Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 107, gde se kaže da je govornik na sednici dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Meni je žao što u ovom poslovniku nema i alineje 2. koja bi kazala da je govornik dužan da govori istinu.
Dobro je što postoji zakletva poslanička koja nas obavezuje da govorimo istinu, ali ne mogu zaista da ne reagujem na ovakve kvalifikacije koje narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine i ne odgovaraju činjeničnom stanju. Da ne govorim o neznanju, gde se kaže da su u 14. veku lokomotive išle 30 kilometara na sat. Džordž Stivenson je parnu lokomotivu pronašao 1815. godine ovakvu kavu znamo, a pre toga je prva parna lokomotiva konstruisana 1804. godine. U 14. veku lokomotiva još uvek nije bilo.

Mislim da bi to najbolje mogli da utvrdimo činjenicom da ovde sedi direktor "Železnica", pa će on najbolje moći da kaže da li je potrošeno 300.000 dinara na ručku u inostranstvu ili nije, da li je napravio ugovor o nabavci 19 ili 20 vozova. Čovek je tu i nema potrebe da na takav način govorite o njemu. Nije on neka apstraktna ličnost.
Da ne govorimo o tim bivšim direktorima koji su vaši sadašnji koalicioni partneri. Nemojte tako o koaliciji da govorite. Hvala.

Gospodine predsedavajući mislim da ste ponovo povredili član Poslovnika koji govori o pravu na repliku.
Dakle, spomenuo sam imenom i prezimenom gospodina Markovića, a gospodin Atlagić je rekao kao bivši direktor. Bivši direktor je on i ima apsolutno pravo da se prepozna u diskusiji govornika Atlagića i da replicira, jer nekoliko puta je rečeno bivši direktor, prethodni direktor. Pa prethodni direktor je on. Kada kaže bivši direktor, bilo je mnogo direktora, ali kada neko kaže prethodni direktor to se apsolutno i nedvosmisleno misli na gospodina Markovića.
Stoga molim da uvažite ovu moju poslaničku reklamaciju i da dozvolite gospodinu Markoviću da replicira. Ako ništa drugo ja sam ga prozvao imenom i prezimenom i rekao sam – gospodin Marković. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, prosto je neshvatljiva lakoća sa kojom odbijate zakone koje ne predlaže opozicija, ne predlaže DS, nego predlaže život u ovoj zemlji. Prosto je frapantan taj, na kraju drzak način na koji ignorišete život u Srbiji.
Devetog aprila desila se velika tragedija u selu Velika Ivanča kod Mladenovca. Ubijeno je 13 ljudi iz oružja za koje je vlasnik imao legalno izdatu dozvolu. Kao DS, mi smo odmah 10. aprila predali Predlog zakona o izmenama Zakona o oružju i municiji, sa zahtevom da svaki čovek koji želi da ima oružje u Srbiji mora pre toga da obavi lekarski pregled, nabavi lekarsko uverenje da je on sposoban za posedavanje i rukovanje oružjem. Takođe smo tražili da ljudi koji već imaju oružje u roku od godinu dana obave takav pregled, kako nam se ovakve tragedije ne bi ponavljale.
Ne vidim nijedan razlog da neko ne glasa za ovaj preventivni zakon. Ovo je zakon koji može sprečiti neku novu tragediju u nekoj novoj Velikoj Ivanči. Apelujem na vašu savest da prihvatite ovaj zakon, apelujem na vas u belim odelima da me pažljivo slušate i da razmislite o valjanosti razloga zbog kojih predlažemo ovakve zakone. Ne radimo to zbog toga što Skupština u redovnom zasedanju mesec dana nije mogla da zaseda jer Vlada nije bila sposobna da napiše zakone.
Ovo, podvlačim, nije zakon koji je pisala DS ili grupa poslanika. Ovo je zakon koji je napisao život. Njegovu nužnost iziskuje ono što se desilo u Velikoj Ivanči. Zato apelujem na vladajuću većinu, da sutradan ne nosimo teško breme neodgovornosti na svojim plećima, da zaista razmislite i da prihvatite da na dnevni red stavimo ovaj zakon. Hvala.

Gospodine predsedavajući, molim vas da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Svako će ovde govoriti samo ono što mu Poslovnik omogućava i svako će se ponašati u skladu sa ovim Poslovnikom bez obzira da li je reč o narodnom poslaniku, ministru, predsedniku Skupštine, ili predsedniku Republike. Mislim da bi u ovom visokom domu trebalo da očuvamo dostojanstvo ovog doma i da predstavljamo građane i njihovu izbornu volju na način na koju su je oni izrazili.
Mi ovde nismo došli da trpimo prozivke. Mi ovde nismo došli da trpimo uvrede. Mi smo ovde došli da sučelimo argumente i činjenice. Mi smo narodni poslanici i nas su građani birali. Mi smo ti koji kontrolišemo Vladu. Nikada se još nije desilo u ovom parlamentu da Vlada pokušava da kontroliše narodne poslanike i da ih ućutkuje. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, razumem i shvatam da ova Vlada ima problem da suštinu ovog sporazuma i razloge za njegovo donošenje objasni svojim biračima, svojim članovima stranaka, pa čak, koliko sam jutros video, imate problem da razloge za donošenje ovog sporazuma objasnite i svojim poslanicima.
Ako pogledate ovaj skup ispred Skupštine Srbije, imate vi problem da razloge za donošenje ovog sporazuma objasnite i onima koji su vas najglasnije podržali u kampanji u drugom krugu za izbor predsednika Srbije. Oni koji su vas najglasnije podržali, danas vas najglasnije optužuju. I kome ste se vi okrenuli? Onima koje ste 23 godine toliko revnosno gonili zbog evropske ideje, zbog evropskih vrednosti, zbog evropskih ideala. Potražili ste ruku DS koju smo vam toliko puta u prošlosti pružili, a vi ste toliko puta u nju pljunuli, vrebajući priliku da je odsečete kad god vam je to bilo simpatično i zgodno.
Mi zbog toga nismo ljuti na vas. Mi vam zbog toga ne zameramo. Mi ćemo vam uvek pružiti tu ruku, koja vam je nekada bila toliko mrska. Znate, nije mala stvar kada se neko 23 godine besomučno, ne birajući sredstva, bori protiv evropske ideje i evropskih ideala, kada neko glumi dželata kome je sve dozvoljeno. Nije neobično u istoriji da se dželati ponekada postide pred dostojanstvenim držanjem svojih žrtava i prihvate ideale i ideje svojih žrtava. Nije to ništa strašno. Nije strašno ni kad dželati jauke i krike svojih žrtava pretvore u svoju pobedničku pesmu, u svoje vjeruj.
Moram da vas pitam, nije prvi put u ljudskoj istoriji da Savle postane Pavle, a da pre toga kamenuje Stefana. Ali, pre nego što se taj preobražaj desi, uvek sledi iskreno pokajanje. Ne tražim od vas da se vi ovde sada iskreno kajete zbog toga što ste 23 godine saplitali ovu zemlju na evropskom putu, niti to očekujem od vas.
Ali vas pitam – da li znate koliko bi Srbija bila srećnija zemlja da je Tomislav Nikolić tu strašnu, tuđu, nepoznatu reč – izvini, učio uz pesme Đorđa Balaševića, no u Srebrenici. Znate kako bi Srbija danas bila srećnija da nije bilo knjige Tomislava Nikolića "Sve za Kosovo i Metohiju".
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na temu.)
Hvala, gospođo predsedavajuća. Tema je KiM. Hoćete li malo da vam pročitam sad ovde šta piše u knjizi? Nemojte da me prekidate, pustite me da kažem. Razumem da savest ne mora da bude uvek mirna. Neću dugo, verujte. Pustite me, molim vas. Važna je tema zbog građana.
Dakle, neću da pretvorim ovu raspravu u retrospektivu govora Tomislava Nikolića. Nemaju ništa od toga građani Srbije. Ni vi, ni ja. Dovoljno je danas Skupština Srbije na momente pretvorena u kaljugu i nema potrebe da baš svi siđemo u tu kaljugu da bi vas podsetili koliko je teško da se iz nje izađe. Dobro je što u Evropu više nećete preko Karlobaga, Ogulina, Virovitice, Karlovca. Nažalost, morali ste preko Jarinja i Brnjaka do Brisela.
Da vas pitam sada – što niste pre 23 godine zaspali, kao radikali, probudili se kao Boris Tadić? Znate kako bi Srbija bila srećnija, bolja zemlja. Ne bismo danas uopšte imali raspravu o Kosovu. Danas bismo raspravljali i tražili konsenzus oko toga kako da reformišemo penzioni sistem, šta da radimo sa zdravstvenim osiguranjem. Kosovo i Metohija ne bi postojali kao tema u našim životima. I na tome je vaša velika istorijska odgovornost i vi od toga ne možete da pobegnete. Nema te retorike kojom taj balans i breme možete da prebacite na naša pleća.
Znate, postoje olovke kojima može da se piše prošlost, sadašnjost i budućnost, ali ne postoji gumica kojom se prošlost briše. Tu prošlost morate da nosite, hipoteku prošlosti, na sebi. Opet vam podvlačim, i na temi KiM DS će vam pružiti ruku, jer su za nas evropske integracije i budućnost Srbije nešto što je veoma važno. Nešto od čega mi nećemo odustati i u čemu smo mi istrajavali svih ovih godina.
Drago nam je da vi sada preuzimate naše vjeruj, naš sistem vrednosti, naše ideale. Ali, da ste tada obukli evropski frak, pre 23 godine, možda mladost Srbije na Košarama ne bi oblačila maskirne uniforme. Da ste tada obukli evropsko odelo, možda ne bismo znali da postoje Košare.
Neću da vas pitam u ime kojih ideala su ti mladi ljudi tamo izginuli? Neću da vas pitam da li znate sa koliko truda je DS platila te napore da vas izvedemo na evropski kolosek? Koliko stradanja naših članova, koliko uhapšenih, nastradalih, prebijenih? Znate li sa koliko crnih marama, leleka udovica i plača siročića je plaćena promašena, utopijska, nerealna politika? Znate kolike su cene vaših zabluda? Stotinama hiljada ljudskih života se mere. To je istorijska odgovornost od koje ne možete pobeći. Zbog toga vas, ponavljam, neću osuđivati. Nemate vi boljih od nas da vas usmere na evropski put, niti mi imamo neke druge bolje od vas.
Godine 1915. u jeku velikih bitaka u Prvom svetskom ratu, trojica poslanika tadašnje Kraljevine Srbije, iz suprotstavljenih tabora, zajedno su izvukli haubicu na brdo sa kog su gađali austro-ugarske mitraljeze i omogućili su povlačenje srpske vojske preko Albanije. Takva je sloga danas potrebna Srbiji. Bez obzira da li su nam ruku crne, plave, žute, krvave, žuljevite, ratarske, radničke, da zajedno izvučemo te topove uz brdo, a ne da se bijemo sa svetom. Danas se bitke više ne dobijaju na juriš. Danas se bitke dobijaju znanjem, inteligencijom, pameću.
Opet vas pitam – gde smo izgubili 23 godine? Da je kojim slučajem DS danas predložila ovakav tekst sporazuma, da li bi ispred Skupštine bilo dve stotine ovih ljudi ili bi bilo 200 hiljada ljudi? Da li bi gorele strane ambasade ili bi goreli članovi DS na lomači? Da li bi ministar pravde trčao danas da pozdravi ovako oduševljeno ove danas? Što nije izašao da ih pozdravi? Rekao je da će uvek izaći kada se skupe. Evo, skupili su se danas. Da smo mi na vlasti, ne bi stigao da govori pred 200 hiljada okupljenih.
Da vas podsetim, izbore ste dobili na rečenici da ćete poništiti sve sporazume i dogovore koje je napravio Borko Stefanović. Danas, u pregovorima ste vrlo često nudili i više nego što se tražilo. To nije dobro. Mora da postoji granica šta prihvatate, a šta ne prihvatate? Među sobom nemate istu viziju rešenja ovog problema. Ono što predsednik Vlade gospodin Dačić i premijer Vučić u Londonu, Briselu, Vašingtonu obeća na engleskom, to Tomislav Nikolić ne može da prevede na ruski, a potrebno je da se to prevede na srpski i albanski, ako hoćete napredak i razumevanje situacije u kojoj se nalazimo.
Znate, sada kada shvatate da se u Brisel ne ide preko Karlobaga, nego preko Horgoša, kada ste odustali od politike zarđale kašike, kada ste odustali da budete dobrovoljni davaoci tuđe krvi, kada ste shvatili da se konflikti rešavaju dogovorima i pregovorima i kada sa razlogom očekujete podršku i širok konsenzus, nemojte da vređate one od kojih očekujete podršku, da su marginalni, da su nebitni, da je nebitno njihovo mišljenje i njihov stav.
Valjda sada razumete teškoće sa kojima smo se suočavali dok ste skupljali autobuse i crtali keče Borisu Tadiću i Borku Stefanoviću. Valjda sada razumete šta ste radili i koliko je teško saplitati ljude koji se penju uz brdo i guraju topove. Valjda sada, kada shvatate da se kosovskometohijski problem ne rešava paljenjem ambasada, već odlaskom, možda i na zgarište tih ambasada, ali da na tom zgarištu tih ambasada nema iskre koja će upaliti fitilj na zgarištu vaših propalih politika. Valjda shvatate da je važno pružati svetu ruku, ali pre nego što svetu pružite ruku i očekujete da vam sve uzvrati, pružite ruku prvo ljudima koji sede oko vas. Izmirite neke politike.
Znate, jako mi je zasmetalo što u trenutku kada su vam propali kosovski pregovori, prisetili ste se oprobanog modela svog političkog delovanja. Napravili ste krizu koja nije postojala u Vojvodini. Promućkali ste aflatoksični jugurt i trk za Novi Sad. Pa ste neprijatnom igrom asocijacija zaključili da je baš, eto, na dan NDH doneta odluka da se ta deklaracija raspravlja u skupštinskom zdanju u Vojvodini, u Novom Sadu. Može sada neko da vam nađe kalendar najstrašnijih mogućih događaja, šta se na današnji dan loše desilo u istoriji Srbije. To sam ja spremio, ali nije primereno da pravim takve asocijacije, da se tako igram sa javnim mnjenjem u ovoj zemlji.
Današnji dan je bio veoma neprijatan u istoriji Srbije i u pamćenju njenih građana. Strašne su se stvari dešavale. U Drugom svetskom ratu na današnji dan su se dešavale strašne stvari u Jasenovcu, na današnji dan su se izdešavale tragedije u Prvom svetskom ratu, u Prvom balkanskom ratu i kada posegnete za takvim asocijacijama, onda vrlo često budete žrtva asocijacija.
Naravno, moram da osudim još jednu stvar koju ste uradili. Okrenuli ste se ratu i sa Srpskom pravoslavnom crkvom jednog trenutka. Crkva je odvojena od države. Šta imate vi da polemišete sa crkvenim velikodostojnicima? Umesto da polemišete sa njima, prisetite se reči Svetog patrijarha Pavla. Ako ne znamo na koga treba da se ugledamo, hajde da se ugledamo na naše neprijatelje. Njih je svakoga dana sve više i sve su složniji, a nas je svakoga dana sve manje i sve smo posvađaniji. Prisetite se njegove takođe reči – za svaki greh postoji pokajanje. Pokajte se, nije teško.
Ali, opet moram da vas podsetim, očekivao sam da u vreme redovnog zasedanja ne pravimo pauzu tri nedelje, nego da pravimo konsenzus oko bolnih pitanja koja nas čekaju, da pravimo dogovor oko reforme penzionog sistema, oko zakona koje moramo da donosimo. Probudite se. Evropa nije samo dobra želja. Evropa je naporan rad, da se dostignu evropske vrednosti. Evropa je konsenzus sa svim učesnicima u političkom životu, oko toga ko će preuzeti rizike za bolne reforme. Nije sve u rejtingu, ne mora baš sve da bude mera rejtinga.
Šta dalje da vam kažem? Vi me podsećate na ljude koji su na kocki izgubili najbolju njivu, a onda pozovete najboljeg poljoprivrednog stručnjaka da vam kaže šta je tu moglo da se zasadi i da uspeva. Nemojmo da pričamo o onome što nemamo. Hajde da pričamo šta možemo da uradimo i kakav konsenzus da napravimo oko onoga što imamo.
Ne vidim nijednu poslovničku mogućnost da se danas izjašnjavamo o bilo čemu ovde, da glasamo. O čemu da glasamo? O Izveštaju Vlade. O tome se u Poslovniku ne glasa. Mi danas ne glasamo o Sporazumu, jer ako glasamo o Sporazumu, faktički Skupština može samo da glasa o sporazumu dve nezavisne države. O Izveštaju Vlade, o tome se nikad nije glasalo. Ako hoćete o tome da se glasa, moju ćete podršku teško dobiti.
Opet da vam kažem, ako hoćete da glasamo o reformama, da pravimo konsenzus oko onoga šta treba da radimo, kako da se ponašamo u budućnosti, kako da implementiramo ono što je dogovoreno, možemo, ali moramo da jasno definišemo kada ćemo izaći iz kaljuge i živoga blata, da sprečimo pretnje, da nam se ne dešava da nam prebijaju lidera opozicione stranke huligani koje amnestirate, da nam se ne dešava da vašem predsedniku stranke stižu preteće poruke, da predsedniku Vlade stižu preteće poruke. Mi iz Demokratske stranke nosimo vrlo bolno iskustvo kada se na takve poruke nije adekvatno reagovalo. Upozoravali smo da vodite računa koga amnestirate i šta radite.
Bilo je i vas koji ste dali teške zakletve kada je reč o Kosovu i Metohiji. Prepustiću vašoj savesti da glasate onako kako mislite da treba da glasate. Daću vam savet mog kolege Nenada Čanka - ako ne znate kako da glasate, teško vam je zbog svega što ste kazali i izgovorili, onda sedite malo na ruku pre nego što glasate da dobro utrne, kao da ste glasali tuđom. A za vas koji znate šta glasate i zašto želite da glasate i šta stavljate na dnevni red, takođe imam poruku. Čekam već u ponedeljak da zakažete novu sednicu Skupštine, da se ovde radi, da više ne prisustvujemo ovakvim raspravama, da častite jedni druge izdajnicima. Nije to prijatno građanima Srbije. Gledaju ovo i ljudi u Republici Srpskoj, nazvao ih je predsednik Republike Bosancima, moje kumove, prijatelje, rođake Srbe je nazvao Bosancima. Da li to znači da će ovi moji kumovi iz Peći da budu Kosovari? Nemojte, čim napravite jedan korak napred, da pravite pet nazad. Dobro je što se izvinio u Srebrenici, što sledi put Borisa Tadića. Dobro je što se ponaša civilizovano na takav način da smiruje konflikte, a ne da ih podstiče. Ali nije dobro da neke stvari radite na ovakav način.
Podvlačim, ne vidim način na koji možete ovde da obezbedite glasanje, jer to nije po Poslovniku. Izveštaj se prima k znanju ili se ne prima k znanju. Ako hoćete konsenzus i kompromis ovim bolnim reformama, da ne mora građani Srbije da skupljaju humanitarnu pomoć da nam se deca operišu, nego da vidimo kako da reformišemo zdravstveni sistem, penzioni, da vidimo šta nam je na putu do Evrope, zaista da radimo, imaćete snažnu podršku Demokratske stranke.
Ako ne znate da napišete zakone, mi smo već tri stavili u skupštinsku proceduru. Olgica Batić takođe, Liberalno-demokratska partija takođe. Hajde od ponedeljka malo manje hipnotički prsti da rade, a malo više da rade prsti koji pišu zakone….
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, tema.)
…. i da se oko toga pravi konsenzus. Mi smo spremni da radimo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika člana 87. koji kaže da se sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova, s pauzom od jednog časa.
Prosto je iritantno postalo koliko se neozbiljno ponašate. Samo ću vam navesti da je utorak sednica počela, umesto u planiranih 11,00 časova, u 11,27 časova. U sredu, niste mogli da se probudite u utorak u 11,00 časova, pa u 12,00 časova ste zakazali sednicu, i, umesto da počne u 12,00 časova, počeli ste u 12,32 časova. Juče, valjda vam je ritam bio bolji, planirali ste da se probudite u 11,00 časova, ali rad sednice nije počeo u 11,00 časova, nego u 11,29 časova. Danas ste posebno orni da radite, pa ste zakazali početak sednice u 10,00 časova i ona počinje u 10,21 časova.
Da li to neko treba da prošeta po sali, pa da pokrade naše kartice da se da kvorum ili mi iz opozicije treba da vam kupimo budilnike, pa da se budite u 8,00 časova, ali bojim se da na svakom budilniku piše da je vreme ovoj vladi isteklo? Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, svakako delim zadovoljstvo što je ovaj amandman prihvaćen. Drago mi je da neke moje kolege iz vladajuće većine, pošto im je predsednik tako uspešno diplomirao, sada i oni pokazuju interesovanje za zbivanje na fakultetu i drago mi je da to prate, ali ne treba da obmanjuju javnost. Dakle, kada mi napišemo zakon, napišemo ga onako kako treba. Oni koji ne znaju da ga prepišu, to je njihova nesposobnost. Nemojte da njihovu nesposobnost prebacuju na naša pleća.
Meni je drago da je ovaj amandman prihvaćen, ali hajde da se dogovorim sa vama iz vladajuće većine, neka ovo bude poslednji put da ovako nepismene zakone dostavljate Narodnoj skupštini. Neka ovo bude ključna tačka kada ćete početi da primenjujete srpski jezik onako kako gramatika nalaže. Vaše interesovanje za zbivanja na fakultetu možete upražnjavati u slobodno vreme, obilaziti fakultete. Možda ima još tih fakulteta gde se štancuju falsifikovane diplome, pa kupite po koju i zadovoljite svoje komplekse iz mladosti i detinjstva. Hvala.
(Marijan Rističević, s mesta: Replika.)

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika,član 32, gde kaže da potpredsednik Narodne skupštine pomaže predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga i kaže se da ima ista ovlašćenja kao i predsednik Narodne skupštine, ali ne kaže se da ima veća ovlašćenja.
Prema tome, molim vas da vodite računa o dostojanstvu ovog doma jer kada sam govorio o falsifikovanju diplome, nisam govorio o falsifikovanju pečata, da bi se neki prepoznali, govorio sam o falsifikovanju diplome. Znam da ovde ima predstavnika i nekih seljačkih stranaka. Ja sam diplomirani inženjer za poljoprivredu. Fakultet sam završio pre roka, ali na tom poljoprivrednom fakultetu imao sam predmet i stočarstvo i ratarstvo. Ako je falsifikovanje pečata na krompiru oblast ratarstva, a falsifikovanje pečata na jajetu oblast stočarstva, razumem repliku i prepoznavanje.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, gospodine Stojčiću, ja ću svakako glasati za ovaj amandman i ja kao Kruševljanin zahvaljujem se vama kao Vranjancu što ste ovaj amandman podneli, jer kao što je lepo obrazložio moj kolega Srđan Miković, smatram da lokalne samouprave i te kako trebalo bi da imaju inicijativu, da podnose ovakve predloge Vladi i treba to da rade, jer trebalo bi da imamo inicijativu kod lokalnih samouprava za svaku međunarodnu saradnju, pogotovo kada pogledamo da postoji već sada, ovog trenutka da egzistira takva želja za regionalnom i međudržavnom saradnjom koja kreće iz lokalnih samouprava.
Godine 2002. u Nišu je pokrenut projekat saradnje gradova Sofije, Skoplja i Niša. To je ogroman projekat i saradnja te tri velike regije svakako će proisteći potreba za uspostavljanjem nekih bližih kontakata za potpisivanje određenih ugovora koji će pratiti tu saradnju. Mislim da uz dužno poštovanje prema izvestiocu Odbora za spoljne poslove, smatram da bi trebalo da se razmotri inicijativa da se ovaj amandman prihvati. Ovde se ne kaže da će lokalne samouprave zaključivati međunarodne ugovore, a imaju pravo da daju inicijativu. Samo da vam dam jedan plastičan primer, zamislite kada gospodin Bačević bude završio kanal Beograd – Stalać – Trgovište – Dragobudže – Solun, koliko će tu biti novih inicijativa?
Zamislite inicijativu da se serija umesto "Na pjeni od mora" radi u Vranju na "Pjeni od mora", zamislite koliko ću tu biti predloga za kulturnom saradnjom, za vas koji me prozivate, eto tako izgleda kada me prozivate.

Imam pravo na repliku, jer sam direktno pomenut kao prethodni govornik.
Dakle, pošto sam direktno pomenut, izvinjavam se podnosiocu amandmana, vi ste podneli divan amandman i sada malo ovo izlazi iz konteksta koji ste vi imali, ali ja ću vam dati reč i glasaću za ovaj vaš amandman. Smatram da je odličan. Kada govorimo o ljudima sa vizijom, kamo sreće da su neki ljudi imali pameti, koliko neki ljudi vizije 1991. godine, onda ne bismo imali razorenu zemlju, bombardovane mostove, izbegle, proterane, ne bismo imali razorenu infrastrukturu u ovoj državi.
Kamo sreće da smo imali ljude koji su imali hrabrosti, koliko vizionari iz DS, pa da politiku koju prihvataju 2013. godine, prihvate 1991. godine, kada su ušli u politiku, koliko bi Srbija danas bila srećnija, evropska država, bez problema koje ovog trenutka na veoma težak način rešava daleko od očiju javnosti.
Koliko bi bilo bolje da su neki koji misle da imaju viziju i da istorija Srbije počinje od njih, da su ti isti imali samo dovoljno mudrosti da čuju i saslušaju ono što smo govorili, Srbija bi bila mnogo srećnija.
Pre nego što uprete prst u DS, probajte da vam ruke budu čiste, ako bar savest ne može.

Gospodine predsedavajući, ne samo da reklamiram povredu Poslovnika člana 104. dostojanstvo Skupštine, već reklamiram i povredu Ustava člana 79, 80. i 81.
Ako se već vređa Poslovnik, da se ne vređa Ustav. Nacionalne manjine imaju pravo na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje javne, izražavanje nacionalne etničke, kulturne, verske posebnosti, ali nemojmo da ovde sada mešamo neke stvari, da ovaj dom zaista svodimo na jednu vrlo nepriličnu raspravu i da iznosimo neke insinuacije i pretnje iz ranije političke prošlosti. To stvarno ne zavređuje pažnju ovog parlamenta.
Smatram da mi ovde moramo da jačamo duh tolerancije i da se svi pridržavamo Ustava i Poslovnika o radu Narodne skupštine. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko i u vezi ovog amandmana, i u vezi nekih prethodnih amandmana, često se, a u kontekstu ovoga što je govorio gospodin Aligrudić, često od strane nekih poslanika vladajuće većine kvalifikuju amandmani na dobronamerne i zlonamerne, pa se i u argumentaciji za ovaj amandman kaže u prvom delu je dobronameran, a drugom delu je ovakav-onakav.
Ne treba da dajemo takve kvalifikacije za ove amandmane bez obzira da li dolaze iz opozicije ili pozicije. Jednako svi mi volimo Srbiju, kao što je takmičenje u patriotizmu. Niko ne predaje amandmane i ne podnosi amandmane zato što je zlonameran, zato što nekoga mrzi, pogotovo da mrzi Republiku Srbiju. Mi svi želimo efikasan, dobar, primenljiv zakon, zakon koji je sprovodljiv u praksi, pred kim su svi građani i sve institucije jednaki. Zato mi želimo da se suština ovog zakona popravi i zato su svi naši amandmani bez obzira da li ih podnosi DS, DSS, LDP ili neko iz vladajuće većine dobronamerni.
Mi nemamo to opterećenje da neko iz opozicije želi nešto loše da uradi, a neko iz pozicije isključivo nešto dobro kada je reč o sebi. Svi mi želimo dobro ovoj državi i svi su amandmani dobronamerni. Molio bih da se toga pridržavamo u daljem toku rasprave. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, za nas iz DS, ovo je najblaže rečeno skandalozan član zakona, jer zaista, meni je neprihvatljivo da Vlada Republike Srbije u jednom trenutku preuzima na sebe ingerencije Narodne skupštine, i odlučuje da li će neki član Međunarodnog ugovora ili kompletni međunarodni ugovor početi da se primenjuje, dok ga ne ratifikuje Narodna skupština, Ustav RS član 99. nadležnosti Narodne skupštine, stav 4. kaže da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
Sad da ste vi probali da u ovom, loše pisanom ili prepisanom zakonu, amandmanom gospođe Filipovski, ispravite ovaj nedostatak, da se nadležni odbor Narodne skupštine izjašnjava, piše obrazloženja zakona, a u zakonu to nije pisalo, pa je onda dodato.
Meni je žao što ovde nema ministra spoljnih poslova ili ministra pravde, ali oni verovatno čekaju beli dim sa Andrićevog venca i Predsedništva Srbije, ali meni je žao što nisu tu da bih sa njima malo popričao i na ovu temu, jer ne morate vi mene da ubeđujete, da ste u pravu.
Vidim da je Srbija ubeđena sa 4 milijarde kredita, ja volim da me uveravate, da me uverite da mi nismo u pravu, ali nisam siguran da možete i gospodina Aligrudića i nas iz DS, da uverite da ste u pravu. To bi bilo u redu kada bi ovde sedeli i studenti Pravnog fakulteta prve godine, a ovde ipak u poslaničkim sede poslanici DS, DSS, i drugih stranaka koji su obavljali najodgovornije poslove u ovoj zemlji i mi jako dobro znamo šta je moguće i šta nije moguće.
Ako dođemo u situaciju da se neki sporazum primenjuje pre nego što ga ratifikuje Narodna skupština, mi dolazimo u jednu opasnu situaciju, jedan presedan, Vlada preuzima ovlašćenja Narodne skupštine. Šta to znači?
Da li onda Skupština kontroliše Vladu ili Vlada kontroliše Skupštinu? Neprihvatljivo je, pogotovo u trenutku kada ne znamo o čemu se pregovara u Briselu, da vi ovakvim zakonom pripremate teren za potpisivanje nekih ugovora koje možda većina u ovom sazivu ne bi prihvatila. Mi na ta mala vrata, da nam to uvedete, takve prevare, ne pristajemo i zaista ne pristajemo da se na takav način degradira inteligencija narodnih poslanika, da se urušavaju institucije, da se sutradan nešto potpiše, pa da se to navodno primenjuje mesec dana, a onda će o tome da se izjasni Narodna skupština, a onda će možda biti kasno da se izjasni.
Hoćemo da pred narodne poslanike izlazite otvorenih karata, da pred građane Srbije izađete jasno sa vašim stavovima, sa vašom politikom, sa onim što ste spremni da potpišete, sa onim što niste spremni da potpišete, da ne pripremate teren kroz zakonodavnu aktivnost za neprijatna iznenađenja kojih će, sudeći po vama, verovatno biti.
Naša sumnja ne proizilazi iz naših političkih razlika, već iz našeg političkog iskustva, jer znamo kako smo prošli 1999. godine. Kumanovski sporazum daj bože da smo videli.
Prema tome, mi smo veoma oprezni na ovo vrlo osetljivo pitanje, pogotovo kada je ovako osetljiv trenutak, kada je reč o nekim našim gorućim problemima.
Mi jednostavno nismo spremni da preko ovoga ćuteći prođemo, da pređemo preko ovakvog nekog stava zakona, da gurnemo glavu u pesak i da vas pustimo da se to tako izglasa kao da se ništa ne dešava, kažem, ne zato što vas ne molimo, ne zato što smo ljubomorni na vas, već imamo iskustvo iz 1999. godine, kada znamo kako ste vodili zemlju i kada znamo kakve ste probleme proizveli takvim vođenjem zemlje. To nas opominje na oprez. Zahvaljujem se.

Imam pravo na dve replike, ali ću ih sublimirati kroz jednu.
Dakle, ne može niko Narodnu skupštinu da sakrije iza odbora Narodne skupštine. Narodna skupština u plenarnom zasedanju sa svih 250 poslanika donosi odluke. Ne može odbor da preuzme ulogu Narodne skupštine.
Odbor broji 10, 11, 15, maksimum 25 članova i ne može da donosi odluke u ime Narodne skupštine.
To kako smo mi vodili zemlju, to su građani Srbije i videli i osetili, jer status kandidata nije niko iz DS stavio na leđa i negde odneo. Mi smo to kako smo vodili zemlju pokazali građanima. Tačno su oni osetili i videli kako je ko vodio zemlju 1998, 1999. godine, kako je ko zemlju ostavio 2000. godine - razorenu materijalno, sa ljudskim žrtvama, sa izbeglima, sa raseljenima, sa onima na Kosovu i Metohiji o kojima danas plačete i naričete, koji su ostavljeni na milost i nemilost, gde se pobelo u pesak dobanovačkog bunkera da se ne čuju krici iz Peći, Dečana, Prizrena, Uroševca i sada se ti isti na severu Kosova i Metohije obmanjuju da će se ne znam šta uraditi za njih.
Ništa niko nikada iz DS nije tajno potpisao, niti se taj tajni potpis našao ni na jednom dokumentu o kome se ikada pregovaralo. Sve što smo radili, radili smo javno i transparentno. O svemu smo obavestili Odbor za Kosovo i Metohiju, a nakon toga i ovaj parlament. Tajnih koraka i tajne politike nije bilo.
Ako nam je trebala podrška, tražili smo je. Kada je nismo dobijali, kada smo, umesto podrške, dobijali keče na glavi Borisa Tadića, nismo bili ljuti na vas. Hvala.