Gospođo predsedavajuća, vladajuća većina me je ponovo prinudila da reklamiram povredu Poslovnika, član 87. i član 88.
Dakle, ja sam vam govorio da ću vas svaki put opominjati kada sednica po Poslovniku ne počne u predviđeno vreme.
Danas je za početak sednice bilo predviđeno 11, 00 časova. Sednica počinje u 11,20 časova.
Po članu 88. Poslovnika kaže se da ako konstatujete da nemate kvorum, sednicu bi trebalo da odložite za sat vremena. Ako i nakon toga utvrdite da nemate kvorum, sednica se odlaže za prvi naredni dan kada poslanici vladajuće većine mogu da se probude i prionu onome za šta su ih građani birali da rade u parlamentu.
Žao mi je, rekao sam vam da neću dozvoliti da sednice Skupštine počinju sa 20 minuta zakašnjenja. Ovo je bruka i sramota šta vi radite i kako se rugate najvažnijoj instituciji u Republici Srbiji. Hvala.

Javljam se po Poslovniku.

Hoću samo da ukažem na član Poslovnika broj 105, koji kaže da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Mislim da je krajnje neumesno da odgovornost za nesposobnost vladajuće većine prebacimo na zaposlene u ovoj skupštini. To su ljudi koji najodgovornije rade svoj posao i nemojte molim vas da optužujete stručne službe Skupštine da ne rade svoj posao kako treba.
Ti ljudi u ovo skupštini su ispratili mnoge vladajuće većine, ispratiće i vas, ali oni svoj posao znaju da rade. Nemojte molim vas da odgovornost prebacujemo na zaposlene u Skupštini, to su ljudi koji odgovorno rade svoj posao. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre spoljnih poslova, dame iz Ministarstva, gospodine pomoćniče ministra odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, neobično mi je drago gospodine predsedniče što ste došli u sali da bih vam ukazao da nije pažljivog čitanja ovakvih zakona od strane poslanika DS, ovde bi se potkrala jedna veoma opasna greška. Čuli ste da je odluku potpisao predsednik Ivica Dačić. Ne kaže predsednik Vlade. Možda pledira da vas smeni s mesta predsednika Skupštine, a možda je ovo ipak samo greška, pa ćemo je mi kao takvu tretirati. Dobro je da je ispravljena.
Vodite računa. Čuvajte parlament. Znate, kada se predsednik Vlade potpisuje kao predsednik Skupštine, poželeće da bude i predsednik države. To će biti ozbiljno narušavanje koalicionih odnosa.
Kada danas raspravljamo o slanju naših trupa, naše misije u Mali, važno je da građane Srbije, pre svega, informišemo šta se tamo dešava i važno je da naši građani imaju punu i potpunu informaciju zašto mi u okviru izvršavanja naših međunarodnih obaveza i rezolucija UN tamo šaljemo trupe.
Neću, poput nekih poslanika, čitati s "Vikipedije" šta se to dešava u Maliju, ali ću vam kazati, zarad građana, samo ono što je veoma važno da znamo.
Država Mali nekad se zvala Južni Sudan. Bila je francuska kolonija od 1895. godine. Nezavisnost je stekla 1958. godine, formirajući zajedničku državu sa Senegalom. Nakon toga, Senegal je postao samostalna država, a Mali samostalna država i bila je višestranačka parlamentarna demokratija.
Nažalost, u državi Mali dolazi do ozbiljnog građanskog rata, jer sever Malija, u kome živi narod Tuarega, formira svoj Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada i u tom naporu, u tim ciljevima ta organizacija prerasta u oružanu formaciju i polako počinje da se sukobljava sa regularnim trupama države Mali.
Nažalost, u tom kompleksnom sukobu u državi Mali, s obzirom da 90% stanovništva čini muslimansko stanovništvo, dolazi do vrlo kompleksnog građanskog rata, jer se nacionalnom pokretu za oslobođenje Azavada priključuju najradikalniji pripadnici Al Kaide, grupe Ansar Dine. Oni zajedno uspostavljaju punu kontrolu na severu države Mali.
Istovremeno, pripadnici vojske, nezadovoljni postupanjem predsednika države, svrgavaju predsednika države 22. marta 2012. godine. Amadu Tumani Ture, koji je ujedno i predsednik države i vrhovni komandant oružanih snaga, biva smenjen i vojska uspostavlja nešto što se zove kontrola južnog dela države. Formira se od pripadnika oružanih trupa Nacionalni komitet za obnovu demokratije i države. Sada imamo tri oružane formacije – najradikalniju formaciju Al Kaide, grupu Ansar Dine, koja je od strane i Stejt Departmenta i Organizacije UN proglašena za najveću pretnju ovoga trenutka, najradikalniju islamističku grupu Al Kaide, praktično naslednike Bin Ladena. Ti ljudi vrlo brzo dolaze u sukob sa Nacionalnim pokretom za oslobođenje Azavada i dolazi do oružanih sukoba među njima.
Pripadnici Anasar Dine u državi Mali čine strašne zločine – primenjuju šerijatsko pravo, ruše spomenike kulture. Država Mali ima bogatu tradiciju. Zamislite kako bi neko od nas u Srbiji reagovao da neko, a preživeli smo to, poruši spomenike kulture. Naravno da UN i EU donose odluku da taj krvavi sukob pokušavaju na neki način da spreče.
Istovremeno, taj sukob se preliva zahvaljujući delovanju Al Kaide na Alžir. Dolazi početkom ove godine do napada na gasno postrojenje, uzimanje velike grupe talaca od strane Ansar Dine. Dolazi do intervencije alžirske vojske. Nekoliko desetina talaca je stradalo. Bio je to sukob velikih razmera. Nažalost, taj sukob se polako preliva na susedne države.
Zašto sve ovo napominjem? Ne da bih plašio građane Srbije ili naše vojnike. Naši vojnici moraju imati punu podršku parlamenta za odlazak i mi ćemo kao DS glasati za ovo, uprkos tome što je ovo jedna od rizičnijih misija. Neću kazati da je najrizičnija, jer ne treba plašiti te ljude koji tamo idu, niti njihove porodice. Oni gledaju sednice Skupštine, ali treba biti svesni rizika koji postoji. Rizik je koliko prisutan za te naše vojnike koji će tamo otići, toliko i za nas ovde, jer Al Kaida, kao što znate, ima svoje ćelije na Balkanu. Može doći do nekih konstatacija i teorija da će se možda svetiti nama.
Mi imamo najmanje brojni kontingent, samo 13 vojnika, pre svega sanitetsko osoblje. Njihov zadatak je da obučavaju regularne i to je mandat mirovne misije, da obučavaju regularne trupe da izvršavaju svoje zadatke. Znači, mi ćemo tamo imati edukativni karakter, nikako borbena dejstva. Znači, naši vojnici neće učestvovati u borbenim misijama, niti protiv tamošnjih oružanih formacija, isključivo edukativni karakter.
Treba znati da je ovo misija koja je rizična i zato naši vojnici moraju imati jaku podršku, to njima znači, da znaju da država Srbija stoji iza njih, njihovih porodica, da parlament stoji iza njih i da će oni svakako učešćem u toj mirovnoj misiji raditi na vraćanju ugleda Srbije u svetu. Time jačamo naš dignitet, time utičemo da Srbiju drugačijim očima gledaju naši partneri u svetu.
Samo ću podsetiti da je bivši komandant JNA, gospodin Jović, bio komandant u Mirovnoj misiji posle ratnog sukoba između Iraka i Irana. To je posle Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih ratnih sukoba, koji je odneo više stotina hiljada ljudskih života i samo ću podsetiti da je taj častan čovek, taj odgovaran posao uradio na najbolji mogući način, a da je Srbija dobila brojna međunarodna priznanja i da tog čoveka i dan danas pominju, kao čoveka koji je bio jedan od najboljih komandanata mirovnih operacija, pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija.
Naravno, uz dužno poštovanje, ne mogu, a da ne primetim da danas imamo apsolutni konsenzus za slanje naših trupa u inostranstvo, da se od politike, koju su neke političke stranke vodile, da je možda bolje da strane trupe dolaze u Srbiju, nego da naši odlaze tamo, došlo do ovog konsenzusa teškom mukom, nimalo lako. Da smo ovde imali u ovom domu reči nekih naših poslanika koji danas obavljaju visoke državne funkcije, poput kunem se Bogom, da se neću smiriti dok srpska vojska umaršira na Kosovo i Metohiju, do reči – šta će naša vojska na Hajitiju, Istočnom Timoru, zar će naši vojnici da love pirate po Somalijskom zalivu, dok tuđa vojska čuva Pećku patrijaršiju.
Dobro je što se ta retorika napustila. Dobro je i zbog vas, dobro i zbog nas. Razmilite gde bi Srbija danas bila da te retorike nije ni bilo. Razmislite koliko bi danas naša vojska mogla da da doprinos u mirovnim misijama, da nije bilo onoga, što je bilo.
Naravno, kazaću još nekoliko stvari. Moram da kažem da je meni žao što ovde nije ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Žao mi je što se ona politika na Kosovu i Metohiji svela sa parole – niko ne sme da vas bije, na parolu – niko ne sme da me bije, pa se tamo ide sa žandarmerijom. Bolje da se dođe ovde i da se nama poslanicima odgovara na neka pitanja.
Moram da pohvalim i izlaganja nekih svojih kolega, pogotovo gospodina Kovačevića. Znate ima ljudi koji su radili u bezbednosnim službama ove države pre 20 godina i iza sebe ostavili vrlo svetao trag. Iza njih su ostala profesionalna dela, kada se država štitila svim svojim raspoloživim kapacitetima i vrlo je nemoralno od ljudi koji su tu službu doživljavali kao odskočnu dasku za neku svoju karijeru, pa su se nudili kao saradnici i možda bivali odbijani, jer ipak je ta služba vodila računa koga prima, vrlo je nemoralno i nečasno napadati ljude koji su taj posao radili zato što su položili zakletvu državi Srbiji, a da ih napadaju oni ljudi koji su hteli taj posao da rade da bi cinkarili svoje partijske kolege, ili prijatelje.
Oni koji su se službi nudili nekada, oni se službi nude i danas, u svim vremenima. Oni koji su službu stvarali i u njoj radili, za mene su to časni ljudi, ako nisu učestvovali u zloupotrebama svojih službenih ovlašćenja. Ti ljudi valjda najbolje znaju kako je služba nekada radila, kako danas radi i kako se vrši parlamentarna kontrola. Nemojte uopšte da mislite da oni nemaju demokratski kapacitet da nas obaveste i izveste kako službe bezbednosti rade. Takvi ljudi treba da sede u parlamentarnim odborima koji kontrolišu rad službi, jer imaju bogato iskustvo, koje je proisteklo, podvlačim, iz njihove ljubavi prema ovoj zemlji i časnog izvršavanja njihove zakletve koju su toj zemlji takođe dali.
Uostalom, pogledajte film "Sveti Georgije ubiva aždahu", kada Lazar Ristovski čita ona pisma cinkaroša pa kaže – ja sam ovaj posao radio za platu, a vi zato što ste mrzeli svoje komšije, rođake i prijatelje i sudili se za među. Nemojte da upirete prstom u naše kolege, koji su kažem, ostavili svetle tragove u toj službi.
Biće dobro da jednom otvorimo dosijea te službe, zašta se Demokratska stranka uvek zalagala, pa da vidimo ko je sa kakvim motivima i pobudama imao ideje da radi u toj službi.
Takođe, podsetiću samo na nekoliko stvari. Ovde imam, naravno, ono što donosim iz Biblioteke, stenografske beleške, šta je ko govorio, kada je Srbija rešila da šalje svoje trupe u inostranstvo pa kaže – kunem se Bogom, kunem se životom, da se neću smiriti… Neću da govorim ime i prezime autora ovih reči, svi ga znate, a za one koji ne mogu da se seti postoje dobra emisije na Radio Beogradu, zove se "Mozaik vremena", sastavljena između ostalog i od naših reči izgovorenih u ovom domu. Kaže – kunem se Bogom, kunem se životom da se neću smiriti dok se naša vojska ne vrati na Kosovo i Metohiju, a oni što šalju naše trupe u svet i hoće da učestvujemo u nekim mirovnim misijama su neprijatelji ove države. Dobro je što smo od te retorike odstupili, mnogo bi bilo bolje da oni koji su se kleli u Boga i život, da su se kleli u svoju imovinu, onda bi se valjda i trudili da te zakletve održe.
Moram da kažem nešto i o izveštaju Odbora za kontrolu službi državne bezbednosti i da se obratim vama iz Ministarstva, da vas zamolim da prenesete reči zahvalnosti. Prvo, svim tim ljudima koji rade u tim službama, pogotovo onim devojkama, suprugama, majkama, koje rade te administrativne poslove, pišu ove izveštaje i dostavljaju nam. Vojne službe na sreću nikada u poslednjih 13 godina nisu svoje izveštaje dostavljale tabloidima, jer vi kad pogledate tabloide, tu vidite najosetljivije bezbednosne informacije koje neki segmenti iz bezbednosnih službi, a to nisu vojne službe, dostavljaju tim tabloidima, ne znam iz kojih pobuda. Ne znam iz kojih razloga.
Evo najavljuju danima da će biti pohapšeni vrh žandarmerije, onda se to ne desi, oni kažu odustalo se, odstupilo se. Šalju se vrlo neumesne i neprimerene poruke ljudima koji su predmet istrage. Da su predmet istrage, da se pripaze i to, možete da pročitate u novinama. To ni u jednoj ozbiljnoj demokratskoj državi ne možete da vidite, da bezbednosne službe dostavljaju podatke tabloidima. To je dobra stvar kada je reč o Ministarstvu odbrane i Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštanoj agenciji, što su one ostale utemeljene u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, zato što to ne čitamo, kažem u tabloidima i da pohvalite te ljude koji odgovorno šalju i pripremaju te izveštaje, da se zahvalite ovim ženama, pa i vama hvala što sedite i slušate nas narodne poslanike, bez prava da učestvujete u raspravi, ali kažem dobro je što makar jedan deo bezbednosnih službi nije ušao u taj rat i taj dil sa tabloidima, pa da se takmiče ko će bolju, provereniju informiciju dostaviti tabloidima.
Na kraju podvlačim, mi ćemo glasati za ovo. Glasaćemo zato što je to kontinuitet naše politike. Nama se nikad nije desilo da zaspimo kao Šešelj, a probudimo se kao Boris Tadić ili Čedomir Jovanović. Mi smo imali kontinuitet u svom političkom delovanju, taj naš kontinuitet trajanja, da se Srbiji ugled vraća tako što ispunjava svoje međunarodne obaveze, da se ugled Srbije vraća tako što mi verujemo da učešćem u mirovnim misijama jačamo, ne samo ugled u svetu, već i mogućnost da se borimo na jedan pravedniji način, kada je reč o našoj teritoriji o Kosovu i Metohiji, pred međunarodnim institucijama, jer dok god poštujete međunarodna pravila, onda se možete pozivati da ta međunarodna pravila važe i za vas.
Ako poštujemo neke druge rezolucije, onda možemo kazati, baš ovo i što je kazao gospodin ministar Mrkić. Onda važi za nas i Rezolucija 1244. Ako neke druge rezolucije koje donose Ujedinjene nacije, a čiji smo mi član, za nas u Srbiji ne važe, onda će nam neko iz sveta kazati – pa izvinite, vi ne priznajete svetska pravila, onda nemojte da se pozivate na ono što vam odgovara i što je u vašem interesu, a da kritikujete ono što podvlači i neku vašu obavezu iz članstva u međunarodnim organizacijama. U tom kontekstu vi ćete imati podršku za ovaj zakon.
Vas, gospodine predsedniče, molim da povedete računa šta potpisuje Ivica Dačić. Dok je on bio sa nama u koaliciji, to nije smeo da radi. Morao je da vodi računa. To dođe kod nas, mi pročitamo i samo kažemo – ne, ne. Instituciju koju smo vam poverili morate da čuvate u punom kapacitetu. Zahvaljujem vam se.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za vas gospodine predsedniče – kada ćete uslišiti zahtev asocijacije malih i srednjih preduzeća i gospodina Milana Kneževića i na dnevni red staviti zahtev da se raspravlja o katastrofalnoj ekonomskoj politici i situaciji u kojoj se nalazi Srbija zbog nesposobnosti i neefikasnosti ove Vlade? Nemojte samo da mi kažete da nemate poslovničkih mogućnosti da to učinite, jer poslanički klub DS je taj zahtev artikulisao i u zvaničnoj formi predeo i očekujemo zakazivanje sednice na kojoj ćemo zaista raspravljati o veoma teškoj i katastrofalnoj ekonomskoj katastrofi i situaciji u Srbiji.
Samo ću vas podsetiti da je u prva dva meseca više od 30.000 ljudi ostalo bez posla, da 500 građana Srbije svakoga dana ostaje bez posla i to je 20 zaposlenih na sat. Dok ja postavim ovo pitanje, dvoje ljudi u Srbiji će ostati bez posla zbog nesposobnosti ove Vlade.
Takođe vas pitam koji su vas motivi rukovodili da usred fiskalne godine 200 miliona evra ova Vlada otme lokalnim samoupravama? Kako mislite da će lokalne samouprave sprovesti lokalne planove, čak i one lokalne samouprave na kojima je i SNS na vlasti?
Pitam vas – ko će podneti ostavku zato što je ova Vlada dovela do prvog deficita u trgovini poljoprivrednih proizvoda u poslednjih 13 godina? Nije li rok za vraćanje granice, dozvoljene granice aflatoksina u mleku bio 15. mart? Da se 15. marta, po obećanju Aleksandra Vučića, dozvoljena granica aflatoksina vrati na 0,05%?
Takođe pitam – prošla godina je bila najlošija za strane investicije, a ova je još gora. Obećali ste 100 milijardi stranih investicija u izbornoj kampanji. U prvih nekoliko meseci ove godine je ta cifra bila 70 miliona. Podsetiću da su poslednje godine vlasti kada je DS upravljala ovom zemljom direktne strane investicije bile 2,2 milijardi.
Ako vam ovo nisu dovoljni razlozi, činjenice i motivi da shvatite razmere vaše nesposobnosti i ekonomske katastrofu koju proizvoditi po Srbiji, da vas ne podsećam na konferencije za novinare koje ste držali u stranačkim prostorijama.
Imam još nekoliko pitanja. Prvo je pitanje – šta ćete uraditi da popravite protivgradnu zaštitu u Srbiji? U proteklih 10 dana je Srbija opustošena. Samo ovaj deficit koji ste prvi put napravili u poljoprivredi za proteklih 13 godina biće još veći zbog vaše nesposobnosti da nabavite protivgradne rakete. Grad je opustošio selo Rošci na Kablaru, Suboticu, Prokupačku i Topličku opštinu. Voćnjaci i usevi su ostali razoreni kao da je prošla prirodna katastrofa, kao da građanima Srbije nije dovoljno što imaju ovu katastrofalnu Vladu.
Neko od članova Vlade je i izašao na terene pogođene gradom, valjda da bi katastrofa bila kompletna. Pitam vas – kada ćete nabaviti protivgradne rakete? Kada će direktno odgovorni da obiću poljoprivedne proizvođače?
Takođe postavljam pitanje – da li je moguće da osam hiljada ljudi bude zaraženo u bolnicama? Po nekim zvaničnim podacima u vašim partijskim glasilima je to šest hiljada, po nekim nezvaničnim je to osam hiljada. Ljudi u Srbiji umiru od banalnih infekcija.
Na kraju postavljam pitanje – lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, zajedno sa nekoliko svojih prijatelja su napadnuti u Segedinu. Još uvek čekamo imena i prezimena počinilaca tog brutalnog napada na lidera opozicione stranke. Ko su ti ljudi? Kojom imovinom raspolažu? U novinama smo pročitali hvalospeve o tim ljudima i njihovoj imovini. Pitam poresku upravu – da li je moguće, a pitam i policiju, da niste u stanju da pitate te ljude koji su dokazani kriminalci, odakle vam ta imovina? Pitam – ko su ti ljudi koji napadaju lidere opozicionih stranaka. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, žao mi je što u sali nije gospodin Dejan Đurđević, jer sam prvo za njega imao jedan apel, da ga zamolimo da se ovi zakoni na koje stalno podnosimo amandmane, moje kolege i ja, a tiče se pravopisnih grešaka, urednije pišu, a ja ću govoriti o obe tačke dnevnog reda.
Prvo ću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakonika o krivičnom postupku i u tom kontekstu, imam iskreno žaljenje što u sali nema ministra pravde, gospodina Selakovića.
Razumem da on ima obaveze da se obrati desničarskim organizacijama i eventualno organizatorima oko ovog skupa 28. juna zbog politike o KiM, verovatno će on tu učestvovati, pošto su mu to drage organizacije, ali bi mi bilo mnogo draže da učestvuje u radu parlamenta.
Zašto to kažem? Kada je reč o izmeni Zakonika o krivičnom postupku, imam sve pohvale za ovaj predlog od svojih kolega iz SPO i DHSS, jer to je dobro i dobro je zbog toga što mi znamo šta se sve u ovoj zemlji dešavalo i ko su sve lica koja su osuđena na kazne zatvora od 40 godina.
Dvojica od njih su Milorad Luković Legija, jedan od organizatora ubistva predsednika Vlade dr Zorana Đinđića i predsednika Republike, doduše, nekadašnjeg predsednika Ivana Stambolića.
S obzirom da ljudi koji i sada sede u vlasti, činili su vlast kada su neki od najstrašnijih zločina počinjeni, počinjeni su za vreme njihovog mandata, kada su se drugačije zvali, a isti ti ljudi su u ovoj sali imali svoje političke predstavnike kao narodne poslanike.
Jedan narodni poslanik koji se zvao Tomislav Nikolić, a sada je predsednik Republike, kazao je – Kada dođem na vlast, preispitaću presudu za ubistvo Milorada Lukovića Legije. Ta strašna rečenica ne sme biti zaboravljena i zbog te strašne rečenice dobro je što imamo ovakav zakon koji onemogućuje takve pojedince da uzurpiraju vlast, preispituju presude i daju status zaštićenog svedoka i da iskoriste svoj politički uticaj, da ti ljudi dobiju status zaštićenog svedoka.
U tom kontekstu, žao mi je što u sali nema ministra pravde, razumem njegovu ljubav prema ekstremnim organizacijama, verovatno mu je bilo preče da planira skup 28. juna. Sada ću da se nadovežem na zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i da kažem da je taj zakon veoma važan, da ćemo ga mi podržati, ali u članu 5. ovog zakona kaže se da je obaveza u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju zakona, kada je reč o aktima predsednika Republike i ukazi o dodeli odlikovanja, ali mi je veoma žao što se u "Službenom glasniku" po predlogu ovog zakona neće objavljivati i akti pomilovanja, jer Tomislav Nikolić je pomilovao dr Gojka Inića, osuđenog pravosnažnom presudom Kruševačkog suda zbog korupcije.
Time je pokazao kako se bori protiv korupcije. Istovremeno, smatram da bi bilo u redu da u "Službenom glasniku" imamo imena i drugih pomilovanih lica, koja eventualno mogu aktom predsednika Republike da dobiju akt pomilovanja i nema potrebe da te ljude krijete. Javnost će svakako saznati da se to desilo. Ima pravo da zna ko je amnestiran, ko je pomilovan i da li ti amnestirani prebijaju lidera LDP partije i drugih opozicionih stranaka ili ih koristite da ih vodite autobusima u Kosovsku Mitrovicu da tamo zastrašuju ljude koji imaju drugačiji stav kada je reč o vašoj politici o KiM. Zato je dobro da njihova imena budu objavljena u "Službenom glasniku", da znamo ko vam je podrška u kriznim trenucima i kriznim situacijama, imenom i prezimenom.
Zato kažem, mi ćemo ovaj zakon podržati uz očekivanje da nadležni odbor predloži da se na član 5. doda amandman, napiše amandman, i da se kaže da se u "Službenom glasniku" objavljuju ukazi o proglašenju, ukazi o dodeli odlikovanja, ali i ukazi o aktu pomilovanja. Dobro je da znamo i ko dobija orden. Mislim da orden samo još nije dobila mentorska komisija kod koje je Tomislav Nikolić radio diplomski rad, svi drugi su odlikovani. Kažem, dobro je da znamo imena i prezimena ljudi koji su pomilovani, zbog toga što ti ljudi koji se amnestiraju i bivaju pomilovani, vrlo često ponovo učestvuju u krivičnim delima i to najčešće kada je reč o opozicionim liderima.
Podsetiću da je u Segedinu fizički napadnut i prebijen lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, sa još troje, sa suprugom koja je majka četvoro dece i još dvoje ljudi koji su brutalno prebijeni.
Dakle, dobro je, gospodine Đurđeviću, što ste se vratili u salu. Moram da kažem da mi je drago da vi sedite tu kada je reč o ovom Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, ali mi je podvlačim žao što nije sa nama ministar Selaković, to sam rekao, a pošto niste bili u sali, ponoviću. Vrlo često nam u skupštinsku proceduru dolaze zakoni koji su gramatički pogrešno napisani. Zamolite ljude koji rade u vašim službama, zamolite ljude iz Vlade da makar ti zakoni budu urađeni u onoj formi koju nalaže gramatika srpskog jezika.
Naravno, ovaj zakon ćemo podržati, jer će unaprediti efikasnost državne uprave, pružiće građanima Srbije mogućnost da budu pravovremeno informisani o svim zakonima koji se donose, o svim aktima koji se donose. Nije potpun zbog ove manjkavosti, kada je reč o članu 5. i aktima predsednika Republika. Posebno cenimo napore da se u elektronskoj formi zakoni objavljuju i budu dostupni građanima Republike Srbije. Probajte da iskoristite i druge vidove savremene komunikacije.
Nije loše da građani Srbije imaju mogućnost da se upoznaju i sa prethodnim zakonom, tako je on glasio, tako glasi i sadašnji zakon. Dobro je da, naravno u skladu sa vašim mogućnostima, vodite računa da se naročito dobro primenjuje ovaj zakon, kada je reč o presudama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, jer veliki broj naših građana je prinuđen da zbog određenih manjkavosti potraži pravdu pred međunarodnim institucijama.
Dobro je da znamo zbog čega je neko dobio spor protiv Republike Srbije i da to zaista bude objavljeno u "Službenom glasniku" i u elektronskoj formi. Posebno je dobro da se objavljuju propisi koje donose imaoci javnih ovlašćenja, jer to je takođe jedan dobar iskorak ka demokratizaciji našeg društva. Posebno je dobro da se donose akti državnog veća tužilaca ili sudova javnih tužilaštava.
Za kraj, moram samo da napomenem da apsolutno delim ono vaše mišljenje, kada je reč o ustavnim amandmanima. Mi smo i 2000. godine imali ustavne amandmane i ovaj zakon svakako nije pokušaj da neko na mala vrata promeni najviši pravni akt ove države ili da izigra javnost, ali s druge strane, podvlačim, oba zakona su dobar iskorak ka daljoj demokratizaciji našeg društva i dobar pokazatelj da kada se hoće, onda ti napori ka uspostavljanju jednog demokratskog modela kontrole vlasti bivaju vrlo uspešni i da ti napori i ti tromi, nekada nespretni koraci ka poboljšanju sveopšteg ambijenta u kome živimo, mogu da budu uspešni samo kada se hoće.
Na žalost, kažem, mi živimo u državi u kojoj parlament u vreme redovnog zasedanja ne radi baš redovno, verovatno ćemo u julu da radimo, ali u junu, julu, avgustu ćete verovatno imati veću aktivnost "Službenog glasnika", jer će se više zakona, tada će se probuditi iz zimskog sna, pa ćete bolje raditi, bolje će "Službeni glasnik" te zakone, koje ćete tada po nuždi donositi, a ne po tome što želite da napravite napredak, verovatno će se i vanredna izdanja štampati. Za sada radimo, kažem, ovako neefikasno, ali ova dva zakona su ipak dobri primeri da kada hoćete, možete da radite. Dobro, ne moramo baš mnogo da vas na to teramo. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 32. – potpredsednik Narodne skupštine pomaže predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga. Kaže se da vi imate ista ovlašćenja kao predsednik Narodne skupštine, ali svakako nemate veća ovlašćenja.
Prema tome, vi ste dužni da narodnog poslanika upoznate, ako već nije imao vremena sam da se upozna, šta je na dnevnom redu, da je na dnevnom redu Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, gde se kaže u tački 5. da se između ostalog u "Službenom glasniku" objavljuju i akti predsednika Republike. Možda vama smeta što je Tomislav Nikolić predsednik Republike, možda vam ne smeta.
Govorio sam o liku i delu narodnog poslanika Tomislava Nikolića, jer taj čovek je bio i narodni poslanik. Ako to nisu ista dva čoveka, zaista se izvinjavam i vama i vašoj poslaničkoj grupi i Tomislavu Nikoliću, ali mislim da je to isti čovek Tomislav Nikolić koji je govorio o Legiji i da je to isti čovek koji je danas predsednik Republike. Ako nije, da se uradi DNK analiza, da vidimo da li su to ta dva ista čoveka ili neki novi Tomislav Nikolić.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 106.
Prosto je frapantno, gospođo predsedavajuća, da 11 minuta svoje diskusije prethodni govornik posveti izveštaju o radu "Službenog glasnika", a da ga vi ni jedanput ne opomenete.
Vaše je pravo, legitimno pravo, da se vi plašite gospodina Babića, da želite da ga pustite da u ovoj sali radi šta god hoće, ali naše je demokratsko legitimno pravo i da vam ukažemo da su ovakve povrede Poslovnika nedopustive, da je ovakvo kršenje dnevnog reda nezabeleženo u parlamentarnoj praksi od kada je uvedeno višestranačje.
Legitimno je pravo svakog da žali što "Službeni glasnik" više ne objavljuje sabrana dela Vojislava Šešelja i Mirjane Marković na kojima se obrazovao, ali to je njegovo legitimno pravo, ali je i legitimno pravo vas bilo da ga opomenete i makar zamolite da govori o tački dnevnog reda, a ona je Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata.
Neću uopšte tražiti da se o ovome izjašnjavamo u danu za glasanje, jer ćete vi doneti odluku kakvu god želite, ali hoću da vam kažem da makar možete i opoziciji dopustiti da na ovakve neistine odgovori jezikom argumenata i činjenica, makar zbog proklamovane departizacije u predizbornoj kampanji, kada su obećali da neće na mesta direktora javnih preduzeća dovesti partijske kadrove, koji su ta preduzeća u prošlosti uništili.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 298, koja kaže – da ovaj Poslovnik važi od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Ako vladajuća većina smatra da ovaj poslovnik ne važi, da za njih važi neki drugi poslovnik, makar neka nas o tome, u pisanoj formi, obavesti u tom istom "Službenom glasniku".
Nemojte onako da reagujete, kada vas istina ne boli, na rečenicu da ste bili na vlasti kad je ubijen Ivan Stambolić. Nemojte da vas tako ne boli istina kada vam kažem da je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, kada je ubijen Slavko Ćuruvija i da je poručio da pitamo njegovu ženu gde je otišao da prošeta, pa ga nema nekoliko dana.
Možda su to odgovori zbog kojih će vas istina mnogo boleti. Nemojte baš da se pozivate tako na tu istinu, jer može mnogo da boli, a zahteva samo ćutanje sa vaše strane. Iako već ne možete da nas odgovorite, probajte da nas nadćutite. Nije mnogo teško. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća. Pošto sam pomenut kao prethodni govornik, pa samo podsećanja radi, a u kontekstu ovoga o čemu je govorio šef poslaničke grupe DS.
Kada govorite o svom neučinku i katastrofi koju ste sada proizveli za godinu dana rada ove Vlade, prosto ne znam da li ste bili gori prošli put ili sada. Prošli put ste napravili najveća ratna i ekonomska razaranja u istoriji Srbije u drugoj polovini 20 veka. Srbija nikada nije bila ponižena kao što je za vreme vašeg prošlog mandata. Ne možete vi sada mene da ubedite da podpredsednik Savezne Vlade tada nije bio Tomislav Nikolić, da ministar informisanja nije bio Aleksandar Vučić i da mi danas govorimo da se ne dozvoljava status svedoka saradnika ljudima koji su učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije, kada se budu otkrile ubice, Ivana Stanbolića, pošto su ubice otkrivene, da ne možete mene sada da ubedite da mašinerija zla koju ste pokrenuli 1999. godine kada ste nosili bedž, ta mašinerija zla je dala svoje rezultate i zbog nje danas sedimo ovde i raspravljamo o ovim zakonima. Kada govorite - prethodna Vlada i kritikujete prethodnu Vladu, ja sam apsolutno uveren da mislite na Ivicu Dačića, vašeg sadašnjeg koalicionog partnera, Mlađana Dinkića, vašeg sadašnjeg koalicionog partnera. Jeste njemu beše nosili onu robijašku uniformu ovde i pokazivali u sali? Je li o njemu sada govorite? To im kažite na sednicama Vlade, nemojte na sednicama parlamenta. Što nas opterećujete vašim unutrašnjim sukobima? Što nama govorite o stanju u javnim preduzećima? To porazgovarajte…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…sa vašim koalicionim partnerima. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, opet član 27. Mislim da nije u redu da na ovakav način uzimate vreme gospodinu od njegove poslaničke grupe. Treba da mu date opomenu jer čovek se javio da reklamira povredu Poslovnika i dva minuta je pričao o nekim svojim hipotetičkim pretpostavkama, frustracijama, nekim svojim strahovima. To razumem, čovek je ceo dan ovde u sali, verovatno se umorio, ali znate kako, mi nismo u obavezi da gledamo i pratimo ovako frapantno kršenje Poslovnika od strane narodnih poslanika. Ovde sada tri poslanika SNS se biju ko će imati pravo na repliku. Dogovorite se među vama, ovde kod nas sedi šef poslaničke grupe koji replicira, ne može vas trojica da glumi šefa poslaničke grupe i da nam replicirate. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 87. Sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10,00 do 18,00 časova, sa pauzom od jednog časa.
Ako pogledate radno vreme, danas je 10,16 časova. Pitajte ove kamermane, stručne službe, bilo kog zaposlenog kako prođe kada zakasni 15 minuta na posao. Danima vas već upozoravamo da svakoga dana kasnite sa početkom sednice Skupštine. Čekamo akademskih 10 minuta, iako znamo kako kupujete ta akademska zvanja, na primer kod Tomislava Nikolića. Ali, zaista nemamo razumevanja da svakoga dana sednice skupštine kasne sa 15, 20 minuta.
Molim vas da od utorka počnemo da radimo od 10 sati. Ovde dolaze opozicije, koji predaju zakone, orni, spremni za rad. Nažalost, vi kvorum ne možete da prikupite. Ne bih voleo da u utorak ponovo sednicu počnemo povredom Poslovnika. Hvala.

Sada je povređen član 108. O radu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Nisam ovde vas kritikovao da biste mi držali predavanja. Ako pogledate u biblioteci zapisnike sa sednice Skupštine dok smo mi bili na vlasti, nikada se nije desilo da skupština kasni tri dana. Nikada se nije desilo da skupština kasni 10 minuta. Vi kasnite 15, 20, 30 minuta svakoga dana.

Zahvaljujem vam se.
Nemojte nama držati predavanja kad mi dolazimo. Mi dolazimo tačno na vreme. To se vidi iz elektronske evidencije, a vas molim da Skupština počne sa radom u 10,00 časova.
U opštinama gde vršite vlast zaposleni se kažnjavaju sa 30% plate kad ne dođu u devet na posao.

Sada je povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, gde kaže – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime itd, makar ste mogli da ga prekinete, jer je takođe povredu Poslovnika koristio za repliku.
Da li vi znate da brojite do sedam ili devet i da li je to Tomislav Nikolić učio kupujući diplomu, ne znam i ne ulazim u to, ali opet vas podsećam, nećemo dozvoliti da nas vređate.