Dobro, stvarno smo otišli predaleko. Samo kratko ću da odgovorim i da zamolim poslanike da se vratimo na temu.
Ako ste mislili na motorvej, asfalte, možda ste mislili na ministra Mrkonjića, pretpostavljam. Ali i da je tako, a nije gospodine Babiću, sada imamo ministra za levu stranu puta i ministra za desnu stranu puta i oni će to očas da poprave, siguran sam.
Međutim, hteo sam nešto drugo da vas zamolim. Pošto smo razgovarali o tome i jako smo se odmakli od teme, razgovarali o borbi protiv korupcije i kriminala. Znači, molim vas, mislim da je pametnije da i vi i drugi prestanu da govore o tome kako je bilo loše, zato što građani već ne veruju u to što pričate jer je situacija u Srbiji jako ekonomski loša.
Ovo vas već peti put molim, ako mislite tako da idete pred građane Srbije, izvolite slobodno, nama ćete olakšati posao. Ako mislite da će oni biti zadovoljni, da će im posao naći i hleb, priča o vašoj prodavnici u kojoj je jedan lepo namešten izlog, koji se zove Aleksandar Vučić, a unutra vam prašina i paučina. U toj vašoj prodavnici, gospodo, nema ničeg, sem izloga i to građani znaju, zato što posla nema. Možete da pričate koliko god hoćete - ovi su bili gori od nas. Niste više u kampanji, izbori su završeni. Ljudi čekaju odgovore. Nemojte na svako naše pitanje da odgovarate – vi ste radili lošije. To građane Srbije više ne zanima. Zanima ih šta ćete vi sada da uradite.
Nažalost, predstavljate, ne vi lično, Vladu najava, Vladu koja najavljuje a ne sprovodi bilo šta. To je problem ove vlade. Ni ekonomske politike, ni poslova, najave, najave, najave. Rezultati vrlo tanki. Hvala.

Da, pošto je gospodin Đurić spomenuo DS u kontkstu jednog, rekao bih, neodgovarajućeg nagađanja. Sama činjenica da mi u strateškom smislu branimo sporazum na koji smo i te kako pozitivno uticali da do njega dođe, ne znači da imamo neki dogovor koji je ovde iznet. Ne postoji nikakav dogovor, prosto ukazujemo na vrlo slične nedostatke, kao i vi, sa nadom da će naši amandmani u tom smislu bili usvojeni, što bi omogućilo da DS podrži ovaj zakon.
Mislim da je potpuno jasno da kada se kaže da ovde postoji neki dogovor oko toga da ovo prođe, mislim da to nije gađanje u pravu metu i ne odgovara istini. Ponavljam, podržavamo sporazum u čijoj smo izradi vrlo aktivno učestvovali i doveli do toga da Srbija u strateškom smislu može da se poveže na jedan, rekao bih, izuzetno važan gasni projekat.
S obzirom da su drugi projekti nestali sa mape evropskih dešavanja, mislim da ćemo uvek ponavljati ono što smo rekli i do sada, uvek ćemo podržati onaj projekat koji prolazi kroz Republiku Srbiju u odnosu na onaj koji ne prolazi ili onaj koji ne postoji, u ovom slučaju. Ako je to potrebno "platiti" odgovarajućim aranžmanom, koji ne nosi u svemu tržišne osnove, Republika Srbija je bila spremna i ranije, a verujem da će biti i u budućnosti jer je mnogo veća dobit za građane Srbije. To se ne odnosi na ove nedoumice vezane za eksproprijaciju i ostale nedostatke koje smo i mi uočili isto kao i vi. Hvala.

Nisam hteo da se javim uvaženom kolegi gospodinu Đuriću, samo sam hteo blagu intervenciju. Nisam nikoga napao, samo sam pokušao da preciziram jednu stvar. Ako se predstavnici DS izjasne na vrlo jasan način na odboru i kažu da podržavaju projekat u kome smo mi i prethodne vlade, ne samo DS i nego i mnogi drugi, učestvovali vrlo aktivno, uz ogradu da želimo da poboljšamo ovaj zakon amandmanima, ne vidim kako to implicira da mi imamo dogovor sa bilo kim. Zbog toga prihvatam vaše izvinjenje, zato što ni jedna poslanička grupa u Skupštini Srbije nema kristalnu kuglu, niti treba da se vodi tumačenje poteza DS osim DS same. Hvala.

Spomenuta je DS. U jednom momentu, uvaženi kolega Arsiću, nemate ni vi baš takav stepen pronicljivosti i saznanja da znate da li smo mi stranka u problemu ništa većem nego vi, recimo.
Druga stvar, da li je neko član nečijeg biračkog tela, možda smo svi sada deo istog biračkog tela pošto vam je politika ista kao i naša, a rapidno se približava i LDP. Mislim da se ne ljutite što vas pominjem u ovom kontekstu.
Treća stvar, neke manje stranke često imaju potrebu da ne napadaju Vladu nego DS misleći da će tako ojačaju svoju poziciju. Tu se slažemo. Velika smo mi toljaga koliko su oni mali. Hvala.

Sada valjda treba da kažemo nešto loše protiv SNS, a to govorimo svaki dan. Nekako više primećujete neke druge stvari. Samo sam govorio o tome da nema potrebe da koristite ovu stranku kao oruđe, moju stranku, kojim ćete povremeno da napadnete Vladu. Zato sam oduševljen što nam se gospodin Jovanović pridružio i odmah pokazao kako to treba da se radi.
Dakle, zaista sam prijatno iznenađen i volim da vidim bilo koju opozicionu stranku kada hrabro, kao i DS, direktno stane pred najveću stranku vladajuće koalicije i kaže im u lice sve ono što misli o bilo kom projektu, uključujući i Južni tok, a ne da koristite DS kao oruđe, u ovom slučaju navedeno kao toljaga, kojim ćete da udarate nekog drugog. Samo sam u tom smislu rekao da je preteško oruđe i preveliko za kapacitet koji pruža.

Ne samo što nas je ova serija replika odvela od teme, nažalost, zbog toga što smo krenuli da raspravljamo da li je "Južni tok" dobar ili nije, da li je svrsishodan, da li je dobro urađen posao i, naravno, odmah je krenulo ko je za to odgovoran i ko treba da plati cenu.
Podsetiću vas u kakvom stanju je bila ta kompanija kada je prodata stranom partneru. Potpuno je irelevantno da li je u pitanju ruski ili neki drugi kapital. Ako su se neki rukovodili emocijama, kako kažete, i bratskom ljubavlju, mogu da vam kažem da Vlada koja je vodila taj pregovarački proces se nije rukovodila nikakvom ljubavlju. Mi smo, gospodine Jovanoviću, bili suočeni samo sa nekim maglovitim obećanjem sada jednog, izvinjavam se što se obraćam direktno koji je govorio da će kompanija biti prodata za više milijardi austrijskom partneru.
(Predsedavajuća: Nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Od toga, naravno, nije bilo ništa, u situaciji kada nam Rusi dođu i kažu da NIS vredi 160 miliona evra. Slučajno znam o tome jer sam vodio pregovarački proces. Zašto 51 prema 49? Zato što su već te stvari bile dogovorene u Moskvi na državnom nivou. Oni vam kažu da vredi 160. I poljana se nalazila tamo i dugovi koje niko živ u ovoj zemlji decenijama nije mogao da vrati i radnici koji su dobili 750 evra po godini staža da napuste kompaniju, ako to žele. Niko nije isteran iz kompanije. Ko drugi može da se pohvali? Na kraju dobijete kompaniju koja ostvaruje profit i uplaćuje preko 90 milijardi u budžet ove zemlje.
Vi kažete – to nema neke koristi. Kako nema koristi? Zašto mi iz DS moramo da objašnjavamo vama, koji ste pobornici liberalnog kapitalizma, šta znači prodati kompaniju stranom partneru. Nema tu emocija, nema ruske ljubavi. Mi smo prodali u tom momentu onome ko je uspeo da obezbedi u tom momentu, s obzirom na cenu nafte, najbolju cenu, na osnovu onoga što su oni uradili kao procenu vrednosti kapitala.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Uopšte to nije pitanje ničije ljubavi, niti racija.

Zaista bih i ja voleo da završimo, ali nije sa naše strane sedeo Borsko Stefanović, ja sam bio jedan od 30 ljudi u pregovaračkom timu i naravno da smo radili vrlo ozbiljne procene gde su bili uključeni najbolji stručnjaci, ne samo iz ove zemlje i predstavnici sindikata i kompanija i koga god hoćete.
Ne razumem čemu ta malicioznost i takvo predstavljanje sprovođenja već dogovorenog državnog posla. Razumem da vam je stran koncept koji nije pitanje "Fidelinke", ja to razumem. Ali, morate i vi da razumete da nije isto voditi privatnu kompaniju i državnu, a davno ste vodili državu, gospodine Jovanoviću.
Pošto je bila neprimerena vaša reakcija, odgovorio sam možda po vašem mišljenju na sličan način ali istovremeno morate da razumete, postoje zaista značajne razlike. U situacijama kada ne možete da razlučite šta je državni posao od strateškog interesa od posla koji je golo tržišni posao, pitanje privatizacije, ja zaista ne vidim čemu takve teške reči i kvalifikacije o Vladi DS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade, po članu 97. bismo voleli da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme rasprave. Razlozi su sledeći. Danas smo očekivali da će Skupština raspravljati o Rezoluciji vezano za Srbe proterane iz Hrvatske i drugih okolnih država, i na potpuno neobjašnjiv način je ta rezolucija povučena, bez ikakvog obrazloženja.
S obzirom da imamo i mi i vi građane Srbije koji su proterani sa svojih ognjišta i s obzirom da je gospodin Linta podneo jednu rezoluciju koja je apsolutno mogla dobiti našu podršku, naravno, uz amandmane i kritike, pošto u njoj nema ničega…
(Predsednik: Molim vas da o tome raspravljamo kada Rezolucija bude na dnevnom redu. Vi imate pravo na osnovu člana 97. da predložite duže vreme rasprave, ali ne možete u toku tog zahteva govoriti o Rezoluciji o kojoj se sada izjašnjavate.)
Da, ali pokušavam da objasnim da to ima veze sa vremenom rasprave. To pokušavam da objasnim…
(Predsednik: Ali sada te tačke nema na dnevnom redu. Vi morate govoriti o onome što je na dnevnom redu. Danas govorimo o tačkama 2, 3. i 4. dnevnog reda.)
Da, ali moje pitanje je – zašto je bilo, a nije sada na dnevnom redu?

Zahvaljujem se predsedavajućem.
Ovaj amandman je besmislen zbog toga što je sadržina ovog amandmana izazvala ovu raspravu oko toga da li će se ili se neće raspasti EU. Dakle, mi ne možemo a da ne pričamo o tome jer je to sadržina amandmana.
Druga stvar, zašto je on besmislen? Zato što on u sebi nosi nešto što pravnici zovu – aleatorna činjenica, dakle, nešto što tek može da se dogodi.
Predlažem, pošto podnosilac amandmana nema podršku ni u svojoj stranci ni u vladajućoj koaliciji, možda su mogli da stave neku drugu činjenicu koja nije aleatorne prirode, dakle, ona je prilično izvesna, a to je da istu stvar zamenite u vašem amandmanu rečima – u slučaju sigurnog raspada vladajuće koalicije. Onda bi sve ovo imalo smisla, jer tu nema nikakve neizvesnosti. Hvala.

Član 107.
Predsedavajući, uz svo uvažavanje, nije nigde u Poslovniku predviđeno, istine radi i zbog Poslovnika, da nekom može da se oduzme reč zato što je ironičan. Dakle, niko se nije vređao. To što je možda vama ličilo na ironiju, nama možda nije. Možda mi više verujemo u ovaj projekat od vladajuće većine.
Znači, smatram da ste tu pogrešili. Kako da dokažemo vama da mi, recimo, do kraja verujemo da će u Stalaću biti luka za registraciju plovila? Vi kažete da smo ironični, a ja vas gledam i kažem – evo, mi baš verujemo da će biti regata od Stalaća do Egejskog mora. Kako vi sad procenjujete da je neko ironičan? I da jeste, ja vam kažem da to u Poslovniku ne postoji kao osnov za oduzimanje reči. Hvala.

Ne postoji blanko poverenje, gospodine Babiću, naročito ne prema strankama vladajuće koalicije. Sve što ste nabrojali, pažljivo sam vas sada slušao, ovo na kraju šta ste nabrojali, šta je urađeno. Jedina je istina u tome da ste zaista počeli borbu protiv korupcije i kriminala. Ta borba nije završena, to kaže i vaš predsednik. Ta borba će biti završena onog momenta kada budu postojale sudske presude. Prema tome, nemojte unapred da govorite da je sve ispunjeno. Imate još vremena da ispunite i to vas niko neće ometati. Ali, nemojte da govorite – ispunjeno.
Nemojte da govorite da smo protiv investicija. Ne znam o kojim investicijama pričamo. Nisu ovo investicije. Mi smo podsećali vas na obećanja koja su data vezano za konkretni projekat koji se zove "Kanal", a koji je dug projekat 100 i nešto godina, kao projekat, kao ideja, pri čemu je prethodna Vlada uradila studiju izvodljivosti, ili kako se to već zove, koja je pokazala da je ovaj projekat nemoguće izvesti bez enormnih sredstava. Onda smo mi, logično, pitali – zašto ministar Bačević ide da se zaduži, pa nam je on rekao da ide da se zaduži. On je dao zvaničnu izjavu o tome. Onda je rekao – ne idem da se zadužim, idemo da pravimo memorandum o razumevanju, ali izgleda da se nisu razumeli. O tome se radi.
Istine radi i zbog građana, nemojte da govorite da je prethodna Vlada dala obećanje koje nije ispunila. Neka nije, a neka jeste. Vaš saldo će tek građani da vide. Ponavljam, nije u radu da govorite u završnom obliku, kao da ste nešto uradili. Investicije su skoro nula. U ovom trenutku zaduživanje je ogromno. Inflacija je ogromna, deficit je još veći. Nezaposlenost je najveća u Evropi. Nema kancelarije za brze odgovore. Nema gomile stvari koje ste obećali. Samo sedam agencija ste ukinuli, od 200 i nešto. Nemojte.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
Znamo mi šta nije valjalo u našoj Vladi. Ne treba vi da nas podsećate. Hvala.

Odustajem.

Naravno da je ovaj apel vrlo pozitivan i mi ga prihvatamo, samo mislim da ga morate uputiti vašem poslaniku.
Mislim da je krajnje nekorektno i da ste tu prekršili Poslovnik, članove 106. i 107. zato što niste opomenuli poslanika koji iznosi neistine na račun ljudi koji nisu prisutni.
Ako je nekome jedina lektira određeni tabloidi koji se uređuju iz centara moći iz političkih stranaka, ne moramo mi biti zagađeni time u ovoj Skupštini.
Kao predsedavajući morate da opomenete govornika koji ovde pravi dve greške – optužuje čoveka koji nije prisutan i iznosi laži, koji su predmet sada sudskog spora i, drugo, priziva neki ruski model, a nismo čuli koji je to model, ali ako bi čuli, podučio bih ga da to traži od ove Vlade. Uostalom, to ova Vlada ima kapacitet i da sprovede. Izvolite, samo neće da glasaju za vaš amandman. To je problem, a mi hoćemo.
Vi ne vidite problem u tome? To je problem. Problem je ono što se priča u kampanji i ono što treba da se radi. Tu gde se radi, tu ste tanki. To je problem.
Inače, svi apeli da se ova rasprava završi što pre su apsolutno prihvatljivi za nas, samo vas molim, gospodine Babiću, usmerite vašu kritiku na vaše poslanike, jer mi onda nemamo potrebe da ulazimo u ove rasprave. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovde imamo niz ratifikacija da uradimo, od kojih ogromna većina zaslužuje našu apsolutnu podršku, tako da ne bih u tom smislu previše trošio reči. Pre toga bih se izvinio, u ime poslaničke grupe DS, na dobacivanju poslaničkoj grupi SPO i DHSS. To dobacivanje nije bilo ni smišljeno ni koordinirano, ali jeste  bila neprimerena reakcija za neke reči koje ste izgovorili, pošto niste samo vi ti koji imate tapiju na ideološki pravac, imaju i drugi, tako da to tako razumete, ništa drugačije. Ne delimo iste vrednosne sudove vezano za Drugi svetski rat, ali ih delimo za EU svakako.
Ono što je prethodna Vlada pripremila kroz ove ratifikacije koje se sada nalaze pred nama je svakako dobro i svakako je trajalo predugo, svakako da je nedovoljno i svakako da je bolje da je ovde bio ministar Mrkić. Ono što je sigurno je da ne bih rekao da je Konvencija sa Crnom Gorom kruna našeg diplomatskog rada i napora. To je samo jedan segment, ne nebitan i u svakom slučaju DS podržava sve ovde što je rečeno od naših kolega, da je od izuzetnog značaja da očuvamo najbolje odnose u regionu sa našim komšijama. Koja je uopšte svrha diplomatije i spoljne politike jedne zemlje ako ne može to da uradi?
Međutim, da ne bismo ostali u domenu političkih floskula i izuzetne površnosti, moramo ipak ući malo dublje u suštinu. Dakle, Srbija jeste tražila da se otvore konzulati i ona na to ima pravo po Bečkoj konvenciji, ali smo odbijeni, osim u slučaju Herceg Novog. Ova vlada ima mogućnost da u svojim kontaktima koji su ocenjeni najvišim ocenama, sada pokuša da izdejstvuje da Srbija zaista dobije konzulat na severu Crne Gore. Isto tako, da ne bi ova konvencija o konzularnoj zaštiti bila jedan papir u kojem mi, da budemo jasni i zbog građana Srbije, pružamo konzularnu zaštitu crnogorskim državljanima u inostranstvu, a srpskih državljana, uvaženih kolega, skoro da i nema u Crnoj Gori. To ste malo pobrkali, zbog toga što je Crna Gora donela Zakon o državljanstvu koji de fakto to onemogućava. Ako ne verujete meni, pitajte predstavnike srpskih partija u Crnoj Gori.
Prema tome, jedna od tema naše Vlade, ministra spoljnih poslova, predsednika države, treba da bude, po nama, kako mislite da je većina ljudi u Srbiji koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, normalno, mogu da imaju državljanstvo Crne Gore, a istovremeno Srbi u Crnoj Gori nemaju mogućnost da dobiju naše državljanstvo, a da prethodno im crnogorsko ne bude oduzeto. Proverite, konzulat se ne otvara samo radi zaštite državljana. On se otvara i radi pospešivanja ekonomskih kulturnih veza i pomoć našem narodu u regionu, a našem narodu ne znači državljanstvo. Tu samo da budemo jasni. Naša Vlada je to pokušavala bezuspešno. U odnosima sa Hrvatskom takođe, niz otvorenih pitanja nisu rešena. Možemo da pričamo šta hoćemo, otopljavanje, grljenje, susreti, pitanja nisu rešena. Pitajte izbeglička udruženja, pitajte gospodina Lintu, pitajte Atlagića, svi će vam potvrditi ovo što ja kažem. Nebitno je ko je na vlasti. Jednostavno, to je činjenica. Mi pružamo konzularnu zaštitu državljanima Crne Gore, mahom su u pitanju ljudi koji rade na brodovima, mahom su to ljudi u zemljama gde Crna Gora nema ambasadu, mahom su to ljudi u zemljama u kojima ni mi nemamo ambasadu i to je to, da ne bi mistifikovali celu ovu stvar, nego da govorimo jasnim jezikom zbog građana, da razumeju o čemu se ovde radi.
Inače, mislim da Srbija mora da vodi računa o svim našim građanima, ali i narodu našem u okruženju, najpre tako što će ojačati sebe, svoje kapacitete, što će se ekonomski dići na noge. Zato mi je i zasmetalo kada se ovde na pogrešan način, na besmislen način govore rečenice tipa – titoističko-komunističke predrasude u međunarodno-pravnim odnosima. Ministre, vi ste pravnik, ja sam pravnik, ima puno pravnika u sali, ja nisam nikad čuo za nešto slično. Ako ćemo o predrasudama titoističkim, u međunarodno-pravnim odnosima možemo samo da vidimo najpozitivnije primere. Nešto nisam siguran da Mihajlovićevsko-četnička ideologija je donela napredak u međunarodnim odnosima. Možda grešim, ali to je činjenica.
Moram kao narodni poslanik uvek da reagujem kada se upotrebi nešto toliko prazno, da zveči, i kao pravnik i, ako hoćete, kao čovek koji se bavi diplomatijom profesionalno.
Prema tome, mi imamo ovde pred nama jedan sporazum kojim se omogućava supružnicima naših diplomata da obavljaju posao, da rade, da se zaposle u Argentini. To je jako važna stvar, vi ste, ministre, vrlo efikasno predstavili u kojim zemljama je to već urađeno, što je jako dobro, ali ste još važnije predstavili one zemlje gde se na tome radi. Samo bih apelovao i na vas i na Vladu da se sa tim naporima malo ubrza i da se dođe do rešenja tog zaista velikog problema koji opterećuje celu našu diplomatsku službu. Istovremeno bih apelovao i da se najzad omogući zdravstvena zaštita našim diplomatama. Ja bih ovo rekao ministru Mrkiću ali, nažalost, nemamo priliku da ga vidimo, pošto nam, nažalost, u poslednje vreme diplomate umiru i to ubrzano i mora ta stvar da se reši, i onda će ministar Mrkić da dođe i reći će – nemamo para. Onda se vraćamo na onu priču o budžetu.
Mi smo sada uradili veliku stvar u Argentini, a zamislite koliko ima zemalja gde nismo uradili i što je najgore, nismo uradili u regionu. Znači, supruge ili supružnici naših diplomata ne mogu u regionu da se zaposle, u zemljama gde službuju. Kažete – reciprocitet. Omogućili smo mnogima isto pravo, a da nismo dobili u tim zemljama i znate da je to tačno. Držite se onda reciprociteta do kraja.
Kad već pričamo o konzularnoj konvenciji sa Crnom Gorom sa kojom želimo najbolji mogući odnos, možda nije zgoreg, kada obavljate razgovore u Podgorici, da kažete crnogorskoj Vladi da smo mi spremni da razvijamo najbolje odnose, da pružamo konzularnu zaštitu njihovim državljanima, ali da bismo ako voleli da Crna Gora plati zakup zgrade koju koristi za ambasadu u Beogradu, za početak, ili da plate bar 10% onog što nisu platili preko deset godina. To vi, kao Vlada, možete uraditi. Možete preko dipusa to uraditi. Možete tražiti da neko plati za nešto što koristi u Republici Srbiji, ali pošto crnogorskoj strani ta tema ne odgovara, oni to neće izneti ni na jednom sastanku sa vama, gospodine ministre, to morate vi, tj. ministar Mrkić. Znači, podučite ministra da se izbori za pravo Republike Srbije koje joj je ovim drastičnim ugroženo. Naša Vlada je to pokušala, nije uspela. Zašto? Reći ću vam odmah zašto. Zato što crnogorska Vlada u tim situacijama kaže – vi kvarite odnose sa Crnom Gorom. To je zamka u koju vi ne treba da upadate. Borba za interese Republike Srbije i njenih državljana nema cenu i nema narušavanja ako je nešto po zakonu, sprovodi se zakon, u ovom slučaju ugovor o zakupu. Govorim vam to kao kolegi pravniku, takođe. Nečuvena je stvar da u sred Beograda imate onakav objekat koji se koristi besplatno. Nečuveno je da nije vlasništvo ničije. Regulišite to. To je priča o odnosima. Pitanje državljanstva, to je priča o odnosima. Pitanje konzulata, takođe je priča o odnosima.
Pokušajte, dobijte bar jedan konzulat na severu Crne Gore, imaćete punu podršku od DS, siguran sam i od ostalih kolega ovde. To su stvari koje će pomoći da se bolje razumemo, da bolje sarađujemo, bez mešanja u unutrašnje stvari bilo koje suverene države. Hajde da ne pravimo spoljnu politiku na magli, mistifikaciji i floskulama koje ovde, nažalost, u nekim slučajevima smo morali da slušamo nekoliko sati. Hvala.

Po osnovu replike. Pomenut sam četiri puta.