i službenim sedištima javnih beležnika, stupio na snagu 20. aprila 2012. godine; Pravilnik o javnobeležničkoj kancelariji, stupio na snagu 20. aprila, a određeno je da će se primenjivati od 1. septembra 2012. godine.
Pored ovoga, u skladu sa članom 135. Zakona o javnom beležništvu, pripremljena je i javnobeležnička tarifa koja se usvaja po pribavljenom mišljenju javnobeležničke komore.
Dana 7. februara 2012. godine je formirana Komisija za polaganje javnobeležničkog ispita.
Moram da kažem da su mnoge od ovih stvari urađene čak i u situaciji dok je prethodna Vlada imala karakter tehničke vlade.
Ono što se često ističe i sa vaše strane, ministre, i od strane vladajuće većine, da se ovim poboljšava efikasnost pravosuđa. Moram vas podsetiti na činjenicu o postignutim rezultatima, dok vi niste preuzeli Ministarstvo pravde i to se najbolje odvija, sagledava kroz rad Prvog osnovnog suda u Beogradu koji je najveći sud u zemlji gde se sudi najveći broj predmeta.
Naime, u svih pet beogradskih sudova, u 2008. godini, dakle, pre reforme pravosuđa, je rešeno 125.900 predmeta i to bez Iv rešenja koja se odnose na komunalna zaduženja, a u 2011. godini je rešeno 192.568 predmeta, što je za 52,95% više.
Inače, u tim sudovima je broj sudija smanjeno za oko sto.
U parničnoj materiji, prosečno su sudije radile u 2008. godini, 22,82% predmeta, a u 2011. godini 34,70% predmeta.
Inače, ova reforma, iako je imala svojih manjkavosti na koje smo i mi ukazali, u osnovama koje smo prihvatili, kao rezultat i kao rezultat nesrećnih okolnosti i svega što se dešavalo, dala je i dobre rezultate, efikasnost osnovnih sudova je bila 91% što nikada do sada nije bio slučaj, ako vi znate, podsetite nas, da li je to nekada bio slučaj.
Krivični postupci ne traju više od godinu dana u prvom stepenu odlučivanja i vidan napredak je ipak napravljen.
Ukoliko se sve to uporedi sa 2008. godinom, nijedan sud nije imao više od 85% savladanog priliva i onda je jasno šta ovo znači za rad našeg pravosuđa.
Inače, usvojen je nov Zakon o izvršenju i obezbeđenju, čija je puna primena počela u maju prošle godine. Od februara je počeo da se primenjuje i novi ZPP koji sadrži rešenja koja će omogućiti da se parnice završavaju za mnogo kraće vreme.
Inače, Srbija će biti u svetskom vrhu po oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, a vama je poznato da je za vreme prethodne Vlade oduzeto preko 350 miliona evra vrednosti imovine počiniocima krivičnih dela i u posredu direkcije se nalazi više od 150 stanova, kuća, hotela, restorana, lokala, firmi, gotovine, motornih vozila i umetničkih dela. O toj lošoj reformi pravosuđa, gospodine ministre, imovina je oduzeta od Milorada Ulemeka, Branislava Uskokovića, Branka Jocića…
(Predsedavajuća: Tema.)
… Sretena Karića, Mila Đuraškovića, itd. Ovo je bitno zbog neprekidne komparacije koje se iznose.
Dakle, kada imamo u vidu da donosite izmene zakona i predlažete ga po hitnom postupku uz članstvo poslanika u Skupštinskim odborima i to je pod oznakom hitno sa sednicom koja kasni dva sata, gde ne možete da sakupite kvorum za rad ove sednice, onda je jasno da ili vi ne mislite da je ovo hitno i važno ili to ne misle poslanici.
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, drugo upozorenje. Vratite se na temu.)
Takođe, kad smo kod uštipaka mogu da kažem da su ti vaši pravosudni uštipci, gospodo, omogućili i ja se nadam da Zakon o javnom beležništvu može da pomogne dramatično narušenom osećaju sigurnosti kod naših građana, zato što ovo što ste uradili sa amnestijom i sa svešću da se danas reforma pravosuđa zove Uroš Mišić, koji ugovara kada će se odazvati na policijsko ispitivanje…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, izričem vam opomenu.
Imali ste dva upozorenja, niste se vratili na temu, zaista sam u obavezi da vam izreknem opomenu.)
To je zaista u skladu sa vašim razumevanjem, ne samo ove teme već svega što je do sada ovde rečeno. Moram da vam kažem da očekujem od vas da isto tako budete rigorozni i kod predstavnika vladajuće većine, da im tom brzinom izričete opomene.
U svakom slučaju, ovaj zakon je nepotrebno na loš način urađen u avgustu mesecu, niste slušali tada naše apele, niste slušali naše amandmane, jednostavno ste požurili kao što ste požurili oko nekih drugih zakona i sada morate ponovo da dolazite u ovu Skupštinu i da odlažete primenu.
Pitam vas, ako je sve to tačno što ste rekli za javno beležništvo i njeno stanje, javnog beležništva u Srbiji, nemogućnosti ljudi da polažu ispite, da se prijavljuju. Dakle, postoje realni i objektivni problemi, istovremeno imate probleme i sa mrežom sudova i sa drugim stvarima koje treba da uradite u ovoj zemlji, istovremeno vi dolazite ovde sa ovim zakonom, ali ste došli i sa Zakonom o amnestiji i drugim stvarima koje apsolutno nisu bili prioritet.
Dakle, moje pitanje za vas ministre - po kojoj skali, po kom redosledu vi određujete prioritete onoga što radi Ministarstvo pravde, i šta je uopšte za vas onda bitno, i da li možda postoji nešto drugo više i važnije što vaše ministarstvo može da uradi, sem što se bavite po nama perifernim stvarima, političkim stvarima i držanjem lekcija? Kao što ste nas onda iskoristili, vaš poslednji govor da izreknete neistinu oko ukidanja sudova na Kosovu i Metohiji, pa ste mislili da na to niko ovde neće odgovoriti, a proverite vaše činjenice kada dolazite u Skupštinu Srbije. Hvala.

Moram da kažem da i pored svih napora naše poslaničke grupe, zaista pokušavamo da razumemo način na koji vi predsedavajuća tumačite naše izlaganje.
Ovo sada je retoričko pitanje. Ne raspravljam sa vama lično nego sa vašim čitanjem sistema. Kako je moguće pričati o javnom beležništvu a ne pričati o pravnoj sigurnosti ili pričati o pravnoj sigurnosti, a ne pričati o amnestiji i onim što se dešava na ulicama naših gradova? To je zaista retoričko pitanje.
Ne mogu da shvatim, apelovao bih na vaš stid da znam da ga imate, ali ovo je zaista neverovatno šta vi radite. Postavljamo vrlo jasno pitanje zašto niste za ovaj zakon prihvatili rokove koje smo predložili u avgustu i vi nam ne odgovarate ministre. Mogli biste na to da nam odgovorite. Koji su bili motivi u avgustu da se ne prihvati, a koji su sada da idete na šest meseci? Hoćete li prihvatiti naš amandman da bude na godinu dana? Možete se sada odmah izjasniti zato što imamo želju da ovaj pravni institut počne da živi u ovoj zemlji. Svi se slažemo da je on neophodan Srbiji.
Evo, izjasnite se o te dve sitnice. Da li je moguće, da li iko u ovoj sali i građani koji nas gledaju misle, uključujući i vas predsedavajuća, da u Srbiji o pravnom poretku i pravnom sistemu može da se govori na način da pričamo o notarima i samo i isključivo o notarima, a izlaganje ministra i drugih poslanika se tiče svih drugih propratnih pojava? Onda ustane opozicija i to kaže i vi nam udarate opomene. To je ispod svakog nivoa i to ne postoji u ovoj Skupštini, ne znam kad se dešavalo na ovaj način, da se takvom svetlosnom brzinom krećete koracima koji su vas doveli do ovde. Hvala.

Uopšte ne pričam o vašoj inteligenciji. Pričam o tome da pokušavam da razumem način na koji vi čitate i Poslovnik i na koji primenjujute pravila. Verujte da sa ove strane niko ne razume to što radite. Siguran sam da ni građani ne razumeju, jer niste mi objasnili, ne sumnjajući u vašu inteligenciju, kako mislite da u ovoj sali, bez obzira na njihovu viku koju tolerišete, kako mislite u ovoj sali da se priča o javnim beležnicima i da se priča o pravnoj sigurnosti i rešavanju predmeta i svega ostalog, a da se ne dotaknete ključnih zakona koje je ministar ovde obrazlagao? Da li mislite da može u ovoj zemlji da se priča o kiseoniku tako što se priča o vodoniku na jedan način, a o ostalim stvarima na drugi način? Ne znam o čemu vi govorite, kada tako nastupate, pričajući o inteligenciji.
Ovde se radi o vrlo jasnom pitanju. Ne može niko da priča o pertlama, a da ne priča o cipelama. I to kada se priča o kontekstu, kako neko donosi ovaj zakon, šta je bilo u avgustu mesecu, možda će te nam zabraniti da spominjemo šta je bilo u avgustu. Hoćemo li i za to isto dobiti opomenu?