Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. koji kaže da se narodni poslanik ne može na svom izlaganju uvredljivo izraziti o narodnom poslaniku, koji nije član iste poslaničke grupe.
Razumem žustru raspravu, razumem pokušaje, želje i namere da se određeni poslanici dodvore svojim šefovima, koji možda ovo gledaju. Razumem da ne razumeju nas iz DS, evo ja ću probati da me sada bolje razumete, staviću naočare, staviću ruke ovako, gledajte me pažljivo. Da li me sada razumete? Verovatno me razumete sada malo bolje.
Mi iz DS vam kažemo da nećemo dozvoliti da nam pretite i da nas vređate koliko god vas bolela tema Kosovo i Metohija, i vas i vašega šefa. Koliko god imali dezodoranse koji mogu da operu zadah prošlosti u vašim političkim biografijama, nema tog dezodoransa koji trajno traje. Tako da vas molim pažljivo nas slušajte, molim vas. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade gospodine Krkobabiću, dame i gospodo narodni poslanici, očekivao sam da danas Skupština bude u vanrednom zasedanju zbog značajnih događaja koji se ovog trenutka dešavaju u Briselu i da je mnogo važnije od ove teme. Ali, vi ste Vlada, vi ste vladajuća većina, vi namećete teme i mi ćemo pričati o onome što ste danas nametnuli kao temu.
Znate, gospodine Krkobabiću, jutros kada sam krenuo za Beograd iz Kruševca sreo sam svog komšiju. On je dugo godina već invalid i pita me – komšija, za Beograd. O čemu raspravljate danas. Raspravljamo danas o Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba za invaliditetom. On mi kaže – znači biće izbora čim se Vlada setila trudnica i invalida to je najbolji nagoveštaj da će biti izbora. Što ste nezadovoljni? Što cokćete i što dobacujete? Biće izbora samo još niste informisani, ima mnogo neobaveštenih u sali.
(Predsedavajući: Molim vas gospodo ne dobacujte.)
Komšija kaže – invalid sam od rođenja nažalost i dosta se promenilo toga u mom životu kada je reč o tome kako su me oslovljavali. Bio sam invalid, osoba sa posebnim potrebama, sa hendikepom, ponovo sam invalid, ali sam pre svega čovek i molim vas da tamo kad raspravljate u parlamentu o položaju, pravima invalida da pre svega razumete da smo i mi ljudi. Apsolutno sam uveren iz diskusije svih prethodnih govornika da mi zaista se ovde saosećamo sa tom najugroženijom populacijom među građanima Srbije.
Nažalost, kroz istoriju Srbije, kroz istoriju parlamentarizma invalidi su kao osetljiva kategorija bili ona kategorija o kojoj se najčešće raspravlja pred izbore i vrlo često se pobuđuje empatija kada je reč o našim ljudima da se sete invalida kada se apostrofiraju u tim, za svako društvo, vrlo turbulentnim političkim vremenima kakvi su izbori. Apsolutno sam uveren da o invalidima treba raspravljati ne samo kada je pred izborna kampanja, kada su izbori u pitanju. Da treba donositi zakone koji će zaista suštinski popraviti položaj invalida. Ne samo da ih poprave da to bude slovo u zakonu, već da oni zaista osete poboljšanje u kvalitetu svog života.
Taj isti komšija me je pitao – koliko taj zakon danas o kome raspravljate ima članova. Odgovorio sam mu da ima 13 članova. Znači, sigurno će biti izbora. Zakon koji ima samo 13 članova je kozmetički zakon. Zakon sa 13 članova može da donese određena poboljšanja. Suštinski vi zaista menjate taj član 29. prethodnog zakona u članu 4. gde se kaže da prema propisima o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima od državne pomoći koji su potrebni za primenu propisa itd, itd.
Praktično ukidate te penale koje su privatni preduzetnici plaćali kada ne zaposle osobe sa invaliditetom. Ali, kada govorimo o zapošljavanju, kada govorimo o Republici Srbiji koja ima armiju od 750.000 nezaposlenih tu se najbolje vidi kakva je pozicija nezaposlenih i kako je ophođenje vladajuće većine prema toj populaciji. Vi ste obećavali 100 milijardi stranih investicija i može li država u kojoj vladajuća partija obećala 100 milijardi stranih investicija, a obezbedila samo 100 miliona evra…
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću da se vratite temi. Pustite investicije, vratite se temi.)
Vas da pitam gospodine predsedavajući – može li država Srbija da reši problem invalida i nezaposlenih ako se za 10 meseci ove Vlade ova Vlada zadužila 3,5 milijardi evra, a samo od stranih investicija imamo 100 miliona evra, a imali smo obećanih 100 milijardi? Naravno, da ne možemo. To kažu i moje kolege iz SNS koje mi dobacuju. Naravno, da ne može i naravno da ta država i to društvo ne mogu na adekvatan način da se bave brigom o invalidima. Ne može to ni jedan tihi govor da probodi, ni jedna tiha rečenica, znate, kada tiho govore da ne probude radikale u sebi. Ne može, koliko god se oni trudili, to ne mogu da sakriju. To je tema o kojoj treba pričati. Treba doći u ovu Skupštinu, u ovaj parlament i pratiti ono što je tog dana aktuelno. Ne možete vi ovom temom da sakrijete da se danas razgovara u Briselu o vašoj nesposobnosti iz 1999. godine.

Zahvaljujem vam na sugestiji.
Probaću da se razumemo, ne toliko vi i ja, vi i ja se jako dobro razumemo, i gospodin Krkobabić i ja samo se uvek divno razumeli, i tu nemam nikakav problem u komunikaciji kada je on u pitanju i Partija ujedinjenih penzionera Srbije, imam problem sa vama što dobacujete, ne zato što mi dobacujete, mene to ne može da dekoncentriše, ali imam problem što na ova pitanja, koja sam vam postavio, vi nemate odgovore, nego gledate u pod. I treba da gledate u patos.
Kad govorimo o ovom zakonu, znate, veoma dobro razumem potrebe naših građana koji imaju određeni stepen invalidnosti, bez obzira da li se on tiče nemogućnosti da se kreću, da li se tiče nemogućnosti čulnog opažanja ili nekih drugih problema. Sad kad pogledate republičke institucije u Srbiji gde sve invalidi imaju mogućnost pristupa, gde su sve napravljene one rampe ili nisu napravljene rampe, dobro je da svaka lokalna samouprava obezbeđuje invalidima da mogu da ostvare određena prava kao građani, jer i oni na kraju plaćaju porez od toga što zarade i od tog poreza se finansira država, ali, znate, nije sve u tome da im obezbedimo samo pristup institucijama, mnogo više treba toj populaciji.
Nemam ja problem da glasam za izmene ovog zakona. Biće to dobrih izmena. Nemam ja ništa protiv ni tih izmena, što ovaj zakon ima samo 13 članova. Toliko ima i znači da je prethodni zakon dobro napisan i da se dobro primenjuje u praksi i da su se kroz primenu u praksi utvrdile određene nepravilnosti u tom zakonu, ali ponovo imam taj problem kako popraviti položaj invalida u Srbiji kad 750.000 ljudi u Srbiji traži posao i kako popraviti položaj invalida u državi koju je Vlada za samo 10 meseci zadužila za tri i pô milijarde? Kada mi to odgovore alhemičari iz vladajuće većine biću apsolutno uveren da ćete vi rešiti probleme u ovoj zemlji. Pošto odgovora nema, mislim da nam predstoje izbori. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine Krkobabiću, uvažavajući vas i vaše godine, pokušaću da ovo bude moje poslednje javljanje po ovoj današnjoj temi. Na kraju, uvažavajući i vašu stručnost kada je reč o ministarstvu koje vodite i iskustvo koje imate, ne mogu a da ne odgovorim.
Gospodine Krkobabiću, kada sam bio u Vrlici, u Koljanima, baš tamo kod vas, u Bukovom Dolcu, čuo sam jednu divnu poslovicu – i državna kesa ima dno, pa kada tu državnu kesu vi pocepate i probijete dno sa opterećenjem tih velikih dugova, onda čitava zemlja vidi dno.
Znate, mi nismo ovde zato što mi vas ne volimo ili smo ljubomorni na vas ili vam zavidimo na nečemu. Mi vas ne kritikujemo zato što ste vi na vlasti, a mi u opoziciji, pa nemamo preča posla da radimo, nego baš vas da kritikujemo. Mi isključivo kritikujemo vaše političko delovanje, vašu demagogiju.
Moram da vas podsetim da ste jedva osvešćivali Zoranu Mihajlović na konferencijama za novinare Srpske napredne stranke kada je 31. decembra 2011. godine saopštila da je državni dug porastao na 14 milijardi. Sada, kada je državni dug 19 milijardi, nema vas nigde da se čudite, da se šokirate.
Poslušajte mene. Prošli put sam vam kazao, ja sam za vas tako šokirane najbolja anti-šok terapija, da vam pokažem u koji sunovrat ova aflaštetočinska vlada vodi ovu državu i ovu zemlju. Moram to da radim ne zbog vas, jer vama ne vredi ni govoriti, ni savetovati vas, ali to radim zbog građana koji su nas birali. Moram da obavestim javnost u ovoj zemlji kakva se ekonomska katastrofa sprema ovoj zemlji. To ne može nijedno hapšenje da prikrije, to ne može nijedna izmišljena afera da prikrije, ekonomska katastrofa i kolaps su nam na pragu.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću u okviru ovog svog izlaganja govoriti o dva zakona, o Predlogu zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i o Predlogu zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Na početku želim da se zahvalim gospodinu Slobodanu Jovanoviću, koji danas nije sa nama, ali koji je uprkos velikoj porodičnoj tragediji, koju je imao, smogao snage i hrabrosti da svoju energiju usmeri jednom plemenitom, pozitivnom cilju, da predloži ovaj zakon. Zahvaljujem se gospodinu Slobodanu Homenu koji je njegove ideje predočio. Hvala i drugim ljudima koji su učestvovali u izradi ovog zakona, ali to je dobar pokazatelj i primer kako lična tragedija ne mora uvek da pobudi ono instiktivno želju za osvetom, već može da pobudi plemenita nastojanja, da drugi pojedinci i drugi ljudi u ovoj zemlji i drugi građani u ovoj zemlji ne dožive ono što je neko iskusio kao ličnu tragediju i vrlo bolno i neprijatno iskustvo.
Naravno, svi smo kao poslanici dobili i molbu Fondacije "Marija Jovanović", pozivam vas da pozitivno odgovorimo na ovu molbu, da koliko je u našoj mogućnosti damo doprinos radu ove fondacije, da to urade i drugi građani Republike Srbije, da se kroz određene projekte obezbedi mogućnost da toj fondaciji donaciju daju i nadležna ministarstva u skladu sa zakonom, koji su konkurisali za projekte.
Ne bih mnogo govorio o ovom zakonu, više bih se usredsredio na Zakon o oduzimanju imovine, ali se još jedanput zahvaljujem i gospodinu Slobodanu Homenu i Slobodanu Jovanoviću i svim ljudima koji su radili na izradi ovog zakona i smatram da je obaveza uređenog civilizovanog društva, pogotovo društva kao što je naše, koje se sreće ponovo sa pojačanom agresivnom kampanjom organizovanog kriminala, nasilnog kriminala, da se tim nasilnim, najtežim oblicima kriminala energično suprotstavi, pre svega kroz zakone koji su sprovodljivi u praksi.
Naravno, imamo vrlo malo vremena, pa bih deo svog izlaganja posvetio i Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Godine 2008, oktobra meseca, Narodna skupština Republike Srbije razmatrala je ovaj zakon i u načelu i u pojedinostima. Mi smo u to vreme prisustvovali nekim nemilim scenama u parlamentu. Jedna opoziciona stranka se cepala i bila je više usresređena na svoje unutrašnje sukobe i probleme, nego na suštinu donošenja ovog zakona, ali su, izvinjavam se. Predstavnici tadašnje opozicije, a sada vladajuće većine, ne samo da nisu glasali za ovaj zakon, evo ovde stenografskih beležaka. Dobro je da se podsetimo kroz istoriju, kako se jedan zakon rađao. Tada ste prvo žestoko kritikovali odluku da se formira Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, uz konstataciju da je to pogubno, štetno, loše, da to samo gomila direkcije i da to Srbiju i njene građane neće doneti ničega dobrog.
Posle pet godina ste progledali drugim očima, i kao što biva, mi vam ne zameramo na tom kašnjenju, ali da ste pre 20 godina prihvatili program Demokratske stranke, načela, sistem vrednosti, danas ne bismo imali kao društvo, kao država muke sa kojima se suočavamo. No, neki su dobrodošli u prvi sat, neki u treći, neki u peti, deveti, dvanaesti, ali kad god došli dobrodošli. To me podseća na one naše građane koji kada uđu u tržni centar pa krenu onim pokretnim stepenicama, uglavnom se voze i stave dve ruke sa strane, da niko ne može da prođe pored njih, iako iza njih ima puno ljudi koji bi uz te stepenice ustrčali, bez obzira što su pokretne. Tako i vi. Tek kad dođete na vrh osvrnete se, vidite kakvu ste štetu napravili i onda prihvatite ono što ste mogli kada ste se nalazili na prvom stepeniku.
Međutim ono što me mnogo više brine, a to je činjenica, ne da niste glasali za ovaj zakon, tada, a da sada njegove izmene, odnosno kompletno novi zakon predlažete uz određenu, u stvari izmene tog postojećeg zakona, jeste to da od kada ste preuzeli vlast ovaj se zakon, izgleda, više ne primenjuje. Hajde da prihvatimo sugestiju gospodina ministra, da ne licitiramo imovinom, ali onda da ne bude baš da i nekoliko miliona, jer samo je u novcu uzeto devet miliona evra. Znači to baš nije nekoliko miliona. Hajde da ne bude ni da je 350 miliona, neka se uradi, nova gospođa direktorka neka uradi zajedno sa svojim stručnim službama, analiza primene ovoga zakona i da vidimo koliko vrede te umetničke slike, stanovi, lokali, koliko je pomoći upućeno opštini Trgovište i nekim drugim organizacijama, institucijama i da prihvati vašu sugestijuda to možda nije 350 miliona evra, da je to možda više ili manje, ali, onda da ne bude da je nekoliko miliona evra.
Voleo bih da mi vladajuća većina obrazloži kako u tako velikom jeku energične borbe protiv kriminala i korupcije nema nove oduzete imovine. Ne želim da remetim nezavisnost tužilačke funkcije, oni su…
(Nikola Selaković, s mesta: Samostalnost.)
… samostalnost. Izvinjavam se, nisam pravnik, samostalnost, ne bih da remetim te tužilačke funkcije. Oni ljudi samostalno odlučuju o krivičnim postupcima koji vode.
Zatrpavamo se svakoga dana, onako plačnim glasom, prepodobnim glasovima, na konferencijama za novinare šta će sve biti urađeno u borbi protiv kriminala i korupcije, najavljuju se datumi, rokovi. Međutim, nema efekta u oduzimanju imovine. Da li je moguće da su najsiromašniji slojevi našega društva radili ta teška krivična dela ili se možda radi o strahu da im oduzmete imovinu koju su nezakonito stekli?
Nije ovo čikanje, da ja vas sada čikam, ajde sada uzmite njemu, njemu, ili bilo kom čoveku koji je optužen. Prosto mi je neverovatno da ima toliko kriminala i korupcije čiju borbu koristite isključivo za političku promociju, a da nema efekta u oduzimanju imovine.
Naravno, mišljenja o prethodnom zakonu, za koji sadašnja vladajuća većina nije glasala i pri tome ga je žestoko kritikovala, pokušavajući i da ga ospori pred Ustavnim sudom, završavaju se baš mišljenjem tog Ustavnog suda, gde Ustavni sud kaže da ovaj zakon predstavlja izraz nastojanja Republike Srbije da se izbori sa izazovima organizovanog kriminala i kriminaliteta koji je u trenutku uspostavljanja demokratskih institucija udario u same temelje državne organizacije i nosioce najviših političkih funkcija.
Ne bih da tumačim odluke Ustavnog suda, nemam ni to pravo, ni tu sloboda, ali opet podvlačim, treba apostrofirati ljude koji su imali hrabrosti 2008. godine, kao što je to gospođa Snežana Malović, da udare svom snagom u organizovani nasilni kriminal. Treba poštovati ljude, kao što je Slobodan Homen, treba poštovati ljude, kao što je Miljko Radisavljević, kao što je Saša Vukadinović i treba nastavljati tamo gde je prethodna vlada stala, kada je reč o obračunu sa organizovanim kriminalom i korupcijom.
Hajde da ne čitamo spisak imovine, zna Srbija i znaju građani Srbije šta je i koliko oduzeto i kome dato, mada je podsećanje ponekada majka uspeha. Možda treba podsećati na datume u današnjoj istoriji, jer danas je dan kada smo organizovali puč 1941. godine ili oborili onaj "nevidljivi" avion tokom NATO agresije, ali danas je isto bio značajan dan u parlamentarnom životu Republike Srbije. Od 1. marta 2009. godine počelo se sa primenom ovoga zakona. Nekako baš na današnji dan u ovo vreme počeli su da se osećaju i efekti primene tog zakona, jer se u praksi, kažem, uveliko primenjivao.
Naravno, dali ste dosta razloga za donošenje izmena ovoga zakona. Imam zaista razumevanja za neke od razloga zbog čega treba izmeniti zakon, a ne predlagati kompletno nov zakon sa kozmetičkim izmenama.
Tokom primene zakona stvorila se praksa da taj zakon primenjuje i reguliše neke određene zakonske odredbe u pogledu očuvanja i rukovođenja imovinom, koja proističe iz procesa privatizacije, kako ta imovina ne bi propala. Bilo je potrebno da se decidno odrede nadležnosti Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom i Agencije za privatizaciju.
Naravno, neću mnogo da apostrofiram sastav radne grupe koja je radila izmene ovog zakona i ko je sve bio u toj radnoj grupi, ali mislim da kada se piše neki zakon treba voditi računa ko su ljudi koji zakon pišu, kreiraju, jer najčešće su to najbolji, najobrazovaniji, najmoralniji ljudi, ali nekada treba, kažem, voditi računa o tome ko u tim radnim grupama za izmenu zakona sedi i proveriti da li možda i sam nije bio odgovoran za neka krivična dela.
Na kraju, moram da vam kažem da mi je drago što ste promenili svoje opozicione stavove, mišljenje i poslanička grupa Nove Srbije, koja je žestoko kritikovala ovaj zakon, i poslanička grupa SNS, što shvatate da nema borbe protiv kriminala i korupcije deklarativno, već suštinski, tako što se zakoni donose i sprovode i primenjuju.
Drago mi je da ćete sada valjda glasati za ovaj zakon, s obzirom da ste ga predložili. Nemojte nikada da zaboravite, da bi Srbija bila mnogo bolja, uređenija i srećnija da ste neke korake pravili na početku svoje političke karijere, a ne na vrhuncu. Znate, uspeh je nekada divan dezodorans, najbolji dezodorans. On neutrališe sve što može da zaudara u nečijoj političkoj prošlosti, ali vodite računa da dejstvo tog dezodoransa može da bude vrlo kratkotrajno. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče Skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam po kom osnovu je imovina davana ili nije davana, ali znam da je Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj data na korišćenje kuća u Ulici Živojina Lukovića Vajara broj 19/4, površine 100 m2, koja će se koristiti za potrebe roditelja i dece iz unutrašnjosti koja su obolela od malignih bolesti, a nalaze se na lečenju u Beogradu. Znamo muke kakve ljudi iz Beograda, iz Srbije imaju kada leče svoju decu od malignih bolesti, kada dođu u Beograd, gde da se smeste. Ne znam da li ima efekta ili nema efekta kada se kuća, koju su koristili kriminalci, da gradskoj opštini Zvezdara, koja će biti data za funkcionisanje opštinskih službi, kada je data Olimpijskom komitetu Srbije, kada je data za decu bez odgovarajućeg staranja, kada je data kuća i novac opštini Trgovište posle poplava. Ne znam sve te efekte, zaista, niti želim da ulazim. Evo tu gospođe direktorke, ona će u narednom periodu uraditi svrsishodnost trošenja te imovine, ali mislim da je mnogo bolje da ono što je uzeto od građana Republike Srbije i od budžeta Republike Srbije, jer nisu samo oštećeni građani, oštećen je i budžet Republike Srbije, bude vraćeno na ovaj ili onaj način budžetu Republike Srbije, nego da ostane kriminalcima.
Vaše protivljenje da se ovaj zakon donese, rezultiralo je činjenicom da je do 2008. godine imovina proistekla iz krivičnih dela ostajala kriminalcima i čekala ih po izlasku iz zatvora. Sada vas pitam, da li je bolje …
(Predsednik: Vreme.)
Da li je bolje da imovina ostaje kriminalcima ili da bude data roditeljima koji imaju bolesnu decu, za vrlo plemenite potrebe? Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, zahvaljujem.
Gospodine ministre, nisam kazao da je Nova Srbija značajnije promenila kao SNS stav, ali, ako baš hoćete da vas podsetim, a ovde imam stenografske beleške šta ste govorili 2008. godine...
(Veroljub Arsić, s mesta: Hajde.)
Pošto čujem: "Hajde", evo da vas zadovoljim. Dakle - Ovde bih postavio jedno izuzetno važno pitanje – zašto Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom uopšte postoji? Treba sve to staviti u redovne sudove, kroz izvršna odeljenja i nikakvog razloga nema da se pravi i gomila jedan ovakav aparat, da se pravi posebna direkcija, da se stanovništvo Srbije izlaže troškovima kroz budžet. O tome sam govorio, o budžetu i građanima. To je kazao Srđan Spasojević, tada i sada poslanik Nove Srbije. Izvinjavam se što ga pominjem a nije u sali.
Ako hoćete da odgovorim gospodinu Cvijanu, gde su automobili, da li je povređen Poslovnik ili automobil ili vozač automobila, mislim da govorite sa gospodinom Dačićem, da ste se dogovorili ko će biti premijer. Jeste Vlada bicefalna, ali pitajte gospodina Dačića, on je ministar unutrašnjih poslova, ko je vozio "Bentli", kako ga je slupao, kako je dobio? Apsolutno sam uveren i da sadašnja Direkcija i da prethodna Direkcija taj posao raspolaganja tom imovinom radi vrlo u skladu sa zakonom. Ne treba "Bentli" majkama koje imaju decu obolelu od malignih bolesti, njima treba mnogo više. Treba tim majkama saosećanja države, a ne treba deca da nam umiru mesec dana pred operaciju zato što nema para da se pošalju na operaciju, a ima para za razne hirove.
Nemojte ta pitanja da postavljate, jer onda govorite o vrlo nesređenim odnosima unutar vladajuće koalicije. Nema tog leka, tog interesa koji može da vas sastavi. Ta pitanja koja upućujete DS samo malo zarotirajte glavu u desno i videćete vaše sadašnje koalicione partnere, oni znaju sve odgovore na vaša pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Povređen je član 107. Poslovnika. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer narodna poslanica slobodno tumači legitimno pravo iz člana 96. Poslovnika, da se narodni poslanici zbirno o dnevnom redu izjašnjavaju da li su za ili protiv.
Da ste koristili poslovničko pravo da budete redovno u sali tokom današnje sednice, gospođo Gojković, čuli biste da će DS glasati za "Marijin zakon".
Vi ste uz "Marijin zakon" prilepili još tri zakona i ne možete da uđete u našu svest, a da ne budete u sali i da znate za koja od ta tri zakona ćemo glasati, a za koji ne.

Da, govorim o povredi Poslovnika. Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer se imputira DS, iako smo više puta svi koji smo učestvovali u diskusiji kazali da ćemo glasati za "Marijin zakon", da mi za taj zakon nećemo glasati. Pritom nekima ne smeta da šefovi njegove poslaničke grupe i ovlašćeni predlagači ne daju izjašnjenje da li će glasati za taj zakon. Hvala.

poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu člana 107, jer ste upravo ulazili u salu neposredno pre nego što je učinjena povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Ne mogu da dozvolim da neko izriče kvalifikacije na račun Snežane Malović. Nije primereno ni radu ove skupštine ni radu ovog parlamenta ni temi o kojoj raspravljamo. Da li se neko bori protiv kriminala, borio protiv kriminala tako što donosi zakone, ili što rasvetljava paljevine automobila u Vranju, to je pitanje o kome možemo diskutovati na sednicama kada se postavljaju pitanja Vladi. Ali, kvalifikacije da je Snežana Malović bila nestručna, da nije dobro radila, to neka kažu birači, ali to neka kaže i vrednost oduzete imovine po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, a ne mi kroz ideološke rasprave, opterećene nekim drugim stegama.
Nije pristojno na takav način vređati dostojanstvo narodnih poslanika i Narodne skupštine. Ako hoćete da se borite protiv kriminala, razrešite paljevine automobila u Vranju, verovaću da se borite protiv kriminala. Hvala.

Gospodine predsedavajući, delimično sam zadovoljan vašim objašnjenjem i odgovorom na reklamiranje povrede Poslovnika od narodnog poslanika gospodina Nikolića, ali samo delimično.
Povređen je član 108, gde se kaže da se o radu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Možda jesam napravljen stel tehnologijom, pa sam nevidljiv za neke poslanike, a možda i to aflatoksično mleko ostavlja određene posledice kad se posmatraju poslanici opozicije. Ali, nekad je mnogo bolje pre nego što se prihvatite teškog bremena osude drugih, da se prihvatite lakog bremena osude samih sebe, pa da povadite kartice, recimo, gospodina Cvijana, tu je do vas i da onda, pre nego što pogledate da li ja sedim na svom mestu ili ne, a sedim, da prvo pogledate u vašim redovima kako se te kartice prazne bore za "Marijin zakon" i za ostale zakone iz seta pravosudnih zakona.
Možda i taj miris paljevine automobila u Vranju loše deluje na čulo vida, a mislim da će delovati i dalje loše…
(Predsednik: Molim vas da ne zloupotrebljavate povredu Poslovnika kao repliku.)
Hvala. Završio sam. Pametnom dosta.

Privešću kraju.
Samo želim sad da reklamiram član 27. Poslovnika, gde se kaže da predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i Poslovnikom i stara se o primeni ovog Poslovnika. Priroda nam je svima dala po dva oka i dva uva i jedan jezik da bismo više gledali i slušali, a manje govorili, jer se nikad ne može izreći toliko mudrosti koliko se gluposti može prećutati. Hvala.

Gospodine predsedniče, mislim da je povređen član 40. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji definiše prava narodnih poslanika. Ne bih sada da čitam taj član, pošto je jako dug, ali narodni poslanik ima pravo da predloži zakone, druge akte, da predloži autentično tumačenje zakona, podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata, ali nigde ne kaže da kroz reklamiranje povreda Poslovnika može da nam drži političke govore kao da se nalazi na glavnom odboru svoje stranke, a ne na sednici Skupštine, i da nam govori o ugledu Skupštine, kakav je i koliki je. Onoliki je koliki je, jer da neki nisu pevali u majicama i da nisu dolazili kao sladoledžije u majicama sa kratkim rukavima i da nisu ovde puštali muziku sa mobilnih telefona kada govore strani predstavnici, možda bi građani Srbije ovaj parlament danas posmatrali drugim očima. Hvala.

Poštovana gospodo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na dan ubistva prvog demokratskog premijera, 12. marta 2013. godine, na dan ubistva Zorana Đinđića, službenik Vlade Republike Srbije Nikola Savić, na svom fejsbuk profilu postavio je fotografiju snajpera kojim je ubijen dr Zoran Đinđić. On je zbog tog sramotnog čina kažnjen smanjenjem plate za 10% u trajanju od mesec dana. U Ministarstvu pravde i državne uprave rekli su da osuđuju njegov čin, gest i kažnjavaju ga sa tih 11.100,00 dinara.
Naravno, ne može se drugačije ponašati činovnik Vlade, kada su čelnici te Vlade skidali tablu sa nazivom ulice Bulevar Zorana Đinđića i lepili tablu sa nazivom Bulevar Ratka Mladića. Ne može se drugačije ponašati činovnik Vlade koji sledi primer Tomislava Nikolića, koji je kazao – ako neko vidi Zorana Đinđića, neka mu poruči da je i Tito pred smrt imao probleme sa nogom. Demokratska Srbija te zastrašujuće poruke nije zaboravila.
Nažalost, te zastrašujuće poruke sada emituju službenici Vlade. Demokratska stranka, građani Srbije i javnost ove zemlje jasno su razumeli zastrašujuće poruke koje nam Vlada šalje. Da li je poruka koju nam šaljete, da će Srbijom upravljati onaj ko ima bolji snajper, jače mišiće i tvrđe pesnice? Da li zbog toga užurbano amnestirate one koji sede u zatvoru zbog takvih krivičnih dela?
Ne mogu da zaboravim kako ste nekada šetali Miladina Kovačevića kroz onu prošlu Skupštinu, a da ne pričam o ponašanju prema mezimcu ove Vlade Urošu Mišiću. Da ne govorim o skandalima koje ste napravili. Da li će vam takvi pojedinci
biti jedina uzdanica na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima? Da li ih zbog toga užurbano amnestirate?
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da postavite poslaničko pitanje, u skladu sa Poslovnikom.)
Zahvaljujem vam se na sugestiji. Pitaću – koliko još Nikola Savića sedi u ovoj Vladi, koliko još takvih činovnika sedi u Vladi? Da li će vam Uroš Mišić i Nikola Savić biti jedini argumenti na sledećim vanrednim parlamentarnim izborima?
Imam još nekoliko pitanja za vas. Kako se današnji vlastodršci odnose prema tzv. borbi protiv kriminala i korupcije, najbolje govori primer pomilovanja doktora Inića iz Ribarske banje, koga je Tomislav Nikolić pomilovao zbog uzimanja mita. To je prva pravosnažna presuda za korupciju za mandata ove Vlade i eto kako ste se prema toj presudi poneli. Da li je to model koji će se preneti i na sve druge presude za korupciju i kriminal?
Imam još jedno pitanje – kada će Tomislav Nikolić da sedne u poklonjeni audi, pa da obiđe…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas, postavljajte poslanička pitanja, drugo upozorenje, u skladu sa Poslovnikom. Ne znam uopšte koga pitate. Molim vas, izjasnite se.)
Reći ću vam, pitam Vladu.
Sada pitam predsednika Republike Tomislava Nikolića i ministra poljoprivrede gospodina Kneževića.
(Predsedavajuća: Molim vas, postavljamo pitanje Vladi, dakle, da preciziramo.)
Pitam ministra poljoprivrede Gorana Kneževića – kada će da ode do uprave trezora i da vidi kako se građani Srbije ponižavaju u nepreglednim redovima za registraciju poljoprivrednih gazdinstava u sred sezone poljoprivrednih radova? Kada će ova Vlada prestati da ponižava poljoprivredne proizvođače? Moram da vas podsetim da ste nekada čitavu Srbiju, za mandata prošle Vlade, ponižavali tim redovima za šećer, zejtin, benzin, ali sada, u sred sezone poljoprivrednih radova, vi terate ljude da stanu u red, nepregledan red, za samo 25 dana, umesto da budu na njivi, da registruju poljoprivredno gazdinstvo. Kada će to poniženje poljoprivrednih proizvođača prestati?
Poslednje pitanje za Vladu imam, da li je vaša poruka građanima Srbije da ne treba da se bave poštenim radom, nego kriminalom i korupcijom, a već će se naći ko će ih pomilovati i amnestirati? Hvala.

Gospodine potpredsedniče, promeniću obraćanje, gospodine predsedniče, žao mi je što ste tek sada u sali, pošto je povređen član 32. Poslovnika o radu Narodne skupštine, i to stav 3, koji kaže da potpredsednik Narodne skupštine, koji zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine, ima ovlašćenja predsednika Narodne skupštine u predsedavanju, a u skladu sa ovim poslovnikom, ali nema veća ovlašćenja od vas.
Ovde se dozvoljava vređanje narodnih poslanika od strane najveće poslaničke grupe. Nisam u obavezi da slušam uvrede i besmislice koje izgovore poslanici SNS, a koji nisu u stanju da izvade svoje kartice iz elektronskog sistema za identifikaciju narodnih poslanika. Ako ste umorni, ako hoćete da smenite potpredsednika i vašeg koalicionog partnera, to raščistite kod vas. Nemojte ovde da se svađate sa njim i da zamarate Skupštinu vašim međusobnim koalicionim svađama. To nas ne interesuje. Ovde smo da radimo u skladu sa ovim poslovnikom.
Ako želite neka druga pravila, a koja nameće gospodin Nikola Savić iz Ministarstva pravde, gde kači snajpere, pa misli da će u ovoj sali da upravlja onaj koji ima veći snajper, bolje mišiće, namerili ste se na pravog protivnika. Nikada na snajperima niste pobedili mišićima, pa nećete ni sada. Hvala.