Poštovana predsedavajuća, žao mi je što u sali nije gospodin Dejan Đurđević, jer sam prvo za njega imao jedan apel, da ga zamolimo da se ovi zakoni na koje stalno podnosimo amandmane, moje kolege i ja, a tiče se pravopisnih grešaka, urednije pišu, a ja ću govoriti o obe tačke dnevnog reda.
Prvo ću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku i u tom kontekstu, imam iskreno žaljenje što u sali nema ministra pravde, gospodina Selakovića.
Razumem da on ima obaveze da se obrati desničarskim organizacijama i eventualno organizatorima oko ovog skupa 28. juna zbog politike o KiM, verovatno će on tu učestvovati, pošto su mu to drage organizacije, ali bi mi bilo mnogo draže da učestvuje u radu parlamenta.
Zašto to kažem? Kada je reč o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, imam sve pohvale za ovaj predlog od svojih kolega iz SPO i DHSS, jer to je dobro i dobro je zbog toga što mi znamo šta se sve u ovoj zemlji dešavalo i ko su sve lica koja su osuđena na kazne zatvora od 40 godina.
Dvojica od njih su Milorad Luković Legija, jedan od organizatora ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića i predsednika Republike, doduše, nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.
S obzirom da ljudi koji i sada sede u vlasti, činili su vlast kada su neki od najstrašnijih zločina počinjeni, počinjeni su za vreme njihovog mandata, kada su se drugačije zvali, a isti ti ljudi su u ovoj sali imali svoje političke predstavnike kao narodne poslanike.
Jedan narodni poslanik koji se zvao Tomislav Nikolić, a sada je predsednik Republike, kazao je – Kada dođem na vlast, preispitaću presudu za ubistvo Milorada Lukovića Legije. Ta strašna rečenica ne sme biti zaboravljena i zbog te strašne rečenice dobro je što imamo ovakav zakon koji onemogućuje takve pojedince da uzurpiraju vlast, preispituju presude i daju status zaštićenog svedoka i da iskoriste svoj politički uticaj, da ti ljudi dobiju status zaštićenog svedoka.
U tom kontekstu, žao mi je što u sali nema ministra pravde, razumem njegovu ljubav prema ekstremnim organizacijama, verovatno mu je bilo preče da planira skup 28. juna. Sada ću da se nadovežem na zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i da kažem da je taj zakon veoma važan, da ćemo ga mi podržati, ali u članu 5. ovog zakona kaže se da je obaveza u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju zakona, kada je reč o aktima predsednika Republike i ukazi o dodeli odlikovanja, ali mi je veoma žao što se u "Službenom glasniku" po predlogu ovog zakona neće objavljivati i akti pomilovanja, jer Tomislav Nikolić je pomilovao dr Gojka Inića, osuđenog pravosnažnom presudom Kruševačkog suda zbog korupcije.
Time je pokazao kako se bori protiv korupcije. Istovremeno, smatram da bi bilo u redu da u "Službenom glasniku" imamo imena i drugih pomilovanih lica, koja eventualno mogu aktom predsednika Republike da dobiju akt pomilovanja i nema potrebe da te ljude krijete. Javnost će svakako saznati da se to desilo. Ima pravo da zna ko je amnestiran, ko je pomilovan i da li ti amnestirani prebijaju lidera LDP partije i drugih opozicionih stranaka ili ih koristite da ih vodite autobusima u Kosovsku Mitrovicu da tamo zastrašuju ljude koji imaju drugačiji stav kada je reč o vašoj politici o KiM. Zato je dobro da njihova imena budu objavljena u "Službenom glasniku", da znamo ko vam je podrška u kriznim trenucima i kriznim situacijama, imenom i prezimenom.
Zato kažem, mi ćemo ovaj zakon podržati uz očekivanje da nadležni odbor predloži da se na član 5. doda amandman, napiše amandman, i da se kaže da se u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju, ukazi o dodeli odlikovanja, ali i ukazi o aktu pomilovanja. Dobro je da znamo i ko dobija orden. Mislim da orden samo još nije dobila mentorska komisija kod koje je Tomislav Nikolić radio diplomski rad, svi drugi su odlikovani. Kažem, dobro je da znamo imena i prezimena ljudi koji su pomilovani, zbog toga što ti ljudi koji se amnestiraju i bivaju pomilovani, vrlo često ponovo učestvuju u krivičnim delima i to najčešće kada je reč o opozicionim liderima.
Podsetiću da je u Segedinu fizički napadnut i prebijen lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, sa još troje, sa suprugom koja je majka četvoro dece i još dvoje ljudi koji su brutalno prebijeni.
Dakle, dobro je, gospodine Đurđeviću, što ste se vratili u salu. Moram da kažem da mi je drago da vi sedite tu kada je reč o ovom Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ali mi je podvlačim žao što nije sa nama ministar Selaković, to sam rekao, a pošto niste bili u sali, ponoviću. Vrlo često nam u skupštinsku proceduru dolaze zakoni koji su gramatički pogrešno napisani. Zamolite ljude koji rade u vašim službama, zamolite ljude iz Vlade da makar ti zakoni budu urađeni u onoj formi koju nalaže gramatika srpskog jezika.
Naravno, ovaj zakon ćemo podržati, jer će unaprediti efikasnost državne uprave, pružiće građanima Srbije mogućnost da budu pravovremeno informisani o svim zakonima koji se donose, o svim aktima koji se donose. Nije potpun zbog ove manjkavosti, kada je reč o članu 5. i aktima predsednika Republika. Posebno cenimo napore da se u elektronskoj formi zakoni objavljuju i budu dostupni građanima Republike Srbije. Probajte da iskoristite i druge vidove savremene komunikacije.
Nije loše da građani Srbije imaju mogućnost da se upoznaju i sa prethodnim zakonom, tako je on glasio, tako glasi i sadašnji zakon. Dobro je da, naravno u skladu sa vašim mogućnostima, vodite računa da se naročito dobro primenjuje ovaj zakon, kada je reč o presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer veliki broj naših građana je prinuđen da zbog određenih manjkavosti potraži pravdu pred međunarodnim institucijama.
Dobro je da znamo zbog čega je neko dobio spor protiv Republike Srbije i da to zaista bude objavljeno u "Službenom glasniku" i u elektronskoj formi. Posebno je dobro da se objavljuju propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, jer to je takođe jedan dobar iskorak ka demokratizaciji našeg društva. Posebno je dobro da se donose akti državnog veća tužilaca ili sudova javnih tužilaštava.
Za kraj, moram samo da napomenem da apsolutno delim ono vaše mišljenje, kada je reč o ustavnim amandmanima. Mi smo i 2000. godine imali ustavne amandmane i ovaj zakon svakako nije pokušaj da neko na mala vrata promeni najviši pravni akt ove države ili da izigra javnost, ali s druge strane, podvlačim, oba zakona su dobar iskorak ka daljoj demokratizaciji našeg društva i dobar pokazatelj da kada se hoće, onda ti napori ka uspostavljanju jednog demokratskog modela kontrole vlasti bivaju vrlo uspešni i da ti napori i ti tromi, nekada nespretni koraci ka poboljšanju sveopšteg ambijenta u kome živimo, mogu da budu uspešni samo kada se hoće.
Na žalost, kažem, mi živimo u državi u kojoj parlament u vreme redovnog zasedanja ne radi baš redovno, verovatno ćemo u julu da radimo, ali u junu, julu, avgustu ćete verovatno imati veću aktivnost "Službenog glasnika", jer će se više zakona, tada će se probuditi iz zimskog sna, pa ćete bolje raditi, bolje će "Službeni glasnik" te zakone, koje ćete tada po nuždi donositi, a ne po tome što želite da napravite napredak, verovatno će se i vanredna izdanja štampati. Za sada radimo, kažem, ovako neefikasno, ali ova dva zakona su ipak dobri primeri da kada hoćete, možete da radite. Dobro, ne moramo baš mnogo da vas na to teramo. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 32. – potpredsednik Narodne skupštine pomaže predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Kaže se da vi imate ista ovlašćenja kao predsednik Narodne skupštine, ali svakako nemate veća ovlašćenja.
Prema tome, vi ste dužni da narodnog poslanika upoznate, ako već nije imao vremena sam da se upozna, šta je na dnevnom redu, da je na dnevnom redu Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, gde se kaže u tački 5. da se između ostalog u "Službenom glasniku" objavljuju i akti predsednika Republike. Možda vama smeta što je Tomislav Nikolić predsednik Republike, možda vam ne smeta.
Govorio sam o liku i delu narodnog poslanika Tomislava Nikolića, jer taj čovek je bio i narodni poslanik. Ako to nisu ista dva čoveka, zaista se izvinjavam i vama i vašoj poslaničkoj grupi i Tomislavu Nikoliću, ali mislim da je to isti čovek Tomislav Nikolić koji je govorio o Legiji i da je to isti čovek koji je danas predsednik Republike. Ako nije, da se uradi DNK analiza, da vidimo da li su to ta dva ista čoveka ili neki novi Tomislav Nikolić.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106.
Prosto je frapantno, gospođo predsedavajuća, da 11 minuta svoje diskusije prethodni govornik posveti izveštaju o radu "Službenog glasnika", a da ga vi ni jedanput ne opomenete.
Vaše je pravo, legitimno pravo, da se vi plašite gospodina Babića, da želite da ga pustite da u ovoj sali radi šta god hoće, ali naše je demokratsko legitimno pravo i da vam ukažemo da su ovakve povrede Poslovnika nedopustive, da je ovakvo kršenje dnevnog reda nezabeleženo u parlamentarnoj praksi od kada je uvedeno višestranačje.
Legitimno je pravo svakog da žali što "Službeni glasnik" više ne objavljuje sabrana dela Vojislava Šešelja i Mirjane Marković na kojima se obrazovao, ali to je njegovo legitimno pravo, ali je i legitimno pravo vas bilo da ga opomenete i makar zamolite da govori o tački dnevnog reda, a ona je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata.
Neću uopšte tražiti da se o ovome izjašnjavamo u danu za glasanje, jer ćete vi doneti odluku kakvu god želite, ali hoću da vam kažem da makar možete i opoziciji dopustiti da na ovakve neistine odgovori jezikom argumenata i činjenica, makar zbog proklamovane departizacije u predizbornoj kampanji, kada su obećali da neće na mesta direktora javnih preduzeća dovesti partijske kadrove, koji su ta preduzeća u prošlosti uništili.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 298, koja kaže – da ovaj Poslovnik važi od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Ako vladajuća većina smatra da ovaj poslovnik ne važi, da za njih važi neki drugi poslovnik, makar neka nas o tome, u pisanoj formi, obavesti u tom istom "Službenom glasniku".
Nemojte onako da reagujete, kada vas istina ne boli, na rečenicu da ste bili na vlasti kad je ubijen Ivan Stambolić. Nemojte da vas tako ne boli istina kada vam kažem da je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, kada je ubijen Slavko Ćuruvija i da je poručio da pitamo njegovu ženu gde je otišao da prošeta, pa ga nema nekoliko dana.
Možda su to odgovori zbog kojih će vas istina mnogo boleti. Nemojte baš da se pozivate tako na tu istinu, jer može mnogo da boli, a zahteva samo ćutanje sa vaše strane. Iako već ne možete da nas odgovorite, probajte da nas nadćutite. Nije mnogo teško. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća. Pošto sam pomenut kao prethodni govornik, pa samo podsećanja radi, a u kontekstu ovoga o čemu je govorio šef poslaničke grupe DS.
Kada govorite o svom neučinku i katastrofi koju ste sada proizveli za godinu dana rada ove Vlade, prosto ne znam da li ste bili gori prošli put ili sada. Prošli put ste napravili najveća ratna i ekonomska razaranja u istoriji Srbije u drugoj polovini 20 veka. Srbija nikada nije bila ponižena kao što je za vreme vašeg prošlog mandata. Ne možete vi sada mene da ubedite da podpredsednik Savezne Vlade tada nije bio Tomislav Nikolić, da ministar informisanja nije bio Aleksandar Vučić i da mi danas govorimo da se ne dozvoljava status svedoka saradnika ljudima koji su učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije, kada se budu otkrile ubice, Ivana Stanbolića, pošto su ubice otkrivene, da ne možete mene sada da ubedite da mašinerija zla koju ste pokrenuli 1999. godine kada ste nosili bedž, ta mašinerija zla je dala svoje rezultate i zbog nje danas sedimo ovde i raspravljamo o ovim zakonima. Kada govorite - prethodna Vlada i kritikujete prethodnu Vladu, ja sam apsolutno uveren da mislite na Ivicu Dačića, vašeg sadašnjeg koalicionog partnera, Mlađana Dinkića, vašeg sadašnjeg koalicionog partnera. Jeste njemu beše nosili onu robijašku uniformu ovde i pokazivali u sali? Je li o njemu sada govorite? To im kažite na sednicama Vlade, nemojte na sednicama parlamenta. Što nas opterećujete vašim unutrašnjim sukobima? Što nama govorite o stanju u javnim preduzećima? To porazgovarajte…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…sa vašim koalicionim partnerima. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, opet član 27. Mislim da nije u redu da na ovakav način uzimate vreme gospodinu od njegove poslaničke grupe. Treba da mu date opomenu jer čovek se javio da reklamira povredu Poslovnika i dva minuta je pričao o nekim svojim hipotetičkim pretpostavkama, frustracijama, nekim svojim strahovima. To razumem, čovek je ceo dan ovde u sali, verovatno se umorio, ali znate kako, mi nismo u obavezi da gledamo i pratimo ovako frapantno kršenje Poslovnika od strane narodnih poslanika. Ovde sada tri poslanika SNS se biju ko će imati pravo na repliku. Dogovorite se među vama, ovde kod nas sedi šef poslaničke grupe koji replicira, ne može vas trojica da glumi šefa poslaničke grupe i da nam replicirate. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 87. Sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova, sa pauzom od jednog časa.
Ako pogledate radno vreme, danas je 10,16 časova. Pitajte ove kamermane, stručne službe, bilo kog zaposlenog kako prođe kada zakasni 15 minuta na posao. Danima vas već upozoravamo da svakoga dana kasnite sa početkom sednice Skupštine. Čekamo akademskih 10 minuta, iako znamo kako kupujete ta akademska zvanja, na primer kod Tomislava Nikolića. Ali, zaista nemamo razumevanja da svakoga dana sednice skupštine kasne sa 15, 20 minuta.
Molim vas da od utorka počnemo da radimo od 10 sati. Ovde dolaze opozicije, koji predaju zakone, orni, spremni za rad. Nažalost, vi kvorum ne možete da prikupite. Ne bih voleo da u utorak ponovo sednicu počnemo povredom Poslovnika. Hvala.

Sada je povređen član 108. O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Nisam ovde vas kritikovao da biste mi držali predavanja. Ako pogledate u biblioteci zapisnike sa sednice Skupštine dok smo mi bili na vlasti, nikada se nije desilo da skupština kasni tri dana. Nikada se nije desilo da skupština kasni 10 minuta. Vi kasnite 15, 20, 30 minuta svakoga dana.

Zahvaljujem vam se.
Nemojte nama držati predavanja kad mi dolazimo. Mi dolazimo tačno na vreme. To se vidi iz elektronske evidencije, a vas molim da Skupština počne sa radom u 10,00 časova.
U opštinama gde vršite vlast zaposleni se kažnjavaju sa 30% plate kad ne dođu u devet na posao.

Sada je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, gde kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime itd, makar ste mogli da ga prekinete, jer je takođe povredu Poslovnika koristio za repliku.
Da li vi znate da brojite do sedam ili devet i da li je to Tomislav Nikolić učio kupujući diplomu, ne znam i ne ulazim u to, ali opet vas podsećam, nećemo dozvoliti da nas vređate.

Zahvaljujem se.
Nadam se da ćete se tako efikasno pokazati u utorak.

Gospođo predsedavajuća, ne bih ja sad reklamirao član 128. Poslovnika, da nam onako malo pre nije održano predavanje o odgovornom ponašanju u Skupštini Srbije, pa vidim da se pet kartica u elektronskom sistemu vrlo odgovorno sada ponašaju, iako ne vidim sada ni pet poslanika SNS u sali, a malo pre nam je spočitavano da nas nema u sali.
Vaše je legitimno pravo da odete na miting u 12.44, ali molim vas, ponesite kartice.

Poštovana gospođo potpredsednice, reklamiram povredu Poslovnika, član 32. gde se kaže da potpredsednica Narodne skupštine, koja zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine, ima ovlašćenja predsednika Narodne skupštine u predsedavanju, a u skladu sa Poslovnikom. Ovde se ne kaže da imate veća ovlašćenja, pa vas molim da ne dozvolimo ovakve rasprave koje smo imali prilike da čujemo u ovoj sali. Mi ovde štitimo instituciju parlamenta, bez obzira kome i kako budimo neprijatne asocijacije.
Parlament se sigurno ne brani tako što se revolverom maše u parlamentu i heklerom ispred parlamenta i aplauzom pozdravlja takvo ponašanje. Bili smo svedoci 1999. godine, i akteri takvog ponašanja sede i danas u parlamentu. Sa pravom gospođa Nataša Mićić kaže da je udar na demokratsko društvo prvo udar na parlament, prvi udar na demokratiju je udar na parlament. Obesmišljavati rad parlamenta i parlament kao instituciju, degradirati ga i provlačiti ga kroz blato je jasan nagoveštaj da se od te prakse nije odstupilo, bez obzira što se bedž skinuo. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo iz ministarstva, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da je ova vladajuća većina apsolutno usaglasila temu o kojoj raspravljamo sa načinom na koji radite. Baš kao i naši vozovi juče ste kasnili sa početkom rada. Pre podne 20 minuta, posle podne 37 minuta, danas smo sa radom po tački dnevnog reda počeli tek posle sat i po i to je ogledalo i Vlade i države i železnice.
Žao mi je što danas raspravljamo o zakonu o železnici bez da se iko, ponavljam iko iz vladajuće većine osvrnuo na nedavnu saobraćajnu nesreću u Beogradu kada je povređeno 22 građana. Kada se niko od rukovodećih kadrova "Železnice" nije setio da izađe na mesto nesreće, što biste vi uopšte imali potrebu da o tome govorite? Sada vas pitam onako čovečanski, što bio rekao Radovan III – koji su motivi pobude ljudi iz "Železnica" da ne izađu na mesto nesreće? Koji su ih motivi poveli? Da li se smatra da ti ljudski životi nisu važni, nisu vredni, da ne treba niko da izađe? Bio je državni praznik pa oni ne rade za državne praznike kada se desi nesreća nego tek posle 10 dana. Trebaju li ti povređeni da sede u tunelu dok se oni sete da dođu da ih vide, ili ste možda spojili praznike, s tim što izgleda praznike spajate kako radite, od Božića do Uskrsa, a ne Uskrs – 1. maj.
Moram da vas pitam, možda su vam svi otputovali na Bali ili Mauricijus, do tamo ne saobraćaju vozovi, ili su vaši kadrovi takvi da sa tim kupljenim diplomama da ih i ne interesuje mnogo sudbina putnika već ih interesuje samo da dobiju određene privilegije, kupe još koju diplomu i još koji ispit i uvećaju svoju biografiju za nove podatke.
Malo je neobično da u državi u kojoj se vozovi lupaju kao uskršnja jaja tek posle sedam dana saznajemo detalje o toj železničkoj nesreći. To je najbolja slika zbog čega smo vas mi kritikovali da je u stvari departizacija javnih preduzeća bila samo mrtvo slovo na papiru i da su vam rukovodioci javnih preduzeća nestručni, nesposobni, neodgovorni da upravljaju velikim sistemima koje im je država Srbija poverila.
(Vučeta Tošković, sa mesta: A vi ste imali?)
Mi smo uvek imali dovoljno ljudskosti da kada se nešto desi dođemo da vidimo kako su ljudi i da pitamo, bilo da je reč o poplavi, bilo da je reč o saobraćajnoj nesreći, železničkoj nesreći, da dođemo i da pitamo ljude kako ste. Videćemo ko je kriv.
Uvek smo imali to osećanje saosećanja sa ljudima koji su nastradali u nekoj nesreći. Tu je razlika između vas i nas. Vi vidite samo sebe, svoj novčanik, svoju fotelju i svoju poziciju, a mi vidimo celovit sistem kojim upravljamo. Kada tu razliku budete naučili, onda možete da slavite Dan Evrope.
Opet da vam kažem, problem je kod vas što mi ovaj zakon ne podržavamo iz jednog jedinog razloga. Nemamo poverenja da će takvi rukovodioci znati da ga sprovedu, da će znati da odrede prioritete gde će da ide novac od Ruskog kredita za modernizaciju železnice.
Evo, vi što dobacujte, pitam sada – šta ćete da modernizujete? Šta ćete da radite? Prugu Loznica-Valjevo ili prugu Beograd-Bar ili ćete da radite prugu Beograd-Stalać?
Moram da vas podsetim da moja skepsa i sumnja u vaše upravljanje železnicom dolazi zbog razloga da je u državi Srbiji tokom 90-ih godina postojao savezni porez na železnicu. Bio sam privatni preduzetnik i pamtim jako dobro. Dva posto na promet usluga, a tri posto na promet roba tokom 90-ih godina. Šta je problem tog poreza? Nije to što smo ga mi redovno plaćali i izmirivali,nego što nije završio tamo gde je trebao da završi, jer samo 26% javnih finansija Republike Srbije je završilo u budžetu Republike Srbije, a ostalo na specijalnim računima od Kipra pa na dalje. Sada mi treba da vam verujemo da ćete vi da modernizujete železnicu sa takvom praksom, takvim iskustvom i takvom biografijom. Ne možete da dobijete naše povere-nje. Možda nečije možete, nas tim vozovima da vozate ne možete. Lepo sam se proveo vozeći se nekada brzim prugama Srbije, koje su se pretvorile u brze skele Srbije.
Kad smo već kod tih plovnih puteva, mislim da je red da malo progovorimo o još nekim tačkama dnevnog reda. Svi zanemarujemo da ovde ima i tačka šest i tačka sedam. Neću ulaziti u vaše intelektualne motive, porive i pobude zbog čega ste ove dve tačke spojili, ali ću vam pročitati kako glasi tačka šest i kako glasi tačka sedam. Tačka šest kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjih plovidbi, a tačka sedam kaže – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Sada vas pitam – kakve veze imaju železnica i pomorski transport i kakve veze ima železnica sa Strazburškom konvencijom o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi?
Dozvolite i meni da budem kreativan, kao i vi kad ste ovu tačku spojili, pa da kažem da to znači da ćemo umesto železničke pruge Stalać-Solun imati plovni put koji najavljuje ministar Bačević Stalać-Grdelica-Leskovac-Vranje-Dragobudže i u okviru tog plovnog puta mi ćemo sada sa Kiprom da regulišemo plovni pomorski saobraćaj između najveće kiparske luke Limasol na Kipru i mesta Dragobudže kod Vranja. Ja mislim da je to na Dan Evrope fenomenalno spojena tačka dnevnog reda.
Jedino me samo brine da li ćemo zaista da ukinemo železničku stanicu u Stalaću, pa da pravimo lučku kapetaniju i ko će da peva na otvaranju? Ja apsolutno znam ko će da peva. Nije taj ko mislite. Pevaće grupa Haustor koji imaju hit – Moj je grad večeras dobio luku. Stalać će da bude primorski grad, evo, vidim, samo što nije cvetao limun u Stalaću i snimaće se lepe serije – Stalać na pjenu od mora i Leskovac na pjenu od mora i Vranje na pjenu od mora i tamo će umesto vranjske autobuske stanice da bude izgrađena luka, pa utovar, pa istovar, pa će od Đurine pumpe, ko je ovde iz Vranja, znate li gde je Đurina pumpa, od Đurine pumpe do autobuske stanice Kej pa, ako dovoljno dugo šetate, moći ćete i da odšetate iz ove depresivne zemlje. Ali, kad Stalać postane
primorski grad, da li ćete da ukinete prugu ili nećete? Tako to bude kad kupite diplomu tek sa 50 godina, a sa 55 pročitate lektiru koja se čita u osnovnoj školi, Žil Vern – Put kroz središte zemlje, pa me ne čudi da niste probali i do Kine da pravite pomorski put.
Gospodine Mrkonjiću, da pitam vas, ko će od četiri ministra infrastrukture da bude zadužen za taj genijalni projekat tog plovnog puta od Beograda preko Stalaća do Grdelice, Vranja i na jug do Soluna? Vi, Verica Kalanović, Velimir Ilić ili gospodin Bačević? Ja mislim da ćete vi međusobno da se pobijete ko će taj plovni put da otvori. Ima da zvekeću makaze "sve u 16", da se secka ona crvena traka.
Lično sumnjam u takve grandiozne projekte. Šta je bilo sa Studijom izvodljivosti? Neko je bio otišao u Kinu, koliko se sećam. Jutros su bila poslanička pitanja. Šta su rekli Kinezi? Hoće li da prave plovni put ili neće? U trenutku kada kanal Rajna-Majna ima strahovite ekonomske gubitke, vi ćete mene da ubedite da je to dobro za Srbiju?
Mi smo Studiju izvodljivosti uradili do Leskovca. Postoje jaki razlozi da se taj put do Leskovca uradi i da se promeni hidrološka mapa Srbije, da se popravi kvalitet života, da se urade i hidroelektrane, ali kako ćete od Leskovca do Vranja, do Dragobudža? Tamo nema gde da stanu i reka i plovni put i pruga i auto-put. Mnogo je to tesno. Ja mislim da ta utopijska zamisao kojoj ste vi skloni da biste kupili glasove ima da se rasprši kao mehur od sapunice. Jer, kod vas je sve mehur od sapunice. Samo se duva, što više, da bude što šareniji i što veći. Kad prsne, onda svi kažu – znate, nije to naše. Zato i imate četiri ministra infrastrukture.
Zašto ste izbegavali da pričate o ovoj tački dnevnog reda? Važno je da Srbija potpisuje međunarodne sporazuma, to su naše obaveze. Mi hoćemo u Evropu i želimo da idemo u Evropu, ali, moram vas da pitam, gospodine Mrkonjiću. Imam ovde "Blic" jučerašnji. Jel vi čitate "Blic"? Ovde kaže na jednoj strani u "Blicu" – Stranci našli alternativni put Koridoru 10. i kaže da će da se radi Kalafat most koji će preko Dunava povezivati Rumuniju i Bugarsku i da će se otvoriti 20. maja. Taj naslov znači da će Srbija imati gubitak od nekoliko desetina miliona evra vezano za drumski saobraćaj kroz Srbiju. Ne samo kroz putarine, te kamiondžije po zakonu moraju posle četiri sata da odmaraju, pa stanu na benzinsku pumpu i nešto kupe, pojedu, itd. Ti gubici će biti mnogo veći nego što su ti tranzitni gubici potrošnje goriva i eventualnog plaćanja putarine. Pri tome, taj put jeste duži za 100 km ali je jeftiniji za 100 evra.
Ko će nadomestiti taj gubitak u budžetu? Hoće li Zakon o javnim nabavkama? Vi rekoste da će kroz Zakon o javnim nabavkama da se uštedi ne znam koliko milijardi evra. Kad ste toliko uštedeli, zašto se onda Srbija ovako rekordno zadužuje? Ja mislim da za to nema razloga.
A opet, vratiću se na ovu temu oko železnica, ima i nekoliko dobrih stvari, gospodine Mrkonjiću, u ovom zakonu. Prvo, konačno će da se definiše šta je to taj železnički pojas železničkog zemljišta, gde može da se gradi uz železničku prugu a gde ne može. Ne mora više oni ljudi u Stopanji, ja mislim da vi odete ponekad na pečenje u Stopanju, ne mora više da strahuju da će da im poruše one kuće koje su uz železničku prugu. Cela Stopanja počiva na zemljištu koje je železničko i ljudi nikada nisu bili načisto da li će da im ruše te kuće u kojima žive preko 20, 30 godina. Dobro je da se uvede ovaj inspektor i da konačno probamo da definišemo ko vodi računa o tom železničkom zemljištu. Znate li koliko ima kilometara pruga koji su totalno napušteni i još uvek se to vodi kao železničko zemljište? Presecaju fabričke hale, presecaju određene opštine, mrtvi koloseci, mrtve pruge. Jedna od tih mrtvih pruga, nažalost, koja preseca zemljište je pruga Stalać-Požega i ja tu voz nisam video ni za našeg mandata, ni za prethodnog mandata, ni za ovog sada mandata.
Retko kad prođe neki voz. Dobro je što postoji voz koji saobraća na liniji Zvečan-Kraljevo-Zvečan i što ide, što saobraća. Ali, znate šta, volimo i mi iz Vrnjačke Banje, Kruševca i Trstenika da se provezemo vozom ponekad, ili ćete možda i nama da napravite plovni put do Vrnjačke banje. To je turističko mesto, pa će lepo tu kanalče da bude, pa pedoline, sandoline, gondole, parobrodi, mesto parne lokomotive – parobrod. To je najveće dostignuće 21. veka ove vlade. Produžite makar do Čačka, da mogu da odem do Veljinog bazena, on ima beše onu sandolinu u bazenu, pa da proveslamo kroz kanal zajedno. Kajak ima u bazenu, koliko se ja sećam. Zbog toga i Čačak nema vodu, dok se napuni bazen, nema za sve.
Opet vas pitam na kraju. Ovaj zakon vam je neozbiljan. Nije neozbiljan zbog ovog mog izlaganja, jer moram da budem ovakav kada vidim temu, da spajate železnički i plovni put i Ugovor o pomorskom saobraćaju između Kipra i Srbije. Kad se bude otvarala pomorska linija, trajekt linija Drago Budže – Limasol, molim vas mene da pozovete, da me uverite da je to moguće, da pare više ne nestaju na Kipar avionom, nego, parobrodom.
Evo, vidim da ste one stručnjake iz "Beobanke" ponovo aktivirali, oni to najbolje znaju kako se radi. Nego, mislim da taj parobrod neće imati pojas za spasavanje ove Vlade i da to neće biti pojas za spasavanje ove posrnule Vlade.
Ne valjaju ovakvi zakoni, nije dobro za vas što ih predlažete. Dobro je da Srbija ide ka Evropi. Mi smo ovaj zakon takođe pripremali da ga stavimo u skupštinsku proceduru, ali smo ipak imali kadrove koji su taj zakon mogli da sprovode. Nažalost, vi to nemate. Vaši kadrovi su nedorasli izazovima. To je pokazala železnička nesreća u Beogradu, 22 povređenih, niko ih nije obišao ni u bolnici, ni na mesto nesreće. To u Nemačkoj, Švajcarskoj, u Rusiji, u Japanu, momentalno iziskuje ostavku nekog od odgovornih ljudi. Morate imate saosećanje sa žrtvama nesreće. To je osnovni princip. Niste u politici zbog ličnog dobra, već opšteg dobra, opšteg interesa, brige o svim resursima, a pre svega o ljudima, a potom o materijalnim resursima ove zemlje. Ako se tako budete ponašali, to neće biti dobro.
Na kraju mogu samo da vam kažem – ko vas je posejao, taj će vas i požnjeti, ali će vas narodni mlin samleti u prah zaborava ako se ovako budete ponašali. Hvala.

U vezi ovog prvog ozbiljnog dela, gospodine Mrkonjiću, samo mi kažite ime i prezime direktora železnice koji je izašao na mesto nesreće.
(Milutin Mrkonjić: Vladimir Radović. )
Hvala lepo, ja ga nisam video, čuo u medijima.
Ja čitam "Informer".
(Predsednik: Izvinite, samo sekund, gospodine Milivojeviću. Molim vas da ne ometate govornika dok ne završi.)
Ja čitam "Informer", dva u jednom, može da se pročita i za potpalu je dobar.
Opet vas pitam, gospodine Mrkonjiću, nisam video generalnog direktora železnice, nisam video rukovodioce iz vrha železnice na mestu nesreće. Što se tiče ovog drugog dela, ne smatram ja da ste vi loše radili u prošloj vladi, ne smatram ja da vi i sada možda loše radite, ali šta vama vredi da budete Mesi u Borcu iz Bivolja ne vredi vam ništa, vi ste u moravskoj ligi i možete da igrate kako hoćete, rukama i nogama i glavom, ne vredi, to vam je limit. Ligu šampiona nikad nećete videti. To ste mogli samo sa nama. Niti sam ja ljut na vas, niti sam ljubomoran, niti vam zavidim. Naprotiv, samo vam želim da završite sve što smo počeli. Džaba, kažem vam, može Borac iz Bivolja da kupi Mesija ako ima pare, ali Ligu šampiona videti neće.