Dame i gospodo narodni poslanici, uprkos pojačanog rizika da čujem nove podatke iz svoje biografije, mada vidim da danas duh barona Mithauzena nije baš u ovoj sali tako prisutan i moram da kažem neku reč o ovom zakonu.
Mislim da ćete sutra odrediti dan za glasanje, da li je tako gospodine predsedniče? Pozivam vas koji ste spremni da glasate za ovaj zakon da dođete adekvatno odeveni, svi kožne mantile kao 1945. godine, jer oni koji su ovakve zakone sprovodili 1945. godine kod mog dede i moje porodice, mojih kumova i građana Kruševca, jedne građanske Srbije, kada se otimalo, onda se otimalo u kožnim mantilima.
Siguran sam da oni koji imaju one uniforme za maskembal od kratkih majici, verovatno imaju i kožne mantile, tako da mislim da to neće izostati.
Nije ovo 1945. godina i nije ovo 1958. godina. Ja sam zahvalan poslanicima koji su predali amandmane i gospodinu Antiću, njegovi su amandmani koliko, toliko ublažili negativne efekte ovog zakona, ali bi bilo mnogo bolje da ste prihvatili amandmane koje je predala poslanička grupa DS.
Kada pogledate ovaj zakon, ne znam da li je pisan u kabinetu ili u pečenjari u Atenici. Gde god da je pisan, imaće štetne, pogubne, aflatoksične efekte po srpsko društvo. Čujem neka dobacivanja. Nema potrebe za nervozom. Samo vi kod kuće lepo po kožni mantil …

Dakle, vidim da se ovde ostavlja jedno diskreciono pravo, da se neki dogovori naprave u roku od dve godine. Ne znam da li ćete imati vremena da to uradite za dve godine, pošto će sigurno, ali pazite, ovde se vode stenografske beleške, evo ove devojke ovde, a ja sam prošli put predložio da dobiju beneficirani radni staž, kada sam čuo kakve amandmane i kakve predloge daju ljudi iz vladajuće većine, ali, tu su stenografske beleške i videćete, ja kažem sada, ako ova aflatoksična vlada ne padne u roku od godinu dana, sigurno ćemo imati ovaj zakon ponovo na dnevnom redu za godinu dana.
To će vam kazati Ustavni sud, ali to će vam mnogo bolje kazati život. Vi donosite zakone koji ne mogu da se sprovedu, ali ja razumem potrebu da se reši problem nelegalnih objekata. Ovim zakon ne rešava, pogotovo u zemlji gde se promoviše dogovoruckanje i kraduckanje.
Majko mila, kada krene dogovaruckanje sa službom katastra i kada krene dogovaruckanje i kraduckanje da li nešto košta 500 evra i da li je neki dokument orto foto snimak ili na fotografija sa novčanicom od 500 evra. Nisam siguran da ovako visokokoruptivnim zakonima rešavate ovaj problem. Mislim da ih pojačavate. Mislim da to nije dobro i mislim da treba da se pozovete na reči jednog mog kolege koji je juče rekao, ako hoćete nešto u Srbiji da menjate, prvo morate da krenete u promene od samog sebe. Krenite u te promene, ali ne ovakvim zakonima. Samo da vam kažem kako to praksa prevodi na običan narodni jezik, kada učestvujete u kupovini nekog hotela na Kopaonik, onda vam poreska uprava proceni da možda metar kvadratni tog hotela košta 200 evra ili 20.000 dinara. Kada hoćete sa poreskom upravom da se nagodite koliko košta metar kvadratni, ona vam donese procenu jednog ara na 45.000 evra, pa vi izvolite uplatite, iako tržište tu vrednost ne poznaje.
Mislim da bi bilo bolje da ste usvojili amandmane DS. Sve u svemu, mislim da zakon neće biti dobar po naše društvo, da ste ga pogrešno predstavili kao Zakon o legalizaciji, jer ovo je zakon koji će omogućiti građanima Srbije samo da dobiju čestitku od poreske uprave i plate porez na te parcele koje će morati da upišu i ništa drugo. Probleme rešiti neće, uprkos primerenih nastojanja i mojih kolega iz vladajuće većine i iz opozicije, da se koliko – toliko ublaže efekti zakona.
Opet je dobro što postoje narodni poslanici, a ne samo oni službenici ministarstava koji na fejs buk kače slike snajpera. Dobro je što postoje narodni poslanici koji čitaju zakon, pišu amandmane i pokušavaju da ublaže negativne efekte ovog zakona.
Na žalost, ublažiti negativne efekte zakona na društvu u kome ima 1.300.000 nelegalnih objekata, koji nisu pravljeni samo od 2000. godine, nego je istorija tih objekata jako duga, neće biti moguće.
Zahvaljujem vam se i pozivam vas da ipak razmislite, pre nego što stisnete ovo dugme "za", jer ovo nije 1945. godina.

Iskoristiću vrlo kratko vreme poslaničke grupe.
Dakle, kada je reč o ovom amandmanu, mislim da bi bilo dobro da je taj amandman usvojen. Žao mi je što nije usvojen. Kada je reč o kritikama, dobri su ljudi koji su samokritični, pogotovo kada kritikuju svoje učešće u vlasti od 1996. do 2000. godine, pa se posle 12 godina sete da pitaju što mi to nismo uradili. Nije valjda da ste zaboravili da ste bili na vlasti od 1996. do 2000. godine?
(Nekoliko poslanika poslaničke grupe SNS: Od 1997. godine.)
Od 1997. godine. Realno ste bili od 1991. godine, ali nema veze. Dobro je da se taj nivo samokritike posle 12 godina kod nekih probudio. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada sam podnosio ove amandmane na ovaj zakon o kome danas raspravljamo imao sam čak jednu polemiku sa ljudima koji misle isto kao i ja, koliko dana treba da ostane rok za neke aktivnosti, ali i kakve reči treba da iskoristimo kada je reč o pisanju tih amandmana i kada je reč o terminima koje koristimo.
Neke sam amandmane predao, neke baš nisam zatekao u ovom izveštaju da je odbor o njima razmatrao i da li se izjasnio pozitivno ili negativno. Nisam ulazio u suštinu tih problema, šta se desilo sa amandmanom na član 8, upravo mi govori kolega Senić da je odbijen, ali ću kazati nešto o ovom amandmanu koji sam predao gde se utvrđuju neki rokovi. Pošto ne bih da govorim više puta povezaću ovo i sa članom 13. i sa članom 13a koji sam predložio.
U članu 13. sam tražio da se reči "90 dana" zamenjuju rečima "15 dana" i ovde imam obavezu zbog pojašnjavanja, zbog jasnoće svog amandmana u stvari pročitam kako bi onda glasio pomenuti član 13. ovog zakona. Odmah se tu vidi i zašto sam predložio član 13a.
Dakle, u članu 13. kaže – vlasnici bespravno izgrađenih objekata, odnosno deo objekta koji su podneli zahtev za legalizaciju objekta u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nemaju obavezu podnošenja novog zahteva, već se podneti zahtev smatra zahtevom za upis prava svojine po ovom zakonu. Onda se u trećem stavu kaže – organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dužan je da u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona dostavi organu nadležnom za upis prava svojine podnete zahteve za objekte iz člana 1. ovog zakona sa dokumentacijom koja je propisana ovim zakonom.
Smatrao sam uprkos broju predmeta koji se nalazi ovog trenutka pred rešavanjem da je dovoljan rok i od 15 dana i vidim da je taj amandman odbijen baš sa ovim obrazloženjem da ima veliki broj predatih zahteva. Ne očekujem efikasniji rad Vlade, zato što pokušavamo amandmanima da državne organe nateramo da budu servis građana, ali sam smatrao da je primeren rok od 15 dana.
Kažem, razumem razloge koji su navedeni u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, ali ću svakako govoriti i o članu 13a kada dođe vreme koji sam takođe predao sa zahtevom da bude razmatran, jer smatram da tu postoji mogućnost da se iz ovog člana 13. doda ovaj član 13a koji bi podzakonskim aktima bliže uredio način izrade zapisnika o izvršenom uviđaju i direktno se odnosi na član 13. Hvala.

Meni će biti dovoljno mnogo manje vremena, čuli smo u obrazloženju naše uvažene koleginice Batić, da je ovaj amandman podnet u cilju jasnih odrednica ovog zakona. Danas smo čuli i obrazloženje ljudi iz vladajuće većine da su usvojene sve preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, i na članu 8. koji je malopre prošao, gde kaže, po potrebi, koji sam malopre obrazlagao, i sada, ponovo jedno proizvoljno tumačenje zakona i ponovo neprihvatanja preporuka Agencije za borbu protiv korupcije, što jasno daje za pravo ljudima iz opozicije kada kritikuju ovaj zakon da kritikuju te nejasne odredbe koje stvaraju prostor za korupciju.
I dalje, analogijom to dovodi do zaključka da se stvari ovde donose, zakoni koji pospešuju korupciju, a da je Vlada samo deklarativno nastrojena da se bori protiv korupcije, a da se sistemskim zakonima koje donosi, tu korupciju podržava.
To je dobro da padnu maske i to je dobro da građani Srbije vide i dobro je da čuju ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije, da njihove preporuke nisu usvojene, da su usvojene samo u glasnim govorima koji služe za zabavu građana, za glumu, za demagogiju, za obmanjivanje javnosti, ali da suštinske preporuke koje su dali ljudi iz Agencije za borbu protiv korupcije nisu usvojene. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, nama je teško da komuniciramo ovako sa vama. Čitavog dana ovde kao na hronometar da radite. Gledate u sad kada će 16.00 časova, sednica o mleku. U 15.45 časova ima da se javite, da nam održite predavanje i u 16.00 časova gotovo.
Odgovorite nešto, pa naši smo. Ja sam bar iz Kruševca, a vi iz Čačka. Razumete valjda šta pričamo? Vi gledate kao u hronometar. Štoperica je uključena. Ni da beknete. Ni "A" da kažete.

Izvinjavam se. Nisam mislio ništa uvredljivo. To je narodski razumljivo, ali ni "A" da kažete. Očekivao bih da nešto kažete.
Juče ste bili vrlo pričljivi. Pre neki dan ste čekali 17.30 časova i onda ste se javili onako iskusno. Verujem u to čačansko iskustvo. To bavljenje politikom od 22 godine je od vas napravilo iskusnog političara, ali imate valjda nešto da nam kažete na amandmane? Nemojte da čekamo 15.45 časova, da vi odgovorite, da se spakujete, da odete kući, u kancelariju.

Sada ću završiti. Zahvaljujem vam se. Samo sam hteo da čujem neki odgovor od ministra, da niste džabe sedeli tu čitavog dana. Znam da je teško. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je u petak, a i danas u sali ovako mali broj poslanika vladajuće većine jer lepo sam vam rekao da ne pijete mleko, a vi ste navalili na mleko i sad vas nema u sali.
Mislio sam da vas uverim, snagom argumenata, da prihvatite amandmane DS jer vi, dame i gospodo iz vladajuće većine, donosite jedan visokokoruptivan zakon. Ovo je zakon koji će bitno pomoći korupciju i ovo je dokaz da je vaša borba protiv korupcije samo deklarativna. Džaba tihi i prepodobni glasići. Kada treba da se razdužite kod finansijera onda ide Zakon o amnestiji, kada treba da se razdužite kod finansijera onda idu zakoni koji će omogućiti da se sve ono što je nelegalno legalizuje na mala vrata.
Znate, vi ste, gospodine Iliću, u uvodnom izlaganju kazali da u Srbiji postoji jedna Kaluđerica, a da je nema u katastru. Mene mnogo više brine što Kosova i Metohije ima u katastru, ali ga izgleda nema u ustavno-pravnom poretku Republike Srbije. Šta moram da vam kažem? Svaki objekat bez građevinske dozvole je spomenik korupciji i to je pravi spomenik korupciji u Srbiji, bez obzira da li je napravljen 1991, 1996, 2001, 2003, 2005. godine. Kad god da je napravljen nelegalan objekat, to je spomenik korupciji u Srbiji.
Vi, kao ministar, znate šta može mašta našeg naroda kada treba da se izvrda zakon i da se neka pravila izigraju, ali neke stvari mi nisu jasne. Što su vas poslali da obrazložite ovaj zakon? Kako to vas iz Čačka da prevare da vi danas dođete ovde pred nas? Što nije došao onaj ministar Bačević? Mnogo bi lakše komunicirali sa njim nego sa vama. Što nije došao ministar urbanizma? Onda bih morao da ga pitam – gospodine ministre urbanizma, hoće li da se legalizuju i objekti na budućoj trasi plovnog puta Beograd – Stalać – Solun ili ćete te objekte da porušite, pa da pravite kanal? Ili ćete prvo da legalizujete objekte, a onda da pravite kanal pa da ih porušite? Znate, na mestu gde će biti zgrada Lučke kapetanije u Stalaću, znate li kakve su lepe vikendice tamo ljudi iz Sićevca napravili? Hoćete li to da legalizujete sada, pa kad Bačević reši da organizuje regatu Beograd – Solun da porušite ili ćete da kažete – nećemo to da rušimo, to ostaje ovde, a Bačevića ćemo smeniti sada kada ide rekonstrukcija Vlade i Bačeviću, doviđenja?
S druge strane, imam pitanje – šta ako je objekat napravljen na dve parcele? Nisam dobio odgovor šta će biti. Znate, evo šta kaže praksa. Polazim od toga kako će zakon da se primeni na obične ljude ili na mene. Živim u Kruševcu u porodičnoj kući već na istom mestu ceo vek. Neki naš komšija je napravio zgradu bez građevinske dozvole, delom je ušla u moju parcelu. Da li on postaje stoga vlasnik moje parcele? Ne može, neću nikad da ga pustim. U Japanu, kad nešto napravite na tuđoj zemlji, to je onog na čijoj ste zemlji napravili, u njegovom vlasništvu. To je i u Švajcarskoj. Dođete vi u nečije dvorište i napravite kuću, pa to je kuća onoga čija je zemlja. Sada ispada da će ova zgrada i to zemljište ispred nje koje je već ceo vek moje, pripasti nekom drugom. To meni prosto nije normalno.
S druge strane, govorimo o nekom otoford snimanju i da će tu neki snimci iz satelita da pomognu da se ovaj posao uradi kako treba. Već sada imate mogućnost da kupite na crnom tržištu, predate prijave pre donošenja ovog zakona, sa zahtevima za legalizaciju. Znate li šta sve u fotošopu može da se napravi? Empajer stejt bilding u Kruševcu može da se napravi u fotošopu. Znate, to su slikali iz satelita, evo tu je slika, evo zahteva, dajte da mi to sada njemu legalizujemo i to je u redu.
S druge strane, moram da vam pročitam nekoliko odredbi ovog zakona. Prvo, podneo sam nekoliko amandmana. Na član 1. sam podneo amandman gde zahtevam da se odmah, bez ikakve nadoknade, sve staje u Srbiji upišu, da se ljudima koji se bave govedarskom proizvodnjom odmah omogući, posle ove aflatoksične afere ove štetočinske vlade, kada su u jednom danu uništili mlekarstvo u Srbiji, da se odmah sve staje i svi pogoni za proizvodnju mleka odmah legalizuju. To je najmanje što ova Vlada može da uradi posle ovog skandala koji ste napravili sa mlekom i uništavanjem srpske poljoprivrede, da odmah sve mlekare koje su napravljene u Srbiji dobiju dozvolu za rad, legalizaciju, sve papire i sve farme i sve staje koje se bave proizvodnjom mleka i svi ljudi koji čuvaju goveda, sve te štale, staje, odmah da ih upišete i da kažete – izvinjavamo se, ova aflaštetočinska vlada je rešila da vam se sada na ovaj način revanšira.
Imam još nekoliko primedbi na član 1. U stavu 1. nije jasno definisan pojam bespravno izgrađenog objekta, tako da je on podložan slobodnom tumačenju. Znate, kada je u Srbiji nešto podložno slobodnom tumačenju, to doprinosi razvoju mnogih kreativnih ideja. Pogotovo kada se kaže da će organ nadležan za poslove urbanizma, ako ne postupi u roku od 15 dana, ne kaže se šta se dešava.
Sada zamislite, dođe ministar da poseti katastar, ne gospodine Ilić, već gospodin Bačević, dođe malo u katastar da vidi kako to izgleda i pita – dobar dan momci, kako ste, da li dajete te dozvole za 15 dana. Pa, neke dajemo, a neke dajemo, a neke ne dajemo. Dobro, kraduckajte pomalo, nemojte mnogo, samo znate pomalo davuckajte te dozvole, kraduckajte malo. Onda, za mesec i po dana ili godinu dana na ovim naslovnim stranama tabloida i partijskih glasila izađe velika afera. U kraduckanju se preteralo i u davuckanju dozvola se preteralo. Neki su ljudi dozvole dobijali, neki nisu i onda pohapse ceo taj sektor i opet od toga nema ništa.
Sa druge strane, moram da se pridružim, a znam da će to moje koleginice iz DSS svakako kritikovati. U stavu 5. gramatički, nepravilno se kaže da se daje pismeno obaveštenje. Obaveštenje je pisano i zamolite te ljude koji vam pišu zakone da odu kod svojih učiteljica u osnovnu školu i da im vrate pare, jer ih ništa nisu naučile. Znate, to deca u prvom razredu znaju da se kaže pisano, a ne pismeno.
Imam još nekoliko amandmanskih primedbi na zakon i to ću kroz amandmane svakako obrazlagati, ali u članu 8. stav 2, tačka 3), reč piše "po potrebi". Znate, gde neko nešto daje po potrebi, da li znate koliko je to skupo, to "po potrebi" je najmanje 300 evra. Bez 300 evra ne može potreba da se zadovolji. Nemojte te neprecizne formulacije "po potrebi", jer te potrebe su da li za oluke koji prokišnjavaju, da li za decu za ekskurzije, da li za cipele, da li za ljubavnicu. To "po potrebi" u Srbiji nije dobro definisana odrednica i nije dobar termin.
U članu 13. vi ste dali neki rok od 90 dana da se nešto uradi. Mi smo to tražili da se zameni rečima "15 dana", neki su tražili 30 dana, to je sada pitanje vere u efikasnost ove vlade da li vi možete nešto u roku od 15, 30 ili 90 dana da donesete. Vi možete sve za 24 sata, a to smo videli kroz aferu aflatoksin. Samo sa 0,5 prebacite na 0,005 i sa 0,005 na 0,5. Tako ćete i spoljni dug i deficit, samo dve decimale pomerite levo desno, može 100%, može 10%, a može i 1%. To je kod vas nebitna stvar. Ne daj bože da bude neka nuklearna katastrofa, mislim da biste dozu dozvoljenog zračenja povećali jedno 100 puta. Vi kažete narodu izvolite na ulicu, pa po potrebi vi ocenite da li ćete ići na ulicu ili ne.
Imam, ono što ste rekli za Kačulice. Mi vas tu nismo zaista prozivali, niti smo hteli da o tome razgovaramo. Ali, da vas podsetim kada su mediji pisali o tome i kada su pitali onog nesrećnog prezimenjaka Želimira Milivojevića, načelnika Opštinske uprave za urbanizam, koja izdaje odobrenja, on je kazao – daću izjavu kada Kosovo bude srpsko. Pitajte sada ovu trojku što putuje u Brisle, kada će Želimir Milivojević da da izjavu. U ovom veku, u sledeće veku, ili nikada.
Naravno, imam potrebu da kažem da ovo nije zakon o legalizaciji, to ste pogrešno napisali, ovo je zakon posle koga će svaki građanin Srbije, ko ima nelegalni objekat morati da ga upiše i dobiti čestitku od poreske uprave, jer treba novi avion za Vladu, treba pare za EPS i ovo je samo zakon koji će nametnuti nove poreze i namete na pleća osiromašenih građana.
Molim vas, ovo je zakon koji nije zakon o legalizaciji. Zadatak ovog zakona građani Srbije je da vas natera da se upišete kao vlasnici bez građevinske upotrebne dozvole, sa sve zabeležbom i da platite porez na imovinu. Da li ćete i kako da se legalizujete, kada vam ova aflaštetočinska vlada uzme pare za porez. Briga njih za vas i za legalizaciju, bitno je samo da se nađu pare, a para više nema ni u novčanicima građana, niti kroz Zakon o legalizaciji, niti kroz nove namete, takse, niti kroz ovakve koruptivne zakone.
Čuo sam i neka obrazloženja koja ste dali za ovaj zakon. Ozbiljno razmišljam da predložim sekretaru Skupštine da ovim devojkama ovde da
beneficirani radni staž što vode stenografske beleške. Znate, taj nivo, koji mentalno opterećuje ljude, kada čuju ovakva neka obrazloženja. Mi kao poslanici primamo platu. To je u redu, mi smo izabrani da sedimo i da slušamo. Ove devojke što hvataju beleške, pa znate, to treba izdržati i doći kući posle ovakvih obrazloženja i misliti da je to sve u redu.
Na kraju, mogu da vam kažem samo jedno. Vi ćete ovaj zakon verovatno izglasati, verovatno ćete ovde dići ruke, stisnuti ove dugmiće koje treba da stisnete, posle ćete mesec i po dana da smenite ovog nesrećnog ministra ubranizma, što kopa ovaj kanal Beograd-Stalać-Solun, da stavite nekog drugog, tu priču o kanalu će pojesti mrak, baš ka o i ovaj zakon o legalizaciji, jer ovo će Ustavni sud da, obori, jer ne može ovo da prođe logiku sudija koji rade u Ustavnom sudu.
Ne može ovo da prođe, ni po jednom osnovu, jer svako ko hoće da prevari građane, da će im u stvari dati Zakon o legalizaciji, a poslati čestitku za porez, nije dobro završio. Ovako ste počeli 1996. godine, isto. Isti početak, kao da gledam prepisano. Isto ste ovako krenuli, borba protiv korupcije, borba za očuvanje Kosova, mi smo najpametniji, najbolji, doduše tada ste imali i velike bedževe na reveru sa leve strane i stalno ponavljam, izgleda da ste bedževe kroz srce protuli. Jer, ne uz kaput, ne uz sako, ne uz košulju, neko kroz srce. Onda se taj bedž teško vadi. Isto ste ovako počeli 1996. i isto ćete izgleda završiti kao i taj put. Znate, kratak je taj put, otkad skidate tablu sa imenom Zorana Đinđića, do tad kad položite venac na grob Zorana Đinđića. Ne može preko noći taj put da se pređe. Morate da vodite računa šta radite, zbog savesti, zbog vas, zbog nas koji pamtimo. Hvala.

Replika. Gospodin Rističević je pomenuo celo moje izlaganje.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, čujem neko dobacivanje kada sam se javio za reč.
Za te koji mi dobacuju, najveća pobeda u političkom delovanju jedne političke stranke je kada posle 22 godine oni koji su nosili bedž i koji su žestoko kritikovali zaostatak za evropskim integracijama i one koji su kritikovali uopšte evropske integracije, sada govore o nužnosti da se brzo i efikasno donose evropski zakoni. Gde ćete veći trijumf jedne političke ideje, jedne političke opcije, kada oni koji su bili žestoki protivnici tih zakona i takvih zakona, sada predstavljaju glavne promotere tih zakona. To je zaista velika pobeda DS i demokratske, evropske ideje u Srbiji. Mi samo možemo biti ponosni na tu činjenicu.
Kada govorimo o ovom zakonu, ali i o ovom sporazumu koji se potpisuje sa Rusijom, ja ću iskoristiti priliku da govorim i o jednom i o drugom. Znate, nije mi jasno kada govorimo o zakonu i kada se pozivamo na energetsku efikasnost i kada govorimo o tome da će toplane u Srbiji u narednom periodu preći na obračun isporučene toplotne energije kroz naplatu preko kalorimetra, kako će se to reflektovati na život običnih ljudi?
To obično volim da preračunam kao Kruševljanin, a nisam jedini Kruševljanin ovde u sali, hvala Gospodu Bogu, ima nas petoro, sve su to obrazovani ljudi, pametni, ljudi koji znaju da računaju, završili su svi i fakultete. Sada nas pitate ono što je kazala i gospođa Čomić, mi sa fakultetima ne znam oda obračunamo kako se plaća struja u Srbiji. Ja ne znam kada dođem u EPS koliko sam potrošio kilovata, šta je angažovana snaga.
Ne smatram da sam posebno obrazovan iz nekih znanja elektrotehnike, ali mislim da mi ne treba neko posebno znanje. Znate, moj deda je završio šest razreda osnovne škole i do neke tamo 1976-1977. godine, dok je bio živ, znao je, potrošio je toliko kilovata, pomnožio je sa toliko dinara i znao je koliko treba da plati struju.
Kada govorimo o toplotnoj energiji, opet ću vam kazati da moje komšije imaju kalorimetre. Kruševac ima istih problema sa grejanjem, kao i većina gradova u Srbiji. Menjaće se tu lokalne vlasti i menjaće se tu lokalne samouprave. Javno preduzeće "Gradska toplana" je javno preduzeće. Možete vi odlukom Vlade da propišete da je cena grejanja kolika god hoćete da je, ali konačnu reč još uvek tu imaju lokalne samouprave.
Nažalost, to je veliki problem za vas kao gospođu ministarku da imate problem da neke odluke ne možete da sprovedete. Jednostavno, skupština grada ili skupština opštine je ta koja donosi konačnu reč o tome koliko će građane opteretiti kroz naplatu toplotne energije.
Međutim, kada se pozivam na iskustva Evrope i kažemo da su, eto, Hrvati postigli indeks energetske efikasnosti toliki, Nemci toliki, Holanđani toliki, pa nisu to oni uradili preko noći. Znate, tamo se sistem postavlja godinama, decenijama. Oni tamo utvrde količinu aflatoksina i onda ne može ministru da se desi i da kaže –više ne važi, sada će da bude ovoliko.
Oni tamo utvrde koliki je…
(Marko Atlagić, s mesta: Ja kad vas vidim, ja sam srećan.)
Što ste nervozni? Što vas boli nesposobnosti vaših ministara? Znam da boli. Mene bi bolelo da sam član vaše stranke. Ja bih se isto stideo. Razumem što sada gledate u pod, ali strpite se.
Naravno da ste srećni kada me vidite, ja sam vas uveo u Evropu, ja sam vas izveo na evropski kolosek, ja sam vam skinuo bedževe, ja sam vas upristojio da ovde ne pevate pesme i stojite u majcama. Ja sam taj. Nemojte da ste nervozni.

 Dakle, savremene evropske demokratije kada postave standarde i principe, bilo da je reč o aflatoksinu ili o indeksu energetske efikasnosti, ne menjaju ih u zavisnosti od toga da li imaju sposobnog ili nesposobnog ministra. Ne menjaju oni standarde, oni menjaju ministre kada su nesposobni. To je standard Evrope i razvijene evropske demokratije ka kojoj valjda i vi težite.
Kada govorimo o sporazumu sa Rusijom, znam da nemamo mi gde da nađemo gas, nego tamo gde ima. Znate, nije reč o kruškama, pa da možemo da biramo da li ćemo da ih kupimo u Dučaloviću ili u Stalaću, ovde gasa zna se gde ima.
Šta je ono što kod mene kao člana DS i kao narodnog poslanika budi sumnju? Ne buni me član 1. jer se tu kaže – u obimu do pet milijardi kubnih metara godišnje biće nabavljeno gasa po potrebi iz Ruske Federacije. Mene buni i brine jedna druga činjenica. Bio je ovde jedan poslanik u sali i sedeo je tamo kod vrata u poslednjem redu. On je kazao da kada postane predsednik Srbije ovde će se pevati ruska himna, a Srbija će biti ruska gubernija. Zabrinut sam zbog člana 2. ovog sporazuma, koji ostavlja mogućnost da se o detaljima ovog sporazuma dogovore Ruska Federacija ili "Gasprom eksport" i "Srbijagas" ili neka druga kompanija. Znate, tu je problem -kako će naš pregovarač da se dogovori, a da o tome Skupština ništa ne zna da li će on da pristane da ima nepovoljan ugovor, kao što je to bilo sa Ukrajinom, pa da plaćamo penale ako ne povučemo određenu količinu gasa, jer mi to ne znamo ili će možda da se dogovori tako da mi budemo u obavezi da preuzmemo veću količinu gasa, manju količinu gasa ili će možda da, u skladu sa dobrim domaćinskim poslovanjem, rukovodi svojim preduzećem i da se dogovori onako kako to nalažu tržišni uslovi i tržišna pravila? Mi to baš ne znamo i iz ovog sporazuma naravno ne vidimo, jer članom 2. sporazuma to je ostavljeno i preneto kao nadležnost ugovaračima tog posla, "Gaspromu" i "Srbijagasu".
Ne bih voleo da to sutradan bude predmet neke naslovne strane. Nadam se da će partijska glasila prestati da izlaze, ali da će biti dnevnih novina.
(Veroljub Arsić, s mesta: Prestao je "Pres".)
Nisam čuo najbolje? Slobodno glasnije, nemojte kao Aleksandar Vučić. Recite lepo, slobodno.

Dakle, imamo ovaj sporazum koji nas praktično dovodi pred svršen čin, jer gasa nema nigde drugde do u Rusiji i imamo zakon koji možemo da popravimo amandmanima.
Opet ću se vratiti malo i na taj zakon, pošto i tu imam još nekoliko zamerki. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti, možda bi bilo dobro da se razmišlja da se gradovima da preporuka da što više gradove osvetljavaju sa LED diodama i da te sijalice koje koriste taj način utroška električne energije što više imaju, jer računi za električnu energiju koju plaćaju direkcije za urbanizam i izgradnju grada preko kojih se najčešće plaća ulična rasveta su prosto frapantni, dok, recimo, grad Svilajnac, kojim upravlja DS, već pet godina koristi ulično osvetljen sa LED diodama i ostvaruje jako velike uštede. Možda je dobar primer Svilajnca da se pogleda, pošto će se te LED diode i te sijalice za osvetljavanje ulica, trgova sa LED diodama proizvoditi baš u industrijskoj zoni u Svilajncu u onoj fabrici za koju su neki tvrdili da nikad neće biti otvorena.
S druge strane, kada govorimo o toplanama, veliki broj evropskih toplana koristi pelet ili agropelet za proizvodnju toplotne energije. Nekoliko toplana dobilo je sporazume o dobijanju vrlo povoljnih kredita za korišćenje peleta i agropeleta, ali je, kao što je kazao gospodin Karić, kod nas su pelet i agropelet opterećeni stopom PDV od 20%. Možda treba razmisliti da se ta stopa snizi i da o tome pregovarate na Vladi sa ministrom finansija i da kažete – znate, postoji potreba da mi pospešujemo korišćenje obnovljivih energetskih izvora i da na takav način pokažemo realnu brigu o našem i energetskom sistemu, ali i o budućnosti Srbije i onome što ćemo ostaviti našim potomcima.
Videćemo kako ćete se ophoditi prema amandmanima koje će predati poslanici DS i naši koalicioni partneri iz stranke Zelenih i onda ćemo doneti odluku kako ćemo glasati kada je reč o ovim zakonima.
Podvlačim, građani Kruševca su probali kako izgleda grejanje, plaćanje preko kalorimetra. Neke kuće imaju kalorimetre. Ljudi u Obilićevoj ulici, u kojoj ja takođe živim, su u januaru mesecu probali da plate to daljinsko grejanje obračunavajući utrošak toplotne energije preko kalorimetra. Pokazalo se da je višestruko skuplje i višestruko nepovoljnije. Sada, da li je to zbog toga što je napravljen kalorimetar, zbog toga što ljudi neracionalno troše ili što je januar hladan mesec, nismo uspeli da utvrdimo, ali se nadam da nećemo imati u okviru tog računa ono što je kazala gospođa Gordana Čomić, stavku koja se zove "angažovana efikasnost", kao što na računu za električnu energiju imamo angažovanu snagu. Čuo sam gospođu ministarku da je rekla da neće biti angažovane efikasnosti. Nema potrebe zbog te efikasnosti da ponavljate. Kažem, proverićemo na računu za daljinsko grejanje kada krene da se primenjuje ovaj zakon. zahvaljujem se.

Znam da neko može preko noći da obuče evropsko odelo, evropski frak, skine bedž, ali retoriku ne može da zaboravi tako brzo. To se ne zaboravlja, nema tog melema i čaja koji zaboravlja.
Znate, ti koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, obezbedili su da se u Evropu ide bez viza, ne preko graničnog prelaza ni Karlobaga, ni Ogulina, ni Virovitice, ni Karlovca, nego onako kako treba da se ide. Ti, koji su 12 godina u raznom agregatnom stanju upravljali ovom zemljom, zatekli su zemlju uništenu, razorenu, bez fondova za penzije, bez plata, sa prosečnom penzijom od 50 maraka koja je kasnila 27 meseci i prosečnom platom od 97 nemačkih maraka. Za samo godinu dana su uspeli da napune Penzioni fond, da obezbede usred zime električnu energiju i ugalj za toplane.
Gospođo Mihajlović, vama takođe da kažem, pošto ne znate. Kada je DS upravljala gradom Kruševcom, ni jedan dan grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ali, ni jednog dana, za tri godine grad Kruševac nije ostao bez grejanja. Ono što sada imate, imate problem zato što niste na vreme nabavili ugalj, jer ja sam pored toga što sam poslanik i odbornik sam u SO grada Kruševca, pa znam kako se nabavljao ugalj.
Sarađujem sa gradonačelnikom, gospodinom Gašićem, sarađujem sa direktorom Toplane, gospodinom Azdejkovićem. Znate, mi smo ipak mali grad, a pri tome živimo i u istoj ulici, pa znamo sa kojim se problemima suočavamo, znamo koliko problema ima da se iz "Kolubare" dopremi ugalj do Kruševca, da bude kvalitetan i da Toplana radi.
Nemojte meni da držite predavanja o tome kako kruševačka Toplana radi i izgleda. To znam, uz dužno poštovanje, mnogo bolje od vas, jer živim u Kruševcu, a ne negde van tog divnog, lepog grada.
Prema tome nemojte o tome da bi smo bili efikasni. Hvala.

Ne znate vi da pravite kuću, vi samo kuću znate da rasturite i da je razrušite. I ako ne verujete meni, pogledajte broj spaljenih kuća koje iza vaše vlasti ostao širom nekadašnje Jugoslavije, tamo gde su ovi s bedževima branili Srbiju i srpstvo i gde ste ušli na tenkovima, a gde su Srbi izašli na traktorima.