"Bože mili čuda velikoga, kad se sjaše po zemlji Srbiji, da prevrne i da druga postane sudija, tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izelice, već je rada sirotinja raja koja globa davati ne može."
Ovako počinje "Buna na Dahije" 1804. godine i ovako je to pevano, oprostite gospodine Dinkiću, i ovim poreskim zakonima, što ću ignorisati vaše prisustvo, jer ipak smo zajedno stajali na bini 5. oktobra i ovako počinje ta buna koja će pokrenuti set poreskih zakona koje je pripremila SNS i nove srpske Dahije Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović i Tomislav Nikolić. To su ljudi koji stoje iza ovih poreskih reformi, poreskih zakona, budžeta, rebalansa budžeta i ove ekonomije i tako izgleda kada u praznoj sali gde nema nijednog poslanika SNS sa desne strane, poverite vođenje ekonomije. Džabe vi njih krijete sada da nisu u sali, da vi kao ne stojite iza ovoga, jer ovo su vaši zakoni, vaša projekcija budžeta i vaš način na koji se vodi srpska ekonomija. Džabe kaže Ivica Dačić da ste progutali najveću žabu, jer prvo nisam siguran da je to žaba, a drugo, kao da je bunikama začinjena kada vidim kakav je budžet, krokodile da gutate svakog dana nećete se opravdati pred građanima Srbije, jer dragi moji, za ovo ne treba da glasate.
Kako ćete da se vratite u Kruševac kod mog gradonačelnika Bratislava Gašića i da mu kažete, ukrali smo vam tri miliona evra? Ja sam iz Kruševca, gospodine Dinkiću, radio sam projekciju budžeta, 220% je pre ove promene koju ste najavili opterećenje u nekim delovima grada, a 80% je minimalno povećanje poreza.
U Šapcu, od 120 do 200% je povećanje, radili smo ozbiljnu projekciju sa ljudima iz poreske uprave. Imam lek za sve, sašite kožne mantile kao 1944. i 1945, pa i 1946. godine i svi će porez da plate. Samo ovca može da se šiša koliko hoćete puta, ali samo jednom može da se odere, upamtite to.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drage moje kolege koje ste mi replicirali, vaš budžet i jeste hajdučki i zakoni vam jesu hajdučki, ali nemojte da se ponašate kao hajduci iz likova Branislava Nušića, odnosno iz romana "Hajduci". Ima tamo jedan lik Sima Gluvać, pa kada ga profesor pita ko su oci srpske pismenosti, a on kaže – kosovska bitka je bila 15. juna 1389. godine po starom kalendaru. Onda ga dalje pitaju posle par časova geografiju, a on odgovara biologiju. Dalje ga pitaju – šta su to kopitari, a on odgovara sa kim se graniči Srbija.
Tako se i vi ponašate. Na sva ona neprijatna pitanja pravite se kao da ih niste čuli, a sve ono što vas niko nije pitao, sami se javljate. Razumem taj model radikalskog ponašanja, jer vi ste za dugove eksperti. Pitajte Tomislava Nikolića da li su Radikali konačno vratili kredit koji je on podigao u predsedničkoj kampanji ispred SRS, pozovite vaše bivše prijatelje i pitajte, izvinite, kako vraćate onaj kredit? Evo, sada ćemo da vam pomognemo, ima se tu, zajmimo se, diplomiralo se, završili se fakulteti, steklo se, magistriraće se, leti vreme, a i vi sa njim.
Vi možda razumete poetiku, dame i gospodo poslanici, ali pesnici niste.
Ako nešto znate da pevate, to je labudova pesma vaših političkih karijera, jer vreme koje dolazi i vas polako odnosi, ali neko vreme se ne zaboravlja. Jako se dobro sećam kad ste prošli put vršili vlast, Srbija je bila u demokratiji do guše i isto toliko u dugovima.
Što se tiče lidera DS, nikada se neću nijednog odreći, poštovaću sve te predsednike koje sam birao svojom voljom, kao što se gospodine Dinkiću nikada neću odreći onog vremena koje sam proveo na binama zajedno sa vama po Srbiji boreći se protiv ovih sa kojima su neki od vas sada.
Takođe sam bio i sa Ivicom Dačićem u koaliciji i to je isto vreme koga se ne mogu odreći, ali sam to radio sa dubokom verom da Srbiju menjamo na bolje. Nisam siguran da se sa ovim ljudima sa kojima ste sada Srbija može videti na bolje, iako verujem u vaš potencijal. Hvala.

Ja ću gospodine predsedniče ovim odustati od replika, ali svakako ću iskoristiti pravo dva minuta da još poneku kažem.
Kad bi Nušić ustao iz groba i vas neke video, mislim da bi napisao "Hajduke drugi deo", samo to ne bi bila komedija, nego tragedija jer ste tragediju napravili od ove zemlje. Bili biste vrlo egzotični likovi neki od vas u tom romanu ili toj tragediji ili kako god hoćete da zovete to književno delo koje bi nastalo na osnovu nedela iz vaše političke prošlosti.
Kada sam kazao da ja neću glasati za ovo, evo ga i moj kolega Miodrag Đidić iz Kruševca i on neće glasati za ove predložene zakone, ali ne znam kako će druge kolege iz Kruševca da glasaju za te zakone, jer oni vašem gradonačelniku, a mom komšiji Bratislavu Gašiću uzimaju tri miliona evra, u gradu u kome G 17 plus nije prešao cenzus, ali mi ćemo tu glasati protiv jer smatramo da je loše da se Kruševljanima uzme tri miliona evra iz gradskog budžeta, a da se povećaju takse i nameti na moje komšije, prijatelje i rođake.
Opet podvlačim, to ne radi ni URS, ni G 17 plus, ni Mlađan Dinkić, to radite vi iz SNS, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović.
Ne mogu da, Ivica Dačić kao SPS, zaboravim konferenciju za novinare, Zorana Mihajlović, ona je htela da se spali, da se ubije kada je čitala da je budžetski deficit toliko i toliko, a da je stopa zaduženosti prešla 45%. Sad na 65%, nasmejana na televiziji, svaki dan nova frizura, novi komplet i priča kako je Srbiji sve bolje, samo to novčanik građana Srbije nikako da doživi. Možda je bolje njoj lično i vama, ali građanima Srbije verujte da nije. Ne kažem vam to zato što vas ne volim, što vas mrzim, to vam kažem pre svega zato što volim Srbiju, zato što volim svoj rodni grad Kruševac i što želim dobro svim građanima ove zemlje.
Samo vas upozoravam, nemojte da učite na našim greškama, učite malo i na fakultetima na kojima se ne kupuju diplome. Hvala.

Nisam hteo povredu Poslovnika zbog ovih "majmunčića", ali ako hoćete, možemo.

Povreda Poslovnika, član 107.
Dakle, nije potrebo da narušavamo dostojanstvo ovog doma, bez obzira koliko bile vatrene naše diskusije. Demokratska stranka je ipak jedna ozbiljna politička stranka. Razumem to nasleđe kada se ovde u ovom parlamentu pevalo u kratkim majicama, kada se puštala muzika sa telefona, kada se lupalo u klupe, kada se vezivalo lancima da vas obezbeđenje ne iznese, ali nemojmo da vraćamo parlament u glib. Ipak se mi trudimo da ovaj parlament malo izvučemo iz tog gliba u koji je bio zaglavljen devedesetih godina, pa da mu vratimo neko dostojanstvo i ugled.
Možda ćemo mi imati 2%, 3%, 1%. Ako hoćete da menjate Srbiju na bolje, nemojte da se trudite pošto poto da budete na vlasti, nego prvo pođite od toga da promenite sebe na bolje, pa ćete onda promeniti i Srbiju na bolje.
Ne može Srbija da se menja na bolje ako se vi zajedno sa njom ne budete menjali. To je bila moja osnovna poruka koju sam hteo da vam kažem. Nemojte mi zameriti, ništa lično, krajnje dobronamerno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reklamiram povredu Poslovnika član 34. Ovde postoji Kolegijum Narodne skupštine. Pozivam vas da izađemo iz kaljuge i živog blata, da iskoristite svoje poslovničke mogućnosti, sazovete Kolegijum Narodne skupštine i da se dogovorimo kako ćemo prevazići ovaj problem u radu.
Ne mogu da prihvatim vašu informaciju o radu da se na sajtu Ministarstva finansija mogao videti dnevni red za današnju sednicu, tekst poreskih zakona, jer to je isto kao da vi kažete da će sad ovde proći onaj dobošar, pa će biti onaj (govori na stranom jeziku), pa će tu kao u Salašu u Malom ritu građani Srbije moći da se upoznaju sa poreskim zakonima.
Nemojte da pravimo Salaš u Malom ritu od Skupštine i da ovo pretvaramo u kaljugu, rit i blato, da izađemo iz toga svi zajedno. Ovde hoćemo predsednika Vlade, ovde hoćemo potpredsednika Vlade. Ovo nije poreski set zakona Mlađana Dinkića i G17 plus. Ovo je poreski set zakona Vlade Republike Srbije. Gde su poslanici SNS? Svi su pobegli da ne učestvuju u ovoj bruci i sramoti. Pili su mleko, ne znam gde su. Valjda je to aflatoksično mleko dalo rezultate.
Mi hoćemo ovde najodgovornije ljude u državi. Nemojte Vlada da se krije iza jednog čoveka. Zna se ko je ovo kreirao, cela Vlada, prvi potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, da sednu ovde i da odgovore na pitanja.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa svojim obećanjem i obećanjem DS, svakog dana, kad god ne počne sednica na vreme, odnosno u 10,00 sati, reklamiraću član 87. Danas kasnimo 23 minuta. Razumeo sam kašnjenje kada je na dnevnom redu bio Zakon o železnicama, tada ste želeli da upodobite rad sa temom dnevnog reda i načinom na koji rade železnice, ali danas u ponedeljak, prvog radnog dana, ne vidim razlog. Mislio sam sada će nov početak, nova radna nedelja, da konačno počnemo da poštujem Poslovnik.  
Tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Kada je ona bila predsednica Skupštine, ni jedanput sednica nije kasnila, kvorum se obezbeđivao u 10,00 časova i počinjali smo sa radom u 10,00 časova. Svestan sam činjenice da vi ne donosite sistemske zakone i da ne znate da radite. Čekamo više od akademskih 10 minuta, uvažavajući naknadno akademsko zvanje Tomislava Nikolića, 20 minuta čekamo, ali preko 20 minuta čekati nećemo. Svakoga dana ćemo reklamirati povredu Poslovnika član 87, dok god ne kupite budilnike narodnim poslanicima i probudite ih na vreme za početak rada.
Želim da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika. Hvala.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, koja baš to kaže da je poslanik dužan da nosi svoju karticu sa sobom.
Ja sam upravo išao da tražim video snimak na kome se vidi Marijan Rističević, koji krade moju karticu i razumem njegovo iskušenje, da on ponovo prilazi mojoj kartici, ne bi li na taj način obezbedio ujutro kvorum. Žao mi je što on ne odoleva iskušenju, ali mi je što nema video snimka, da vidimo kako krade moju karticu. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dozvolite i meni da kažem nešto o ovom amandmanu. Ima i nas koji imamo neko drugo znanje o medicini, završio sam makar srednju medicinsku školu. Negde na trećoj godini srednje medicinske škole, usmereno obrazovanje, jedna od prvih lekcija koja nam je bila, glasila je – zakoni će se menjati o pravima pacijenata, na ovaj ili onaj način, ali se nikada neće menjati Hipokratova zakletva. Ostanite uvek verni Hipokratovoj zakletvi i pomozite čoveku, a onda ćete znati da ste upisali pravi fakultet i završili ga i da radite pravi poziv. Pomoći čoveku, bez obzira da li to kaže zakon ili Hipokratova zakletva, je osnov delovanja u medicini i mislim da bi svi lekari trebalo toga da se drže, da čoveku pomognemo. Da li će to biti baš na ovaj ili onaj način, ako je rešenje dobro, ako nema posledica, znači da je i razmišljanje bilo dobro. Mislim da je univerzalni princip Hipokratove zakletve zaista univerzalan princip, koga bi trebalo svi lekari da se pridržavaju.
Naravno da je zakon tu da oplemeni i pomogne da se pacijentu na adekvatan način pruži prva pomoć, ali u skladu sa svim tim kodeksima koji postoje, onda greške nema i onda ćemo imati dobro zdravstvo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu nemam nikakvu dilemu da li ću ga podržati ili neću. Možda se ne bih ni javio, kada je reč o ovom amandmanu, da nisam čuo određene diskusije i određenu argumentaciju koja je trebala da inicira naše razmišljanje da glasamo za ili protiv. Zaista sam šokiran određenim izjavama koje sam ovde čuo, a koje se tiču odnosa pokrajinske Vlade i Vlade Republike Srbije. Zaista ne mogu da shvatim da neko neće da razgovara sa predsednikom Vlade Vojvodine kada je reč o nekim, pa i ovakvim, pitanjima, a hoće da razgovara sa Hašimom Tačijem. To je prosto šokantno, barem meni, a verovatno i vama. Molim vas da se dogovorite među sobom da li ste skinuli bedževe ili niste, jer neke vaše izjave zaista…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, vratite se na temu dnevnog reda.)
Kroz temu dnevnog reda sam čuo da je tema dnevnog reda i ovog amandmana nadležnosti lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina, a ne republike Vojvodine, kako je neko kazao. Pažljivo sam slušao sva izlaganja i čuo sam da je ovde problem da li ćemo preneti nadležnosti na lokalnu samoupravu, da ima pravo i grad Kruševac da se pita nešto kada je reč o železničkoj infrastrukturi, i onda je glavni problem da li će to pravo imati AP Vojvodina ili ne. U tom kontekstu moram da raspravljam kada je takva argumentacija izneta.
Shvatam vašu brigu šta će biti sa železničkom prugom u Raškoj oblasti, ali što ne pokazaste takvu brigu šta će biti sa železničkom prugom u Zvečanu. Imamo mi dve autonomne pokrajine, nemamo samo jednu, pa vam za jednu smeta da razgovarate…
(Predsednik: Vreme.)
Nije replika. Govorim po amandmanu.
Prosto mi je frampantno da nećete da razgovarate sa legalnim institucijama pokrajinske Vlade, bez obzira što je tamo gospodin Bojan Pajtić koji vas je ubedljivo pobeđivao, a hoćete da razgovarate sa Hašimom Tačijem. On vam je prijemčiv saradnik i sagovornik. Hajde dogovorite se. Vi morate neke vaše izjave vremenski da ograničite, da kažete koja vaša izjava važi u vremenskom koordinantnom sistemu, do kada, a koja ne važi i dogovorite se da li ste radikali ili ste naprednjaci. Ne možete kada imate temu železnice da budete radikali, a kada imate temu Kosova da budete naprednjaci. Taj rascep ličnosti medicina poznaje pod veoma neprijatnom dijagnozom.
Molim vas da se uozbiljite i da argumentacijom prilagodite, ne svom političkom programu, već objektivnom stanju. Znate, ovo što sam čuo da vi ne dozvoljavate da mi raspravljamo na ovu temu. Za kraj mogu da vam kažem još nešto. Kada govorimo o stručnosti direktora Železnice, znam još desetak poslanika koji su se igrali sa električnim vozićima kada su bili mali, ali im ne pada na pamet da budu direktori Železnice. To kako ste vi u Kolubari sa ćumura za roštilj prešli na ugalj, i to kako ste u železnicama prešli sa čišćenja vagona prešli na mesto direktora Železnice, to govori o vašoj stručnosti i sposobnosti da vodite ovu zemlju. O posledicama koje će takvo upravljanje resorima koje imate ostaviti po Srbiju, o tome će pričati pokolenja i, nažalost, trpeti pokolenja.
Dakle, kada je reč o ovom amandmanu, iznesite argumentaciju za ili protiv, ali političke diskvalifikacije da li je to teza da se otcepi Vojvodina ili ne, da li je ovo želja da se lokalnim samoupravama prebace ingerencije, kojih nema, to ostavite za centralnu otadžbinsku upravu ili neki novi partijski organ koji danas imate. Hvala.

Znate, šokiran sam i ja nečijim učinkom, jer neki kada su prošli put napustili vlast, moj sestrić koji ide, tada je bio osnovna škola, imao je kartu jedne države, veliku i onda je jedna teritorija počišćena sa te karte, velika teritorija. Moj deda, koji nikada nije napustio teritoriju Srbije, zahvaljujući nekoj politici, sedam, osam puta je menjao ime države u kojoj je živeo, a sve vreme svog života proživeo je u Jasici pored Kruševca.
Ali, kada govorite o čišćenju blagajni, znam za neka vrlo neprijatna čišćenja. Pre nego što se setite čišćenja blagajni, setite se termina "etničko čišćenje" i vaših čuvenih govora u ovoj Skupštini i punih vozova izbeglica, koji su zbog takve politike i tog čišćenja morali da napuste svoje domove. Onda se zapitajte kolika je tu vaša odgovornost. Vrlo je neprijatan taj termin "etničkog čišćenja". Kada govorite o čišćenju blagajni i zloupotrebi u bankama, apsolutno sam siguran da govorite o "Dafiment banci", o "Jugoskandiku". Apsolutno sam siguran da govorite o "Beogradskoj banci".
Znate li vi građani Srbije i vi, dame i gospodo kolege poslanici, ko je ostavio najveći bankarski dug? "Beobanka". Znate li ko je tada bio u Vladi, kada je nastala afera "Beobanke" i kada je novac avionima transportovan na Kipar? Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković. To su vedete te Vlade, ti stručnjaci koji će danas da nas izvuku iz krize. To me podseća kao kada se brodolomnici voze na santi leda, pa se raduju – spaseni smo, spaseni smo, evo ide "Titanik".
(Predsednik: Vreme.)
Vozite se na vašem "Titaniku", ali bez nas.

Ovim svojim izlaganjem bih priveo ove replike oko ovog amandmana kraju, a biće ih još do kraja dana svakako, jer mi očigledno imamo životno suprotstavljene, ne samo sisteme vrednosti i ideološke stavove, već i neke druge pojmove i shvatanja realnog života.
Dakle, samo za kraj, pošto karikirate o nekim tajnim sastancima nekoga sa Hašimom Tačijem, lepo su vam kazale moje kolege i gospođa Judita Popović da bi valjalo da o svim problemima koji postoje i tiču se AP Vojvodine razgovarate sa legitimno izabranom pokrajinskom Vladom AP Vojvodine.
Da ste nas slušali pre 20 godina, pa seli i razgovarali sa Rugovom, danas ne biste razgovarali ni sa Hašimom Tačijem, ne biste razgovarali ni sa Ketrin Ešton. Danas bi u ovom parlamentu sedeli poslanici Albanci iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, a mi bismo svakako u okviru ovog zakona o železnici raspravljali kako da modernizujemo prugu između Prištine i Uroševca i svakako bismo razgovarali kako da efikasnije eksploatišemo rudna bogatstva sa Kosova i Metohije, kako da ih dopremimo do centralne Srbije, do Vojvodine.
Tako da, nemojte mnogo da se pozivate na tu prošlost, jer ima nas koji dobro pamtimo. Građanima Srbije najave hapšenja ne mogu da izbrišu sećanje na vašu prošlost, na vašu političku retoriku. Kamo sreće da ste pre 20 godina makar ovako govorili kao danas, danas bi, kažem, ovde sedeli poslanici iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, Albanci, i sa njima bismo razgovarali kako da uredimo zajedničku državu. To je vaša istorijska odgovornost od koje ne možete pobeći. Možete pričati tiho koliko god hoćete, da ne probudite radikale u vama, ali radikali u vama su uvek budni i uvek su spremni da pobude sećanja na to prošlo vreme. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 158. Mislim da jedan narodni poslanik može samo jedanput da se obrati ovoj skupštini po pitanju jednog amandmana. Ovde se neki poslanici po dva, tri puta obraćaju po istom amandmanu i ja više ne shvatam da li to ide kroz formu izmišljenih replika ili to rade kroz neku drugu formulu. Barem je bilo načelno pravilo, iako ne piše to u članu 158. da poslanik može samo jedanput da govori o amandmanu o kome se raspravljalo.
Sa druge strane, povređeno je, ne samo dostojanstvo Skupštine, već imamo tu i problem da ovakve stvari ne treba replicirati, jer ja razumem tu zbunjenost da neki ne znaju da li se nalaze na "Farmi" ili parlamentu, ali ipak, upozorite ih da je ovo parlament i da neka pravila ponašanja ovde postoje i da ružne navike iz prošlosti i privatnog života ne mogu da ovde imputiraju poslanicima DS-a niti da nameću pravila kojima su skloni kada su u tim rijaliti šouima.
Ipak je ovo ozbiljna institucija i mislim da je naš cilj, zajedno sa vama, gospodine predsedniče, da tu instituciju svi zajedno gradimo a ne da je degradiramo u praksi. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, taman sam hteo da pohvalim svoje kolege iz SPS i to sam radio u neformalnom razgovoru sa gospodinom Stefanovićem da ne učestvuje u replici, da ne učestvuje u diskusiji, jer veći deo naših izlaganja ne treba da inicira prepoznavanje kod njih, jer se direktno odnosio na ove sa bedževima. Žao mi je što sam poveravao da ipak ima dovoljno političke mudrosti i da neće učestvovati u ovom delu.
Kada govorimo o onom delu mog izlaganja, nemate potrebe da se prepoznajete, ne podsećam na osnovu nekih neprijatnih asocijacija zato što nekoga mrzim, ne volim, što sam ljubomoran na nekoga zato što je predsednik. Mnogo čitam, imam ovde knjigu "Sve za Kosovo i Metohiju", izdanje Srpske radikalne stranke, autor Tomislav Nikolić, recezent Aleksandar Vučić. Zamolio bih vas da mi obezbedite pisani, da mi autor potpiše ovu knjigu, jer to su istorijske, epohalne rečenice. Sada ste u koaliciji, pa kad vidite Tomislava Nikolića, kažite – zamolio me Srđan Milivojević, dao mi je knjigu da mi potpišete zbog par rečenica koje ću sada da citiram.
Kaže: "Da li ćete ikada razgovarati sa oslobodilačkom vojskom Kosova?" Razgovor 31. maja 1998. godine. "Sa teroristima nikada nećemo razgovarati. To su teroristi, to ćemo sve strpati u zatvore. Kako ćete konačno rešiti pitanje Kosmeta? Mi ćemo to pitanje rešiti potpunim zakonom o lokalnoj samoupravi", to su te epohalne reči. "I statutarnom odlukom, nov kvalitet u lokalnoj samoupravi su veća koja predlažemo za svaku etničku grupu". Znate li koliko ovde ima sabranih mudrosti, za dva života. To ne možete znati da pročitate i da shvatite kakav je to zaokret od one politike do ove danas.
Nema potrebe vi tu da se prepoznajte, tačno sam govorio onima na koje sam mislio. S vama smo bili u koaliciji, da vam odmah da kažem, toga se ne kajemo, ne stidimo, jer samo tako smo mogli da menjamo Srbiju i da dođemo do ovog stepena evropskih integracija.
Kada je pre neki dan gospodin Mrkić meni...
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam, kazao – sad tako govoriš o meni; ja sam, i vama podvlačim, ne možete da budete Mesi na klupi "Borca" iz Bivolja i da očekujte da igrate u Ligi šampiona, to je nemoguće. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine Mrkonjiću moram da vam čestitam na hrabrosti. Vi jeste bili poznati kao ministar pre roka. Taman sam spremio diskusiju da vas dobro iskritikujem, jer ovako ne možemo da se igramo zakona. To je jedna paušalna, vaša, volja, ovoga trenutka dobra i dobronamerna, da malo date jedno ubrzanje ovoj Vladi. Samo ću da vas podsetim, ovo što je predložila LDP, što je obrazlagao uvaženi kolega Kenan Hajdarević, to je jedno veoma važno pitanje o kojem smo već nekoliko puta raspravljali u ovom sazivu.
Dakle, nije pitanje – da li ćete vi doneti zakone, da li ćete ih napisati, prepisati, šta ćete sa njima uraditi? Najvažnije je pitanje – da li će se ti zakoni sprovoditi u praksi? To je ono gde vaše političko delovanje kod nas pobuđuje skepsu i sumnju.
Dobro je što ste vi prihvatili da to bude tri meseca. Ne postoji poslovnička mogućnost, to vam je objasnio predsednik Narodne skupštine, da to bude za šest meseci. Samo ću da vas upozorim na nekoliko stvari.
Zakonom o javnim preduzećima, metodama mojih koleginica i kolega, pored toga što smo poslanici, mi smo uglavnom i odbornici, neki od nas, vrlo malo lokalnih samouprava je usaglasio ove zakone o javnim preduzećima sa svojim delovanjima. I dalje imate u nekim opštinama i gradovima upravne odbore javnih preduzeća. I dalje imamo primenu starog zakona, a nemamo sprovođenje zakona u praksi. Dakle, ono o čemu je juče govorio moj uvaženi kolega Srđan Miković, nije samo potrebno doneti zakon i objaviti ga u "Službenom glasniku", zakon mora da zaživi u praksi, da se sprovodi.
Poslanici LDP, DS i DSS i ja, u to sam apsolutno uveren, proverićemo kako se realizuje vaše obećanje, bez namere da budem maliciozan ili zlonameran. Ako želite nešto, kolega, dva prstića, ako imate šta da kažete. Ako nemate, na farmu.
Dakle, mi ćemo voditi računa o tome da li se vaše obećanje ispunjava. Ako se ne ispunjava, ne zaboravite da ćete možda već za mese i po, dva, tri, ponovo doći u Skupštinu i gospodin Kenan Hajdarević i ja ćemo vas podsetiti na vaše obećanje. Ali nemojmo da bude – obećali smo, a ne možemo, neće da rade, ne vole da rade. Apsolutno sam uveren da ćete umeti. Kada ste mogli da ih naterate da most završe zimi tri meseca pre roka, valjda ćete umeti da ih naterate da podzakonska akta pripreme pre roka. Pazite šta ste obećali, zakon je usvojen onog dana kad Skupština za to glasa većinom narodnih poslanika, a zaživeće u praksi onoga trenutka kada počne da se primenjuje i kada podzakonska akta budu pripremljena. Nemojte posle da bude kao sa nekim delovima auto-puta koji su radili drugi, a ne vi – nije gotovo, pokvarila se mašina, ne radi bager, valjak je kriv, krivi su radnici. Vodićemo računa o tome da ispunite ovo obećanje. Hvala.