Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neshvatljiva lakoća sa kojom odbijate zakone koje ne predlaže opozicija, ne predlaže DS, nego predlaže život u ovoj zemlji. Prosto je frapantan taj, na kraju drzak način na koji ignorišete život u Srbiji.
Devetog aprila desila se velika tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca. Ubijeno je 13 ljudi iz oružja za koje je vlasnik imao legalno izdatu dozvolu. Kao DS, mi smo odmah 10. aprila predali Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji, sa zahtevom da svaki čovek koji želi da ima oružje u Srbiji mora pre toga da obavi lekarski pregled, nabavi lekarsko uverenje da je on sposoban za posedavanje i rukovanje oružjem. Takođe smo tražili da ljudi koji već imaju oružje u roku od godinu dana obave takav pregled, kako nam se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Ne vidim nijedan razlog da neko ne glasa za ovaj preventivni zakon. Ovo je zakon koji može sprečiti neku novu tragediju u nekoj novoj Velikoj Ivanči. Apelujem na vašu savest da prihvatite ovaj zakon, apelujem na vas u belim odelima da me pažljivo slušate i da razmislite o valjanosti razloga zbog kojih predlažemo ovakve zakone. Ne radimo to zbog toga što Skupština u redovnom zasedanju mesec dana nije mogla da zaseda jer Vlada nije bila sposobna da napiše zakone.
Ovo, podvlačim, nije zakon koji je pisala DS ili grupa poslanika. Ovo je zakon koji je napisao život. Njegovu nužnost iziskuje ono što se desilo u Velikoj Ivanči. Zato apelujem na vladajuću većinu, da sutradan ne nosimo teško breme neodgovornosti na svojim plećima, da zaista razmislite i da prihvatite da na dnevni red stavimo ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neshvatljiva lakoća sa kojom odbijate zakone koje ne predlaže opozicija, ne predlaže DS, nego predlaže život u ovoj zemlji. Prosto je frapantan taj, na kraju drzak način na koji ignorišete život u Srbiji.
Devetog aprila desila se velika tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca. Ubijeno je 13 ljudi iz oružja za koje je vlasnik imao legalno izdatu dozvolu. Kao DS, mi smo odmah 10. aprila predali Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji, sa zahtevom da svaki čovek koji želi da ima oružje u Srbiji mora pre toga da obavi lekarski pregled, nabavi lekarsko uverenje da je on sposoban za posedavanje i rukovanje oružjem. Takođe smo tražili da ljudi koji već imaju oružje u roku od godinu dana obave takav pregled, kako nam se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Ne vidim nijedan razlog da neko ne glasa za ovaj preventivni zakon. Ovo je zakon koji može sprečiti neku novu tragediju u nekoj novoj Velikoj Ivanči. Apelujem na vašu savest da prihvatite ovaj zakon, apelujem na vas u belim odelima da me pažljivo slušate i da razmislite o valjanosti razloga zbog kojih predlažemo ovakve zakone. Ne radimo to zbog toga što Skupština u redovnom zasedanju mesec dana nije mogla da zaseda jer Vlada nije bila sposobna da napiše zakone.
Ovo, podvlačim, nije zakon koji je pisala DS ili grupa poslanika. Ovo je zakon koji je napisao život. Njegovu nužnost iziskuje ono što se desilo u Velikoj Ivanči. Zato apelujem na vladajuću većinu, da sutradan ne nosimo teško breme neodgovornosti na svojim plećima, da zaista razmislite i da prihvatite da na dnevni red stavimo ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neshvatljiva lakoća sa kojom odbijate zakone koje ne predlaže opozicija, ne predlaže DS, nego predlaže život u ovoj zemlji. Prosto je frapantan taj, na kraju drzak način na koji ignorišete život u Srbiji.
Devetog aprila desila se velika tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca. Ubijeno je 13 ljudi iz oružja za koje je vlasnik imao legalno izdatu dozvolu. Kao DS, mi smo odmah 10. aprila predali Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji, sa zahtevom da svaki čovek koji želi da ima oružje u Srbiji mora pre toga da obavi lekarski pregled, nabavi lekarsko uverenje da je on sposoban za posedavanje i rukovanje oružjem. Takođe smo tražili da ljudi koji već imaju oružje u roku od godinu dana obave takav pregled, kako nam se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Ne vidim nijedan razlog da neko ne glasa za ovaj preventivni zakon. Ovo je zakon koji može sprečiti neku novu tragediju u nekoj novoj Velikoj Ivanči. Apelujem na vašu savest da prihvatite ovaj zakon, apelujem na vas u belim odelima da me pažljivo slušate i da razmislite o valjanosti razloga zbog kojih predlažemo ovakve zakone. Ne radimo to zbog toga što Skupština u redovnom zasedanju mesec dana nije mogla da zaseda jer Vlada nije bila sposobna da napiše zakone.
Ovo, podvlačim, nije zakon koji je pisala DS ili grupa poslanika. Ovo je zakon koji je napisao život. Njegovu nužnost iziskuje ono što se desilo u Velikoj Ivanči. Zato apelujem na vladajuću većinu, da sutradan ne nosimo teško breme neodgovornosti na svojim plećima, da zaista razmislite i da prihvatite da na dnevni red stavimo ovaj zakon. Hvala.

Gospodine predsedavajući, molim vas da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Svako će ovde govoriti samo ono što mu Poslovnik omogućava i svako će se ponašati u skladu sa ovim Poslovnikom bez obzira da li je reč o narodnom poslaniku, ministru, predsedniku Skupštine, ili predsedniku Republike. Mislim da bi u ovom visokom domu trebalo da očuvamo dostojanstvo ovog doma i da predstavljamo građane i njihovu izbornu volju na način na koju su je oni izrazili.
Mi ovde nismo došli da trpimo prozivke. Mi ovde nismo došli da trpimo uvrede. Mi smo ovde došli da sučelimo argumente i činjenice. Mi smo narodni poslanici i nas su građani birali. Mi smo ti koji kontrolišemo Vladu. Nikada se još nije desilo u ovom parlamentu da Vlada pokušava da kontroliše narodne poslanike i da ih ućutkuje. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, molim vas da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Svako će ovde govoriti samo ono što mu Poslovnik omogućava i svako će se ponašati u skladu sa ovim Poslovnikom bez obzira da li je reč o narodnom poslaniku, ministru, predsedniku Skupštine, ili predsedniku Republike. Mislim da bi u ovom visokom domu trebalo da očuvamo dostojanstvo ovog doma i da predstavljamo građane i njihovu izbornu volju na način na koju su je oni izrazili.
Mi ovde nismo došli da trpimo prozivke. Mi ovde nismo došli da trpimo uvrede. Mi smo ovde došli da sučelimo argumente i činjenice. Mi smo narodni poslanici i nas su građani birali. Mi smo ti koji kontrolišemo Vladu. Nikada se još nije desilo u ovom parlamentu da Vlada pokušava da kontroliše narodne poslanike i da ih ućutkuje. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, molim vas da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Svako će ovde govoriti samo ono što mu Poslovnik omogućava i svako će se ponašati u skladu sa ovim Poslovnikom bez obzira da li je reč o narodnom poslaniku, ministru, predsedniku Skupštine, ili predsedniku Republike. Mislim da bi u ovom visokom domu trebalo da očuvamo dostojanstvo ovog doma i da predstavljamo građane i njihovu izbornu volju na način na koju su je oni izrazili.
Mi ovde nismo došli da trpimo prozivke. Mi ovde nismo došli da trpimo uvrede. Mi smo ovde došli da sučelimo argumente i činjenice. Mi smo narodni poslanici i nas su građani birali. Mi smo ti koji kontrolišemo Vladu. Nikada se još nije desilo u ovom parlamentu da Vlada pokušava da kontroliše narodne poslanike i da ih ućutkuje. Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 155. stav 4. koji kaže da Narodnoj skupštini nadležni odbor i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu, u roku ne kraćem od pet dana pre početka sednice Narodne skupštine na kojoj se predlog zakona razmatra.
Mi danas imamo zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Nažalost, mišljenje ovog odbora nismo dobili.
Voleo bih da imam bilo koga iz SNS da pitam gde je taj odgovor, ali, kao što vidite, kada bi kamera pokazala, ovde sedi samo jedan poslanik SNS, tako da mislim da ovakav neki odnos prema parlamentu, ovakvo degradiranje parlamenta, nije skoro viđeno.
Razumem da je bilo naporno glasanje. Razumem da su ljudi možda i gladni, da su jedva izbrojali kvorum, da su možda otišli do blagajne, jer nije bilo dnevnica za njih, ali da mi ipak odredimo pauzu u radu i da sačekamo pitanja Vladi, jer u ovakvoj atmosferi raspravljati o ovako važnom zakonu stvarno je neprimereno i na najbolji način oslikava odnos SNS prema ovom parlamentu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika član 104, koja se tiče dostojanstva Narodne skupštine, a pre svega se tiče…

Član 107.
U okviru poslaničkog pitanja nije primereno vređati dostojanstvo ni Narodne skupštine, a pogotovo ne iznositi neistinite činjenice i podatke o predsedniku DS i prvom demokratski izabranom premijeru dr Zoranu Đinđiću. To više govori o ljudima koji kamenje bacaju na mrtvog čoveka koji ne može da se brani, nego o DS.
Legitimno je pravo svakog narodnog poslanika da nađe način na koji će postaviti poslaničko pitanje i da li će to poslaničko pitanje biti ogledalo njegove ličnosti, mi u to ne ulazimo. Ali, kao članovi DS, nikada nećemo gurnuti glavu u pesak pred onima koji gmižući po prašini grabe najveći kamen da bi ga bacili u lice mrtvog čoveka. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, stalno slušamo kako se Vlada zaklinje u efikasnost rada, brzinu promena, a sa druge strane svedočimo kako Srbija napredno nazaduje. Stoga smatram da je veoma važno da sve propisane rokove, ako zaista želimo efikasnu Srbiju, ako zaista želimo brz napredak našeg društva, to ne treba pokazivati na stranačkim skupovima. To bi valjalo pokazati kroz primere, kroz zakonodavnu aktivnost, kroz svakodnevni život i kroz način na koji se vrši vlast. Stoga smatram da je apsolutno racionalno, isplativo i svrsishodno podržati amandman naših koleginica iz DSS. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, molim za tišinu i pet minu ta vaše pažnje, jer se obraćam u ime onih koji pažnju i zaslužuju.
Obraćam se u ime hlebotvoraca, seljaka, onih kojima su plugovi izorali dlanove, a brige čela. Obraćam se kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo i na jednom prostom primeru pokazaću vam koliki su pogubni efekti GMO hrane po srpsku poljoprivredu i našu prerađivačku industriju.
Pre par godina, srpsko tržište preplavio je falsifikat sira iz jedne susedne države koji se na pijacama prodavao kao feta sa imenom te države. Reč je o proizvodu koji se ne dobija od mleka. U tehnološkom procesu za dobijanje tog proizvoda koristi se palmino ulje, sojino mleko, emulgator. Najveći procenat tog proizvoda napravljen je od vode i vrlo malo ima mleka u prahu. Reč je, evo, o ovoj feti. To je feta sir, pod znakom navoda „sir“, jer je dobijen od proizvoda biljnog porekla nepoznatih sirovina.
U poslednje vreme, te sirovine se nesmetano uvoze u Srbiju, a ovakav sir, pod znakom navoda „sir“ preplavio je zelene pijace u Srbiji gde se nekontrolisano prodaje bez ikakve naznake, bez ikakvog natpisa da je reč o proizvodu biljnog porekla.
U Srbiji se proizvodi izuzetno kvalitetan feta sir. Proizvode ga srpske mlekare, to je ovaj ovde sir, ni malo se ovako na prvi pogled ne razlikuje od falsifikata sira, ali šta hoću da vam kažem? Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo. Za proizvodnju feta sira, ovog pravog feta sira, potrebno je pet i po do šest litara mleka.
Molim da moje izlaganje niko ne shvati kao širenje panike, kao degradaciju proizvođača i jednog i drugog proizvoda, ali se naši potrošači dovode u zabludu jer im se ovaj sir prodaje kao sir, a istovremeno, nigde ne piše da je reč o proizvodu biljnog porekla.
U Srbiji se dnevno preradi između 200 hiljada do 600 hiljada litara mleka za proizvodnju feta sira. Imamo ozbiljne, ugledne proizvođače koji su se mukom izborili da dobiju tarifni broj za izvoz svog sira na tržište Rusije.
Jedna krava u proseku tokom laktacije daje 10 litara mleka dnevno, znači, ako se ne otkupi danas 400 hiljada litara mleka, 40 hiljada krava, muznih krava, će biti poslato na klanje, 40 hiljada krava da bi se pretvorilo u krave muzare treba 40 hiljada hektara zemlje obraditi. To je 40 hiljada radnih mesta u Srbiji ovoga trenutka, koji su ugroženi zbog GMO hrane. Četrdeset hiljada hektara zemlje zahteva 80 litara goriva po jednom hektaru da bi se, podvlačim, to zemljište obradilo, da bi se taj proizvod doneo na tržište.
Mi imamo činjenicu da se naši proizvođači dovode u zabludu. Mi nemamo adekvatan zakon koji bi ovo regulisao, niti imamo mogućnost da proizvođači u Srbiji znaju da na pijacama pretežno kupuju feta sir biljnog porekla.
Šta ja želim da vam kažem? Taj sir se prodaje po ceni od 180 dinara. Ne ulazim u to, pošto se proizvodi u malim zanatskim radnjama, a najčešće proizvodnja i promet tog sira se obavlja kroz tzv. sivo ili čak i crno tržište, bez plaćanja bilo kakvih dažbina Republici Srbiji.
Ne ulazim u to kakav je kvalitet tih sirovina biljnog porekla. Možda je reč o GMO sirovinama, možda ne. U susednoj državi je neosporno utvrđeno da je reč o GMO sirovinama, palminom ulju i pre svega sojino mleko od GMO soje.
Apelujem na sve vas, pošto je profesor Stojković, zajedno sa još nekim poslanicima, uradio Predlog zakona o GMO, da svi zajedno potpišete taj zakon, da ga svi zajedno kao poslanici predamo u skupštinsku proceduru, dao njemu raspravljamo, da svi zajedno…
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam, uradimo zakon o zaštiti potrošača koji će sprečiti ovakvu zloupotrebu i zahtevam i podvlačim, zahtevam prijem kog ministra poljoprivrede, svog kolege Glamočića, sa kojim sam zajedno studirao na Poljoprivrednom fakultetu, u narednih sedam dana, kako bih ga zajedno sa proizvođačem feta sira, upoznao sa ogromnim problemom koji ovoga trenutka postoji zbog ovoga o čemu sam pričao.
Vodite računa. Jedno je Feta sir životinjskog porekla, a drugo je sir, pod znakom navoda, biljnog porekla. Nema velike razlike, sem u ceni i šteti i pogubnosti ovoga trenutka po naše stočarstvo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, drago mi je da vas vidim na tom mestu i ne vidim potrebu da mediji spekulišu da li treba tu da sedite ili ne. Tu treba da sedite i to mi je posebno drago. Kada vi kažete tema, rekao sam nemojte da štrajkujete glađu ako vam se priviđa restoran „Tema“ svakoga trenutka.
Dakle, ne znam kakav je trust mozgova pisao zakon, ali ako hoćemo efikasnu upravu, razumem da u žaru petogodišnjice i proslave, što 30 dana, što niste ako hoćete efikasnu upravu, skratili rok na sedam dana. Možda bi to Vlada prihvatila. Znate, ako krenete u raspravu po amandmanu koji je prihvaćen sa teorijom kao u crtanom filmu, kada se sukobljavaju Duško Dugouško i onaj džin od boksera, pa mu on kaže ovde mi je dozvoljeno to, to i onda sve to uradi, e da znate da ja to neću da uradim, ja ću da radim nešto drugo. To onda degradira ovaj parlament i vas kao podnosioca amandmana.
Nemojte vi mnogo da se osvrćete na nas i na naše pravničko znanje ili neznanje. Videli smo vaše pravničko znanje. Hoćete li sada da vam citiram koliko ste zakona doneli, pa ih onda u roku od 15 meseci promenili? Hvala.

Želim da se zahvalim skupštinskom Odboru i članovima skupštinskog Odbora, pošto je ovaj moj amandman u izmenjenoj formi prihvaćen od strane skupštinskog Odbora i dat kao amandman skupštinskog Odbora. Nadležno za ovaj zakon o kome raspravljamo.
Želim javnost da upoznam o čemu se radi u tom amandmanu. Kao što vam je poznato nekoliko regiona Republike Srbije zahvatile su velike katastrofe i elementarne nepogode. Grad Kraljevo je 3. novembra 2010. godine pogodio katastrofalan zemljotres, Ušće pogodio požar, Trgovište pogodile poplave, nekoliko sela širom Republike Srbije pogodila su klizišta.
Tu imamo situaciju da je neko ko je napravio kuću bez dozvole, onako kako je morao i mogao, krenuo u postupak legalizacije, a onda je podneo sve papire i neophodnu dokumentaciju u skladu sa prethodnim zakonima. Nažalost, zemljotres mu ošteti taj objekat koji je krenuo da rekonstruiše i radi. Čovek želi da mu objekat ne propada i da zaustavi dalje propadanje, taj objekat mora da pretpokrije, dozida, omalteriše, zameni stolariju, šta god treba da uradi, ali ne može da dobije građevinsku dozvolu i mora da se obrati nadležnim inspekcijskim službama. Neki ljudi nemaju novca da to urade u trenutku kada zasedaju krizni štabovi u opštinama. Zatim prođe neko vreme, posle godinu, dve, reši da to ipak privede nameni i sada ovog trenutka nailazi na nerazumevanje inspekcijskih službi, pišu mu se prijave što radi na objektu bez dozvole dalje radove, a samo u svrhu zaštite od propadanja.
Sličan amandman je podneo i Odbor za prostorno planiranje u izmenjenoj formi, tako da je jednoglasno podržan od strane svih narodnih poslanika na tom odboru, pa se nadam da će taj amandman postati sastavni deo zakona i da će ova pravna praznina biti na neki način nadoknađena.
U protivnom možda se desi, poznajući šta sve može kreativnost našeg naroda, da neko nekom namerno ošteti objekat koji je u postupku legalizacije i da mu ne dozvoljava da ga rekonstruiše.
Zahvaljujem se svima koji su taj amandman prihvatili i ljudima iz ministarstva i ministru, ali i članovima odbora koji su za njega glasali. Hvala.

Niste primetili, hteo sam reč pre ovoga. U tom slučaju povlačim svoj amandman da se o njemu više ne bi raspravljalo i glasalo.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, volim te slikovite primere iz prakse. Prosto uživam kada na petogodišnjicu prosvetljenja imamo tako jake primere iz prakse. Ništa drugo neću da odgovorim, nego da o nečijoj selektivnosti govorim isključivo na bazi primera.
Vi znate, gospodine Iliću, bili smo tada u opoziciji i vi i ja, kada su krenule kolone izbeglica ka Srbiji i zbog čije i koje politike. To je bilo 1991, 1992, 1993. i 1995. godine egzodus, a da ne govorim o 1999. godini. Godine 1999, evo jednog primera, baš kako se sadašnja vlastodržačka koalicija, nad kojom kandidat za gradonačelnika Beograda iz naprednjačke koalicije roni suze, ponašala prema vodozahvatima. Vi znate gde je vodozahvat tamo negde kod Novog Pazara. Tu je krenuo neki narod sa Kosova ka Srbiji i baš tu na vodozahvatu napravljen je jedan prostor bodljikavom žicom ograđen, prostor od 200 sa 100 metara i tu su kao u kavez uterivani ljudi, Srbi koji su krenuli sa Kosova i Metohije, da slučajno ne dođu do Beograda, da ne dođu do „Enjub centra“ i do ovih koji imaju stan od po dva ara, nego su tu bili prinuđeni na vodozahvatu, u žici da provedu tri nedelje.
Pazite sada paradoksa, da budu bez vode i hrane, bez da ih iko obiđe. Tu su ljudi bili smešteni, baš na vodozahvatu. Tu su imali i toalet i poljske toalete, mada to i nije ličilo na poljske toalete, šatore. Ko god je probao da izađe napolje specijalna jedinica policije ga je mlatila. Naravno, ta ruina i dan danas stoji na vodozahvatu u Novom Pazaru. Trebalo bi da stoji spomenik politike zarđale kašike koja se pretvorila u zarđalu bodljikavu žicu. Razrušili, da ne stoji taj spomenik rugla kako se ona politička stranka koja se od pre pet godina ne zove tako kako se zove, nego slavi rođendan pošto se drugačije zove, odnosila prema tim ljudima.
Legitimno pravo je svakoga da promeni naziv političke stranke, političku opciju i političku ideju. To vam je kao kod nas u Čačku što kažu - kada imate kravu Šarku, pa daje pet litara mleka, pa joj promenite naziv u Belka, neće ona da daje 20 litara mleka, ona i dalje daje pet litara mleka.
Mogu da vam pričam o tom odnosu prema vodozhvatima, ali vidite, juče smo takođe bili svedoci rušenja jedne divlje gradnje. Jedna politička stranka u Vranju se nalazi u prostorijama koje su nelegalno sagrađene i onda se skupilo juče pred prostorijama te stranke 500 ljudi, bušilicom su razvaljivali vrata, ali ne zato što je bespravno izgrađena, nego su se tamo brojale neke pare. Gle čuda, ta se stranka zove Srpska napredna stranka.