Zahvaljujem.
Reklamiram povredu Poslovnika član 34. Ovde postoji Kolegijum Narodne skupštine. Pozivam vas da izađemo iz kaljuge i živog blata, da iskoristite svoje poslovničke mogućnosti, sazovete Kolegijum Narodne skupštine i da se dogovorimo kako ćemo prevazići ovaj problem u radu.
Ne mogu da prihvatim vašu informaciju o radu da se na sajtu Ministarstva finansija mogao videti dnevni red za današnju sednicu, tekst poreskih zakona, jer to je isto kao da vi kažete da će sad ovde proći onaj dobošar, pa će biti onaj (govori na stranom jeziku), pa će tu kao u Salašu u Malom ritu građani Srbije moći da se upoznaju sa poreskim zakonima.
Nemojte da pravimo Salaš u Malom ritu od Skupštine i da ovo pretvaramo u kaljugu, rit i blato, da izađemo iz toga svi zajedno. Ovde hoćemo predsednika Vlade, ovde hoćemo potpredsednika Vlade. Ovo nije poreski set zakona Mlađana Dinkića i G17 plus. Ovo je poreski set zakona Vlade Republike Srbije. Gde su poslanici SNS? Svi su pobegli da ne učestvuju u ovoj bruci i sramoti. Pili su mleko, ne znam gde su. Valjda je to aflatoksično mleko dalo rezultate.
Mi hoćemo ovde najodgovornije ljude u državi. Nemojte Vlada da se krije iza jednog čoveka. Zna se ko je ovo kreirao, cela Vlada, prvi potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, da sednu ovde i da odgovore na pitanja.

Poštovani gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa svojim obećanjem i obećanjem DS, svakog dana, kad god ne počne sednica na vreme, odnosno u 10,00 sati, reklamiraću član 87. Danas kasnimo 23 minuta. Razumeo sam kašnjenje kada je na dnevnom redu bio Zakon o železnicama, tada ste želeli da upodobite rad sa temom dnevnog reda i načinom na koji rade železnice, ali danas u ponedeljak, prvog radnog dana, ne vidim razlog. Mislio sam sada će nov početak, nova radna nedelja, da konačno počnemo da poštujem Poslovnik.  
Tu je gospođa Slavica Đukić Dejanović. Kada je ona bila predsednica Skupštine, ni jedanput sednica nije kasnila, kvorum se obezbeđivao u 10,00 časova i počinjali smo sa radom u 10,00 časova. Svestan sam činjenice da vi ne donosite sistemske zakone i da ne znate da radite. Čekamo više od akademskih 10 minuta, uvažavajući naknadno akademsko zvanje Tomislava Nikolića, 20 minuta čekamo, ali preko 20 minuta čekati nećemo. Svakoga dana ćemo reklamirati povredu Poslovnika član 87, dok god ne kupite budilnike narodnim poslanicima i probudite ih na vreme za početak rada.
Želim da se izjasnimo u danu za glasanje o povredi Poslovnika. Hvala.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, koja baš to kaže da je poslanik dužan da nosi svoju karticu sa sobom.
Ja sam upravo išao da tražim video snimak na kome se vidi Marijan Rističević, koji krade moju karticu i razumem njegovo iskušenje, da on ponovo prilazi mojoj kartici, ne bi li na taj način obezbedio ujutro kvorum. Žao mi je što on ne odoleva iskušenju, ali mi je što nema video snimka, da vidimo kako krade moju karticu. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, dozvolite i meni da kažem nešto o ovom amandmanu. Ima i nas koji imamo neko drugo znanje o medicini, završio sam makar srednju medicinsku školu. Negde na trećoj godini srednje medicinske škole, usmereno obrazovanje, jedna od prvih lekcija koja nam je bila, glasila je – zakoni će se menjati o pravima pacijenata, na ovaj ili onaj način, ali se nikada neće menjati Hipokratova zakletva. Ostanite uvek verni Hipokratovoj zakletvi i pomozite čoveku, a onda ćete znati da ste upisali pravi fakultet i završili ga i da radite pravi poziv. Pomoći čoveku, bez obzira da li to kaže zakon ili Hipokratova zakletva, je osnov delovanja u medicini i mislim da bi svi lekari trebalo toga da se drže, da čoveku pomognemo. Da li će to biti baš na ovaj ili onaj način, ako je rešenje dobro, ako nema posledica, znači da je i razmišljanje bilo dobro. Mislim da je univerzalni princip Hipokratove zakletve zaista univerzalan princip, koga bi trebalo svi lekari da se pridržavaju.
Naravno da je zakon tu da oplemeni i pomogne da se pacijentu na adekvatan način pruži prva pomoć, ali u skladu sa svim tim kodeksima koji postoje, onda greške nema i onda ćemo imati dobro zdravstvo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, kada je reč o ovom amandmanu nemam nikakvu dilemu da li ću ga podržati ili neću. Možda se ne bih ni javio, kada je reč o ovom amandmanu, da nisam čuo određene diskusije i određenu argumentaciju koja je trebala da inicira naše razmišljanje da glasamo za ili protiv. Zaista sam šokiran određenim izjavama koje sam ovde čuo, a koje se tiču odnosa pokrajinske Vlade i Vlade Republike Srbije. Zaista ne mogu da shvatim da neko neće da razgovara sa predsednikom Vlade Vojvodine kada je reč o nekim, pa i ovakvim, pitanjima, a hoće da razgovara sa Hašimom Tačijem. To je prosto šokantno, barem meni, a verovatno i vama. Molim vas da se dogovorite među sobom da li ste skinuli bedževe ili niste, jer neke vaše izjave zaista…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, vratite se na temu dnevnog reda.)
Kroz temu dnevnog reda sam čuo da je tema dnevnog reda i ovog amandmana nadležnosti lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodina, a ne republike Vojvodine, kako je neko kazao. Pažljivo sam slušao sva izlaganja i čuo sam da je ovde problem da li ćemo preneti nadležnosti na lokalnu samoupravu, da ima pravo i grad Kruševac da se pita nešto kada je reč o železničkoj infrastrukturi, i onda je glavni problem da li će to pravo imati AP Vojvodina ili ne. U tom kontekstu moram da raspravljam kada je takva argumentacija izneta.
Shvatam vašu brigu šta će biti sa železničkom prugom u Raškoj oblasti, ali što ne pokazaste takvu brigu šta će biti sa železničkom prugom u Zvečanu. Imamo mi dve autonomne pokrajine, nemamo samo jednu, pa vam za jednu smeta da razgovarate…
(Predsednik: Vreme.)
Nije replika. Govorim po amandmanu.
Prosto mi je frampantno da nećete da razgovarate sa legalnim institucijama pokrajinske Vlade, bez obzira što je tamo gospodin Bojan Pajtić koji vas je ubedljivo pobeđivao, a hoćete da razgovarate sa Hašimom Tačijem. On vam je prijemčiv saradnik i sagovornik. Hajde dogovorite se. Vi morate neke vaše izjave vremenski da ograničite, da kažete koja vaša izjava važi u vremenskom koordinantnom sistemu, do kada, a koja ne važi i dogovorite se da li ste radikali ili ste naprednjaci. Ne možete kada imate temu železnice da budete radikali, a kada imate temu Kosova da budete naprednjaci. Taj rascep ličnosti medicina poznaje pod veoma neprijatnom dijagnozom.
Molim vas da se uozbiljite i da argumentacijom prilagodite, ne svom političkom programu, već objektivnom stanju. Znate, ovo što sam čuo da vi ne dozvoljavate da mi raspravljamo na ovu temu. Za kraj mogu da vam kažem još nešto. Kada govorimo o stručnosti direktora Železnice, znam još desetak poslanika koji su se igrali sa električnim vozićima kada su bili mali, ali im ne pada na pamet da budu direktori Železnice. To kako ste vi u Kolubari sa ćumura za roštilj prešli na ugalj, i to kako ste u železnicama prešli sa čišćenja vagona prešli na mesto direktora Železnice, to govori o vašoj stručnosti i sposobnosti da vodite ovu zemlju. O posledicama koje će takvo upravljanje resorima koje imate ostaviti po Srbiju, o tome će pričati pokolenja i, nažalost, trpeti pokolenja.
Dakle, kada je reč o ovom amandmanu, iznesite argumentaciju za ili protiv, ali političke diskvalifikacije da li je to teza da se otcepi Vojvodina ili ne, da li je ovo želja da se lokalnim samoupravama prebace ingerencije, kojih nema, to ostavite za centralnu otadžbinsku upravu ili neki novi partijski organ koji danas imate. Hvala.

Znate, šokiran sam i ja nečijim učinkom, jer neki kada su prošli put napustili vlast, moj sestrić koji ide, tada je bio osnovna škola, imao je kartu jedne države, veliku i onda je jedna teritorija počišćena sa te karte, velika teritorija. Moj deda, koji nikada nije napustio teritoriju Srbije, zahvaljujući nekoj politici, sedam, osam puta je menjao ime države u kojoj je živeo, a sve vreme svog života proživeo je u Jasici pored Kruševca.
Ali, kada govorite o čišćenju blagajni, znam za neka vrlo neprijatna čišćenja. Pre nego što se setite čišćenja blagajni, setite se termina "etničko čišćenje" i vaših čuvenih govora u ovoj Skupštini i punih vozova izbeglica, koji su zbog takve politike i tog čišćenja morali da napuste svoje domove. Onda se zapitajte kolika je tu vaša odgovornost. Vrlo je neprijatan taj termin "etničkog čišćenja". Kada govorite o čišćenju blagajni i zloupotrebi u bankama, apsolutno sam siguran da govorite o "Dafiment banci", o "Jugoskandiku". Apsolutno sam siguran da govorite o "Beogradskoj banci".
Znate li vi građani Srbije i vi, dame i gospodo kolege poslanici, ko je ostavio najveći bankarski dug? "Beobanka". Znate li ko je tada bio u Vladi, kada je nastala afera "Beobanke" i kada je novac avionima transportovan na Kipar? Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković. To su vedete te Vlade, ti stručnjaci koji će danas da nas izvuku iz krize. To me podseća kao kada se brodolomnici voze na santi leda, pa se raduju – spaseni smo, spaseni smo, evo ide "Titanik".
(Predsednik: Vreme.)
Vozite se na vašem "Titaniku", ali bez nas.

Ovim svojim izlaganjem bih priveo ove replike oko ovog amandmana kraju, a biće ih još do kraja dana svakako, jer mi očigledno imamo životno suprotstavljene, ne samo sisteme vrednosti i ideološke stavove, već i neke druge pojmove i shvatanja realnog života.
Dakle, samo za kraj, pošto karikirate o nekim tajnim sastancima nekoga sa Hašimom Tačijem, lepo su vam kazale moje kolege i gospođa Judita Popović da bi valjalo da o svim problemima koji postoje i tiču se AP Vojvodine razgovarate sa legitimno izabranom pokrajinskom Vladom AP Vojvodine.
Da ste nas slušali pre 20 godina, pa seli i razgovarali sa Rugovom, danas ne biste razgovarali ni sa Hašimom Tačijem, ne biste razgovarali ni sa Ketrin Ešton. Danas bi u ovom parlamentu sedeli poslanici Albanci iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, a mi bismo svakako u okviru ovog zakona o železnici raspravljali kako da modernizujemo prugu između Prištine i Uroševca i svakako bismo razgovarali kako da efikasnije eksploatišemo rudna bogatstva sa Kosova i Metohije, kako da ih dopremimo do centralne Srbije, do Vojvodine.
Tako da, nemojte mnogo da se pozivate na tu prošlost, jer ima nas koji dobro pamtimo. Građanima Srbije najave hapšenja ne mogu da izbrišu sećanje na vašu prošlost, na vašu političku retoriku. Kamo sreće da ste pre 20 godina makar ovako govorili kao danas, danas bi, kažem, ovde sedeli poslanici iz Peći, Prizrena, Đakovice, Uroševca, Albanci, i sa njima bismo razgovarali kako da uredimo zajedničku državu. To je vaša istorijska odgovornost od koje ne možete pobeći. Možete pričati tiho koliko god hoćete, da ne probudite radikale u vama, ali radikali u vama su uvek budni i uvek su spremni da pobude sećanja na to prošlo vreme. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 158. Mislim da jedan narodni poslanik može samo jedanput da se obrati ovoj skupštini po pitanju jednog amandmana. Ovde se neki poslanici po dva, tri puta obraćaju po istom amandmanu i ja više ne shvatam da li to ide kroz formu izmišljenih replika ili to rade kroz neku drugu formulu. Barem je bilo načelno pravilo, iako ne piše to u članu 158. da poslanik može samo jedanput da govori o amandmanu o kome se raspravljalo.
Sa druge strane, povređeno je, ne samo dostojanstvo Skupštine, već imamo tu i problem da ovakve stvari ne treba replicirati, jer ja razumem tu zbunjenost da neki ne znaju da li se nalaze na "Farmi" ili parlamentu, ali ipak, upozorite ih da je ovo parlament i da neka pravila ponašanja ovde postoje i da ružne navike iz prošlosti i privatnog života ne mogu da ovde imputiraju poslanicima DS-a niti da nameću pravila kojima su skloni kada su u tim rijaliti šouima.
Ipak je ovo ozbiljna institucija i mislim da je naš cilj, zajedno sa vama, gospodine predsedniče, da tu instituciju svi zajedno gradimo a ne da je degradiramo u praksi. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, taman sam hteo da pohvalim svoje kolege iz SPS i to sam radio u neformalnom razgovoru sa gospodinom Stefanovićem da ne učestvuje u replici, da ne učestvuje u diskusiji, jer veći deo naših izlaganja ne treba da inicira prepoznavanje kod njih, jer se direktno odnosio na ove sa bedževima. Žao mi je što sam poveravao da ipak ima dovoljno političke mudrosti i da neće učestvovati u ovom delu.
Kada govorimo o onom delu mog izlaganja, nemate potrebe da se prepoznajete, ne podsećam na osnovu nekih neprijatnih asocijacija zato što nekoga mrzim, ne volim, što sam ljubomoran na nekoga zato što je predsednik. Mnogo čitam, imam ovde knjigu "Sve za Kosovo i Metohiju", izdanje Srpske radikalne stranke, autor Tomislav Nikolić, recezent Aleksandar Vučić. Zamolio bih vas da mi obezbedite pisani, da mi autor potpiše ovu knjigu, jer to su istorijske, epohalne rečenice. Sada ste u koaliciji, pa kad vidite Tomislava Nikolića, kažite – zamolio me Srđan Milivojević, dao mi je knjigu da mi potpišete zbog par rečenica koje ću sada da citiram.
Kaže: "Da li ćete ikada razgovarati sa oslobodilačkom vojskom Kosova?" Razgovor 31. maja 1998. godine. "Sa teroristima nikada nećemo razgovarati. To su teroristi, to ćemo sve strpati u zatvore. Kako ćete konačno rešiti pitanje Kosmeta? Mi ćemo to pitanje rešiti potpunim zakonom o lokalnoj samoupravi", to su te epohalne reči. "I statutarnom odlukom, nov kvalitet u lokalnoj samoupravi su veća koja predlažemo za svaku etničku grupu". Znate li koliko ovde ima sabranih mudrosti, za dva života. To ne možete znati da pročitate i da shvatite kakav je to zaokret od one politike do ove danas.
Nema potrebe vi tu da se prepoznajte, tačno sam govorio onima na koje sam mislio. S vama smo bili u koaliciji, da vam odmah da kažem, toga se ne kajemo, ne stidimo, jer samo tako smo mogli da menjamo Srbiju i da dođemo do ovog stepena evropskih integracija.
Kada je pre neki dan gospodin Mrkić meni...
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam, kazao – sad tako govoriš o meni; ja sam, i vama podvlačim, ne možete da budete Mesi na klupi "Borca" iz Bivolja i da očekujte da igrate u Ligi šampiona, to je nemoguće. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine Mrkonjiću moram da vam čestitam na hrabrosti. Vi jeste bili poznati kao ministar pre roka. Taman sam spremio diskusiju da vas dobro iskritikujem, jer ovako ne možemo da se igramo zakona. To je jedna paušalna, vaša, volja, ovoga trenutka dobra i dobronamerna, da malo date jedno ubrzanje ovoj Vladi. Samo ću da vas podsetim, ovo što je predložila LDP, što je obrazlagao uvaženi kolega Kenan Hajdarević, to je jedno veoma važno pitanje o kojem smo već nekoliko puta raspravljali u ovom sazivu.
Dakle, nije pitanje – da li ćete vi doneti zakone, da li ćete ih napisati, prepisati, šta ćete sa njima uraditi? Najvažnije je pitanje – da li će se ti zakoni sprovoditi u praksi? To je ono gde vaše političko delovanje kod nas pobuđuje skepsu i sumnju.
Dobro je što ste vi prihvatili da to bude tri meseca. Ne postoji poslovnička mogućnost, to vam je objasnio predsednik Narodne skupštine, da to bude za šest meseci. Samo ću da vas upozorim na nekoliko stvari.
Zakonom o javnim preduzećima, metodama mojih koleginica i kolega, pored toga što smo poslanici, mi smo uglavnom i odbornici, neki od nas, vrlo malo lokalnih samouprava je usaglasio ove zakone o javnim preduzećima sa svojim delovanjima. I dalje imate u nekim opštinama i gradovima upravne odbore javnih preduzeća. I dalje imamo primenu starog zakona, a nemamo sprovođenje zakona u praksi. Dakle, ono o čemu je juče govorio moj uvaženi kolega Srđan Miković, nije samo potrebno doneti zakon i objaviti ga u "Službenom glasniku", zakon mora da zaživi u praksi, da se sprovodi.
Poslanici LDP, DS i DSS i ja, u to sam apsolutno uveren, proverićemo kako se realizuje vaše obećanje, bez namere da budem maliciozan ili zlonameran. Ako želite nešto, kolega, dva prstića, ako imate šta da kažete. Ako nemate, na farmu.
Dakle, mi ćemo voditi računa o tome da li se vaše obećanje ispunjava. Ako se ne ispunjava, ne zaboravite da ćete možda već za mese i po, dva, tri, ponovo doći u Skupštinu i gospodin Kenan Hajdarević i ja ćemo vas podsetiti na vaše obećanje. Ali nemojmo da bude – obećali smo, a ne možemo, neće da rade, ne vole da rade. Apsolutno sam uveren da ćete umeti. Kada ste mogli da ih naterate da most završe zimi tri meseca pre roka, valjda ćete umeti da ih naterate da podzakonska akta pripreme pre roka. Pazite šta ste obećali, zakon je usvojen onog dana kad Skupština za to glasa većinom narodnih poslanika, a zaživeće u praksi onoga trenutka kada počne da se primenjuje i kada podzakonska akta budu pripremljena. Nemojte posle da bude kao sa nekim delovima auto-puta koji su radili drugi, a ne vi – nije gotovo, pokvarila se mašina, ne radi bager, valjak je kriv, krivi su radnici. Vodićemo računa o tome da ispunite ovo obećanje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, vladajuća većina me je ponovo prinudila da reklamiram povredu Poslovnika, član 87. i član 88.
Dakle, ja sam vam govorio da ću vas svaki put opominjati kada sednica po Poslovniku ne počne u predviđeno vreme.
Danas je za početak sednice bilo predviđeno 11, 00 časova. Sednica počinje u 11,20 časova.
Po članu 88. Poslovnika kaže se da ako konstatujete da nemate kvorum, sednicu bi trebalo da odložite za sat vremena. Ako i nakon toga utvrdite da nemate kvorum, sednica se odlaže za prvi naredni dan kada poslanici vladajuće većine mogu da se probude i prionu onome za šta su ih građani birali da rade u parlamentu.
Žao mi je, rekao sam vam da neću dozvoliti da sednice Skupštine počinju sa 20 minuta zakašnjenja. Ovo je bruka i sramota šta vi radite i kako se rugate najvažnijoj instituciji u Republici Srbiji. Hvala.

Javljam se po Poslovniku.

Hoću samo da ukažem na član Poslovnika broj 105, koji kaže da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Mislim da je krajnje neumesno da odgovornost za nesposobnost vladajuće većine prebacimo na zaposlene u ovoj skupštini. To su ljudi koji najodgovornije rade svoj posao i nemojte molim vas da optužujete stručne službe Skupštine da ne rade svoj posao kako treba.
Ti ljudi u ovo skupštini su ispratili mnoge vladajuće većine, ispratiće i vas, ali oni svoj posao znaju da rade. Nemojte molim vas da odgovornost prebacujemo na zaposlene u Skupštini, to su ljudi koji odgovorno rade svoj posao. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre spoljnih poslova, dame iz Ministarstva, gospodine pomoćniče ministra odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, neobično mi je drago gospodine predsedniče što ste došli u sali da bih vam ukazao da nije pažljivog čitanja ovakvih zakona od strane poslanika DS, ovde bi se potkrala jedna veoma opasna greška. Čuli ste da je odluku potpisao predsednik Ivica Dačić. Ne kaže predsednik Vlade. Možda pledira da vas smeni s mesta predsednika Skupštine, a možda je ovo ipak samo greška, pa ćemo je mi kao takvu tretirati. Dobro je da je ispravljena.
Vodite računa. Čuvajte parlament. Znate, kada se predsednik Vlade potpisuje kao predsednik Skupštine, poželeće da bude i predsednik države. To će biti ozbiljno narušavanje koalicionih odnosa.
Kada danas raspravljamo o slanju naših trupa, naše misije u Mali, važno je da građane Srbije, pre svega, informišemo šta se tamo dešava i važno je da naši građani imaju punu i potpunu informaciju zašto mi u okviru izvršavanja naših međunarodnih obaveza i rezolucija UN tamo šaljemo trupe.
Neću, poput nekih poslanika, čitati s "Vikipedije" šta se to dešava u Maliju, ali ću vam kazati, zarad građana, samo ono što je veoma važno da znamo.
Država Mali nekad se zvala Južni Sudan. Bila je francuska kolonija od 1895. godine. Nezavisnost je stekla 1958. godine, formirajući zajedničku državu sa Senegalom. Nakon toga, Senegal je postao samostalna država, a Mali samostalna država i bila je višestranačka parlamentarna demokratija.
Nažalost, u državi Mali dolazi do ozbiljnog građanskog rata, jer sever Malija, u kome živi narod Tuarega, formira svoj Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada i u tom naporu, u tim ciljevima ta organizacija prerasta u oružanu formaciju i polako počinje da se sukobljava sa regularnim trupama države Mali.
Nažalost, u tom kompleksnom sukobu u državi Mali, s obzirom da 90% stanovništva čini muslimansko stanovništvo, dolazi do vrlo kompleksnog građanskog rata, jer se nacionalnom pokretu za oslobođenje Azavada priključuju najradikalniji pripadnici Al Kaide, grupe Ansar Dine. Oni zajedno uspostavljaju punu kontrolu na severu države Mali.
Istovremeno, pripadnici vojske, nezadovoljni postupanjem predsednika države, svrgavaju predsednika države 22. marta 2012. godine. Amadu Tumani Ture, koji je ujedno i predsednik države i vrhovni komandant oružanih snaga, biva smenjen i vojska uspostavlja nešto što se zove kontrola južnog dela države. Formira se od pripadnika oružanih trupa Nacionalni komitet za obnovu demokratije i države. Sada imamo tri oružane formacije – najradikalniju formaciju Al Kaide, grupu Ansar Dine, koja je od strane i Stejt Departmenta i Organizacije UN proglašena za najveću pretnju ovoga trenutka, najradikalniju islamističku grupu Al Kaide, praktično naslednike Bin Ladena. Ti ljudi vrlo brzo dolaze u sukob sa Nacionalnim pokretom za oslobođenje Azavada i dolazi do oružanih sukoba među njima.
Pripadnici Anasar Dine u državi Mali čine strašne zločine – primenjuju šerijatsko pravo, ruše spomenike kulture. Država Mali ima bogatu tradiciju. Zamislite kako bi neko od nas u Srbiji reagovao da neko, a preživeli smo to, poruši spomenike kulture. Naravno da UN i EU donose odluku da taj krvavi sukob pokušavaju na neki način da spreče.
Istovremeno, taj sukob se preliva zahvaljujući delovanju Al Kaide na Alžir. Dolazi početkom ove godine do napada na gasno postrojenje, uzimanje velike grupe talaca od strane Ansar Dine. Dolazi do intervencije alžirske vojske. Nekoliko desetina talaca je stradalo. Bio je to sukob velikih razmera. Nažalost, taj sukob se polako preliva na susedne države.
Zašto sve ovo napominjem? Ne da bih plašio građane Srbije ili naše vojnike. Naši vojnici moraju imati punu podršku parlamenta za odlazak i mi ćemo kao DS glasati za ovo, uprkos tome što je ovo jedna od rizičnijih misija. Neću kazati da je najrizičnija, jer ne treba plašiti te ljude koji tamo idu, niti njihove porodice. Oni gledaju sednice Skupštine, ali treba biti svesni rizika koji postoji. Rizik je koliko prisutan za te naše vojnike koji će tamo otići, toliko i za nas ovde, jer Al Kaida, kao što znate, ima svoje ćelije na Balkanu. Može doći do nekih konstatacija i teorija da će se možda svetiti nama.
Mi imamo najmanje brojni kontingent, samo 13 vojnika, pre svega sanitetsko osoblje. Njihov zadatak je da obučavaju regularne i to je mandat mirovne misije, da obučavaju regularne trupe da izvršavaju svoje zadatke. Znači, mi ćemo tamo imati edukativni karakter, nikako borbena dejstva. Znači, naši vojnici neće učestvovati u borbenim misijama, niti protiv tamošnjih oružanih formacija, isključivo edukativni karakter.
Treba znati da je ovo misija koja je rizična i zato naši vojnici moraju imati jaku podršku, to njima znači, da znaju da država Srbija stoji iza njih, njihovih porodica, da parlament stoji iza njih i da će oni svakako učešćem u toj mirovnoj misiji raditi na vraćanju ugleda Srbije u svetu. Time jačamo naš dignitet, time utičemo da Srbiju drugačijim očima gledaju naši partneri u svetu.
Samo ću podsetiti da je bivši komandant JNA, gospodin Jović, bio komandant u Mirovnoj misiji posle ratnog sukoba između Iraka i Irana. To je posle Drugog svetskog rata bio jedan od najvećih ratnih sukoba, koji je odneo više stotina hiljada ljudskih života i samo ću podsetiti da je taj častan čovek, taj odgovaran posao uradio na najbolji mogući način, a da je Srbija dobila brojna međunarodna priznanja i da tog čoveka i dan danas pominju, kao čoveka koji je bio jedan od najboljih komandanata mirovnih operacija, pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija.
Naravno, uz dužno poštovanje, ne mogu, a da ne primetim da danas imamo apsolutni konsenzus za slanje naših trupa u inostranstvo, da se od politike, koju su neke političke stranke vodile, da je možda bolje da strane trupe dolaze u Srbiju, nego da naši odlaze tamo, došlo do ovog konsenzusa teškom mukom, nimalo lako. Da smo ovde imali u ovom domu reči nekih naših poslanika koji danas obavljaju visoke državne funkcije, poput kunem se Bogom, da se neću smiriti dok srpska vojska umaršira na Kosovo i Metohiju, do reči – šta će naša vojska na Hajitiju, Istočnom Timoru, zar će naši vojnici da love pirate po Somalijskom zalivu, dok tuđa vojska čuva Pećku patrijaršiju.
Dobro je što se ta retorika napustila. Dobro je i zbog vas, dobro i zbog nas. Razmilite gde bi Srbija danas bila da te retorike nije ni bilo. Razmislite koliko bi danas naša vojska mogla da da doprinos u mirovnim misijama, da nije bilo onoga, što je bilo.
Naravno, kazaću još nekoliko stvari. Moram da kažem da je meni žao što ovde nije ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić. Žao mi je što se ona politika na Kosovu i Metohiji svela sa parole – niko ne sme da vas bije, na parolu – niko ne sme da me bije, pa se tamo ide sa žandarmerijom. Bolje da se dođe ovde i da se nama poslanicima odgovara na neka pitanja.
Moram da pohvalim i izlaganja nekih svojih kolega, pogotovo gospodina Kovačevića. Znate ima ljudi koji su radili u bezbednosnim službama ove države pre 20 godina i iza sebe ostavili vrlo svetao trag. Iza njih su ostala profesionalna dela, kada se država štitila svim svojim raspoloživim kapacitetima i vrlo je nemoralno od ljudi koji su tu službu doživljavali kao odskočnu dasku za neku svoju karijeru, pa su se nudili kao saradnici i možda bivali odbijani, jer ipak je ta služba vodila računa koga prima, vrlo je nemoralno i nečasno napadati ljude koji su taj posao radili zato što su položili zakletvu državi Srbiji, a da ih napadaju oni ljudi koji su hteli taj posao da rade da bi cinkarili svoje partijske kolege, ili prijatelje.
Oni koji su se službi nudili nekada, oni se službi nude i danas, u svim vremenima. Oni koji su službu stvarali i u njoj radili, za mene su to časni ljudi, ako nisu učestvovali u zloupotrebama svojih službenih ovlašćenja. Ti ljudi valjda najbolje znaju kako je služba nekada radila, kako danas radi i kako se vrši parlamentarna kontrola. Nemojte uopšte da mislite da oni nemaju demokratski kapacitet da nas obaveste i izveste kako službe bezbednosti rade. Takvi ljudi treba da sede u parlamentarnim odborima koji kontrolišu rad službi, jer imaju bogato iskustvo, koje je proisteklo, podvlačim, iz njihove ljubavi prema ovoj zemlji i časnog izvršavanja njihove zakletve koju su toj zemlji takođe dali.
Uostalom, pogledajte film "Sveti Georgije ubiva aždahu", kada Lazar Ristovski čita ona pisma cinkaroša pa kaže – ja sam ovaj posao radio za platu, a vi zato što ste mrzeli svoje komšije, rođake i prijatelje i sudili se za među. Nemojte da upirete prstom u naše kolege, koji su kažem, ostavili svetle tragove u toj službi.
Biće dobro da jednom otvorimo dosijea te službe, zašta se Demokratska stranka uvek zalagala, pa da vidimo ko je sa kakvim motivima i pobudama imao ideje da radi u toj službi.
Takođe, podsetiću samo na nekoliko stvari. Ovde imam, naravno, ono što donosim iz Biblioteke, stenografske beleške, šta je ko govorio, kada je Srbija rešila da šalje svoje trupe u inostranstvo pa kaže – kunem se Bogom, kunem se životom, da se neću smiriti… Neću da govorim ime i prezime autora ovih reči, svi ga znate, a za one koji ne mogu da se seti postoje dobra emisije na Radio Beogradu, zove se "Mozaik vremena", sastavljena između ostalog i od naših reči izgovorenih u ovom domu. Kaže – kunem se Bogom, kunem se životom da se neću smiriti dok se naša vojska ne vrati na Kosovo i Metohiju, a oni što šalju naše trupe u svet i hoće da učestvujemo u nekim mirovnim misijama su neprijatelji ove države. Dobro je što smo od te retorike odstupili, mnogo bi bilo bolje da oni koji su se kleli u Boga i život, da su se kleli u svoju imovinu, onda bi se valjda i trudili da te zakletve održe.
Moram da kažem nešto i o izveštaju Odbora za kontrolu službi državne bezbednosti i da se obratim vama iz Ministarstva, da vas zamolim da prenesete reči zahvalnosti. Prvo, svim tim ljudima koji rade u tim službama, pogotovo onim devojkama, suprugama, majkama, koje rade te administrativne poslove, pišu ove izveštaje i dostavljaju nam. Vojne službe na sreću nikada u poslednjih 13 godina nisu svoje izveštaje dostavljale tabloidima, jer vi kad pogledate tabloide, tu vidite najosetljivije bezbednosne informacije koje neki segmenti iz bezbednosnih službi, a to nisu vojne službe, dostavljaju tim tabloidima, ne znam iz kojih pobuda. Ne znam iz kojih razloga.
Evo najavljuju danima da će biti pohapšeni vrh žandarmerije, onda se to ne desi, oni kažu odustalo se, odstupilo se. Šalju se vrlo neumesne i neprimerene poruke ljudima koji su predmet istrage. Da su predmet istrage, da se pripaze i to, možete da pročitate u novinama. To ni u jednoj ozbiljnoj demokratskoj državi ne možete da vidite, da bezbednosne službe dostavljaju podatke tabloidima. To je dobra stvar kada je reč o Ministarstvu odbrane i Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštanoj agenciji, što su one ostale utemeljene u okviru svojih ustavnih ovlašćenja, zato što to ne čitamo, kažem u tabloidima i da pohvalite te ljude koji odgovorno šalju i pripremaju te izveštaje, da se zahvalite ovim ženama, pa i vama hvala što sedite i slušate nas narodne poslanike, bez prava da učestvujete u raspravi, ali kažem dobro je što makar jedan deo bezbednosnih službi nije ušao u taj rat i taj dil sa tabloidima, pa da se takmiče ko će bolju, provereniju informiciju dostaviti tabloidima.
Na kraju podvlačim, mi ćemo glasati za ovo. Glasaćemo zato što je to kontinuitet naše politike. Nama se nikad nije desilo da zaspimo kao Šešelj, a probudimo se kao Boris Tadić ili Čedomir Jovanović. Mi smo imali kontinuitet u svom političkom delovanju, taj naš kontinuitet trajanja, da se Srbiji ugled vraća tako što ispunjava svoje međunarodne obaveze, da se ugled Srbije vraća tako što mi verujemo da učešćem u mirovnim misijama jačamo, ne samo ugled u svetu, već i mogućnost da se borimo na jedan pravedniji način, kada je reč o našoj teritoriji o Kosovu i Metohiji, pred međunarodnim institucijama, jer dok god poštujete međunarodna pravila, onda se možete pozivati da ta međunarodna pravila važe i za vas.
Ako poštujemo neke druge rezolucije, onda možemo kazati, baš ovo i što je kazao gospodin ministar Mrkić. Onda važi za nas i Rezolucija 1244. Ako neke druge rezolucije koje donose Ujedinjene nacije, a čiji smo mi član, za nas u Srbiji ne važe, onda će nam neko iz sveta kazati – pa izvinite, vi ne priznajete svetska pravila, onda nemojte da se pozivate na ono što vam odgovara i što je u vašem interesu, a da kritikujete ono što podvlači i neku vašu obavezu iz članstva u međunarodnim organizacijama. U tom kontekstu vi ćete imati podršku za ovaj zakon.
Vas, gospodine predsedniče, molim da povedete računa šta potpisuje Ivica Dačić. Dok je on bio sa nama u koaliciji, to nije smeo da radi. Morao je da vodi računa. To dođe kod nas, mi pročitamo i samo kažemo – ne, ne. Instituciju koju smo vam poverili morate da čuvate u punom kapacitetu. Zahvaljujem vam se.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za vas gospodine predsedniče – kada ćete uslišiti zahtev asocijacije malih i srednjih preduzeća i gospodina Milana Kneževića i na dnevni red staviti zahtev da se raspravlja o katastrofalnoj ekonomskoj politici i situaciji u kojoj se nalazi Srbija zbog nesposobnosti i neefikasnosti ove Vlade? Nemojte samo da mi kažete da nemate poslovničkih mogućnosti da to učinite, jer poslanički klub DS je taj zahtev artikulisao i u zvaničnoj formi predeo i očekujemo zakazivanje sednice na kojoj ćemo zaista raspravljati o veoma teškoj i katastrofalnoj ekonomskoj katastrofi i situaciji u Srbiji.
Samo ću vas podsetiti da je u prva dva meseca više od 30.000 ljudi ostalo bez posla, da 500 građana Srbije svakoga dana ostaje bez posla i to je 20 zaposlenih na sat. Dok ja postavim ovo pitanje, dvoje ljudi u Srbiji će ostati bez posla zbog nesposobnosti ove Vlade.
Takođe vas pitam koji su vas motivi rukovodili da usred fiskalne godine 200 miliona evra ova Vlada otme lokalnim samoupravama? Kako mislite da će lokalne samouprave sprovesti lokalne planove, čak i one lokalne samouprave na kojima je i SNS na vlasti?
Pitam vas – ko će podneti ostavku zato što je ova Vlada dovela do prvog deficita u trgovini poljoprivrednih proizvoda u poslednjih 13 godina? Nije li rok za vraćanje granice, dozvoljene granice aflatoksina u mleku bio 15. mart? Da se 15. marta, po obećanju Aleksandra Vučića, dozvoljena granica aflatoksina vrati na 0,05%?
Takođe pitam – prošla godina je bila najlošija za strane investicije, a ova je još gora. Obećali ste 100 milijardi stranih investicija u izbornoj kampanji. U prvih nekoliko meseci ove godine je ta cifra bila 70 miliona. Podsetiću da su poslednje godine vlasti kada je DS upravljala ovom zemljom direktne strane investicije bile 2,2 milijardi.
Ako vam ovo nisu dovoljni razlozi, činjenice i motivi da shvatite razmere vaše nesposobnosti i ekonomske katastrofu koju proizvoditi po Srbiji, da vas ne podsećam na konferencije za novinare koje ste držali u stranačkim prostorijama.
Imam još nekoliko pitanja. Prvo je pitanje – šta ćete uraditi da popravite protivgradnu zaštitu u Srbiji? U proteklih 10 dana je Srbija opustošena. Samo ovaj deficit koji ste prvi put napravili u poljoprivredi za proteklih 13 godina biće još veći zbog vaše nesposobnosti da nabavite protivgradne rakete. Grad je opustošio selo Rošci na Kablaru, Suboticu, Prokupačku i Topličku opštinu. Voćnjaci i usevi su ostali razoreni kao da je prošla prirodna katastrofa, kao da građanima Srbije nije dovoljno što imaju ovu katastrofalnu Vladu.
Neko od članova Vlade je i izašao na terene pogođene gradom, valjda da bi katastrofa bila kompletna. Pitam vas – kada ćete nabaviti protivgradne rakete? Kada će direktno odgovorni da obiću poljoprivedne proizvođače?
Takođe postavljam pitanje – da li je moguće da osam hiljada ljudi bude zaraženo u bolnicama? Po nekim zvaničnim podacima u vašim partijskim glasilima je to šest hiljada, po nekim nezvaničnim je to osam hiljada. Ljudi u Srbiji umiru od banalnih infekcija.
Na kraju postavljam pitanje – lider jedne opozicione stranke, Čedomir Jovanović, zajedno sa nekoliko svojih prijatelja su napadnuti u Segedinu. Još uvek čekamo imena i prezimena počinilaca tog brutalnog napada na lidera opozicione stranke. Ko su ti ljudi? Kojom imovinom raspolažu? U novinama smo pročitali hvalospeve o tim ljudima i njihovoj imovini. Pitam poresku upravu – da li je moguće, a pitam i policiju, da niste u stanju da pitate te ljude koji su dokazani kriminalci, odakle vam ta imovina? Pitam – ko su ti ljudi koji napadaju lidere opozicionih stranaka. Hvala.