Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, u članu 7. stav 1. - briše se, to je amandman poslaničke grupe DS, jer mi kažemo da predloženo povećanje stope doprinosa sa 22% na 24% dovodi do velikog opterećenja privrede u trenutku velike ekonomske krize.
Tu vidimo jedan prepisan model ekonomskog razmišljanja i političkog delovanja iz devedesetih godina kada su ova gospoda što danas vode državu tada nosila bedž i vodila ekonomiju. Kada nema para u državnoj kasi treba gurnuti ruku u džep građana Srbije, tamo para uvek ima. Taj model ponašanja koji prepisujete iz devedesetih godina će se ponovo pogubno završiti po građane Republike Srbije i po Republiku Srbiju kao što se završio i devedesetih godina.
Ne možete opterećivati nametima građane Srbije. To je loša ekonomska politika, to ne vodi izlasku iz krize. Tako ste isto radili i prošli put, krenuli ste silovito, bahato, osilno, samouvereni u svoju moć, samouvereni da ćete ne znam šta uraditi dobro za građane Srbije, a završilo se totalnim fijaskom. Posle takve vlasti 2000. godine nismo nasledili državnu upravu od naših roditelja, već od vas.
Tu je gospodin Dinkić, molim vas podsetite nas koliko zajedno smo odgovorni na mitinzima, koliko penzija su ovi sa bedžom ostali dužni građanima Srbije, koliko dečijih dodataka, koliko milijardi evra, koliko miliona, biliona i triliona maraka, franaka, dolara ste isisali iz ove zemlje, a koliko ste hiljada ljudskih života gurnuli pod zemlju? To je glavno pitanje.
Kako se ovakva ekonomija vodi danas to je onaj isti put kojim ste išli 2000. godine, 1999, 1998. godine. Kada god nemate odgovor na pitanje kako rešiti krizu – gurnuti ruku u džep građana Srbije, prodati šta god, da li je Pećka patrijaršija, da li su Dečani, da li je Kosovo i Metohija, svejedno je. Bitno je da privatizacija traje.
(Vučeta Tošković, s mesta: Amandman.)
Amandman, za koji kažem da se briše ovo gospodine koji dobacujete, pošto malo pre niste znali o kom zakonu je reč. Evo da vam kažem, nije reč o setovima, nego o Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Bar pročitajte dnevni red kada se uključujete u diskusiju, da znate, ne zbog vas, nego zbog građana. Bio bi red.
Sada vas pitam, kada smo nasledili državnu upravu 2000. godine, pitao sam da nam ministar kaže koliko je penzija ostalo da dugujemo, koliko dečijih dodataka? Da li ste tu državnu upravu nasledili kao očevinu? Da li vam je Pećka patrijaršija bila dedovina? Nemojte tako da razgovaramo.

Govorio sam po amandmanu.

Gospodin Janko Veselinović je govorio kao ovlašćeni predstavnik, a ja sam govorio kao podnosilac amandmana dva minuta.

Zahvaljujem vam, ali to ste mogli da mi kažete posle dva minuta.

Moram da vam kažem, ne zameram ja vama, vas su ovde naprednjaci doveli kao glinenog goluba da mi pucamo u vas. Naravno, mi smo tu nameru prozreli. Niste vi ti koji pravite ekonomsku katastrofu u ovoj zemlji, toliku koliku pravi SNS.
Od 100 milijardi obećanih investicija u predizbornoj kampanji, ostalo je 100 milijardi balončića od sapunice i svaki oni puckaju, a džep građana Srbije svakog dana je sve tanji. Nema te alhemije, nema te matematike, metafizike, nema te politike i filozofije ili bilo koje discipline koja može da ubedi građane i da uveri građane Srbije da žive bolje.
Kod SNS zaista vidim brigu za građane Srbije. Oni brinu da građani Srbije slučajno ne počnu dobro da žive i u toj brizi su vrlo revnosni, kao i 2000. godine. Imaju pravo da tu brigu ispoljavaju na ovakav način, ali imamo mi pravo da se toj brizi suprotstavimo.
Kada je reč o ručku u kafani, znate, ručali su jednom u kafani pravda i nepravda i pravda kaže nepravdi – kako ćemo da platimo, nemamo para? Nepravda kaže – pustite mene, to je moj problem. Onda dođe konobar da naplati, a nepravda skoči na konobara, pa kaže – ma kakv ti je ovo ručak, sram te bilo, vidi kako ti je prljava kafana, vidi kakvi su ti tanjiri, izudara onog konobara i ode i ne plati. Onda onaj grdan konobar zavapi – pa gde je tu pravda? Pravda kaže – tu sam, al sam i ja ručala. Nismo mi sami ručali u toj kafani.

Demokratska stranka je podnela niz amandmana kada je reč o setu poreskih zakona i neki su od mojih kolega tvrdili da to predstavlja određenu protivurečnost da DS ima više amandmana, različitih amandmana na određene članove.
Moram da vas podsetim da mi pripadamo stranci slobodomislećih ljudi i kada dobijemo ovako štetan set poreskih zakona od stožera Vlade SNS i njenih pomagača, naravno, da naša mašta mora da bude i te kako kreativna. To zahteva određenu inventivnost i zahteva određene napore kako bismo ovakav set poreskih zakona oplemenili i naterali vlast da makar delom izmeni štetna i pogrešna rešenja. Pošto je tu i predlagač amandmana prepustiću i gospodinu Konstantinoviću da se detaljnije izjasni o svom amandmanu, a ja ću se svakako ponovo javiti po ovim amandmanima. Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, napravili ste dve proceduralne greške. Prva je, niste mi dali pravo na repliku. Ne ljutim se na vas. Druga je mnogo gora. Neki su me pomenuli u vrlo negativnom kontekstu, ničim izazvanim.
Znate nismo ovde neke uhvatili sa prstima u pekmezu. Dešava se to, prsti u pekmezu. Dešava se to, ruke do lakata u pekmezu i medu. Ali, da neko glavu zaglavi u teglu s pekmezom, to je već ozbiljna situacija.
Opet moram da vam kažem nekoliko stvari. Prva je da ovde nismo na predizbornom skupu, nego smo u Skupštini Republike Srbije. Ovde sučeljavamo argumente. Ovde nemate pasivne i na silu dovedene posmatrače koji će vam tapšati, niti imate autobus sa vašim pristalicama, koji će mahati zastavama na sve ono što kažete.
Ovde se nalaze ljudi iz DS koja ima stručne ljude na svakom mestu, i stručne gradonačelnike, i odbornike, i poslanike, i imala je i ministre, i predsednika Republike i morate uvažavati tu činjenicu.
Znate, odluke u lokalnim skupštinama ne donosi gradonačelnik. Odbornik sam u lokalnoj skupštini i znam sigurno još 20 svojih kolega koji su, pored toga što su poslanici, odlični odbornici. Te odluke u lokalnim skupštinama gradonačelnik samo predlaže, kao i predsednik veća. To mi je kazao moj kolega Dragan Jovanović, nekadašnji gradonačelnik Kruševca.
Kada smo već kod Kruševca, hajde da vidimo kako ćemo da oborimo kada ne budem zadovoljan poreskim stopama u Kruševcu, kako ćemo sada da smenimo Bratislava Gašića iz SNS? Da li ću da pozovem G17 plus da mi pomognu u tom poslu, jer nisam zadovoljan porezima? Neću, jer niste prešli cenzus u Kruševcu.
Hajde onda da govorimo o Beogradu. Nije sramota izgubiti izbore od Dragana Đilasa. To morate da prihvatite. Nije to nikakva sramota. Nije sramota i ne preći cenzus. Dešava se i to. Opet vraćam priču, ako sutradan ne budem zadovoljan poreskom politikom, da li ću da menjam gradonačelnika? Mnogo je bolje da oborite ovaj zakon. Malopre smo našli već jednog potencijalnog partnera koji neće glasati za ovaj zakon. Fali do broja 126 još vrlo malo. Apelujem na vašu savest. Mnogo je bolje oboriti zakon i mnogo je lakše oboriti Vladu, nekima to nije prvi put da obore Vladu.
Prema tome, apelujem na vas iz vladajuće većine, razmišljajte kao građani. Prvo neka se svako od vas zapita da li je platio porez. Pitam 250 poslanika da li su baš svi platili poreske obaveze za ne tekuću 2013. godinu, jer nisu stigla rešenja, za prošlu godinu? Hajde da pitamo novinare da oni to provere ko je to platio porez, ko nije i da li može da plati porez. Odmah da se saglasimo…
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, vratite se na amandman.)
Vrlo ću brzo završiti. Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Pitajte novinare i neka oni utvrde ko je od nas platio porez za prošlu godinu i ko nije, ko je platio za ovu i ko nije, i ko će od nas poslanika moći, koji imaju platu 100.000 dinara, da plati porez kada se bude povećao onoliko koliko će biti povećan, pa onda kada sudite kao građani, sa svojim novčanikom, onda se stavite u položaj građana koji imaju platu 30.000 dinara, pa se zapitajte kako će oni platiti porez i onda donesite odluku da li ćete za ovo glasati ili nećete.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vreme je da se neki među nama ovde u vezi ovih amandmana i u vezi ovog zakona dogovore da li su vlast ili opozicija, da jednom za svagda ljudi koji su u vlasti shvate da su vlast i da ne mogu da kritikuju set poreskih zakona, a onda da glasaju za njega.
Znači, morate da razlučite koja hemisfera vašeg mozga je opoziciona, a koja je vlast, jer takav rascep ličnosti medicina definiše na jedan neprijatan način.
Morate da izađete pred građane i kažete – znate, građani, mi smo vlast, mi smo preuzeli odgovornost da vladamo ovom zemljom i sada, kada nam se nešto ne sviđa, mi ćemo glumiti opoziciju.
Mislim da je to jedan vrlo opasan i pogrešan način, pogotovu što znam kakva će biti sudbina ovih poreskih zakona. Apsolutno sam uveren da će u vreme izborne kampanje "gospodin najava" na svom "Tviter" profilu napisati – nemojte plaćati pretplatu, ove poreske zakone ukidamo, ovo ništa ne važi, ja sam sada shvatio da je to pogrešno i mi ćemo to lepo sve da ukinemo. Nije to dobar pristup.
Ako vi poreske zakone donosite samo da biste napunili budžet usred fiskalne godine, a kad se približe izbori kažete građanima - ovo izgleda ne možete da plaćate, evo i mi se saosećamo sa vama i sednete da plačete pred zgradom Vlade, zajedno sa građanima, to nije dobar model ponašanja.
Opet vas pitam da li ćete da sašijete nove kožne mantile, kao 1944, 1945. i 1946. godine…
(Predsedavajuća: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se vratite na tačku dnevnog reda).
Evo, vrlo ću brzo da završim. Zahvaljujem se na upozorenju.
Ovo građani ne mogu da plaćaju. Kako ćete ovo od građana da naplatite? Samo čekam da definišemo taj odgovor od vas iz vladajuće većine, da mi kažete - to ćemo naplatiti prinudom, prisilom ili ćemo na neki način da uposlimo građane, da im damo plate, pa će oni to moći da plaćaju iz redovnih prihoda.
S obzirom da znamo i vi i ja da će ovi porezi biti nenaplativi, da li će ovo biti argument u izbornoj kampanji SNS da kažete – izvinite, evo shvatili smo da ovo ne možete da plaćate, pa ćemo na "Tviter" profilu, kao s pretplatom, da kažemo - mi se slažemo, građani, pogrešili smo, nemojte to da plaćate, a mi ćemo to da ukinemo? To je samo pitanje za vas. Hvala.

Verovao bih da neko hoće da razmišlja svojom glavom da nisam čuo gospodina predsednika Vlade da je ovo bicefalna vlada, koja ima dve glava. Sada mi kažite da li razmišljate rezervnom glavom ili razmišljate pravom glavom?
Uopšte ne negiram pravo bilo kog narodnog poslanika da razmišlja kako god hoće – svojom, tuđom, glavom Vlade, da razmišlja novčanikom, foteljom. To je vaše legitimno pravo. Svu tu evoluciju i razmišljanja smo kod nekih od vas videli. Nekad se razmišlja novčanikom, nekad glavom, nekad rezervnom glavom, bicefalnom glavom, nekad se razmišlja nekom projektovanom glavom, ali ovde postavljam pitanje odgovornosti.
Ne možete sutradan da kažete – pa nisam za to odgovoran, mislio sam svojom glavom, ali sam glasao kako sam glasao i nikakvu odgovornost ne snosim zbog toga. Nije ovde ugroženo vaše ili bilo čije pravo da razmišlja svojom glavom i glasa shodno svojoj savesti, svojim političkim ubeđenjima ili uverenjima, ali se postavlja pitanje – zašto imate jednu glavu kada razmišljate, drugu kada glasate, a treću kada to što ste izglasali, sprovodite u delo i zašto bicefalna vlada nastupa kao da nema nikakvu odgovornost? Hvala.

Mislim da je amandman sasvim dobar, a ako eventualno kroz ovaj amandman neko želi da vrši proveru imovine, to će na najbolji mogući način uraditi ako podrži zakon koji je predlagala DS, a nekad i Narodni pokret Otpor, to je zakon o ispitivanju porekla imovine. To je zakon koji će kazati da li je neko imao bogatu tetku, bogatog ujaka ili bogato iskustvo u falsifikovanju pečata i druge dokumentacije i da li je to bogato iskustvo u falsifikovanju dokumentacije i izradi falsifikovanih pečata oplemenio, unapredio i uvećao bogatom imovinskom kartom. Kada onda uspe da objasni poreskim i sudskim organima da li je to na legalan način stekao to, onda će moći da drži predavanja svim drugim narodnim poslanicima, pogotovo ako je sada u vlasti.
Građane Srbije mnogo više zanima šta ima sadašnja vlast, nego oni koji su nekada nosili odgovornost za upravljanje ovom zemljom. Jer, ti što danas vrše vlast i koji su najglasniji borci protiv kriminala i korupcije, ali samo na naslovnim stranama partijskih glasila, ti moraju da polože račune za neko vreme koje je iza njih, ali i da polože račune, zbog čega taj zakon koji je predlagao Narodni pokret Otpor i DS, u vreme kada su mogli da ga donesu nisu hteli da ga donesu. Hvala.

"Bože mili čuda velikoga, kad se sjaše po zemlji Srbiji, da prevrne i da druga postane sudija, tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izelice, već je rada sirotinja raja koja globa davati ne može."
Ovako počinje "Buna na Dahije" 1804. godine i ovako je to pevano, oprostite gospodine Dinkiću, i ovim poreskim zakonima, što ću ignorisati vaše prisustvo, jer ipak smo zajedno stajali na bini 5. oktobra i ovako počinje ta buna koja će pokrenuti set poreskih zakona koje je pripremila SNS i nove srpske Dahije Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović i Tomislav Nikolić. To su ljudi koji stoje iza ovih poreskih reformi, poreskih zakona, budžeta, rebalansa budžeta i ove ekonomije i tako izgleda kada u praznoj sali gde nema nijednog poslanika SNS sa desne strane, poverite vođenje ekonomije. Džabe vi njih krijete sada da nisu u sali, da vi kao ne stojite iza ovoga, jer ovo su vaši zakoni, vaša projekcija budžeta i vaš način na koji se vodi srpska ekonomija. Džabe kaže Ivica Dačić da ste progutali najveću žabu, jer prvo nisam siguran da je to žaba, a drugo, kao da je bunikama začinjena kada vidim kakav je budžet, krokodile da gutate svakog dana nećete se opravdati pred građanima Srbije, jer dragi moji, za ovo ne treba da glasate.
Kako ćete da se vratite u Kruševac kod mog gradonačelnika Bratislava Gašića i da mu kažete, ukrali smo vam tri miliona evra? Ja sam iz Kruševca, gospodine Dinkiću, radio sam projekciju budžeta, 220% je pre ove promene koju ste najavili opterećenje u nekim delovima grada, a 80% je minimalno povećanje poreza.
U Šapcu, od 120 do 200% je povećanje, radili smo ozbiljnu projekciju sa ljudima iz poreske uprave. Imam lek za sve, sašite kožne mantile kao 1944. i 1945, pa i 1946. godine i svi će porez da plate. Samo ovca može da se šiša koliko hoćete puta, ali samo jednom može da se odere, upamtite to.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drage moje kolege koje ste mi replicirali, vaš budžet i jeste hajdučki i zakoni vam jesu hajdučki, ali nemojte da se ponašate kao hajduci iz likova Branislava Nušića, odnosno iz romana "Hajduci". Ima tamo jedan lik Sima Gluvać, pa kada ga profesor pita ko su oci srpske pismenosti, a on kaže – kosovska bitka je bila 15. juna 1389. godine po starom kalendaru. Onda ga dalje pitaju posle par časova geografiju, a on odgovara biologiju. Dalje ga pitaju – šta su to kopitari, a on odgovara sa kim se graniči Srbija.
Tako se i vi ponašate. Na sva ona neprijatna pitanja pravite se kao da ih niste čuli, a sve ono što vas niko nije pitao, sami se javljate. Razumem taj model radikalskog ponašanja, jer vi ste za dugove eksperti. Pitajte Tomislava Nikolića da li su Radikali konačno vratili kredit koji je on podigao u predsedničkoj kampanji ispred SRS, pozovite vaše bivše prijatelje i pitajte, izvinite, kako vraćate onaj kredit? Evo, sada ćemo da vam pomognemo, ima se tu, zajmimo se, diplomiralo se, završili se fakulteti, steklo se, magistriraće se, leti vreme, a i vi sa njim.
Vi možda razumete poetiku, dame i gospodo poslanici, ali pesnici niste.
Ako nešto znate da pevate, to je labudova pesma vaših političkih karijera, jer vreme koje dolazi i vas polako odnosi, ali neko vreme se ne zaboravlja. Jako se dobro sećam kad ste prošli put vršili vlast, Srbija je bila u demokratiji do guše i isto toliko u dugovima.
Što se tiče lidera DS, nikada se neću nijednog odreći, poštovaću sve te predsednike koje sam birao svojom voljom, kao što se gospodine Dinkiću nikada neću odreći onog vremena koje sam proveo na binama zajedno sa vama po Srbiji boreći se protiv ovih sa kojima su neki od vas sada.
Takođe sam bio i sa Ivicom Dačićem u koaliciji i to je isto vreme koga se ne mogu odreći, ali sam to radio sa dubokom verom da Srbiju menjamo na bolje. Nisam siguran da se sa ovim ljudima sa kojima ste sada Srbija može videti na bolje, iako verujem u vaš potencijal. Hvala.

Ja ću gospodine predsedniče ovim odustati od replika, ali svakako ću iskoristiti pravo dva minuta da još poneku kažem.
Kad bi Nušić ustao iz groba i vas neke video, mislim da bi napisao "Hajduke drugi deo", samo to ne bi bila komedija, nego tragedija jer ste tragediju napravili od ove zemlje. Bili biste vrlo egzotični likovi neki od vas u tom romanu ili toj tragediji ili kako god hoćete da zovete to književno delo koje bi nastalo na osnovu nedela iz vaše političke prošlosti.
Kada sam kazao da ja neću glasati za ovo, evo ga i moj kolega Miodrag Đidić iz Kruševca i on neće glasati za ove predložene zakone, ali ne znam kako će druge kolege iz Kruševca da glasaju za te zakone, jer oni vašem gradonačelniku, a mom komšiji Bratislavu Gašiću uzimaju tri miliona evra, u gradu u kome G 17 plus nije prešao cenzus, ali mi ćemo tu glasati protiv jer smatramo da je loše da se Kruševljanima uzme tri miliona evra iz gradskog budžeta, a da se povećaju takse i nameti na moje komšije, prijatelje i rođake.
Opet podvlačim, to ne radi ni URS, ni G 17 plus, ni Mlađan Dinkić, to radite vi iz SNS, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zorana Mihajlović.
Ne mogu da, Ivica Dačić kao SPS, zaboravim konferenciju za novinare, Zorana Mihajlović, ona je htela da se spali, da se ubije kada je čitala da je budžetski deficit toliko i toliko, a da je stopa zaduženosti prešla 45%. Sad na 65%, nasmejana na televiziji, svaki dan nova frizura, novi komplet i priča kako je Srbiji sve bolje, samo to novčanik građana Srbije nikako da doživi. Možda je bolje njoj lično i vama, ali građanima Srbije verujte da nije. Ne kažem vam to zato što vas ne volim, što vas mrzim, to vam kažem pre svega zato što volim Srbiju, zato što volim svoj rodni grad Kruševac i što želim dobro svim građanima ove zemlje.
Samo vas upozoravam, nemojte da učite na našim greškama, učite malo i na fakultetima na kojima se ne kupuju diplome. Hvala.

Nisam hteo povredu Poslovnika zbog ovih "majmunčića", ali ako hoćete, možemo.

Povreda Poslovnika, član 107.
Dakle, nije potrebo da narušavamo dostojanstvo ovog doma, bez obzira koliko bile vatrene naše diskusije. Demokratska stranka je ipak jedna ozbiljna politička stranka. Razumem to nasleđe kada se ovde u ovom parlamentu pevalo u kratkim majicama, kada se puštala muzika sa telefona, kada se lupalo u klupe, kada se vezivalo lancima da vas obezbeđenje ne iznese, ali nemojmo da vraćamo parlament u glib. Ipak se mi trudimo da ovaj parlament malo izvučemo iz tog gliba u koji je bio zaglavljen devedesetih godina, pa da mu vratimo neko dostojanstvo i ugled.
Možda ćemo mi imati 2%, 3%, 1%. Ako hoćete da menjate Srbiju na bolje, nemojte da se trudite pošto poto da budete na vlasti, nego prvo pođite od toga da promenite sebe na bolje, pa ćete onda promeniti i Srbiju na bolje.
Ne može Srbija da se menja na bolje ako se vi zajedno sa njom ne budete menjali. To je bila moja osnovna poruka koju sam hteo da vam kažem. Nemojte mi zameriti, ništa lično, krajnje dobronamerno. Hvala.