Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, hajde malo da prekinemo ovu atmosferu ranih sedamdesetih kada su skupštinska zasedanja izgledala na čitanje sa mukom pripremljenih referata i sricanje tih referata od strane nalogodavaca i da se vratimo malo realnom životu i nevremenu u kome živimo.
Dakle, ovu smo sednicu Skupštine u četvrtak prekinuli na jedan čudnovat način, toliko je konkluz majstor mahao rukama da se prekine sednica da sam mislio da je on umislio da je na golu vaterpolo reprezentacije ili da se stvarno bira predsednik saveza umetničkog plivanja, kao što reče opravdano odsutni gospodin Cvijan.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 106. Poslovnika Narodne skupštine, molim vas da se govori o temi dnevnog reda.)
Danas smo došli da raspravljamo o Zakonu o zaštiti konkurencije nas je sačekala atmosfera koja više nije ista kao u četvrtak uveče. Nas su sačekale okolnosti koje su dramatično promenjene. Kada danas budemo raspravljali o Zakonu o zaštiti konkurencije naravno da će prva tema biti ovaj skandalozni sporazum i ova odluka da se na hrvatske cigarete poštuje CEFTA sporazum. To je onaj isti CEFTA sporazum zbog čijeg je potpisivanja gorke suze ronili kao radikali, a danas ga primenjujete u trenutku kada je Hrvatska pristupila EU i on će podrazumevati da se u Srbiji hrvatske cigarete i dalje prodaju po akcijskim stopama koje su četiri puta niže od cigareta iz EU.
Sada objasnite građanima Srbije koji sa mukom skupljaju novac da decu operišu u inostranstvu. Objasnite građanima Srbije zbog čega ste se odrekli 300 miliona eura i zbog čega onda propisujete mere Lazara Krstića i Vučićev porez na Štors Kana i Guzen Bauera kada će građani Srbije to morati da nadoknade. Znači, građani Srbije štede da bi Hrvatska imala. To je divan domaćinski odnos SNS prema građanima ove zemlje. Ali, gospodo vi se tako ne ophodite prema sopstvenoj imovini? Pa, bi bilo red kada sledeći put polažete zakletvu za najveću funkciju u državi, tekst te zakletve glasi – zaklinjem se svojom privatnom imovinom da ću raditi u interesu građana Srbije. Tada ću vam možda i verovati jer opet se vraćam na ove dramatične okolnosti koje su se desile.
Šta se u stvari desilo? Danas dolazi predsednik Hrvatske, gospodin Josipović. Meni je veoma drago da Hrvatska unapređuje dobro susedske odnose sa Hrvatskom. Hajde da to radi na način kako to radi gospodin Tadić, a ne na način na koji vi radite. Prošli put je bio predsednik Mađarske. Na vrat na nos smo ovde doneli rezoluciju koja je ispoštovala prava Mađara….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas sad drugi put da govorite o temi dnevnog reda ili pokušajte da prisustvo visokih državnika drugih zemalja u regionu da dovedete u vezu sa tačkom dnevnog reda. Zaista vas to molim.)
Evo, vraćam se na temu dnevnog reda. Tema dnevnog reda je Zakon o zaštiti konkurencije. Kada govorimo o zaštiti konkurencije, ja kao odgovoran čovek i kao poslanik koga su birali ne samo građani Kruševca, nego i Niša i Vranja, moram da razmišljam šta će biti sa duvanskom industrijom Niš i Vranje pošto predsednik Vlade kaže da će voditi računa o tom delu Srbije.
Naravno, veoma sam skeptičan kada je ovaj paket trgovinskih zakona pred nama iako imam veliko poverenje u gospodina Ljajića i kvalitet ovih zakona koje je uradio i smatram da su ljudi iz ministarstva zaista predložili kvalitetne promene. Nažalost, stvarni život demantuje slova zakona. Jer, opet podvlačim, kako ćemo mi da se štitimo od konkurencije i šta će raditi naša Komisija za zaštitu konkurencije kada imamo Vladu Republike Srbije koja jednim potezom pera može da promeni svaku odluku parlamenta i svaku odluku i vladajuće većine i trud nas iz opozicionih stranaka. Šta je to nego diktatura? Šta je to kad se ne poštuju odluke parlamenta? Šta je to kad se na vrat, na nos prihvataju svi zakoni? Šta će biti sutra kada dođe predsednik Albanije? Kakav će on poklon da ponese iz Beograda?
Da se vratim na ovaj Zakon o zaštiti konkurencije. U tom zakonu postoje tri velika problema za nas iz DS koji nam ulivaju veliko nepoverenje. Prvi je, ona slova zakona koja kažu da se akteri u pregovaranju sa Komisijom za zaštitu konkurencije mogu dogovarati i nagodbom dogovarati koliko će platiti kaznu i da li će platiti kaznu.
Tu atmosferu stvaramo u državi u kojoj predsednik republike, prvu odluku o amnestiji, doneo je zbog čoveka koji je pravosnažno osuđen zbog korupcije.
Ovo je visoko koruptivna odluka u ovom zakonu i pokazuje vašu stvarnu borbu protiv korupcije. Ne može Vlada Republike Srbije niti institucije u ovoj zemlji da se bore protiv korupcije na ovakav način, jer ovo je zakonska odrednica koja postoji u zakonima o zaštiti konkurencije, evropskim zakonima.
Ti evropski zakoni poznaju više decenijsko bivstvovanje Komisije za zaštitu konkurencije na političkoj sceni Srbije i Evrope.
Znači tamo su ljudi u uređenom sistemu napravili Komisiju za zaštitu konkurencije, pa je ona više decenija radila, obavljala svoj posao, pa su onda doneli ovakvu odluku da možete da se nagodite sa komisijom. U Srbiji imamo situaciju da predsednik republike amnestira lica pravosnažno osuđena zbog korupcije, podsećam na slučaj dr Inića i vi onda hoćete da nas ubedite da tu neće biti mesta za korupciju i nagodbu. Znate, to deklarativno zalaganje za borbu protiv korupcije se rasprši kao mehur od sapunice kada dobijemo ovakvo slovo zakona. Pročitajte zakon, ako kažete – tema. Znate šta piše u zakonu? Baš ovo što vam pričam. Ako vi ovo ne razumete, kako ćete onda razumeti da Srbiji državi napravili 300 miliona evra štete zbog toga što ste hrvatske cigarete pustili po Sporazumu CEFTA. Vi tek onda to ne razumete.
Mislio sam da vi ovo radite namerno, ali vi ovo radite iz nerazumevanja. Nemam vremena da otvorim partijsko-političku školu, ali šta da vam kažem, kada govorim o Komisiji zaštite konkurencije.
Da li vi znate da se ovog trenutka udružuju najveći hrvatski trgovinski lanac „Agrokor“ i „Merkator“.
Da li znate koliki će njihov udeo biti na tržištu Republike Srbije? Da li ste se možda probudili jutros sa tom mišlju? Briga vas, da kada pređete preko Vulinove granice imate razloga za sreću.
Znate šta, mi iz DS delimo zabrinutost građana Srbije, kolika će šteta biti zbog ovoga, po budžet? Zašto mi štedimo da bi neka druga republika imala? Zar svaki predsednik republike mora sa poklonom da ode iz Beograda, Šeik sa hotelom, Mađar sa rezolucijom, predsednik Hrvatske sa…

Ajmo sada o Zakonu o posedu na promet i zakupu nepokretnosti. Ovaj zakon je pripremljen tokom mandata ministra Slobodana Milosavljevića, dobar zakon, dobro pripremljen, dobro osmišljen, dobro napisan, ali o kakvom prometu nepokretnosti mi pričamo, 2013. godine kada imamo Vladu Republike Srbije koja je uzrokovala da milioni kvadrata poslovnog prostora budu neiskorišćeni, kada je zamrla neimarska industrija, kada nema građevinske industrije, kada nema podizanja ovih kvadrata o kom prometu nepokretnosti mi pričamo, šta pričamo mi danas kada je Srbija po pokazateljima organizacije UN, danas najgore plasirana po obimu stranih investicija u poslednjih 13 godina.
To je vaše ogledalo, ogledalo uspešnosti.
Evo, za gospodina koji ne razume…
(Narodni poslanik Vučeta Tošković, s mesta: Čija je to zasluga?)
…. Evo, ja ću rukamo ovako da pokažem, da li sada razumete?

Ovo je najslabiji obim investicija u poslednjih 13 godina, nikada manje investicija nismo imali u Srbiji, mislim da nema potrebe da stavim naočare dok ovo govorim, dovoljno asocira. Ne znam da li taj pokret hipnotiše ili šta radi, ali ja vam kažem nikada slabiji rezultati nisu bili, jer kada je reč o obimu stranih investicija. Sada vi hoćete da imamo Zakon o posredovanju u prometu nepokretnosti. Kojih nepokretnosti, kom prometu? To je dramatično ozbiljno upozorenje, ovo što vam ja govorim i žao mi je što to ne dopire do svesti onih kojima pokušavam da probudim savest, da su odgovorno za ono što rade u ovoj zemlji.
Šta da vam kažem o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini? To je reč o harmonizaciji direktiva EU. Nemojte da harmonizaciju sa direktivama EU svodite na veliku šargarepu i da naša pregovaračka pozicija bude naš poslednji uslov – pristajemo na sve, samo nam dajte taj pozitivan izveštaj. To nije dobra pregovaračka pozicija. Pregovarajte ovako kako je pregovarao gospodin Đelić.
Radite ono što je radila Vlada Zorana Đinđića, što su radili ljudi u čije ste fotelje sada zaseli, brinite o interesima Republike Srbije kada pregovarate. Meni su dragi naši susedi i nemam ništa protiv Republike Hrvatske, protiv Mađarske. Vodite računa o interesima Republike Srbije kada pregovarate.
To treba da vam bude prioritet, to vam piše u Ustavu, tako vam glasi tekst zakletve koju ste položili, a ja ću se vratiti ponovo na još neke stvari i iz Zakona o zaštiti konkurencije.
Praksa je pokazala da veliki broj komisija pada na sudovima i onda se postavlja pitanje, ko nadoknađuje štetu privrednim subjektima? Postavlja se pitanje zbog čega komisija zarađuje od naplaćenih odluka o koncentraciji i gde deponuje taj novac i koliko tog novca drži u budžetu, a koliko na svom računu i koliko dugo drži na tom računu? Tu smo podneli nekoliko vrlo korisnih amandmana koji će vam pomoći da ovaj zakon unapredite, a ja očekujemo da te amandmane usvojite, jer tiču se budžeta Republike Srbije koji je prazan i koga treba napuniti.
Na kraju vraćamo se na period od pre 2001. godine kada nismo imali Zakon o zaštiti konkurencije, ali smo imali iste ove političke stranke na vlasti.
Te 2001. godine izabran je prvi demokratski predsednik Vlade dr Zoran Đinđić i on je, njegova Vlada, zahvaljujući angažovanju gospodina Đelića i Zorana Đinđića i ako ne verujete meni, pročitajte knjigu Brankice Stanković, ta vlada je donela odluku da hrvatske cigarete više nemaju tretman domaćeg proizvoda u Srbiji.
Tako se štite interesi Republike Srbije.
Ako zaista hoćete da budete poštovani u svetu, nemojte dozvoliti da prvo dobijete veliku šargarepu, a onda ponovo štapom po glavi i da onda mi vadimo kestenje iz vatre koje ste vi gurnuli u vatru i dograbili se mehova da ta vatra bude što veća. Hvala.

Poštovani gospodine Ljajiću, ja apsolutno uvažavam sve razloge koje ste izneli vi i nikako ne mogu da uvažim argumente koje izlaže SNS. Voleo bih da vidim koliki je obim izvoza srpskih cigareta bio na hrvatsko tržište, koliko smo prometa ostvarili u proteklih dve, tri ili četiri godine i povratno, koliki je promet hrvatskih cigareta bio na teritoriji Republike Srbije. To će biti jedini pravi, merodavni pokazatelji valjanosti ovog sporazuma.
Znate, mogu nama neke države da daju ogromne kvote za izvoz letećih tanjira, ali mi leteće tanjire ne proizvodimo, čak ni leteće ćilime na kojima su mnogi poleteli. Gospodine ministre, pošto nam se spočitava da smo u Vrbasu izgubili, ako ćemo da gubimo izbore tako što će da nam kidnapuju članove DS da ih vode u podrum i da se to najavljuje ponovo kao metod dobijanja svih izbora, od Košarkaškog saveza do Atletskog saveza, onda je žalosno vreme u kome živimo i vi i ja.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za sve ministre u Vladi Republike Srbije.
Pre neki dan čuli smo nove mere štednje Vlade Republike Srbije, koje trebaju da ne znam koliko novca obezbede u budžetu Republike Srbije. Juče smo imali priliku da u praksi vidimo kako izgledaju nove mere štednje. Sto automobila Vlade Republike Srbije i javnih preduzeća, sa sve rotacionim svetlima, od kojih bar pet šestina nema pravo na ta rotaciona svetla, uputilo se u Vrbas. Stotinu automobila puta 45 litara goriva, koliko je potrošio prosečan automobil od 4000 kubika do Vrbasa, puta 152 dinara, koliko košta litar goriva, puta osam vikenda, koliko se to već bez prekida radi, iznosi pet i po miliona dinara.
U državi Srbiji, u kojoj nema para za stentove, nema para za citostatike, ima para za kampanju SNS o trošku građana Republike Srbije. Čemu onda onaj igrokaz i skeč prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, koji na istoj sednici kaže – neće vam proći ona putovanja, ovo pod stavkom osam neće proći? „Šta rade ovi pripadnici BIA, zašto idu u Koreju?“ Pa valjda da nađu predavače za akademiju bezbednosti. Ali, zašto idu svi u ovolikom broju u Vrbas, to ne znamo i taj odgovor dobili nismo.
Nažalost, ne samo da je kompletna Vlada o trošku građana Srbije, a za račun SNS, u vidu kaznene ekspedicije, posetila Vrbas, već danas tamo odlazi i predsednik svih građana Republike Srbije, kako voli da kaže, Tomislav Nikolić. Imam pitanje i za njega. Zašto on danas odlazi u Vrbas? Da pojača kampanju SNS, jer ga na ulazu u Vrbas čeka bilbord „Dobrodošli, predsedniče, vaša SNS“. Gde je tu Agencija za borbu protiv korupcije da vidi kako se troše pare poreskih obveznika? Da li su zbog toga mere štednje? Da li je zbog toga politika tupih noževa posle politike zarđale kašike? Moram da vam kažem da građani Srbije i građani Vrbasa to vide, ali zahtevam da to vidi i Agencija za borbu protiv korupcije.
Imam pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – šta će preduzeti ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije i da li će pratiti troškove kampanje lokalnih izbora u Vrbasu? Smatram da je ovo jedno neracionalno arčenje para građana Republike Srbije u trenutku kada se sa mukom Srbija udružuje da skupi novac za naše mlade ljude koji su nastradali u Americi, kada opravdano otac tog mladog čoveka pita – bilo je para za Miladina Kovačevića, a za mog sina nema novca, kada ljudi u Vrbasu čekaju da se ugrade stentovi, čekaju na red da stignu citostatici.
Da li će tim građanima Vrbasa biti bolje kada vide karavan od 100 blindiranih vozila sa rotacionim svetlima u Vrbasu? Da li će tim građanima biti lakše da podnesu zdravstvene tegobe, dok se nalaze na beskrajnim redovima za čekanje, kada vide kolonu od 100 blindiranih automobila koju predvodi Aleksandar Vučić, koji hoće da uštedi? Ako hoćete na takav način da štedite, onda nemojte to da radite u interesu građana Srbije, već kažite da to radite u interesu vaše stranke.
Da ne govorim o onoj vanrednoj konferenciji za novinare u FK „Crvena zvezda“, gde ste u ponoć doveli Dragana Džajića i onda smo videli kako izgleda stabilizacija prilika u „Crvenoj zvezdi“, ali ste i tu „Crvenu zvezdu“ odveli u Vrbas da igra fudbalsku utakmicu. Ovo viđeno nije u istoriji parlamentarizma. Podvlačim još jedanput – nadam se da Agencija za borbu protiv korupcije to vidi. Naravno, očekujem da tu bude i neizostavni Aca Lukas.
Samo ću vas podsetiti, kada je bila kampanja u Zaječaru, nisu mogli policijski presretači da se nazaustavljaju vaših blindiranih džipova koji su jurili preko 200 na sat, sa sve rotacijom na koju nisu imali prava.
Je li lažem? Pa pogledajte izveštaje o zaustavljanju Saše Mirkovića na auto-putu kod Jagodine. Lično sam svojim očima video. Da vam ne pričam koliko je juče blindiranih automobila letelo 200 na sat da bi siglo na vreme na početak kampanje u Vrbas.
Zahtevam odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na pitanje – da li su propraćeni troškovi kampanje i šta radi predsednik Republike i svih građana, Tomislav Nikolić, danas u Vrbasu i o čijem trošku tamo putuje? Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 88. koja kaže da predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine i na osnovu službene evidencije o prisustvu svih narodnih poslanika, konstatuje broj narodnih poslanika.
Istovremeno, u članu 87. se kaže da sednice Narodne skupštine počinju u 10.00 sati. Mi smo ponovo svedoci neshvatljive opstrukcije parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine, nezabeležene u parlamentarnoj praksi. Ne razumem o kakvim vi ekonomskim merama pričate kad niste u stanju da dođete na posao u 10.00 sati? Pri tome, predsedavajući i čitava njegova poslanička grupa su na vreme došli u salu. Čekali su vas iz SNS da se smilujete da date kvorum u 10.20 sati, kako bismo počeli da radimo. Zaista ne razumem dokle ćemo tolerisati ovakvu opstrukciju parlamentarnog rada? Ovo parlament Srbije zapamtio nije.
Molim vas, gospodine Arsenoviću, vi ste jedan vredan, temeljan čovek i molim vas da utičete na parlamentarnu većinu da obezbeđuje kvorum u 10.00 sati. Ima nas ovde koji smo spremni da radimo. Hvala.

Ja sam se javio po amandmanu.

Poštovani gospodine predsedavajući, mislim da je šef poslaničkog kluba Demokratske stranke trebao da dobije reč pre mene, ali pošto ste reč dali meni, ja ću vam nekoliko stvari kazati o ovom amandmanu koji vi tako grubo odbijate.
Dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, ovo slovo zakona po svojoj formi, po svojoj suštini, a pogotovo po načinu na koji se donosi je najbolji dokaz i paradigma da mi zaista ne živimo u zemlji puzajuće diktature. Ovo je dokaz da je Srbija postala zemlja galopirajuće diktature u kojoj su jahači apokalipse ponovo osedlali strah i ponovo zalivaju drvo straha, neguju i održavaju da ponovo buja onako kako je bujalo devedesetih godina.
Šta ne valja u ovom slovu zakona i zašto Demokratska stranka traži da se ovo slovo zakona izbriše? Ne valja to što vi od Demokratske stranke, stranke slobodnomislećih ljudi, očekujete bezpogovornu poslušnost za vaše političke eksperimente i za uvođenje diktature u Srbiji.
Ja sam se usuđivao da kritikujem tiraniju i diktaturu i kada je tiranija ućutkivana prigušivačima. Ja sam se usuđivao da kritikujem tiraniju i diktaturu i kada je drvo straha zalivano krvlju Ivana Stambolića i Slavka Đuruvije i krvlju aktivista Otpora. Pa, ne mislite valjda da ću sada da ćutim kada donosite ovakav zakon, gde formirate akademiju za bezbednost pri BIA? Pretorijansku gardu pravite novih diktatora. To je obeležje diktature, ako niste znali.
Svaki diktator želi sebi da ima svoju pretorijansku gardu i želi za sebe nadimak koji niko nije imao kroz istoriju – Generalisimus Staljin, Kralj Luj Sunce XIV, Maršal Broz, Alek Veličanstveni i ostali, ali moram da vam kažem nekoliko stvari kada je reč o amandmanu.
Amandman Demokratske stranke s neshvatljivom lakoćom odbijate. Ne želite čak ni da raspravljate o njemu. Nama spočitavate da smo diletanti. Lično meni ste u raspravi u načelu kazali da ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo ništa o ovome ne treba da znam. Sigurno znam više od priučene kafe kuvarice iz časopisa „Velika Srbija“, verujte mi. Mnogo više znam.
Moram da vam kažem i još nešto. Znam više i od onih koji odlaze u BIA da popiju kafu i da izvade listinge razgovora ko s kim od narodnih poslanika razgovara. Sigurno znam više o bezbednosti.
Kada smo raspravljali o zakonu u načelu i danas, kazali ste nam da smo diletanti i da ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede ništa ne znam. To mi je rekao mašinski inženjer, koji je rekao da i on ništa ne zna, ali je predao amandman koji je prihvaćen. To dovoljno govori o kvalitetu zakona i o podnosiocu amandmana koji je prihvaćen.
Moram da vam kažem – svaka diktatura počinje atakom na univerzitet. I prošli put ste diktaturu devedesetih godina otpočeli atakom na univerzitet, najsramnijim Zakonom o univerzitetu koji je donet od kad u Srbiji postoji univerzitet. Nakon toga ste doneli još jedan sramotniji Zakon o informisanju. Da li treba da vas podsetim ko je bio kreator tog zakona i ministar informisanja? Aleksandar Vučić.
Danas ponovo atakujete na univerzitet. Šta ste uradili sa jučerašnjim Vučićevim samodoprinosom za Štros Kana i Guzenbauera? Prvo po platama univerzitetskih profesora, to je odlika diktature. Ako niste svesni da Srbiju vodite u diktaturu, poslušajte reči stranih ambasadora na koje se tako dobro pozivate. Kako vam je nalupao aplauz po obrazima Majkl Devenport? Da istrage sprovodite isključivo po tabloidima, a ne u institucijama sistema. Još vam crveni obrazi, nažalost ne od srama, nego od aplauza koji ste dobili.
Na kraju, ako će ova akademija za bezbednost da se svede na princip „cash&cary“, plati i nosi, gde će samo pretorijanska garda Aleka veličanstvenog da studira i usavršava, ako ćemo za 30 godina imati 900 agenata i špijuna, ako će svaki narodni poslanik imati svog Aleksu Žunića, a ovi iz opozicije i po tri, da li je to diktatura ili nije diktatura?
Veoma cenim rad ljudi iz BIA koji su radili na poslovima suzbijanja terorizma i organizovanog kriminala, koji su se trudili da uhapse Stanka Subotića koga ste vratili u zemlju. Da li će on da bude gostujući predavač na univerzitetu? Ima toliko toga da kaže polaznicima. Obavezno da im uvedete muzičko i pesmu od Bajage „Pada Vlada“.
Na kraju, kada nam kažete nešto o univerzitetu i Zakonu o univerzitetu, molim vas da prvo vi stručnjaci, apostoli pravde, vi sveznajući ljudi naučite kako se koristi glagolski oblik reči „treba“. Da ne bude – trebali smo, trebali ste, jer to nekome ko teži da bude avangarda Srbije priliči. Da se ne kaže – zakon je „dono“.
Za kraj, istine radi ovaj politički eksperiment sa uvođenjem akademije za bezbednost nema kontinuitet sa prethodnom vladom. Ovo je politički eksperiment vladajuće stranke SNS.
Tačno je da u Srbiji nema svetih krava. Nikada ih nije ni bilo, ali je problem što Srbiju pretvarate u kravu muzaru na izdisaju ovakvim zakonima. Hvala.

Replika.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, legitimno pravo svakoga je da se prepozna da li je kafe kuvarica u BIA ili negde drugde. Imam visoko mišljenje i o kafe kuvaricama i o konobarima. Kakvo vi mišljenje imate o konobarima pokazali ste pre neki dan kada ste konobara iz Skupštine Srbije poslali iz ove Skupštine, isterali s posla i ostavili bez hleba zato što niste bili zadovoljni kako vas uslužuje. Ne mislim konkretno vi nego vaša poslanička zvezda u usponu. Nemojte govoriti nama kakav je naš odnos prema kafe kuvaricama i konobarima. Pogledate kako se ophodite prema zaposlenima u ovoj Skupštini. To je ogledalo bahatosti i diktature. Tako se diktatura manifestuje kada vam konobari smetaju u Skupštini Srbije.
Kada govorimo o nekim drugim aspektima, nije naša skepsa prema ovoj akademiji od juče zato što mi vas ne volimo ili zato što vas mrzimo. Kad god nemate šta da nam kažete, kažete da nas je obuzela mržnja. Kada smo vam kazali da se mogu kupiti diplome, ali ne i znanje kako se može voditi ova zemlja, rekli ste nam baš to da nas je obuzela mržnja.
Naše iskustvo kako je BIA izgledala za vreme vašeg prošlog mandata je prilično bolno, jer prošli put kada ste vladali ovom zemljom na strahu kada ste osedovali strah, znate li kako je izgledala BIA? Da li ste čuli za jedinicu za specijalne operacije prošli put kada je Tomislav Nikolić bio potpredsednik savezne Vlade, a Aleksandar Vučić ministar informisanja? Imali ste šalter gde vas je čekao činovnik u policijskoj uniformi, gde ste mogli da naručite ubistvo političkih protivnika, nezavisnih novinara poput Slavka Ćuruvije i danas bez i malo stida i srama predsedavate komisijom koja istražuju ubistvo Slavka Ćuruvije.
(Predsedavajući: Vreme.)
Tu dolazi naše nepoverenje prema vama.

Poštovana gospođo predsedavajuća kada skupštinska rasprava o Zakonu o obrazovanju protekne u ovolikoj raspravi o BIA, to je najbolji pokazatelj da se Srbija nalazi u poodmakloj diktaturi.
Za one koji kažu da DS treba da se izvini nekome što se nalazi na zidu BIA. Znate, 17. oktobra svake godine se obeležava dan BIA, jer tog dana Ukazom Kraljevine Srbije je formirano odeljenje za poverljive policijske poslove i ni jedan od tih ljudi čije se ime, časnih i poštenih ljudi nalazi na tom zidu, nije završio Akademiju za bezbednost. Najveći broj njih je postradao u vreme kada se vodila politika „zarđale kašike“, pa očekujem kada govorite o njima da spustite glavu i kada govorite o tim ljudima, da govorite uz dužno poštovanje. Možda biste naše iskustvo u BIA upotpunili, da je prvi potpredsednik Vlade 3. oktobra došao u hram na Vidikovcu da vidi kako izgledaju žrtve BIA iz njegovog vremena, ali nije našao za shodno, nije našao vremena za tako nešto.
Na kraju krajeva, ovako građani Srbije izgleda kada se politika „zarđale kašike“ zameni politikom „tupih noževa“. Kada želite sledeći put da tresete drvo slobode zajedno sa nama, prvo siđite sa tog drveta.

Za one zaboravne koji misle da me vređaju, kada smo došli na vlast, prvo smo morali da zatrpamo grobove, a i da vidimo ko sve leži u tim grobovima, da ih prebrojimo, da ih imenujemo, da ih sahranimo kao ljude, a ne na Fruškoj Gori sa biberom i krečom, kako je sahranjen predsednik Srbije. Onda smo hteli da zatvorimo rovove mržnje, ali ne mora svako podsećanje da predstavlja pretnju, ni svako ćutanje da predstavlja zaborav.
Mi kada podsećamo, ne pretimo, samo govorimo zbog čega vam ne verujemo, jer vas doživljavamo istim, nepromenjenim, sklonim zloupotrebama bezbednosnih službi, što ovim zakonom pokazujete.
Kada kažete „Otpor“, ti ljudi iz „Otpora“, gospodine koji dobacujete, su najveće žrtve bile policijske represije i torture, najveće od toga koga danas zovu „Vulinova granica“, administrativni prelaz, zbog njega.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, mi se nismo grlili i ljubili ni sa kim, da bismo profitirali u vlasti, već smo ruku pomirenja pružili vama, jer da nismo, ne biste sedeli danas tu gde sedite.
Mi smo ruku pomirenja pružili svima kao što Tomislav Nikolić danas želi da izmiruje, ali nismo uzeli gumicu pa izbrisali istorijsko pamćenje, niti sećanje građana na devedesete.
Kada nam govorite o tome kakvu ste državu preuzeli i čak se usuđujete da kažete – genocid. Znate, mi smo preuzeli državu sa hladnjačama na dnu veštačkih akumulacija. Te akumulacija nisu služile da prave struju nego da kriju leševe. Preuzeli smo državu bez struje sa 27 neisplaćenih plata i sve smo to namirili.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo malobrojni narodni poslanici, danas smo imali prilike da ponovo posvedočimo kako izgleda opstrukcija parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine i SNS. Danas nemamo odgovor zašto nema razumevanja da se prihvati predlog DS da se ovaj zakon o visokom obrazovanju raspravlja zajedno sa Zakonom o nostrifikaciji diploma. Lošu poruku šaljete, gospodo iz SNS, čitavom svetu, šta će reći Lazar Krstić svojim kolegama sa Jejla - Vratio sam se u Srbiju, ali stranka koja me je pozvala da se vratim, ne želi da nostrifikuje moju diplomu niti da mi omogući da to radim, jer želim da radim sa srednjom školom. To želi SNS, zato što uporno odbija tvrdoglavo predlog DS da se na dnevni red stavi Zakon o nostrifikaciji diploma.
Mi njega nećemo da pitamo šta je sa njegovom diplomom kao što smo pitali Tomislava Nikolića, jer njemu verujemo da je završio škole koje je prijavio kada se zapošljavao kao ministar finansija Republike Srbije.
To je, nažalost, slika i ogledalo SNS i nju ne može ispraviti čak ni „konkluz majstor“, kandidat za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, koji je sada ušao u salu da nam to malo detaljnije objasni.
Moram nekoliko stvari da pitam, oprostite gospodine ministre, što neću pitati vas, vi ste tu tek 30 dana, a ja smatram da ste jedan čestit čovek koji ima najbolje namere kada je reč o obrazovanju i predmet moje polemike je ova stranka koja vrši opstrukciju parlamentarnog rada, SNS. Prvo da vas pitam - šta će Republici Srbiji akademija za bezbednost? Kakva je to tvorevina? Čija je to genijalna zamisao? Malo pre sam slušao kako ste sa mukom čitali vaše političke referate koje vam je neko drugi napisao i nisam našao ni slovo objašnjenja šta će raditi akademija za bezbednost, koliko će biti, čemu će služiti ti kadrovi u njoj? Dakle, 30 godina će se produkovati neki kadar sa akademije bezbednosti i dobijaćemo inženjere bezbednosti, godišnje 30, a za 10 godina, svaki će narodni poslanik imati svog svetskog špijuna Aleksu Žunića koji će valjda njega pratiti.
Ne razumem šta će 250 inženjera bezbednosti za 10 godina da rade u ovoj zemlji? Da li hoćete možda da snimate drugi deo „Profesionalca“, pa vam trebaju statisti? Da li ćete na fakultet da ih upišete?
Što ne vaskrsne Nušić pa da napiše drugi deo „Sumnjivog lica“. Tu je Duško Kovačević, ima „Profesionalac“ da se radi kao „Sulejman veličanstveni“, koliko ćemo kadrova imati, nego odmah vi tamo na toj akademiji da uvedete muzičko i da ih naučite pesmu od Bajage „Pada Vlada“ i to je jedina korist od te akademije koju možemo imati.
Drugu korist od te akademije ja ne vidim. Znate o čemu je reč, ja ću da vam objasnim, odnosno koja su obeležja diktatorskih sistema i šta svaki diktator radi? Prvo sebi prigrabi nadimak koji niko drugi u istoriji nije imao, a onda stvara pretorijansku gardu.
Ako meni ne verujete, trk u biblioteku, pa pogledajte „Imperator Avgust“, „Kralj sunca“, „Luj 14“, „General Lisimus“, Staljin, „Maršov Broz“, „PPV“, „Aleks Veličanstveni“.

Izvinjavam se gospodine ako me niste razumeli, ja ću ovako da prevedem, u skladu sa zakonom, gospodine ministre, prihvatite amandman DS i obrišite ovu akademiju za bezbednost, zato što mi nemamo nikakvu javnu raspravu o ovome, nemamo nikakva uporedna iskustva. Hajde da čujemo ove genijalce koja služba bezbednosti u svetu ima svoju akademiju?
MOSAD, KGB, Francuzi, Nemci, jer tamo ti kursevi traju dve ili tri nedelje i tamo ljude biraju sa fakulteta. Kada završi najbolji fakultet, oni odaberu najbolje, onda odvedu na specijalističke kurseve, na dalje usavršavanje, napredovanje i to napreduju kroz rad u službi, a ne da školuju svoje špijune. U kojoj zemlji mi živimo?
Prošli put kada ste bili na vlasti, služba DB je izvršila atentat na Ibarskoj magistrali, imali smo plaćeni eskadron smrti, gde vas je čekao činovnik, sada na šalteru sa policijskom uniformom i mogli ste da naručite ubistvo bilo kog političkog protivnika kod čoveka koji nosi policijsku uniformu.
Da vas podsetim na tragičnu sudbinu Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, atentat na Ibarskoj magistrali, ko će biti profesori na toj akademiji, da li kucate na vrata zaboravljenih asova. Neki od tih će biti profesori na akademiji? Ja nemam poverenja ni u vas ni u vašu politiku, ni u takvu akademiju. Takva akademija služi da se u Srbiji uvede diktatura, ali hajde da se vratimo na ovo zbog čega strepi 30 hiljada studenata ovog trenutka u Srbiji.
Na primeru obrazovanja, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, najbolje se sagledavaju razmere tragedije koja je nastala u ovoj zemlji posle ubistva Zorana Đinđića, jer obrazovanje je ogledalo ovog društva.
Obrazovanje je dobilo najveći zamajac posle 5. oktobra 2000. godine i tu je najviše urađeno, tu smo se brzo vratili u svet. Ukinuli smo najsramniji Zakon o univerzitetu koji ste prošli put doneli. Doneli smo normalan Zakon o univerzitetu. Vratili smo Beogradski univerzitet u društvo evropskih univerziteta gde mu je mesto. Ima li boljeg pokazatelja naše tragedije od obrazovanja?
Hoćete da vam pročitam poruku koju mi je poslala jedna građanka. Najbolji komentar Zakona o obrazovanju i o stanju u obrazovanju danas je sledeći – muka je meni Srđane odavno od svega, zar mislite da je meni lako da školujem kćerku na dva fakulteta i na privatnom i na državnom jer ne znam koji će biti važeći kad moja kćerka završi i koji će se više poštovati. To je danas ogledalo obrazovanja u Srbiji.
Naravno, ta era obrazovanja u Srbiji, modernog obrazovanja, počela je sa jednim Obradovićem i sa jednim Obradovićem se završila. Samo taj prvi se zvao Dositej, a ovaj drugi Žarko. Ne bih da govorim o tome, dovoljno smo rekli kad smo tražili njegovu ostavku. Neću govoriti ni o diplomi predsednika Republike koja je tek dodatno degradirala obrazovni sistem ove zemlje. Zašto vam smeta to? Gde ćete bolji primer obrazovanja od diplome jednog čoveka?
Pošto me molite da vam pročitam šta je kazao jedan od osnivača DS kada je reč o obrazovanju – danas je pamet zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje koje se u njoj stiče savršeno beskorisno, ne toliko po svojoj vrsti koliko po svojoj nekoherentnosti i odsustvu celine. Za one koji retko idu u biblioteku, a hoće da budu akademici, Borislav Pekić. Na žalost, ovo je pisano 20. avgusta 1955. godine. Sada pogledajte 60 godina posle gde se nalazi naše obrazovanje.
Nastaviću za one koji retku idu u biblioteku. Mozak jednog maturanta liči na komisionu radnju u kojoj duhovne veličine prošlosti spadaju na prosjački štap, ostavljen na prodaju dragocenosti svog privatnog života. Istoriju ste sveli na brojeve i ona je posvećena sebi samoj, a ne budućnosti. I mnogo toga lepog je kazao Borislav Pekić kada je reč o obrazovanju ali ne samo u ovom eseju ima i „Zlatno doba dijaloga“ koje je napisao i tu ima isto jednu lepu rečenicu koju moram da citiram, zbog Pekića, a ne zbog vas. „Nemati prošlost je ostati bez budućnosti, ali ako tamo ostanemo, ako se tamo zaglibimo, budućnost zbog koje smo se u nju vratili postaće nedostižna, proći će pre nego što shvatimo da je sve sadašnjost, da je sve uvek u istoj ravni gde nerazumevanje onog što je bilo juče jemstvo da ćemo još manje razumeti ono što nas čeka, a najmanje ono što danas radimo.“
Šta da vam kažem danas o obrazovanju. Danas je jedan Balzak lakej koji samo treba da nas odvede do Jakova Ignjatovića. Danas je Njegoš naš umesto da je deo svetske književnosti. Da vam ne govorim o tome da naša deca danas uče brojeve, a ne kako da to što su naučili primene u stvarnom životu.
Naš obrazovni sistem suštinski sadrži mnogo mana, da formalno nije mnogo odmakao daleko, da je imao bljesak i uzlet od 2000. do 2003. godine a onda ponovo doživeo sunovrat.
Šta da vam kažem, evo za one koji me ne razumeju, opet malo Pekić, pošto ne razumete. Jedan grčki petnaestogodišnjak u vreme Sokrata bio je nesravnjeno više muškarac nego jedan tridesetogodišnjak našeg veka.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas, ja vas molim da se vratite na dnevni red.)
Kako obrazovanje mi danas imamo? Mi imamo obrazovanje koje nam pravi eksperte. Šta je o ekspertima, takođe iz našeg obrazovanja neko kazao, jedan veliki čovek, ali mi je zabranjeno da ga citiram, pa ću to uzeti kao svoju misao. Izvinjavam se njemu što pozajmljujem njegovu misao, jer ipak nisam tako veliki intelektualac. Ali, ja danas zaista mislim da naše obrazovanje produkuje eksperte, ali ovaj ekspert, danas označava čoveka koji u svim svojim stvarima izvan svoje struke, apsolutni, neću kazati šta, recimo neznalica, a u struci uzorni amater, proizvodnjom uzornih neznalica koji su lojalni sistemu, i čiji je kreativnost ugrožena, stvara se privid napretka, a kaskanje u mestu postaje dokaz tome. Naše obrazovanje nam daje kadrove koji galopiraju u mestu, ne kaskaju. Srbija s takvim galopira u mestu.
I za kraj, šta da vam kažem, ne smete tvrdoglavo odbijati predloge DS, jer mi želimo da unapredimo obrazovanje. Ne zato što je obrazovanje temelj na kome počiva reforma jednog društva, ne zato što hoćemo da obrazovanje svedemo na čitanje referata na palubi „Titanika“ gde ste za sebe uzeli kabinu prve klase, mi hoćemo da obrazovanje bude zaista generator promena u našem društvu.
Može li biti obrazovanje generator promena u našem društvu ako se ovako odnosite prema Pekiću, a ovako prema obrazovanju i ako vam ovako iritira jedna reč osnivača DS.
I za kraj ovog svog izlaganja, ponovo ću citirati velikog Pekića - ko se ne može uništiti u opoziciji treba ga pustiti da se uništi na vlasti. „Zlatno runo“. Jedini je problem što danas ovi na vlasti uništavajući sebe uništavaju i Srbiju, zato ih ne treba pustiti, danas je meta ista isto je i odstojanje, što bi rekao naš narod, nismo se mnogo pomakli, a „Zlatno runo“ je sve manje, a vi ste uzeli makaze da šišate građane.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 96. koja kaže da narodni poslanici naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navedu u prijavi za reč, prijavljuju za reč. Mislim da je gospodin Rističević bio prijavljen kao 25, onda je valjda otišao da kupi „Orbit“ žvake, pa se vratio u salu kada sam ja govorio, onda je propustio i gospodina Đelića. Nemam nikakav problem da on bude kokuz majstor, to je kandidat za predsednika SANU SNS i treba takva intelektualna gromada da nam održi predavanje.
Povređen je i član 107. koji kaže da je govornik dužan da na sednici Narodne skupštine poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Njegovo je legitimno pravo da pokazuje srednji prst Narodnoj skupštini i građanima Srbije, da ide na Jajince i da se smeje sa predsednikom Srbije žrtvama i streljanima. To je njegovo legitimno pravo. To govori o njemu, a ne o nama.
Nemojmo mi da mu dozvoljavamo da od Narodne skupštine pravi farmu. Ovde ipak nema veterinara, samo stočara.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, doktore Stefanoviću, moram da izrazim žaljenje što sada vi predsedavate sednicu Skupštine, voleo bih da nastavite da polemišemo, ali ko će opoziciji udovoljiti, ko će narodu udovoljiti. Eto gospodin Đurić želi da predsedavate, ja naprotiv imam želju da nastavimo kvalitetnu polemiku, ali, eto tako nam je vreme u kome živimo.
Gospodine Krstiću, što ste nervozni. Gospodine Krstiću, dobrodošli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jedini parlament u galaksiji gde je vladajuća većina predvođena SNS sprovodi opstrukciju parlamentarnog rada. To do sada, ja sam dobro proučio istoriju parlamentarizma u Srbiji, zabeleženo nije. Bilo je primera i pokušaja da opozicija pokušava da opstruira parlamentarni rad, al da to radi vlast, to u analima zabeleženo nije.
Kako se ogleda ta opstrukcija? Evo današnji dan je najbolja slika i prilika tog i takvog ponašanja vlasti. U minut do 12 su se setili da ističe ovaj rok, pa ajde nešto da rade i da podnesu ovakav zakon. Da su zaista imali nameru da rade, ovaj zakon je trebao da dođe na dnevni red u junu, julu, avgustu, septembru, odmah posle rekonstrukcije Vlade. Na žalost, čuli smo odgovor od gospodina Ilića zbog čega se to nije desilo. Čim su čuli da će biti rekonstruisani neki ministri su otišli na more i nisu imali vremena za posao za koji su delegirani. Poslanici vladajuće većine se bave uglavnom degradiranjem parlamenta u očima javnosti i satanizovanjem poslanika opozicije. Naravno, eto nas u nedelju da raspravljamo u minut do 12 da raspravljamo o veoma važnoj tački dnevnog reda.
Uopšte ne sumnjam da će vladajuća većina odbiti sve amandmane koje je predložila opozicija. Ta moja sumnja nije iz razloga što smatram da oni mene ne vole ili mrze. Na protiv, malo pre sam bio na sednici Odbora za finansije, još Odbor nije završen, a mene je na stolu čekao papir na kome se piše da je Odbor odbio sve amandmane iako je još uvek bila sednica Odbora u toku.
To je model ponašanja, nije to dokaz efikasnosti. Da ste vi efikasni, ove izmene zakona bi smo imali, kao što sam kazao u septembru. Da ste vi efikasni, vi biste dozvolili i prihvatili zakon o nostrifikaciji diploma koje je predložila DS, da ne mora gospodin ministar finansija da radi sa srednjom školom, nego bi mu priznali fakultet. Poštujem njegov fakultet, teško je taj fakultet završiti, mnogo teže nego fakultet Tomislava Nikolića, ali moram da vam kažem nekoliko stvari.
Vi ne treba da se bavite gospodine Krstiću onim što nije urađeno. Lako je baviti se onim što nije urađeno. Nije urađeno ništa za proteklih nekoliko meseci koliko je ova vlada na mestu na kom se nalazi.
Meni je žao što su vas poslali ovde da vas žrtvuju za ovaj zakon. Voleo bih da sa vama raspravljam o poreskim zakonima, o poreskim merama i onom što nas čeka i o budućnosti. Vi niste čovek prošlosti, ni po godinama, ni po karijeri koju imate, ni po obrazovanju, ni po znanju. Vi ste zaista čovek budućnosti. Ali, je na nama da odlučimo kako će nas ta budućnosti i vas i nas pamtiti. Da li će ti vi biti i ostati u toj budućnosti upamćeni kao član najgore Vlade od dolaska južnih Slovena na Balkan ili ćete biti i ostati i upamćeni kao neko ko je žrtvovan od strane te iste Vlade. Iskreno bih žalio da se to desi, to odmah da se razumemo.
Očekujem da vi zaista reformišete javni sektor i sektor finansija. Da ostanete upamćeni kao što je upamćen Laza Paču. Jedan Laza pre vas je već bio najbolji ministra finansija u istoriji Srbije. Lazar Paču je živeo od 1855. godine do 1915. godine. Njega se Pašić, predsednik Vlade, a Pašić nije imao prvog potpredsednika Vlade, znate kako plašio. Taj kad zategne, taj je uspeo da Srbija preživi i Prvi balkanski i Drugi balkanski rat i Prvi svetski rat. Kod njega se novac domaćinski trošio. Ovo gde rade javna preduzeća, to je kod njega bila misaona imenica jer javnih preduzeća tada nije ni bilo, a da se neko ovako ponaša u sektoru finansija, pa znate kako je drhtao. Znate kako, Pašić i on su bili najbolji prijatelj, Pašić njega nije oslovljavao sa sine, on je za Pašića bio tata i to tata mata za finansije, ali znate kako ga se plašio Pašić. Kad on uđe u parlament pa kad donese paket poreskih zakona, kralj je morao da pozajmi novac od Laze Pačua i da do dinara vrati.
Kada govorimo o javnim preduzećima i njihovom zaduživanju i njihovom nedomaćinskom ponašanju i trošenju para, najbolji primer kako se ti direktori javnih preduzeća nedomaćinski odnose prema imovini koja im je poverena je upravo činjenica da za 14 meseci, vi to verovatno niste čuli, kako su ti ljudi, direktori javnih preduzeća najavljivani, kao eksperti, vanpartijski kadrovi, ljudi koji razmišljaju kosmičkom brzinom, a oni izgleda samo troše kosmičkom brzinom.
Znate, kad jedna direktor javnog preduzeća ne pokaže interesovanje za imovinu koja mu je poverena. Mi smo taj zakon doneli pre dve godine, očekujući da se četiri neophodne stvari urade iz tog zakona. Tu pored vas je gospođa savetnica, vaš pomoćnik, državni sekretar u ministarstvu, ona je fenomenalno odradila svoj deo posla.
Verujte, tu ne možemo uopšte da budemo ljuti na nju i bilo koga u Ministarstvu finansija jer ti ljudi su pratili šta rade ljudi u javnim preduzećima, ali ne može ona da uzme pušku, da repetira pa da krene kod direktora EPS i kaže – ne možeš da isplatiš 15 miliona dinara neraspodeljene dobiti i ne znam kakve dobiti kroz plate i viškove, moraš to u trezor. Ne može ona da ode kod direktora Železnice pa da mu kaže – ne možeš da potrošiš pet hiljada evra za jedan ručak u Franšu. Ne može, to nije normalno.
Ti direktori javnih preduzeća trebalo je da urade izvod iz evidencije da su nosioci prava, da dobiju saglasnost osnivača, da izmene osnivačka akta, da se prijave kod Direkcija za imovinu, da je ta imovina prijavljena u jedinstvenu evidenciju. Pogledajte ko od direktora javnih preduzeća nije uopšte formirao komisiju koja će se baviti utvrđivanjem šta je imovina nekog javnog preduzeća. I na prvoj sednici Vlade, tima što vas oslovljavaju sa sine, kažite sad sam ja tata i predlažem da se ovi smene, svi kući jer, neupravljaju imovinom koja im je poverena. U protivnom, mi ćemo za godinu dana ponovo raspravljati o produženju roka javnim preduzećima da utvrde svoju imovinu. Onda ćemo mi iz DS zaista morati da donesemo, ne zakon o ukidanju javnih preduzeća, već zakon o zaštiti građana Srbije od Vlade Republike Srbije jer mora da se donese zakon koji će štititi građane od ovakve Vlade.
Neću sad da vam pričam o amandmanu koji sam predao. Bilo je tu nekih nedoumica kod vladajuće većine zašto je neusaglašen tekst jednog amandmana koji je podneo jedan poslanik DS, sa tekstom drugog i trećeg amandmana.
To vam je najbolje objasnila gospođa Gordana Čomić. Iako vam nije voda iz bazena mnogo ušla u uši i ako skinete vaterpolo kapice i pogledate Ustav Republike Srbije i Poslovnik o radu, videćete da taj Poslovnik o radu predviđa da poslanici podnose amandmane. I nemojte nikada da kažete - ja u ime poslaničke grupe te i te. Pa, nisu nas ovde delegirale političke stranke i poslaničke grupe, već građani Srbije. Sve što radimo, radimo zarad dobrobiti građana Srbije, a zarad dobrobiti građana Srbije ja ću vam kazati posle zašto sam predao amandman drugačiji od svojih kolega.
Inače, to je amandman koji je apsolutno usaglašen sa zakonskim predlogom koji je deo Vlade poslao u Narodnu skupštinu pre par dana, pa ga brže bolje povukao. Ja podržavam taj deo Vlade koji je predao takav zakon i žao mi je što je on taj deo Vlade preglasan, ali tako je to kada imate reformisanu Vladu koja će uskoro na izbore.
Za kraj, vama koji nam spočitavate sve i svašta, moram da kažem, možda vi stvarno mislite da ste najbolji i najpametniji, i možda vi stvarno mislite da mi ne znamo gde su Vrbas, a gde Srbobran, ali ja sam iz Kruševca. Video sam kada su došli u Kruševac, vi izgleda sami sa sobom ne govorite, vaši ministri ne govore jedni sa drugim.
Znate kako su došli, gospodine Krstiću, u Kruševac? Svaki ministar sam u kolima kao da ne govori sa onim ministrom iz svoje stranke, bar mogu po dvojica da se voze i ništa bolje nam u Kruševcu nije bilo posle posete SNS Kruševcu. Meni je bilo drago da vidim svoje kolege, neki su mi prijatelji, zaista bi mi bilo drago. Treba političke stranke da predstavljaju ljude koji ih predstavljaju gradovima Srbije, to treba da vidimo, ali nam nije nešto posebno bilo bolje posle toga.
I na kraju, ja moram da vas zamolim, pazite malo na svoje misli, vaše misli postaju reči, vaše reči postaju dela ili nedela. Nedela postaju navike, navike postaju karakter, a karakter postaje sudbina, ali nažalost, sudbina naroda ne vaša. Prema tome, reči put od reči do sudbine je vrlo kratak, ali ponovo podvlačim, nas mnogo više interesuju dela, a ne reči. Na rečima ste bili mnogo jaki u izbornoj kampanji, na delima ste nažalost, kada ste seli u fotelje mnogo slabiji i to ovaj zakon pokazuje. Hvala.