Da ste možda dali repliku gospodine predsedniče Narodne skupštine Janku Veselinoviću, ja bih možda i odustao. Ovako ću biti u obavezi da nešto kažem o svom amandmanu, a pogotovo zbog neshvatanja zakonodavne aktivnosti od strane parlamentarne većine koja opstruira rad parlamenta.
Dakle, ja sam podneo ovaj amandman sa namerom da važenje ovog zakona produžim za šest meseci. Da li znate, gospodine Krstiću, zašto sam tražio tih šest meseci? Zato što će za šest meseci u Srbiji biti održani vanredni parlamentarni izbori. Ako ne verujete meni, verujte vašem partijskom glasilu koje kaže – sve je ništa dok Vučić ne bude premijer. Pogledajte vi iz SPS-a, pogledajte dobro, ako stvarno mislite da možete da imate predsednika Vlade kod Vučića sa 20 poslanika, grdno se varate. S obzirom da vreme održavanja tih izbora pada nekako u to vreme, ja mislim da će neka nova vlada doneti neki zakon koji će ovo polje rešiti na jedan pravilan način.
Kada je reč o mom amandmanu, ja ne očekujem podršku od vas, jer vama nije jasno kako poslanik može da preda amandman i kako tri poslanika iz iste poslaničke grupe mogu da predaju tri različita amandmana. Ja ću da vam objasnim. Mi se zovemo Demokratska stranka. Mi nemamo tatu, faraona, cara, kome javno preduzeće „Poštanske marke“ priprema marku s poštanskim likom. Mi imamo predsednika DS. Ali, ja kao član DS jesam plivač, nisam predsednik Vaterpolo saveza, ali kao i Gordana Čomić, i ja se danas udavih u plitkosti.
Čuo sam ovde da je tema grad Beograd i da li su javna preduzeća grada Beograda uradila ovo što treba da urade sa imovinom javnih preduzeća. Razumem vaš kompleks od Beograda, sada kada vas je nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, a pogotovo još većom imovinom, konačno savladala, kad su vam popustile ionako krhke moralne kočnice kada je reč o privilegijama koje proizilaze iz vršenja vlasti na vaš način i kada gledate grad Beograd kao imovinu, moram da vas podsetim da nije sramota izgubiti od Dragana Đilasa izbore za gradonačelnika. To je kao da sam ja trčao protiv Huseina Bolta. Treba Aleksandar Vučić da bude srećan što je trčao sa Draganom Đilasom i što je izgubio, da mu to piše u biografiji. Dva puta – dva puta. Nije to ništa sramota.
Sada, dok spremate kandidate za članove gradskog veća, Raku Radovića, Bidžu, Bulidžu, čujem da je Šojić otkazao, on ipak bira društvo, vidim da se javio i gradonačelnik Beograda i da vas boli kandidatkinja za gradonačelnicu, sama se malo pre javila, i vidim da vas bole javna preduzeća u Beogradu. Moram da vam kažem – nemojte da vas toliko brinu. Nijedno javno preduzeće u Beogradu nije dva puta prodavalo grobna mesta. Tamo se prema toj imovini ljudi odnose domaćinski.
Dragan Đilas je domaćin čovek. Kada nama spočitavate da smo mi iz DS potrošili 12 godina i da smo imovinu proćerdali ni u šta, moram da pitam vas koji ste proćerdali imovinu KiM za samo dve godine vlasti, kad ste obesmislili herojstvo srpskih pukova iz Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog rata, zašto sada rasprodajete imovinu u Vojvodini? Zar vam nije bilo dosta KiM? Treba li vam još? Jel vam bilo nečega malo? Jel dedovinu rasprodajete? Nemojte na takav način da razgovarate sa nama.
Možda za vas znači da nismo uradili ništa time što smo ukinuli vize, vratili Srbiju u svet, vratili joj ugled i dostojanstvo. Naš predsednik se nikada nije cerekao u Jajincima, ni kao predsednik stranke, ni kao predsednik Srbije. A ovaj čovek ovde, Lazar, nije moj i vaš ministar finansija, više je moj nego vaš, ja mu više dobrog želim sa ovakvim amandmanom nego vi, više dobrog želim Srbiji i njemu i javnim preduzećima…
(Predsednik: Samo vas molim da ne govorite da neko manje želi dobro Srbiji, pošto to može da bude uvredljivo.)
… Izvinjavam se ako sam nekoga time uvredio. Ko i kakvo dobro želi Srbiji, upamtili su građani Srbije 1999. i 2000. godine.
Kada govorimo o onome što će ostati iza nas, ja moram da vam kažem nekoliko stvari. Vi očigledno imate problem za svako rešenje koje ima ovaj čovek. I vama za kraj, gospodine Krstiću, ću nešto kazati. Pročitajte memoare Laze Pačua, najboljeg ministra finansija koga je Srbija ikada imala, vašeg imenjaka.
Kada mu je Kralj Petar tražio zajam od 200 hiljada dinara, poslao je svog sekretara i tražio je sekretar platu kraljevu unapred. Znate šta je kazao Laza Paču – ne dam. Bili su zapanjeni, kako ne date? Vidi ovako: prvo, kralj može da umre, moraće Laza da vrati; drugo, kralj može da abdicira, opet će Laza morati da vrati; treće, pašće Vlada, opet će Laza morati da vrati.
Ne dajte, sutradan, da vi budete krivi, da vas optuže da ste neiskusni i da Laza mora da vrati dugove SNS. Molim vas, vodite računa. Ako oni neće da vas brane, ja ću vas braniti. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne Skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 27. koji kaže da predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, a to znači, gospodine predsedniče, da ste vi odgovorni za dostojanstvo Narodne skupštine kako u radno vreme, tako i van radnog vremena.
S obzirom da je prekjuče i juče, smišljenom kampanjom dela poslanika SNS, na najbrutalniji i najbestidniji način do sada povređeno dostojanstvo Narodne skupštine iznošenjem neistinitih informacija u tabloidima i u ovoj sali…

Pošto je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine, zahtevam od vas da na ovoj sednici pribavite snimke kamera koje snimaju salu tokom ove sednice i tokom svih prethodnih sednica kako bismo na najbolji način istinom pokazali da je istina najbolji lek protiv svake klevete.

Sa nekolebljivom verom da vi kao predsednik parlamenta nameravate da izgradite parlament kao instituciju od najvećeg poverenja građana Srbije, sa najdubljim poštovanjem prema građanima Srbije koje predstavljamo, sa jasnom odlučnošću da prostakluku i lažima stanemo na put, zahtevam da obezbedite snimak sa prethodne sednice koji pokrivaju sve bezbednosne kamere kako bismo javnosti mogli da predočimo kakvim se sve sredstvima služe neki narodni poslanici koji imaju rezervnu zemlju, i to jasno kažu, i prema ovoj zemlji se ponašaju kao prćiji, koji trebaju što pre uniziti i poniziti sve njene institucije.

Zahtevam da mi pomognete da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine, da se izborimo protiv onih poslanika koji u sadejstvu sa tabloidima žele samo da ponize instituciju kojom predsedavate, da ponize Republiku Srbiju kako bi tako raslabljeni dalje omogućili rasprodaju teritorija.

Na kraju da završim, razumem fascinaciju prstima da li oni stoje ovako ili drže obarač na snajperu koji je uperen u Zorana Đinđića, Slavka Ćuruviju ili Ivana Stambolića, meni je svejedno,

(Predsednik: nema smisla to što radite gospodine Milivojeviću. Zaista nema smisla. To što radite na najgrublji način, prvo unižava dostojanstvo Narodne skupštine..)

Ja samo zahtevam da obezbedite snimke sa bezbednosnih kamera u ovoj sali.

Zahvaljujem poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Mislim da bi najbolji način bio iz ove situacije da izađemo da primenimo član 112. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji predviđa da vi možete odrediti pauzu u radu ove sednice, da održimo jedan sastanak, odnosno kolegijum šefova poslaničkih grupa i nas narodnih poslanika koji smo zainteresovani za ovu temu, kako bismo utvrdili pravila po kojima ćemo govoriti o ovoj tački dnevnog reda. Ovako ovo gubi svaki smisao, ulazi u jedan besmisao.
Vi uvek dobro predsedavate sednicom Narodne skupštine, nemam primedbi, ali danas imamo jedan vrlo specifičan momenat u radu današnje Narodne skupštine. Možda bi bilo dobro zaista da odredimo pauzu od sat vremena i da se dogovorimo po kojim pravilima, po kojoj temi i o čemu ćemo raspravljati. Imam veoma jasnu nameru, preciznu da govorim o razlozima donošenja ovih izmena. Imam razloge da smatram, s obzirom kako se neki ophode prema poslanicima u ovoj sali, da nećemo svi biti stavljeni u ravnopravan položaj. Zato je možda najbolje da sada odredimo pauzu, da utvrdimo pravila ponašanja koja su vezana za ovaj Poslovnik i da se dogovorimo na koji način ćemo raspravljati o ovoj i te kako važnoj temi koja je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dobrodošli u Narodnu skupštinu po prvi put u svojstvu ministra koji učestvuje u raspravu i diskusiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava na najbolji način oslikava rasulo, haos koji je nastao u Republici Srbiji zbog neefikasnog činjenja jedne neshvatljive pojave koja nije zabeležena u analima srpskog parlamentarizma.
Mi danas svedočimo kako izgleda opstrukcija parlamentarnog rada od strane vladajuće većine. To nijedan parlament do sada nije zabeležio da vladajuća većina, da Vlada Republike Srbije i najjača parlamentarna stranka pokušavaju da opstruiraju parlamentarni rad.
I onda kada postavimo pitanje – zašto radimo u nedelju? Ne postavljamo mi to pitanje, mi možemo da radimo i nedeljom, i subotom, i noću, i na Novu godinu, ali smo mogli da radimo i juče, mogli smo da radimo i prošle nedelje, mogli smo da radimo i u septembru. Nije tačno da nismo imali šta da radimo i oko čega da se sastanemo, mi smo zakone predložili, ali vi niste hteli da ih prihvatite. Mogli ste makar ovu izmenu da donesete, ovog zakona, da ne čekamo minut do 12, pa da onda na vrat-na nos dva puta u roku od tri dana dajemo zakonski predlog pa se onda predomislite pa date drugi zakonski predlog, to je veoma ružna slika koju ste nam poslali.
Međutim, šta očekivati od vladajuće stranke koja je opoziciju provela opstruirajući parlamentarni rad, podnoseći po 3.000 amandmana iako se tog perioda svog života ne rado sećaju. Zašto mi danas raspravljamo o izmenama Zakona o javnoj svojini, dan pre nego što ovaj zakon predviđa neke rokove koji su vrlo konsekventni za javna preduzeća koja nisu bila u stanju da ih sprovedu?
Nama se danas spočitava da je ovaj zakon donela prethodna Vlada sa tendencijom da navodno padne taj zakonski rok u nedelju i da nakon toga nastane smak sveta. Mi smo zakon donosili prema sopstvenoj meri, prema sopstvenoj efikasnosti, trudu i naporima da ovu zemlju upriličimo kao pristojnu zemlju. Nismo očekivali da će posle nas doći trutovi koji nisu u stanju da sprovedu zakon. Šta mogu da vam kažem?
(Zoran Babić, s mesta: Šta je rekao, trutovi?)
Ako niste dobro čuli, drago mi je da ste ponovili, to sam kazao jer Vlada je zaokupljena bitkom za plenom, za raspodelom plena. Vlada koju je obuzela nezajažljiva čežnja za još većom vlašću, sa još većim privilegijama, pa svoju alavost, halapljivost i pohlepu kada je reč o gomilanju funkcija, pokušava da prikrije serviranje priča o odgovornošću, mora da bude odgovorna za rokove koje zakon propisuje, vi to niste uradili. Vi ste se suviše bavili kako ćete rekonstruisati Vladu. Šest meseci ste pravili planove, nakon toga ste utvrdili da ste izabrali nesposobne ministre, pa ste se šest meseci rekonstruisali, pa ćete sada još šest meseci da pravite planove i da odložite rokove za sprovođenje zakona isključivo iz razloga sopstvene nesposobnosti.
Sada, da postavim šest pitanja na kojih bih želeo šest konkretnih odgovora, ne od vas gospodine ministre, vi ste tek danas ovde u parlamentu i nemojte mi zameriti što mnogo neću komunicirati sa vama, jer ja ovde imam one kojima ova pitanja upućujem u ime građana koji su nas delegirali u ovu Skupštinu.
Dakle, prvo, zašto donosite predlog izmena ovog zakona u minut do 12? Zašto vaši poslanici umesto što brukaju parlament iznoseći insinuacije da se ovde poslanici opozicije služe neprimerenim gestovima, nisu seli i pročitali zakon i dali predlog priprema zakona. To je mnogo bolje nego da degradiraju instituciju u kojoj svi zajedno sedimo i kojom smo mukom gradili, a koju ste vi sa velikom vrednošću narušavali tokom vašeg opozicionog rada.
Zašto niste vaše zvezde u usponu upozorili da ne trebaju da menjaju konobare u skupštinskom restoranu, kao što su juče uradili, nego da menjaju zakonske rokove? To je mnogo primerenija skupštinska aktivnost nego što se ovo danas radi. Moram da vas pitam, zašto vi niste shvatili da ovaj rok ističe 6. oktobra u ponedeljak i čekali ste petak da date izmene zakona? Što to niste uradili prošle nedelje? Ni jednu sednicu nismo održali u septembru posle rekonstrukcije Vlade, ni jednu.
Imam dalje da vas pitam nekoliko još važnih pitanja. Treće pitanje, kojim ste se razlozima rukovodili kada ste donosili izmene ovog zakona? Kako nam je kazao ministar, čuli smo jutros u obrazloženju, razlozi za izmenu ovih rokova su bili to što pojedini direktori javnih preduzeća dve godine nisu bili u stanju da pokažu elementarnu zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje.
Znate, građani Srbije, kada vi dve godine ne pokažete zainteresovanost da ispoštujete neku zakonsku normu i za nešto što vam pripada, država u svom ophođenju prema vama se ponaša kao da vas to ne interesuje pa vam to pravo oduzme.
Ako javna preduzeća i ti v.d. direktori javnih preduzeća koji su izabrani mimo partijskih konkursa i partijskih knjižica nisu pokazali zainteresovanost za imovinu koja im je poverena na upravljanje, red je da im se ta imovina oduzme i što je mnogo važnije da se protiv njih podnese krivična prijava zato što se na jedan neodgovoran način ponašaju prema imovini građana Republike Srbije koja je njima baš poverena.
Šta će političke stranke koje ovih dana užurbano špartaju Srbijom i ocenjuju rad ministara, predsednika opština, gradonačelnika, javnih preduzeća, reći o tim direktorima javnih preduzeća? Da vas pitam, u kojoj to departizovanoj državi političke stranke ocenjuju rad javnih preduzeća, postavljaju direktore tih javnih preduzeća? Samo u partokratiji.
Nemojte slučajno da vam padne napamet da uperite prst u nas iz DS pa da kažete – šta ste vi radili? Čekajte, vi ste došli na priči da ste bolji od nas, pametniji, vredniji, da ćete uraditi departizaciju, da ćete promeniti to, da će ta rogobatna javna preduzeća koja su večiti gubitaši, konsolidovati, staviti na noge, da će ona potrčati maratonsku tržišnu utakmicu.
Pitanje dalje, ko su direktori koji nisu ispunili svoju zakonsku obavezu da utvrde koja je imovina koja im pripada? Dajte nam imena i prezimena. Da li su to ove trošadžije po kafanama što jedu šampinjone i što su guščiju džigericu otkrili u pedesetoj godini života? Molim vas, ja razumem da mnogo gledaju u jelovnik i kubanske cigare i dim od kubanskih cigara zaklanja onaj spisak imovine javnih preduzeća, ali građane Srbije zanima kad neko ima vremena da ode u „Franš“ i napravi račun od 3.000 evra za ručak, valjda ima vremena ujutru kad dođe na posao da pogleda šta mu je sve od imovine povereno u ime građana Republike Srbije da time upravlja. Ne moramo da čekamo minut do 12 da to utvrđujemo i da to ispravljamo.
Imam pitanje i za one dve perjanice JUL što su me juče pozivali da izađem napolje, da me tuku, što sada nisu u klupi – da li će ovaj zakon važiti kada se pređe Vulinova granica.

Oprostite, molim vas.
Imam pitanje za njih dvojicu da li će ovaj zakon važiti kada se pređe Vulinova granica i dođe u Kosovsku Mitrovicu?
Da li znate kako zovu administrativni prelaz? Vulinova granica. Da li ćemo utvrditi imovinu javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, kolika je, u kom je obimu, šta je sa njom, ko njom gazduje, od kada njom gazduje, ko je tu imovinu kome ostavio, kako?
Vi se igrate državom. Neki su mi zamerili da se igram na kompjuteru. Kamo sreće da vi znate da igrate igrice na kompjuteru, umesto što se igrate sa državom. Kompjuter je jeftina igračka. Srbija je skupa igračka i uopšte nije igračka. Plaćena je krvlju naših predaka. Svaki grumen ove zemlje kojim se vi igrate natopljen je krvlju da bi Srbija bila to što jeste, ne da bi se vi igrali njom, već da bi je pazili, da bi uvećavali njenu imovinu, da bi pravilno raspolagali imovinom koja vam je poverena. Ona nije vaša. Ona jednako pripada onim herojima sa Košara koji su izginuli, koliko i vama, koji se sada smejete, jer vama je to smešno.
Moram još nešto da vas pitam. Dok sada preispitujete direktore javnih preduzeća, kada ćete izabrati te direktore javnih preduzeća u skladu sa konkursom? Da mi ne zameri kolega Bojan Đurić, citiraću njegovo pitanje. Što je ovaj rok trajao 24 meseca ili dve godine? On ističe u nedelju, a od izbora prošle Vlade, od navodno konstituisanja nove politike, od navodnog zavođenja reda u javnom sektoru prošlo je više od 14 meseci. Dakle, ljudi koje ste vi tamo imenovali ili ljudi koje vi tamo tolerišete nisu radili ono što je bila njihova zakonska obaveza.
Sada vas pitam ja, da ste sproveli Zakon o javnim preduzećima onako kako u njemu piše, da ste do 30. juna raspisali konkurs, izabrali direktore, oni bi imali dovoljno vremena da sami kažu da ovaj zakon nije dobar, da ne valja. Zašto ste podneli dva zakonska predloga? Prvi zakonski predlog je produžavao rok na dve i po godine, drugi na tri godine. Hoćete li ja da vam kažem kako treba da vam glasi zakon? Danom pada ove Vlade treba početi da se primenjuje ovaj zakon, jer ova Vlada je najgora od dolaska južnih Slovena na Balkan. Ova Vlada nije u stanju da uradi ništa na sprovođenju ovog zakona. Čuo sam u Kruševcu rečenicu vašeg predsednika stranke – biće bolje jednog dana. Pa, da bude bolje dva dana sa vama ne može, samo jednog dana može biti bolje.
Znate, Srbija sa ovakvom vladom napredno nazaduje koracima od sedam milja. To napredno nazadovanje je i rezultat nebrige Vlade prema imovini, doživljavanje politike kao privilegije, a ne kao odgovornosti, borbom za te privilegije, odnosom prema javnim preduzećima kao Alajbegovoj slami i, nažalost, to je vaše ogledalo. Ovaj zakon i ova današnja rasprava je pre svega ogledalo SNS i njihovog odnosa prema imovini Republike Srbije. Taj odnos staje u samo dve reči – bruka i sramota. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikog od vas ne mrzim. Naprotiv, volim prof. Atlagića. Drag mi je kao čovek. Volim i vas, gospodine Babiću. Drag mi je svaki čovek koji diše gočki vazduh, doduše sad izgleda mnogo manje dišete gočki vazduh, a više hlorisanu vodu u bazenima, ali i dalje ste mi dragi. Volim vas. Ali, znate, nemojte da koristite teške reči – mržnja. Nemojte da svaku kritiku doživljavate kao mržnju.
Ako očekujete da mi budemo ono što ste vi kada dođe Aleksandar Vučić, pa klimate glavom kad on svaki put nešto kaže, Demokratska stranka nije Efet efendija. To je turski sultan imao Efet efendiju, šta god on kaže, oni klimaju glavom. Nama dozvolite da mislimo tom glavom, a ne da klimamo. Dozvolite nam da vam kažemo sve ono što mislimo i što osećamo.
Nemojte da se pozivate na rejting, da se krijete iza rejtinga. Krijte se iza nečega drugoga, a ne iza rejtinga. Ali, kada god izađete pred građane, ispred vas stavite rezultate rada i onoga što ste uradili. Rejting je varljiva stvar. Znate kakav smo mi rejting imali pred majske izbore, da ne pričam o tome. Da ne pričam o drugim političkim strankama koje su imale odličan rejting. Šta znači rejting? Kad god Aleksandru Vučiću rejting poraste 2%, standard u Srbiji padne 50%. To nije dobro za Srbiju. Možda je dobro za vas, a za ovu zemlju nije dobro.
Stoga ne očekujte od mene da vam klimam glavom, niti da me optužujete da vas mrzim. Čovek sam hrišćanin iz Kruševca, vi ste iz Vrnjačke Banje, barem mi možemo da se volimo i poštujemo. Ne moramo isto da mislimo. Možda vas boli istina koju izgovaram, ali nemojte da doživljavate kao mržnju. To što vam ja kažem, bolje da vam kažem ja, nego građani Srbije na izborima. Hvala.

Ovim bih završio poštovana gospođo predsedavajuća. Uvažio bih apel i koleginice iz PUPS-a, ali i ostalih kolega.
Samo ću vam ovo kazati. To sam vam i malopre kazao u diskusiji, a sada ću ponoviti. Nemojte govoriti – to ste i vi radili, to radite i vi. Vi ste kazali da ste bolji od nas, vredniji, organizovaniji, pametniji, sposobniji i samo pričajte građanima Srbije kako sprovodite u delo to što ste tvrdili. Sada se pokazuje da su to bile predizborne bajke, da je to bila magla koja se raspršila onog trenutka kada ste videli fotelje. Od tog obećanja nema ništa. Birate se po partijskim linijama, po partijskim funkcijama, po partijskim kadrovima. Sami sebe hvalite.
Mi nemamo ništa od toga što Aleksandar Vučić popreko gleda direktora EPS-a na javnim skupovima. Imali bi nešto od toga kada biste doneli odluku da ga smenite, zbog onih 15 miliona evra isplaćenih mimo zakona. Onda bismo znali da uvodite red u državi prvo od sebe, a ne tako što hapsite Ćerana koji je razrešio najveće afere u „Kolubari“.
Dakle, da se vratimo na posao, vaš posao. Vi radite posao, a mi vas kritikujemo na način za koji smatramo da je dobro za Republiku Srbiju i njene građane zbog načina na koji ne radite posao. Dakle smatrate da radite posao, mi smo uvereni da ne radite posao. To uverenje sa nama dele građani Srbije. Videćete ga kada se probudite prve noći posle izbora. Biću prvi koji će vas zvati telefonom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Svaki put kada predstavnici jedne političke stranke pomenu Košare poredeći Košare i kokošare treba da znaju da ismevaju plač udovica, lelek siročića, crne marame majki koje su tamo ostavile svoju decu. Crnina je bila narodna nošnja u Kruševcu u vreme kada ste vladali ovom zemljom, a sada se smejete tom periodu i poredite Košare i kokošare. Stvarno je sramota. To ni od koga nisam očekivao u ovom parlamentu. Očekivao sam da neko spusti glavu i gleda u pod kada se pomenu Košare.
To da li je meni neko smeo da da pušku ili ne, meni je za izdajnike srpstva bila dovoljna motka i to sam 5. oktobra pokazao. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, moram da zamolim vas iz vladajuće većine da mi kažete kome se vi obraćate kada govorite o ovom zakonu? Da li se obraćate milionima građana Srbije koji su izgradili svoje objekte, kuće i stanove u skladu sa zakonom, poštujući zakonsku proceduru i formu i ono što je zakonodavac propisao, ili se obraćate svima onima koji su napravili palate, stanove i dvorce, kršeći zakon, izvrgavajući ruglu one koji taj zakon poštuju? Pri tome, ne mislim na onih desetina hiljada nesrećnih ljudi koji su zbog politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica svoja ognjišta zamenili za zgarišta, dok su se promoteri te politike sa sve zarđalom kašikom useljavali u stanove od po dva ara. Da budem konkretan, mislim na lik i nedela Aleksandra Vučića.
Ako govorimo o tim nesrećnim ljudima koji su doživeli tragičnu sudbinu izbeglica, pa naravno da smo za to da im se reši status i da ćemo uvek imati blagonaklon stav prema ljudima koji su doživeli takvu nesreću zbog takve politike. Ali, ako govorimo o ljudima koji su na ekstremnom bogatstvu rešili da ga ne samo unovče, već naprave velelepna zdanja u vreme koje je svima nama bilo nevreme, a njima vreme, kršeći zakon da naprave palate i dvorove na Dedinju i drugim ekskluzivnim lokacijama, onda moram da vas pitam, ti koji su gradeći nelegalne dvorove podigli spomenike korupciji u ovoj zemlji, a sebe prozvali sposobnim ljudima, moram da vas pitam u kojoj se to zemlji čovek koji prekrši zakon o gradnji, koji na korupciji i kriminalu izgradi nelegalno zdanje, naziva sposobnim čovekom? Samo se kod nas to zove sposoban čovek. Svuda u svetu je to lopov koji je prekršio zakon, ismejao zakon, ismejao sve one građane ove zemlje koji su ga poštujući, s mukom napravili svoje kuće, stanove i objekte.
Naravno, samo se kod nas dešava da nam takvi, iz tih takvih stanova drže predavanja o borbi protiv korupcije, o poštenju, o njihovom nemerljivom doprinosu napretku ove zemlje. Svuda u svetu, makar pognu glavu pa se ne bave politikom.
Naravno, ako vi mislite da ćete ovim zakonom srediti haos koji postoji decenijama u ovoj zemlji, ja moram da vas pitam da li mislite da ćete ovim zakonom to rešiti? Verujem u dobre namere gospodina Ilića i ljudi iz ministarstva, da se to zaista privede. Niko nema lošu nameru kada ovakav zakon donosi. Mi smo taj zakon doneli sa namerom da koliko toliko tu oblast uredimo.
Stanje u urbanizmu, izgled naših gradova, a naročito groblja, najbolje ogledalo i paradigma našeg lutanja u procesu modernizacije. Idite na bilo koje groblje u Srbiji koje je nastalo negde krajem 19. i početkom 20. veka, gradsko groblje. Videćete nered u onim parcelama kada su ljudi sahranjivani kako je ko i gde je stigao, a idite tek na trgove, ako izuzmemo grad Kraljevo, gde su pozvali nekog pametnog čoveka pa je uredio grad Kraljevo i dao neki predlog urbanističkog izgleda.
Naši gadovi su doživeli strahovite eksperimente po oslobođenju od Turaka, po oslobođenju od Austrougara i Nemaca, pa po oslobođenja od Nemaca u Drugom svetskom ratu, da ne govorim o partizanskim eksperimentima. Znate, najtužnije mi je kad čujem da je to naše urbanističko nasleđe posledica turske vladavine Otomanske imperije. Znate, onda naša deca odu na ekskurziju recimo u Istanbul ili Ankaru, da ne govorim kada odu u Antaliju pa se vrate i kažu – ono neuređeno, ono tursko, ono Otomansko nasleđe? Znate, deda mi je davno kazao – sinko, znaš ti kakva bi Turska bila sila da nije provela pet vekova ovde?
Kada je reč o našem posrtanju na putu modernizacije ove zemlje, moram, ne mogu zaista da ne pomenem jednog običnog gradonačelnika grada Beograda, koga ste, čujem dobacivanje „Đilas“ i drago mi je da vam je asocijacija na običnog gradonačelnika grada Beograda - Đilas, ali ja govorim o jednom drugom gradonačelniku, govorim o 1884. godini, o Vladanu Đorđeviću. Taj veliki čovek je 1. avgusta 1884. godine napravio izveštaj o stanju gradskih poslova. Formirao je komisiju sa kojom je obišao evropske metropole i prionuo na rad uređenju Beograda.
Pazite, te godine 1884, nije bilo puno arhitekti u Beogradu, tek se završio srpsko-turski rat, tek smo imali domete Berlinskog kongresa, čovek je pozvao sve umne ljude, dva meseca putovao po najvećim evropskim prestonicama, vratio se, napravio plan kako da uredi grad Beograd i čim je došao u Beograd, prošlo je godinu dana, došao avgust mesec, smenila ga je vladajuća većina u tadašnjoj kraljevini, jer nije bio po meri te vladajuće većine koja je vladala tog trenutka ovom zemljom.
Svaka sličnost i pominjanje je namerna sa današnjim trenutkom, ali kada govorim malo o zakonu, meni je veoma opasno kada obrazlaganje zakona, pogotovo vi iz Srpske napredne stranke, počinjete tvrdnjom da nemamo stručnjake u nekoj oblasti. Odmah se zabrinem da se pokvarila štanc mašina za diplome. Pa valjda imate više, nemate samo jednu, jer čim se pokvari štanc mašina to je bar desetine manje radnih mesta onih ljudi koji rade u tri smene da štancuju.
Tema je zakon o legalizaciji, a u okviru zakona o legalizaciji čuli smo da smo mesec dana pauzirali i čekali ovaj zakon zato što su smenjeni ministri i čim su saznali da su smenjeni otišli su na odmor. Siguran sam da je reč o gospodinu Kneževiću i Aleksandru Vučiću, jer nismo čuli ko su to.
Evo, malo o temi. Znate, nema lagodne i lagane legalizacije. Znate kako je to u Vojvodin izgledalo? Sreski činovnik, dva pandura od kuće do kuće - hoćeš da legalizuješ, hoćeš u zatvor, hoćeš da ti rušimo? Svi su legalizovali.
Nisam za te i takve primere legalizacije. Mnogo je bolje ovako kako se radi u gradovima gde je Demokratska stranka na vlasti, kao u Paraćinu. Imate gradsku upravu gde dođete i na jednom mestu možete da dogovorite sve o legalizaciji i napravite ugovor o plaćanju taksi i dažbina i svega onoga što sleduje državi Srbiji, e sada u međuvremenu se donese neki zakon, pa mi nemamo odgovor kako će taj novi zakon da se odnosi prema onim zahtevima koji su imale takve gradske uprave, ažurne gradske uprave i kako će se to reflektovati na sudbinu tih gradova.
Kada govorimo uopšte o legalizaciji i modernizaciji Srbije, vi iz vladajuće većine mnogo se vrtite u krug. Taj začarani krug polako postaje omča oko vrata, ali ne vašeg, nego Republike Srbije i njenih građana. Ti krugovi se vrlo brzo pretvaraju u omču, koja se svakog dana sve jače steže. Građani taj pritisak ne mogu da izdrže.
Sada, pošto ću o ovim zakonima i amandmanima govoriti kada je rasprava u načelu, pošto smo predali neko vrlo korisnih amandmana i apsolutno sam uveren da će gospodin Ilić saslušati naše razloge, moram za kraj da vam pročitam samo šta je kazano 25 godina posle smene jednog od najboljih gradonačelnika Vladana Đorđevića.
Šta kaže novi gradonačelnik 1909. godine? „Danas zatičem neuređen, nekaldramisan modernom kaldrmom, grad pun blata i prašine, neregulisan, nekanalisan, nesnabdeven vodom. Jednom rečju, oskudan u svemu što treba jednoj metropoli, oskudan u svim obeležjima koje jedan grad svrstavaju u moderan grad“. Bojim se da će se vaša legalizacija koja se zasniva na upodobljavanje gradskih vlasti sa republičkom vlašću i ovakvim citatom završiti na kraju vašeg mandata. Hvala.

Meni je žao što političko pamćenje mnogih mojih kolega počinje od onog trenutka kada su seli u fotelje vlasti.
Zaista mi je drago da postoje mnoga naliv pera koja mogu da pišu o budućnosti, ali nema te gumice koja može da izbriše prošlost, niti našu ulogu u toj prošlosti.
Možda ste vi, koleginice, kao nekadašnji član DS nekada davno, zaboravili šta je radio Aleksandar Vučić ili Tomislav Nikolić, možda ste zaboravili ko su bili promoteri politike Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica i koliko je ljudi platilo glavom tu politiku, a koliko je ljudi došlo u Srbiju kao izbeglice i sada su bili prinuđeni da se ovde skuće na načine na koje su to morali da urade, ali daću vam savet da biste duže trajali u politici.
Znate evropske integracije podrazumevaju da taj vaš egocentrizam, da ste vi najbolji, najlepši, najpametniji malo smanjite i da sebe vidite u kontekstu jedne male, siromašne i nerazvijene zemlje koja je baš takva mala, siromašna i nerazvijena zbog upornog odbijanja politike evropskih integracija i ne samo odbijanja politike evropskih integracija, već i progona promotera te politike, gde se u tom progonu niste libili da neke od nosioca te politike skratite za obeležje koje ih je izdvajalo iz proseka u Srbiji, a oni su za glavu odskakali od tog proseka u Srbiji.
Tako da, kada već danas zastupate neku novu politiku nemojte da se stidite i onoga što ste nekada radili, a to je bilo apriori odbacivanja evropske ideje i sistema vrednosti i besomučan progon ljudi koji su se za taj sistem zalagali. Istovremeno, takva politika rezultirala je haosom u ovoj zemlji koji se između ostalog ogleda i haosom u urbanizmu. Nismo mi iz DS doveli te ljude kao izbeglice svojom politikom. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika - član 107. Neposredno pre nego što je replicirao gospodin Senić iz DS, na grub način narušeno je dostojanstvo DS, denuciranjem ljudi iz DS i vređanjem članova DS, čak pokušajem da se predstavimo kao kriminalci koji stalno odgovaramo. Mene ne čudi da se za reč, kao portparoli nekada tužilaštva, a nekada mafije, javljaju oni kojima je to posao. Znate, mi smo prošli kroz to provlačenje kroz blato i kada je uhapšen gradonačelnik Kraljeva. Ti koji su nas denucirali nikada nisu ustali da kažu ovde izvinite. Te su u srednjem veku mazali katranom i perjem, a mi samo očekujemo izvinjenje, ne očekujemo ništa više od toga.
Ovo nije srednji vek, ovo je 21. vek. Ovo nije kozačka skupština, ovo je ipak parlamernt u kome moramo voditi računa kakve činjenice iznosimo. Nije li vaš šef poslaničke grupe zadužen za neki kodeks ponašanja. Skinite te vaterpolo kapice, koje vam brane da vam narodni glas dođe u uši. Valjda vam zaklanjaju vidike. Pogledajte koliko ste ljudi iz DS optužili pre nego što su pušteni na slobodu.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, nemojte replicirati.)
Evo vraćam se na Poslovnik. Zaista vas molim da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Da li možete da se umirite malo, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da me nadćutite.
Kad bi neki ljudi preko puta mene pričali o onome što znaju, kakva bi divna tišina ovde vladala. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam mislio da će neki ljudi u ovoj sali da prihvate savet svoje koleginice i da slušaju savete pametnijih ljudi. Očigledno, nema baš mnogo discipline u svim poslaničkim grupama. Ali, kad sam kazao da se kod nas za lopova kaže – sposoban čovek, mislio sam na Srbiju. Drago mi je da čujem da neki kažu da Srbija nije njihova zemlja i da imaju rezervnu zemlju i da se tako prema njoj ponašaju, i prošli put, 1999. godine, i sada. Ali, nemojte meni da kažete, nego kažite građanima Srbije koja vam je to rezervna zemlja, ako ovo nije kod vas. Šta je kod vas? Da li se zato ponašate prema Srbiji kao da ste je okupirali 6. maja i da je vaš ratni plen? Nije Srbija vaš ratni plen.
Da vam citiram vašeg predsednika stranke: „Nije Srbija šaka zobi da je pozoba svaka vrana koja ovde sleti“. Ili sadašnjeg predsednika Srbije: „Nije Srbija šaka zobi da je pozobaju svačiji konji“. Vodite računa šta govorite u parlamentu. Ako ovo nije vaša zemlja, ako ovo nije vaš dom, onda kažite građanima Srbije koja je vaša himna, ko je vaš dom i koja je vaša zemlja.
Meni je jasno zašto se ovako ponašate prema Srbiji. Jer, to očigledno nije vaša zemlja. Kod vas tamo odakle ste došli se verovatno drugačije kaže. Ali, kažite to građanima Srbije u izbornoj kampanji. Kažite – mi iz SNS imamo rezervnu zemlju, zato smo pustili NATO pakt 1999. godine na Kosovo; Pećku patrijaršiju nam je deda ostavio, to nam je dedovina pa smo zato Pećku patrijaršiju pretvorili u parking za NATO tenkove.
Gospodine što dobacujete, recite gospodinu Vulinu da uveče kad padne mrak, pa kad legne da spava, nek mu dođe Milutin u san pa kad ga pita – ima li je Bela crkva Samodreža, ima li je Gračanica koju podigoh samom sebi za zadužbinu, pa kad vam dođe Milutin u san, ili kad vam dođe Lazar u san, a vi mu kažite čije ovce pasu na Gazimestanu i kažite mu šta ste bili 1999. godine.
(Predsednik: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Pogledajte sebe u ogledalo i kad date odgovore na ta pitanja, onda sa mnom razgovarajte. Hvala.

Gospodine predsedniče Skupštine, pošto mi se narodni poslanik direktno obratio, kad sam kazao – kod nas, ja sedim u Narodnoj skupštini Republike Srbije i kod mene je „za nas“ – Srbija. Jer, ovde ne živi moj i vaš narod, ovde žive građani Srbije. Niti je to moj narod, niti je to vaš narod. Niti je ovo moja zemlja, niti je to vaša zemlja. Sve je to naša zemlja.
Očigledno je iz vaše izjave da to nije vaša zemlja, a pogotovo iz vašeg ponašanja i očigledno je da vi imate neku drugu, rezervnu zemlju. To je vaše pravo. Niste vi ni prvi ni poslednji koji je imao rezervnu domovinu i rezervnu otadžbinu, a prema Srbiji se ponašao kao da je ovde privremeno. To je vaše legitimno pravo. Ali, pustite nas koji nemamo rezervnu zemlju i kojima je ovo jedina zemlja koju imamo, da probamo da od nje napravimo pristojno mesto za život pristojnih ljudi, gde će ljudi razumeti kad im kažemo – kod nas šta je to, i kod vas šta je to. Pustite nas da vam kažemo da se protiv kriminala ne borite tako što amnestirate kriminalce i podelite im pištolje, pa onda kriminalci pobede šest i po hiljada pripadnika policije a mi dospemo na crne stubove srama EU. Pa nam onda Evropa lupa šamare a nama bride obrazi.
Aplauz koji vam je Evropa udarila pre neki dan nije bio ovakav aplauz, nego je bio aplauz po obrazima, a taj aplauz boli nas, zato što imate rezervnu zemlju i ne znate šta je to kod nas, a šta kod vas. Zato sam vam to kazao. Ali, pošto za vas nije ništa sveto, ništa uzvišeno, kod vas su reči: patriotizam, Kosovo i Metohija, otadžbina, vera, ideologija, ideje – sve je to kod vas na prodaju. I takvi pošteni, slobodno upravljajte ovom zemljom. Ali, te reči dođu do građana Srbije a oni su sudija. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, reklamiram povredu Poslovnika član 104. i 108.
Kada je reč o članu 104, ne ljutim se ja na vas što mi niste dali pravo na repliku, to je vaše diskreciono pravo, ali mislim da ako želite da negujete demokratiju, trebalo bi da vodite računa ko prvi pokrene jednu raspravu i ko želi da mu odgovori, pa bi bilo primereno da pošto je moj kolega prvi pomenuo mene i otvorio krug replika, da dozvolite da ja taj krug replika i završim.
Kada je reč o članu 108, ne tražim izjašnjenje ni po ovom članu, ali ipak ste vi odgovorni za red na sednici. No, dobro, možda je nekim poslanicima više dozvoljeno, a drugima manje. Ja ipak znam da je istina najbolji lek protiv kleveta, tako da je meni što se tiče svega što sam kazao savest mirna. Noću kad spavam ne sanjam ni Lazara, ni Milutina, ni Stefana Dečanskog. Vaše je pravo da, vodeći računa o redu na sednici Skupštine, meni ne date pravo na repliku. Onima kojima je nemirna savest, oni će sami da se jave. Onima kojima nije mirna savest takođe će sami da se jave.