Jeste možda metodološki rađen budžet na drugi način pre Ustava Srbije, novog Ustava iz 2006. godine koji ste spomenuli. Tu bih možda i mogli da se složimo sa vama. Ali, gospodine Dinkiću, bez obzira na svu vašu veštinu i zaista finansijsku magiju koju pokušavate da prodate građanima Srbije, brojevi su tu prilično jasni. Vi kad kažete da je Vojvodina dobila više, ne znam da li slušate kolegu Radomana koji sedi vaše desne strane i da li slušate ono što vam poručuje pokrajinska administracija, nebitno ko je na vlasti.
Meni se čini da imamo jedan hroničan problem da ne slušamo jedni druge. Oni vam kažu – nije tačno gospodine Dinkiću to što kažete. Vi imate transfere koji su direktno napravljeni. Vi ste na osnovu toga pumpali brojeve, a vi kažete – ne, mi smo mnogo više uložili nego što ste vi to radili.
Hoćete da vam kažem još jednu stvar. Šta smo mi radili kao vlada, građani su rekli na izborima. I tu priču možete još neko vreme i vidim da vam je to stalno namera – to je sve zbog vaše vlade, vaša vlada je ovo, vaša vlada je ono. Ma, naša vlada je bila odlična u mnogo stvari, ali je ona kažnjena za loše poteze. Nema više potrebe da o tome pričamo, mi smo opozicija.
Što se tiče većine, kriza nastaje zbog toga što vam pokrajinska administracija uporno poručuje – ne mogu da se sprovedu stvari na osnovu ovako strukturiranog budžeta. Nije stvar većine u pokrajinskoj Skupštini. Većina u pokrajinskoj Skupštini je najstabilnija u ovoj državi i ona je takva da vi možete o tome da sanjate. Mislim, žao mi je što možete o cenzusu da sanjate, u Vojvodini. Ali, je problem u tome što posle ovakvog poteza i taj cenzus će biti misaona imenica za vas gospodine Dinkiću.

Dakle, ne pravimo mi veštački krizu. Nemamo mi mogućnost da pravimo bilo kakvu krizu, mi smo opozicija u republičkoj Skupštini, imamo Vladu za koju kažete da je stabilna, imamo Vladu koja nažalost ne može ni jedno predizborno obećanje da izvrši. Nemojte sada nas gađati da smo mi, ovako kako nas predstavljate, nesposobni, jadni i mali u stanju da pravimo političke krize. Političku krizu pravi onaj koji drži ključ od kase i koji je odlučio da to više ne gleda na jedan način, nego na drugi način.
Šta je bilo u zadnjih šest godina? Šta je bilo u zadnje tri godine? Predstavnik ovde koji sedi desno od vas vam je objasnio i rekao sve što je imao o tome. Jednostavno sada je takva situacija i ovo nije političko, to je ustavno pitanje. Zašto onda kada neko nema drugog načina, osim da vam objasni, pokrajinska administracija se u potpunosti obesmišljava. Da ste vi sada napravili regione u Srbiji kako ste obećali, pa da razumem, pa da kažete – ovi u Zaječaru, jugoistočnoj Srbiji su uspešniji i oni znaju to dobro da rade, ali niste ni to uradili. Nema niko pravo od vas da stavlja znak pitanja, iznad Ustavom ustrojenog načina funkcionisanja ovih ljudi i to zašto su napravljeni. To je nažalost politika, to je kriza gospodine Dinkiću. Vi stavljate znak pitanja iznad njih, zato što nisu iz vaše stranke. Toga se plašim i ne bih voleo da je to tako, ali niste nas ubedili ili niste ubedili pokrajinsku administraciju da je to tako.
Vrlo jednostavna stvar. Najlakše je sada govoriti zašto vi to niste ranije uradili. Puno toga, ponavljam nismo uradili i izvinjavamo se građanima Srbije, puno toga nismo uradili. Možda smo trebali vas ranije da izbacimo iz Vlade, ali nismo uradili. Izvinjavamo se građanima zbog toga, ali to ne rešava ovaj problem, on nastaje sada ako imamo privremeno finansiranje. To nije volja izazivanja krize od strane ove stranke ispred koje stojim danas.

Zahvaljujem se. Gospodine predsedavajući, moja je dužnost da ukažem na povredu Poslovnika u članu 109. i članu 110. od strane potpredsednice Kovač, jeste da to vi niste lično, ali je neophodno zbog daljih procedura u okviru rada Skupštine Srbije da kažem da je ona čineći tu povredu prekinula poslanika Janka Radakovića iz DS, oduzela mu reč bez bilo kakvog osnova, niti utemeljenja u Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Poslanik Radaković se obraćao potpredsedniku Vlade Vučiću u upitnoj formi. Ni kroz jednu reč koju je izgovorio nije izneta bilo kakva uvreda, niti bilo šta drugo što bi omogućilo da mu se oduzme reč. Ovo je nešto najgrublje što smo do sada, na dugom spisku nekompetentnosti potpredsednice Kovač doživeli. Moram da ukažem da je to bio razlog za izlazak poslanika DS iz ove sale zato što vlast oličena u gospođi Kovač nije želela da dozvoli postavljanje neprijatnog pitanja vezanog za otkrivanje detalja u okviru organizovanog kriminala. Svi apeli gospodina Vučića, dok smo izlazili iz ove sale padaju u vodu jer je gospođa Kovač već oduzela reč našem poslaniku.
Prema tome, ne treba da se iznose takve kvalifikacije. Ona istovremeno nije reagovala ni jednog momenta kada je gospodin Vučić se uvredljivo obraćao poslanicima DS, govorio i pominjao termin "uvređena mlada". Potpredsednik Vlade koji ne trpi bilo kakvu kritiku je poslednji koji može da koristi taj termin. Hvala.

Da.

Poštovani prezimenjače, poštovana ministarka Kalanović, drage kolege, Predlog budžeta za 2013. godinu je zaista za svaku pohvalu što je stigao u roku u kojem do sada ni jedna Vlada nije uspela da učini. To je za svaku pohvalu. Međutim, tu pohvale mogu i da prestanu. U suštini ovo je krajnje nerealan budžet koji precenjuje prihode i podcenjuje rashode. To je glavna karakteristika što je Vladi omogućilo da iskaže fiktivan deficit od 3,6%. To je zvaničan stav Fiskalnog saveta, što ste čuli od mojih kolega ranije, i drugih institucija koje vrše nadzor nad javnim finansijama i upozoravaju da deficit u narednoj godini može dostići 5%.
Nerealno je procenjen rast privredne aktivnosti od 2%, dok su naša najveća tržišta u recesiji. Nerealno je procenjen rast prihoda od poreza na dobit na 47% u godini u kojoj je ostvaren pad privredne aktivnosti od 2%. To niko ne može da objasni, pa čak ni mađioničar Dinkić. Kako misli to da izvede? Nerealno je procenjen rast prihoda od PDV gde se očekuje da će pored drastičnog pada životnog standarda stanovništva doći do povećanja tražnje. Nerealno je procenjen rast neporeskih prihoda od dividendi javnih preduzeća.
Sa druge strane, nisko su procenjeni rashodi za nabavku roba i usluga gde nije uračunat rast cene energenata. Socijalna davanja koja se indeksiraju inflaciju, pošto je izvesno da će inflacija biti viša od projektovanih 5,5%. Nisko je procenjen rashod za nastavak programa trinaeste penzije, koja je najavljena, a nije budžetirana. Finansijsku podršku državnim bankama po osnovu nedavno usvojenog zakona, Železari Smederevo i isplatu nagomilanih docnji ili kašnjenja države. Javni dug, čak i kada bi se realizovao, ovako nerealan budžet ne bi doveo do zaustavljanja rasta javnog duga koji će do kraja 2012. godine dostići 64%, a u sledećoj godini 65%. Javni dug je samo za tri meseca rada ove Vlade porastao za dve milijarde evra. Ostaje nejasno na šta se troše sredstva kada ljudi sve teže žive.
Kamate u odnosu na 2012. godinu rastu 25 milijardi dinara ili čak 37%. Kako kažete da se država povremeno zadužuje, kada je kamata u narednoj godini tako drastično porasla.
Ono što je najgore po građane a to je pad životnog standarda. Imamo situaciju da gospodin Dinkić, kako upravlja javnim finansijama, možemo videti na prvih 100 dana rada ove Vlade u kojoj on upravlja svim privrednim i finansijskim tokovima ove države. Dakle, dragi građani povećani su porezi, povećan je dug zemlje, povećane su cene osnovnih životnih namirnica, smanjene su plate i penzije za preko dva miliona građana i napravljen je rekordan deficit. Ovaj scenario nas očekuje kroz realizaciju predloženog budžeta za 2013. godinu.
Imaćemo rast inflacije, drastično povećanje cena svih energenata. Rast svih ostalih troškova života i smanjenje plata i penzija. Rezultat ove politike biće drastičan pad životnog standarda građana koji se procenjuje na preko 20% do kraja naredne godine. Na to jasno ukazuju sledeći podaci, poštovani građani.
Inflacija sa julskog nivoa od 5,4 je skočila na 12,5 u oktobru, a do kraja godine se može desiti da dostigne 15%. Najavljeno je povećanje struje od 30%, kao i povećanje cene gasa, ako ne prodate Srbijagas. Povećaće se cena uglja, a o ceni benzina i derivata da ne govorimo, to je svakodnevna pojava.
Naročito zabrinjava što rastu cene osnovnih životnih namirnica na koje odlazi najveći deo primanja naših građana. Prosečna zarada isplaćena u septembru je realno 6,5% manja od zarada isplaćenih u avgustu mesecu. Time što su se radnicima i penzionerima povećala primanja za samo 2%, uz inflaciju od 12,5 znači da ste direktno gospodine Dinkiću, koji niste u sali, smanjili standard građana za 10%. Naredne godine Fiskalni savet očekuje inflaciju od 11,6%. Mislim da je to optimistično, a budžetom je predviđena ideksacija od 2% i 0,5%. Time će standarda građana Srbije biti umanjen za dodatnih 10%.
Lokalna samouprava se nalazi u finansijskom haosu zato što ste im prvo preneli sredstva od poreza n a zarade bez prenosa nadležnosti i time ste stvorili rupu od 40 milijardi dinara u budžetu Srbije. Kada su lokalne samouprave usvojile budžete usklađene sa novim prihodima, ukinuli ste im veliki broj izvornih prihoda, izazvali deficit i docnju na lokalnom nivou i doveli ste u pitanje funkcionisanje svih opština i gradova u Srbiji bez obzira ko je na vlasti, bez obzira na vaše komponovanje. Sada se najavljuje ukidanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta, što će dodatno narušiti finansiranje lokalnih samouprava.
Ono što je simptomatično za ovaj budžet i u čemu se krije deo nekih od naših predloga, pošto je pripremljen krajnje nerealan budžet, treba insistirati da se Skupštini dostavljaju kvartalni ciljevi realizacije budžetskih prihoda i rashoda, kao i u skladu sa tim da se Skupština kvartalno izveštava o ostvarenju planiranog deficita i visini javnog duga. Tražimo da Vlada kvartalno izveštava Skupštinu o trošenju sredstava za subvencije i efektima na rast privredne aktivnosti koji su ta sredstva realizovali.
Naročito su zanimljivi u ovom budžetu, kao kuriozitet, subvencije za brodogradnju od 1,2 milijarde dinara. Srbija je, inače, gigant u brodogradnji. I kredit Republici Srpskoj, inače, smatramo da Republici Srpskoj treba pomoći u svakom smislu, od dve milijarde dinara za kupovinu vagona i kompjutera. Brodogradnja, postavlja se pitanje – od kada je ova grana postala prioritet za privredu Srbije, naročito kada se ima u vidu da su zbog krize raspoloživi ogromni kapaciteti za prevoz robe i da nema tražnje za ovim proizvodima?
Kredit za Republiku Srpsku. Da li je ovaj kredit praktično znači da se Srbija zadužuje na međunarodnom tržištu, a onda ta skupo plaćena sredstva po povoljnim uslovima daje Republici Srpskoj?
Turizam, kao najpopularnija grana gospodina Dinkića. Ponovo su porasle subvencije za 2,7 milijardi dinara, a ja sam mislio da je ona Stara planina završena. Izgleda da sam se prevario.
Budžetom nisu predviđene garancije za Srbijagas. Postavlja se pitanje – ili ćete povećati cene, ili ćete prodati preduzeće? Budžetom je planirano mogućnost izdavanja dodatnih garancija u vrednosti od 400 miliona evra čime su data široka ovlašćenja Vladi da ih izdaje bez saglasnosti Skupštine, što predstavlja ogroman rizik za transparentnost zaduživanja i mogućnost dodatnog povećanja javnog duga. Za šta se planira izdavanje ovih garancija?
Bonusi u MUP. U MUP, svim pripadnicima od žandarmerije do šalterske službenice, dodeljen je mesečni bonus od 10.000 dinara. Inače, to je u formi socijalne pomoći, što je uvredljivo za pripadnike MUP. Smatramo da ljudi u MUP treba da imaju mnogo veće plate, nego što imaju. Postavlja se pitanje – zašto niste dali zaposlenima u BIA ili u Vojsci Srbije? Zbog čega ova diskriminacija, ako nije samo go dogovor među vašim vladajućim strankama?
Nisu ovim budžetom planirana sredstva za izgradnju Južnog toka, a najavljujete da izgradnja počinje u decembru. Kako planirate da finansirate ovu investiciju, potpuno je nejasno. Čak 30 miliona evra ste predvideli za modernizaciju informacionog sistema Poreske uprave, a IPO programom još devet miliona evra. Da li ste svesni koliki je to iznos i objasnite nam na osnovu čije procene su data i na šta će konkretno biti utrošena ova sredstva?
Ne treba da brinete, gospodine Dinkiću, koji niste u sali, jer stiže predviđenih pet milijardi evra, za koji dan, iz obećanih 100 milijardi iz predizborne kampanje SNS, što je 100 milijardi za deset godina. Dakle, ovih dana očekujemo tih prvih pet milijardi koje su obećane. Prema tome, nemojte uopšte da brinete za taj deficit, siguran sam da će lako biti pokriven. Građani će za šest meseci od danas, koji je danas datum neka svi zapamte, moći da kupe pet puta manje stvari u prodavnicama i na taj način da ugroze drastično svoj životni standard.
Prema tome, imamo pred sobom jedan nerealan, jedan deficitiran budžet, jedan budžet gospodina Dinkića koji je ostvario zaista mađioničarsku stvar, da je uspeo u sekundi da se zadužuje 143 evra, dok je taj zli i loši Cvetković uspeo samo 54 evra. To je ono što je suština. Umesto da ste gradili stare planine, mogli ste u osam okruga u Srbiji da otvorite osam fabrika i da napravite radna mesta. Vreme curi, dug raste, standard građana opada, raste nezaposlenost, svake sekunde 143 evra se zadužujete, a odgovora i rešenja nema. Hvala.

Prvo želim da, kao i mnogi pre mene, poželim najtopliju dobrodošlicu gospodinu Pastoru, predsedniku Skupštine Vojvodine i naravno, da pohvalim ovaj potez i da pohvalim početak, nadam se, jednog novog vremena u saradnji između države Srbije i njenih struktura na pokrajinskom nivou koje će doneti dobrobit svim građanima koji žive u AP Vojvodini.
Međutim, sam razlog zašto smo se danas sakupili ovde je, sa jedne strane vlast, uradila ovo najbrzometnije moguće, uglavila je ovu tačku dnevnog reda na mestu gde joj nije mesto.
Sa treće strane, ako hoćete, mi imamo već čini mi se, nažalost, jasnu situaciju da ovaj predlog Skupštine Vojvodine neće proći i da mi sa te strane imamo, čini mi se, vrlo negativan razvoj situacije koji stoji pred nama.
Mnoge moje prethodne kolege su govorile o značaju AP Vojvodine, o tome šta je sve urađeno od 2000. godine do danas, koliko je građanstvo u našoj severnoj Pokrajini osetilo dobrobiti od razvoja njene autonomije, od njenih ingerencija. Ja tu ne bi imao šta da dodam, u ostalom građani na izborima donose svoj sud. Neke stranke koje sada čine sve da Vojvodini oduzmu i otmu 9,6 milijardi dinara, ne mogu da prođu test građana Vojvodine, i bojim se da će tako i ostati što se tiče Vojvodine, kao neodvojivog dela Republike Srbije.
Moram da kažem da je ovde lansirano nekoliko besmislenih, rekao bih lažnih, teza koje pokušavaju da objasne potrebu koja se ukazuje ovim predlogom zakona. Nekome odgovara da stvara političku krizu. Kako je rečeno, prava namera je da se štiti Pokrajinska Vlada, "Razvojna banka Vojvodine", itd.
Moram da kažem da je ovo pitanje mnogo ozbiljnije od svih naših stranačkih, političkih razlika.
Zamolio bih predsedavajućeg da ako može, molim vas da intervenišete.
Mislim da je to nekorektno, da se u ovom visokom domu pitanje vojvođanske autonomije dovodi pod znak pitanja, ako mogu tako da kažem, da se ova rasprava koristi za tako nešto, da se Ustav Republike Srbije stavlja pod znak pitanja, da se odbijanjem odvajanja 7% budžeta Republike Srbije krši republički Ustav, to smo već čuli od mnogih mojih prethodnika. Ali, ono što nismo čuli je, kako je moguće da u ovoj državi kada se poziva na najčistiji mogući oblik, najjasniji oblik čitanja Ustava za koji smo svi glasali, i kada se kroz to čitanje apeluje na sve poslanike da podrže ovaj predlog i da Vojvodina dobije ono što joj je Ustav opredelio, da se to odjednom pretvara u pokrivanje Pokrajinske Vlade, da se to pretvara u stvari koje Pokrajinska Vlada navodno želi da izazove političku krizu. Političku krizu izaziva Republička Vlada, koja odbija na Ustavu zasnovan zahtev Pokrajine, da joj se odobre sredstva, ona je stvorila ovu krizu u velikoj meri iz političkih, stranačkih razloga, zbog toga što žele da kazne Pokrajinsko rukovodstvo, i to je istina.
Ono što će se desiti zbog toga, je ono što se nama nikako ne dopada i mi želimo te stvari, koje je nažalost Republika Srbija prečesto činila u svojoj prošlosti, da izbegnemo. Zbog toga je jako važno da građani Vojvodine koji će ovo gledati znaju koje su stranke, koji su poslanici sa teritorije Pokrajine Vojvodine glasali protiv na Ustavu zasnovano zahteva AP Vojvodine, njene Skupštine, i da znaju ko su ljudi, koje su njihove komšije i stranke koje funkcionišu u Pokrajini Vojvodini, imaju svoje pokrajinske odbore, a neke se zalažu za ukidanje te iste autonomije a imaju pokrajinske odbore. Da znaju u buduće da im nikada ni na kom mestu ne daju svoju podršku, kao što je manje – više i sad slučaj, ne iz stranačkih razloga, već to znači da ti ljudi nisu u kontaktu sa realnošću koja postoji u Vojvodini.
Pitanje autonomije Pokrajine Vojvodine, nije nikakav Titov poklon, i neće niko ovde da objašnjava vojvođansku autonomiju koja je trajala 15 ili 18 godina. Moji preci između ostalog, na šta sam jako ponosan su se izborili za tu autonomiju u okviru Ugarske, a ne Austrije, kako je neko ovde reka. Zašto smo se izborili? Iz nekih drugih razloga, ali je ta pobeda koja je trajala vrlo kratko, 12 godina da budem precizan, pokazala ljudima kako se vode lokalni poslovi u interesu lokalnih zajednica. To nasleđe je pomoglo da bolje razumemo državu u kojoj živimo i koju volimo, a to je država Srbija. E, o tome razmislite.
Stranke koje se zalažu za regionalizaciju navodno, ovim pokazuju da AP Vojvodinu vide isto kao bilo koji region budući u Republici Srbiji. To pokazuje da nikada nisu ni razumeli tu Vojvodinu, pa samim tim znači da je i normalno da nemaju ni jednog poslanika u Pokrajinskoj skupštini, to nije nikakvo čudo. Nemojte posle da se pitate što tako prolazite. Građani Vojvodine po svim istraživanjima, preko 70% pre svega živi srpsko stanovništvo, nikakva secesija ne dolazi u obzir, niti će doći u obzir, ali više od 70% građana Vojvodine želi autonomiju Vojvodine.
Prema tome, o tome treba isto da razmisli te drage kolege, da ovo nije pitanje stranaka, ovo nije pitanje političkih razlika, ovo je pitanje pod jedan – Ustava i pod dva – interesa građana Vojvodine, koji i vi zastupate, zahvaljujući našem nakaradno proporcionalnom izbornom sistemu.
Prema tome, ja moram to da podvučem, da mi imamo pred sobom vrlo čistu situaciju, mnogo čistiju nego budžet koji nam sutra dolazi. Ovo je samo pitanje da li hoćete ili nećete da primenite Ustav? Da li hoćete ili nećete? Meni je jasno da SNS verovatno, možda i ne razume šta se sa ovim dešava i šta će biti posledice. Meni je žao što se ponovo jedno važno državno i ustavno pitanje prenosi na stranačku ravan. Meni je žao što ne vidite da građani Vojvodine itekako vide šta ovim pokušavate da uradite. Meni je žao i to što ja moram sa ove govornice da vam kažem da je DS, koja je izgubila izbore, kako kažete, na lokalu dobila 240 hiljada glasova više od vas.
Ne usvajanje ovog predloga vojvođanske Skupštine, budite sigurni, još više će utvrditi te trendove, ne zato što o tome odlučuju stranke, već građani kojima direktno 9,6 milijarde dinara izbijate iz mogućnosti za njihova razvoj, i nemate ni jedna argument za to.
Što se tiče dubioze pokrajinske Vlade, kako je neko rekao, i pitanje "Razvojne banke", kako je ponovo uvaženi poslanik rekao, to su stvari koji su vrlo jasno predočeno i javnosti i nadležnim državnim organima i ako hoćete istražnim organima, i ponovo se tendenciozno menjaju teze pitanja "Metals banke" i "Razvojne banke Vojvodine".
Ali, ono što je najgore, vi nikako ne možete, poštovane kolege, da shvatite da ne može ni ministar finansija, niti bilo ko drugi, sa dužnim poštovanjem, da u ovoj zemlji rangira banke, da u ovoj zemlji on priča o tome koja je dobra, koja nije dobra, koja je propala, koja ima dubiozu, itd. To nisu njihovi poslovi. Oni stvaraju, zaista, dubinsku finansijsku nestabilnost u ovoj državi.
Meni je žao što kada ovde razgovaramo o nečemu ovako čistom i jasnom, u vama se i dalje budi stranačka strast. Vi i dalje morate da vičete sa vašeg mesta kada vam neko nešto ovako priča. To se stalno ponavlja u našoj komunikaciji. Pokušajte da se čujemo gospodo.

Izvinjavam se. Ja se izvinim kada pogrešim, za razliku od njih.
Ono što je činjenica, time završavam, pred nama je jedan, čini mi se, vrlo jasan, lagodan korak vladajuće većine, kojim će, s jedne strane, pokazati brigu prema svim delovima Republike Srbije i prema njenoj severnoj pokrajini, kojim će pokazati brigu prema Ustavu Republike Srbije, kojim će pokazati brigu prema svakom građaninu AP, koji živi u AP Vojvodini, bez obzira na rasnu, nacionalnu i stranačku pripadnost i izbor da sve to obore time što će glasati protiv ovog predloga, jer se republička Vlada već izjasnila protiv, ali onda budite sigurni i snosite političke posledice, gospodo, što će se i mnogi drugi, koje će ovo vrlo negativno da dodirne, biti protiv onoga što ste do sada radili, a mi ćemo ih vrlo efikasno posle 25. još efikasnije na to podsetiti. Hvala vam.

Prvo, utakmica se igra na više terena. Spominjao sam samo jedan u kontekstu posledica po interes građana, pre svega, ali ako hoćete, posledice i po one koji ovu odluku lako donose.
Ne znam gde ste videli naš žal za bilo čime? Ja sam i vašem predsedniku stranke više puta ovde odgovarao da vi kod nas nikakav žal nećete videti. Svesni smo onoga što nije bilo dobro. To smo javno priznali i rekli ovde u Skupštini.
Budite sigurni da neka nova vremena dolaze u tom smislu i sigurno će biti bilje i po građane i po ovu skupštinu, ali i po samu stranku koju predstavljam u ovom trenutku dog govorim.
Što se tiče ove druge teze, gospodine Babiću, uvaženi kolega, ili vi smatrate da je Skupština Pokrajine Vojvodine skup maloletnih lica, koji nemaju poslovnu sposobnost ili smatrate da ne treba dati sredstva onima kojima je Ustav i zakon to dozvolio sve dok ti isti nisu iz vaše stranke. Ili, da dodam još jednu tezu, možda vi sumnjate da bi pokrajinska administracija potrošila sredstva za domove zdravlja, što je legitimno, a onda mogu da kažem za čega će onda biti potrošena sredstva kada biste vi to radili? Možda za kupovinu novih odbornika, za novo prekomponovanje nove većine na novoj opštini?
Hoću da kažem da je prizemno, neadekvatno je, ne opisuje realnu situaciju. Moj primer je pokazao kako možemo daleko otići, ali to nas neće dovesti nigde u suštini u ovoj raspravi, nego suština je u tome da imamo Ustavom opredeljene obaveze. One su opredeljene na taj način, jer su to ustavotvorci, a ustavobranitelji iz DSS nas uvek na to podsećaju. Znači, imamo vrlo čistu, jasnu situaciju – ili podržite ono što je Ustav rekao ili nemojte, a onda recite zašto nećete, da građani to vide, da čuju, naročito oni koji žive u Vojvodini. Hvala.

Javljam se po članu 107. Dakle, povređen je Poslovnik u članu 107. zato što je dostojanstvo povređeno na način da se govori o funkcioneru, tj. osobi, tj. licu koje nije prisutno. Naime, spomenut je predsednik Vlade Vojvodine u vrlo negativnom kontekstu, da je to čovek koji se, citiram: "probudio posle šest godina nečinjenja po određenom pitanju", u ovom slučaju 7% koji pripadaju po Ustavu.
Moram da kažem u tom smislu da to nije korektno, pod jedan, govoriti o osobi koja nije prisutna, pa ne može da se brani, to mi se čini kao poslaniku, a pod dva, ako poslanica već iznosi takav stav, što je legitiman politički stav, onda treba da obrazloži da je to možda zbog toga što smo u prethodnom periodu potrošili sva moguća sredstva praveći deficit koji je gospodin Dinkić prouzrokovao. Ako već iznosite takve stvari, žao mi je što to moram da…

Samo da završim rečenicu. Nisam se uvredljivo ni o kome izražavao, dakle samo hoću da završim rečenicu. Da ako se već iznose ovakve stvari i uvažena poslanica govori kako u Bavaništu treba da se izradi vodovod  ili kanalizacija i trebaju sve te stvari koje je ona divno nabrojala da se u Vojvodini naprave, a onda kaže nemojte glasati za ovaj zakon da se Vojvodini daju sredstva. Molim vas, dogovorite se sa sobom nešto i nemojte samo praviti te vaše raspevane pekare na tim bilbordima koje spominjete.

Poštovana predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan sporazum koji je u svakom smislu kruna višegodišnjih napora dve vlade. Nebitno ko je na vlasti u ovoj zemlji, svaka vlada se trudila, od 5. oktobra pa na ovamo, da napravi ovaj sporazum. U svakom smislu, ovaj sporazum treba podržati.
Mislim da je jako važno da se neke stvari, koje su se definitivno potvrdile kao problematične u pograničnom pojasu prema Republici Mađarskoj, isprave, da se što više ovih graničnih prelaza vremenom otvori i da se nađu sredstva za zapošljavanje novih ljudi koji će moći da 24 časa budu na određenim mestima.
Jako je dobro da je vrlo jasna perspektiva tu postavljena. Mađarska je jedan od naših najvažnijih suseda Republike Srbije, mađarski narod je veoma blizak našem narodu, živimo u suživotu i u slozi u AP Vojvodini. Ne moram da govorim koliko je Republika Mađarska za sada naša prava i možda jedina, u smislu trgovine i ekonomskih odnosa, kapija sa EU i od strateškog je značaja za Republiku Srbiju.
Ono što sigurno možemo govoriti je da je izrada ovog sporazuma predugo trajala. Postojale su velike prepreke sa naše strane i administrativne i birokratske prirode, kadrovske prirode. Ponovo imamo problem sa najuspešnijim ministarstvom u Vladi Republike Srbije, po rečima premijera Dačića je to MUP. Dakle, MUP nije u stanju ni do dan danas da obezbedi punu operativnost i kadrovsku popunjenost dve najvažnije policijske uprave. U ovom smislu su to policijske uprave u Kikindi, Subotici. To su pravi pokazatelji nedovoljne efikasnosti MUP i to je ono što bi trebala Vlada u najkraćem roku da ispravi.
Želim da kažem još jednu stvar. Ovaj sporazum dolazi u Narodnu skupštinu u secni ako hoćete u najpozitivnijem smislu posete predsednika Republike Budimpešti, gde je predsednik Republike potvrdio bliskost dve države i dva naroda i gde je dao jasne naznake da će se taj odnos i dalje razvijati u pozitivnom pravcu. Ono što je jedino nebitno zasmetalo u celoj ovoj priči su dve stvari – prvo, predsednik Nikolić je rekao u Budimpešti kada je pokrenuto pitanje … Jeste tema zbog toga što se odnosi na odnose sa Republikom Mađarskom, a ovo je sporazum sa Republikom Mađarskom i u tom smislu moram da objasnim da ovde ne pričamo samo o graničnim kućicama i prelazima, već pričamo čemu oni služe, a oni služe za najbolje odnose sa susedima.
Dakle, moram da kažem da je predsednik Nikolić spravom istakao da AP Vojvodina mora da ima svoja Ustavom zagarantovana prava, u Budimpešti je to rekao. To se odnosi verovatno i na onih 7% u budžetu. Prema tome, smatram da bi bilo dobro da ova vlada posluša reč predsednika Nikolića…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, to nije tema.)
Druga tema je onoga što je rečeno u Budimpešti je da idemo u pravcu istorijskog pomirenja sa mađarskim narodom. Ovaj sporazum jeste deo u nekom najširem smislu ostvarivanja najboljih mogućih odnosa sa Republikom Mađarskom. Ali, s obzirom da je u Budimpešti od strane šefa države rečeno da idemo u pravcu istorijskog pomirenja onda mislim da je zgodno i korisno da se objasni nama sa kim se to mirimo, na kojim mestima ćemo se miriti, naročito nas u Bačkoj to zanima. Kada se susretnu dva čoveka koji su poznati revizionisti u svojim zemljama, gospodin Orban u Mađarskoj i gospodin Nikolić u Srbiji, nas zanima do koje mere i dokle će se ići sa revizijom istorije, da li će se srpski predsednik pokloniti i onima koji su ubijali jevrejsko, srpsko i romsko stanovništvo u Bačkoj, da li će isti spomenik biti, kako je rečeno, posvećen i prvim žrtvama od 1944. godine do 1945. godine, a gde će biti posvete onima koji su stradali u "Novosadskoj raciji" i da li je moguće da niko nije izvestio kabinet predsednika da smo formirali istorijske komisije koje treba da utvrde tačno ime i prezime onih koji su počinili zločine i onih koji su žrtve, pošto zna i gospodin koji dobacuje da nažalost u Vojvodini postoje slučajevi…
(Predsedavajuća: Gospodine Stefanoviću, molim vas da se vratite na temu.)
… da na tablama ljudi koji su žrtve stoje imena i onih koji su počinili zločine. Dakle, to moramo izbeći i to je ono sa čime se ne trebamo miriti. Treba da se mirimo sa nevinim žrtvama, njima da se poklonimo, a ne onima koji su počinili zločin.
Bojim se da dva državna vrha na tu stvar ne gledaju na isti način. To je ono što mene zabrinjava kao narodnog poslanika i građanina Srbije koji živi u Vojvodini. Vrlo dobro znate o čemu pričam.
Ovaj sporazum je svakako važan, ako hoćete, deo mozaika izgradnje najboljih mogućih odnosa sa Republikom Mađarskom, ali ne zaboravimo da smo mi zemlja u tranziciji i na putu ka EU i da je Mađarska naš jako važan sused, ali da su u Republici Mađarskoj na vlasti ljudi koji na vrlo drugačiji način gledaju na našu skorašnju istoriju. Prema tome, vodite računa da pre nego što krenemo sa istorijskim pomirenjima, završen citat, da se utvrdi sa kim se mirimo i na koji način, a čini mi se da mi iz DS znamo puno o tim stvarima i možemo o tome potpuno jasno da govorimo bez obzira na ove nervozne i neumesne komentare. Hvala.

Smatram da amandman ne treba prihvatiti u ovom obliku. U svakom slučaju, neophodno je neke stvari pojasniti u cilju odbrane duha ovog predloga, koji je vrlo pozitivno motivisan, kao što smo ranije rekli.
Dakle, ovde se vrlo tendenciozno smišljeno iznose viđenja koja su u suprotnosti i sa materijalnim pravom, ako hoćete, i sa logikom i zdravim razumom. Ako se neki propis odnosi na integrisano upravljanje granicama, on se odnosi na integrisano upravljanje granicama. Mi prema KiM nemamo granicu, niti ćemo je imati. Razumem da pojedini poslanici i partije imaju takvo viđenje, ali to je vaše viđenje i ne možete ovde stavljati stvari kao da su gotove i da se podrazumevaju u nekom smislu. Ne podrazumevaju se.
Na šta konkretno mislim? Državna granica je jasno definisana međunarodnim propisima i našim propisima. Ona ima vrlo jasne odlike državne granice. Integrisano upravljanje granicama postoji. Integrisano upravljanje granicama će imati Republika Srbija, u budućnosti, prema našim susedima. Kosovo nije naš sused. Granica znači da imate državnu zastavu, državni grb i državni granični kamen. Ni jedan od ova tri elementa neće postojati u sistemu integrisanog, zajedničkog upravljanja administrativnim prelazom.
Džaba pričati, džaba ponavljati. Jednostavno neki ljudi ne žele da to čuju. Zašto? Zato što grade svoju političku platformu na neistini. Razumem i neka se nadležni organi, pre svega Ustavni sud, bave time. Nemamo ništa protiv toga. Slažem se da je neophodno voditi pregovore sa jasnom platformom koja je došla u parlament ili, ako ništa drugo, došla na Vladu Srbije. Ni jedan od tih uslova, nažalost, nije ispunjen. U tom smislu se slažem.
Međutim, mislim da je jako pogrešno ovakve stvari stavljati u istu ravan, zamenom teza, iznošenjem netačnih podataka kao datih, vaših ličnih viđenja koja su, nažalost, vrlo uska. Nemojte se predstavljati kao ustavobranitelji. Ustav je zajednički donet. To dobro znate. Govorite ljudima i partijama koje su glasale za taj Ustav i zajednički ga pravili, kao što ne treba da govorite o mnogim drugim stvarima iz prošlosti kao vašim zaslugama. Jednostavno, Ustav je zajednički. Najviši pravni akt jedne zemlje koji je zajednički donet. Mislim da je samo jedna stranka bila protiv toga Ustava u ovom parlamentu.
Prema tome, nemojte sada, mi smo uneli preambulu, a vi ste uneli član 4. Kako ćemo to izmeriti? Mislim da je nekorektno zloupotrebljavati ovo zasedanje sa jednom potpuno desetom temom. Da ne govorim da se narušava Poslovnik, ali nisam hteo po tom osnovu da se javljam. Istine radi, nemojte da otvaramo raspravu oko takvih stvari. Uostalom, vi ste poznati legalisti, sačekajmo da nadležni organi daju svoj sud o tome. Zna se ko je nadležan organ u ovoj situaciji. Apsolutno je neprimereno razgovarati o migracijama i pričati o integrisanom upravljanju granicom prema KiM. Koliko je to granica, toliko ste vi gospodo evropejci. Hvala.

Po osnovu replike.

Dakle, istine radi, a ne radi političkog prepucavanja ovde u Skupštini, potpuno mi je razumljivo i ne želim da ulazim u političke stavove DSS. Vaši stavovi su poznati javnosti, oni su više puta izneti na raznim mestima, potpuno su legitimni i ne vidim zašto se na ovoj sednici mora o tome razgovarati na ovaj način bez argumenata. Šta je prava namera i šta se krije iza nečega? Taj čvorovićevski argument ovu zemlju vuče u ponor.
Znači, moram da kažem ako je tema integrisano upravljanje granicama, a nije, slažem se da taj sistem, kao što sam rekao, a dobro ste me slušali, postoji i između Crne Gore i Albanije, a postojaće i između Srbije i Hrvatske, postojaće između Srbije i Rumunije, postojaće između Srbije i Bugarske. To je najnormalnija stvar kojom se štedi vreme, sredstva i sve ostalo.
Ali, nađite vi meni jedan integrisani granični prelaz koji nema tri elementa koja sam vam nabrojao. Zašto to uvek izbegavate da kažete? Nađite mi jedan od tih integrisanih da nema zastavu, grb i granični kamen. Nađite mi jedan od njih koji nema onu tzv. ničiju zemlju između. Da li postoje elementi na osnovu kojih nešto možete nazvati granica ili ne? Naravno da postoje. Šta se krije iza toga, šta su namere? To je nažalost taj vokabular koji je vrlo prepoznatljiv i nikome ništa dobro neće doneti.
Postoje jasno napisane stvari i one se tumače, činjenice su jasne. Uredbe i zaključci Vlade su jasni. Ova vlada je otišla korak dalje od nas zato što smo mi ne priznajući nezavisnost Kosova veliku stvar. Sedam sporazuma smo napravili. Ova vlada ide dalje zato što ova vlada zna da je to jedini put kojim se može ići da bi se problemi rešili, a da se Kosovo ne prizna kao nezavisna država.
Možete da se ne slažete sa tim, ali to je činjenica. Pokažite nam rezultate vaše vladavine. Pokažite nam rezultate vaše odbrane Kosova i Metohije. Pokažite nam zbog čega mora Ivica Dačić da pregovara o telekomu i energetici sada zato što niste dali da se te firme registruju kod UNMIK-a, koji toliko volite. To je rezultat vaše politike.

Dakle, mislim da pitanje migranata, pitanje kretanja stanovništva mogu da se efikasno sprovode kroz jasnu strategiju, kroz stvari koje su predstavljene donekle u ovom predlogu zakona i one ni na koji način ne zavise od toga da li će državna politika i državne odluke vezane za Kosovo i Metohiju imati uticaja na ovu problematiku. Samim tim što je i državna politika zasnovana i ono što radi sadašnja Vlada i što je radila prethodna, na jasnoj kontroli ljudi koji prolaze, roba koje prolaze, dakle uvodi se kontrola bez prejudiciranja statusnih pitanja. Ako neko ne želi kontrolu i po pitanju migranata i po pitanju ekonomske razmene, ako hoćete i nelegalne trgovine, to već govori o onima koji su protiv toga, ali onda to tako treba reći. Migracija može da se kontroliše samo tako što postoji punkt na kojem vi možete utvrditi nečiji identitet. Neka mi neko kaže kako to može drugačije da se uradi.
U svakom slučaju, mislim da je ovo iskorak i mislim da treba stvari popraviti, ali u svakom slučaju ova zemlja ne može biti inkonpaktibilna sa evropskim kontinentom ako se i sama ne izbori sa problemima koje nešto što je savremeni trend, a to je vrlo dinamično kretanje stanovništva. Mislim da ovo ministarstvo ipak čini značajne napore u tom pravcu. Zahvaljujem se.