Hvala gospodine predsedavajući.

Član 17. je u delu koji govori o odgovornosti za rad službenika, tako da član 17. u Predlogu zakona kaže: „Službenik je odgovoran za zakonitost, stručnost i delotvornost svog rada“. Mi smo svojim amandmanom predvideli da se doda novi stav 2. koji glasi: „Niko ne sme vršiti uticaj na službenika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima.“

Mi smo predložili ovu dopunu. Time smo izvršili usaglašavanje sa Zakonom o državnim službenicima, tako što se u stvari dodaje eksplicitna zabrana vršenja uticaja na službenika da postupa protivno, odnosno da postupa protiv svojih dužnosti.

U vašem obrazloženju se kaže da se pozivate na član 30. Predloga zakona koji kaže da službenik je dužan da u okviru poslova svog radnog mesta postupa u skladu sa Zakonom o pravilima struke i kodeksom ponašanja, kao i da preduzima sve mere i radnje koje omogućavaju pravnim i fizičkim licima da ostvaruju svoja prava i drugim propisima garantovana prava i interese.

Mi u stvari ovde ne govorimo o službeniku u smislu njegovog rada, nego u stvari mislimo da treba dodatno zaštiti njega kao službeno lice.

Hvala.
Član 32. govori o premeštaju i kaže: „Službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovoga zakona trajno ili privremeno premešten“.
Mi smo priložili amandman na ovaj član, jer smatramo da se premeštaj službenika može sprovesti samo uz saglasnost službenika, osim u slučaju kada je izričito zakonom predviđeno drugačije. Ukoliko bi se prihvatilo rešenje ovog Predloga zakona prema kome je službenik dužan da prihvati premeštaj, a odredbe koje regulišu premeštaj nisu dovoljno precizne, mislimo da bi to otvorilo mogućnost zloupotreba.
Vi odbijate naš amandman i kažete da se radi o izuzetnim situacijama kada se zbog potrebe rada službenik premešta na drugo radno mesto, pa nije potrebna njegova saglasnost. Premeštaj službenika predstavlja deo ovlašćenja rukovodioca za organizovanje procesa rada. Takođe, premeštaj podrazumeva premeštaj na odgovarajuće radno mesto, te iz tog razloga nije potrebna saglasnost službenika. Mi se, naravno, ne slažemo sa time i mislimo da treba da prihvatite naš amandman.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 41. govori o saglasnosti za dodatni rad, gde smo mi svojim amandmanom predložili brisanje stava 3. i 4. koji regulišu izuzetak od pravila da nije potrebna saglasnost poslodavca za dodatni rad, kada je u pitanju naučno istraživački rad, objavljivanje autorskih dela i rad u kulturno-umetničkim, humanitarnim, sportskim i sličnim udruženjima.
Predlog zakona predviđa da poslodavac može da zabrani ovakav vid dodatnog rada ukoliko onemogućava ili otežava rad službenika, odnosno šteti ugledu poslodavca, odnosno stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnost rada službenika.
Imamo primedbu na to da nisu određeni kriterijumi na osnovu kojih se može odrediti da je takav rad otežan, šteti ugledu poslodavca ili stvara mogućnost sukoba interesa ili utiče na nepristrasnog rada. Pored toga, za ovakvu vrstu delatnosti ni prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije nije potrebna saglasnost agencije kada su u pitanju funkcioneri, pase onda mi pitamo – zašto bi onda poslodavac mogao da uskrati ovakvu vrstu dodatnog rada.
U vašem obrazloženju su ključne reči da se ovo ne misli generalno, nego da se misli o pojedinačnim slučajevima. Međutim, naša sugestija se odnosi na to da nisu bliže određeni kriterijumi na osnovu kojih će se nekome zabraniti dodatni rad. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 56. govori o postavljenju vršioca dužnosti i službenika na položaju u autonomnoj pokrajini, postavljenju načelnika uprave i službenika na položaju.
Mi smatramo da treba brisati ovaj član jer mislimo da je potrebno da se precizno urede pravila o rokovima za imenovanje i postavljanje službenika na položaju.
Tako da, mislim ovaj član po nama ne treba da postoji. Hvala.

Hvala.
Izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre par meseci je poražavajući. Usvajanje seta medijskih zakona u avgustu 2014. godine, nažalost, jedini je uspeh ove vlade u oblasti medija koji priznaje Evropska komisija.
O sprovođenju reformskih medijskih zakona ne stara se gotovo niko, a ponajmanje nadležno ministarstvo i ministar Tasovac. Nema napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima. Obaveza da se do avgusta meseca 2015. godine u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, još nije zaživela.
Ukoliko se ne zna ko je krajnji vlasnik medija, obesmišljava se napor u pravcu sprovođenja medijskih reformi. Dakle, nismo se makli od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija? Svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja. Tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na one koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranje više medija. Praksa je, nažalost, pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, predviđa da se u registar medija moraju pisati svi vlasnici direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu. Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od Ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam da podržite ovaj predlog da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu građana Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Obzirom da se niko nije osvrnuo na izveštaj Odbora za kulturu, a tiče se kandidata za članove REM, ja kao član Odbora za kulturu imam obavezu da dopunski obavestim Skupštinu o toku događaja i o razgovorima koji su vođeni sa kandidatima za ovo telo.
Naime, za kandidate predložene od strane nadležnog odbora Skupštine AP Vojvodine i crkava i verskih zajednica organizovan je razgovor sa članovima Odbora. Posle njihovog obraćanja, poslanici su se dotakli aktuelnih tema vezanih za rad REM, a tiču se rijaliti programa, predstojećih izbora i regulative u čijim okvirima radi Savet REM.
Kandidati su pokazali visok nivo razumevanja problematike, iskazana su i uveravanja od pojedinih kandidata da postojeća zakonska regulativa daje ipak više mogućnosti za aktivnije i oštrije reagovanje REM od dosadašnjeg.
Od gospode Barovića i Isakova se čula inicijativa da treba krenuti sa sređivanjem stanja u našim elektornskim medijima, da je ovo prilika da se promeni način rada REM-a, i da se treba primenjivati već postojeći zakon. Naravno, sve te njihove reči ohrabruju. Nažalost, i pored impresivnih biografija i priloženih SV-ja, dobrih ideja i entuzijazma većine kandidata, dogodila se, verovatno nehotice, ali možda i ne, omaška koja osobu koja je to izrekla, diskvalifikuje kao kandidata za člana Saveta REM-a, nezavisnog tela koga bira ova Skupština.
Podsetiću narodne poslanike da član Saveta REM-a ne može biti, između ostalog, lice koje obavlja funkciju u političkoj stranci. Svi kandidati dali su pisane izjave da ovaj uslov ispunjavaju, i ja pretpostavljam da je to tako.
Nema formalnog članstva u nekoj stranci, ali ima govora sa jasnim političkim opredeljenjima, ima iskazanog, neskrivenog zadovoljstva što je vreme onih bivših prošlo, misli se na bivšu vlast, jer kako reče kandidatkinja u predizbornoj kampanji tada nije bilo pristojnih uslova za vođenje kampanje ni za koga, osim za jednu političku stranku.
Uz neskriveno zadovoljstvo što je situacija sada promenjena, ista kandidatkinja za člana Saveta REM-a kaže da je za sada međustranački način komunikacije veoma civilizovan, i da je to pre svega, zahvaljujući aktivnosti premijera koji govori, citiram – na takav način da edukuje ljude kako treba da izgleda pristojna komunikacija.
Da li je u pitanju prevelika želja gospođe Aleksandre Janković da uđe u Savet REM-a podilazeći zadovoljnim članovima Odbora za kulturu iz dela skupštinske većine - ne znam, ali znam da je ovakvo izlaganje kandidata za člana REM-a ispred verskih zajednica neprimereno, ne garantuje nepristrasnost koju je neophodno da poseduje kandidat za članove Saveta REM-a.
Kandidati za članove REM-a ne zastupaju stavove ili interese organa ili organizacija koje su ih predlagale, već svoju dužnost obavljaju po sopstvenom znanju i savesti u skladu sa ovim zakonom.
Kandidati za članove REM-a, moraju da pokažu da mogu odoleti raznim pritiscima kojih će, nesumnjivo, biti. Treba da pokažu svoju nezavisnost koja se obezbeđuje izborom upravo ovde u Skupštini Srbije.
Drugo, ne slažem se sa stavom kandidatkinje za člana REM-a, Aleksandrom Janković koja tvrdi da je sada međustranačka komunikacija veoma civilizovana, kako reče zahvaljujući premijeru koji govori na takav način da edukuje ljude kako treba da izgleda pristojna komunikacija.
Pitam se prati li ova kandidatkinja za člana Saveta REM-a elektronske medije? Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Nažalost, ovo je jedini amandman koji je Vlada prihvatila od 149 amandmana podnetih na predlog ovog zakona.
Ovaj amandman se odnosi na član 12. koji govori o platnim razredima i u stavu 4. govori o sredstvima namenjenim za napredovanje zaposlenih na istom radnom mestu.
Mi smo videli da je Vlada napravila propust, obzirom da je Predlogom zakona već određeno da autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave može određivati drugačiju osnovicu, logično je da se predvidi, da svojom odlukom u budžetu predvidi sredstva koja će se izdvajati za napredovanje.
Tako da smo dopunili stav 4. time što smo dodali, brisali tačku na kraju ove rečenice i sada ona glasi, znači, stav 4. glasi: „Deo sredstava od ukupno utvrđenog iznosa sredstava za plate, namenjen za napredovanje zaposlenih na istom radnom mestu, određuje se Zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave“. Hvala.

Hvala.
Članom 2. se definišu delatnosti od opšteg interesa i prvim stavom ovog člana pobrojane su te delatnosti od opšteg interesa i naša poslanička grupa nema primedbe na ovaj stav.
Međutim, u drugom stavu kaže se – delatnost u smislu stava 1. ovog člana jesu i komunalne delatnosti, kao i druge delatnosti određene zakonom kao delatnosti od opšteg interesa. Naše je mišljenje i naš amandman glasi da se ovaj drugi deo rečenice briše i da stav 2. glasi – delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i komunalne delatnosti.
Zašto smo mi stavili primedbu na ovaj stav 2. člana 2? Mislimo da je formulacija neprecizna, mislimo da daje mogućnost različitog tumačenja. Pitam vas, gospodine ministre, koje su to druge delatnosti koje se mogu svrstati u delatnost od opšteg interesa? Želela bih da mi razjasnite na koje delatnosti ste konkretno mislili, a ovde nisu navedene. Morate biti nedvosmisleni kod definisanja delatnosti od opšteg interesa, obzirom da se vršenje ovih delatnosti može poveriti društvu kapitala čiji vlasnik nije država i privatniku.
Naše obrazloženje za usvajanje amandmana je razložno i argumentovano, te mi se čini da je vaše obrazloženje tipsko, obzirom da je slično onom koje ste dali na amandman kolega iz DS na isti član, odnosno svaki amandman koji se odbija ide uz argumentaciju da je Predlog zakona precizno definisao ovu odredbu zakona.
Želela bih od vas da čujem koje su to delatnosti od opšteg značaja a nisu ovde navedene, a na koje ste mislili kada ste uveli ovu formulaciju? Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pa, član 19. govori o posebnim uslovima koje bi trebalo da ispunjava nezavisni član Nadzornog odbora. Ja bih se samo nadovezala na ono što je govorio moj kolega Marinković, a ima veze sa članom 18. Ako ste malopre bolje pogledali naše amandmane na član 18. i član 19. videćete da smo mi neke uslove koje ste vi dali u članu 19. ubacili u član 18, a ovde smo dodali da, odnosno mi smo promenili tekst člana 19. i gde kažemo - da nezavisni član nadzornog odbora treba da ispunjava i uslov da nije javni funkcioner u smislu odredbi zakona koje reguliše sukob interesa.
Mislimo da je ovo vrlo bitno i mislimo da član Nadzornog odbora ne treba da bude javni funkcioner koji ima bilo kakve prepreke u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naravno, dobili smo tipski odgovor na odbijanje ovog amandmana, gde bih ja ponovo pročitala ono što se non-stop pominje, a to je, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman. Takođe je predložena odredba bi narušila celovitost uređenja predmetne materije utvrđene predlogom zakona, gde bih ja zaista želela da vi nama neukima objasnite gospodine ministre, kako bi ova odredba narušila celovitost uređenja predmetne materije utvrđene ovim predlogom zakona, obzirom da smo mi uklopili sve uslove i u članu 18. i u član 19. Zahvaljujem.

Ja bih samo dodala ovo što je kolega Živković rekao. Znači, i mi smo tog stava da ovaj član treba brisati, imamo konkretne razloge i mi smo ih naveli u svom obrazloženju. Mislimo da i predsednik i članovi nadzornog odbora ne bi trebalo da imaju naknadu za rad u nadzornim odborima, a još manje da tu visinu naknade određuje Vlada svojim aktom.
Znači, ako je država rekla da štedi i ako sve vreme upozorava na tešku ekonomsku situaciju, mi smo smatrali da bi brisanjem ovog člana doprineli, ako ništa drugo, bar tome da javna preduzeća ne troše novac na nadzorne odbore, na njihove članove i predsednike.
Još čudnije je obrazloženje koje sam takođe dobila i ne bih čitala, tipsko je za gotovo sve amandmane, samo bih pročitala ovaj drugi deo koji kaže – predloženo brisanje narušilo bi celovitost uređenja predmeta materije. Molim vas, nemojte na ovakve amandmane gde mi navodimo konkretne razloge zbog kojih predlažemo brisanje članova, jer ovde je u pitanju štednja, zbog toga što je teška ekonomska situacija, i nemojte da nam dajete ovakva obrazloženja, a ja bih vas pitala na koji način bi se narušilo celovitost uređenja predmeta materije. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, iz ovog govora mog prethodnika mogu samo da zaključim, a moram da pitam i ministra, da li je Vlada odustala od mera štednje i to je moje prvo pitanje.
Drugo pitanje, a odnosi se na ovaj član zakona, kako se može isplaćivati naknada za rad u nadzornim odborima, ako toga nema u zakonu? Ja bih zaista volela da mi to objasni gospodin ministar. Kako se može isplaćivati naknada predsedniku i članovima nadzornog odbora, ako toga nema u zakonu?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Član 79. se nalazi u prelaznim i završnim odredbama i njime se određuju rokovi za usaglašavanje akata sa ovim zakonom. Mi smo predvideli u stavu 1. koji kaže – osnivači javnih preduzeća i društva kapitala, iz člana 3. stav 2. tačka 1. i 2. ovoga zakona, uskladiće osnivačka akta sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci. Mi smo tu predložili skraćenje roka na tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i u stavu 2. – javna preduzeća kao i društva kapitala, iz člana 3. stav 2. tačka 1. i 2. ovoga zakona, dužna su da svoja opšta akta usaglase sa ovim zakonom i osnivačkim aktom u roku od 90 dana.

Mi smo takođe ovde skratili rok na 30 dana, jer smatramo da je bitno da ovaj zakon što pre zaživi i da je period od šest i od 90 predug za usaglašavanje akata sa ovim zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine ministre, ovaj član govori o uslovima odlaganja plaćanja dugovanog poreza. Vi u stavu 4. kažete da postoji mogućnost da se odobri odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ali najduže do 60 meseci.

Mi smo predložili da tih 60 meseci ostane kao krajnji cilj, kao krajnji rok. Međutim, pokušali smo da svrstamo dužnike tako da naš izmenjeni stav glasi – odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate i to za mikropravno lice do 60 meseci, za malo pravno lice do 48 meseci, za srednje pravno lice do 36 meseci i za veliko pravno lice do 24 meseca.

Amandmanom se predlaže mogućnost odlaganja plaćanja dugovnog poreza na rate, polazeći od klasifikacije pravnih lica prema Zakonu o računovodstvu, a suštinski od ekonomske moći i faktičkog stanja u ekonomskom i pravnom ambijentu koji ima različite i uzroke i efekte po poslovanje različitih oblika pravnih lica.

Prilikom određivanja perioda za plaćanje rata pošli smo od kriterijuma za klasifikaciju pravnih lica prosečan broj zaposlenih, poslovni prihodi, kao i prosečne vrednosti poslovne imovine, različitih kategorija pravnih lica. Rešenje koje je dato u Predlogu zakona pogoduje na prvom mestu velikim pravnim licima, gde smo amandmanom predložili funkcionalno, efikasno i pravičnije rešenje, te vas molim da mi objasnite zašto mislite da su svi u istoj situaciji, da svima treba podjednako dati rok od 60 meseci i ne praviti razliku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Koristiću vreme ovlašćenog poslaničke grupe.
Već danima se događaju neverovatne stvari koje su konačno kulminirale vašim neverovatnim brzim čitanjem amandmana. Još se Odbor nije završio, a vi ste krenuli sa sednicom. Prosto je neverovatno …

Ja pričam kao ovlašćeni … (Isključen mikrofon.)