Poštovana gospodo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, uvažene moje kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Bugarska je država koja je postala članica EU, baš kao Rumunija.
Neposredno pre nego što su te dve zemlje pristupile EU, u želji da te dve države što pre pristupe velikoj porodici evropskog naroda, tamošnji parlamenti su bili u velikom zaostatku sa donošenjem zakona. Bilo je potrebno doneti još mnogo zakona. Parlament je radio danonoćno. Onda su se i opozicija i pozicija i u Bugarskoj i u Rumuniji usaglasile da određene zakonske propise usvoje u engleskom izvornom obliku, na engleskom jeziku.
Čovek sam iz Kruševca i apsolutno se zalažem za očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno da ću se uvek zalagati da taj jezik bude u službenoj upotrebi u državi Srbiji, ali ovde se imputira vladajućoj većini da u stvari želimo da donosimo neka akta na engleskom jeziku.
Istine radi, samo ću pročitati kako glasi sporni amandman – izveštaj o bezbednosti hemikalija Agenciji se dostavlja na srpskom jeziku, a može se dostaviti i na engleskom, kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU. Znači, kaže se kao jednom od jezika u službenoj upotrebi u EU.
Sada neko kaže da Engleska i Velika Britanija nema hemijsku industriju, taj ili ne poznaje strukturu privrede EU i Velike Britanije ili ne zna da je i engleski jezik u upotrebi kao zvaničan jezik širom sveta u mnogim državama, pa čak i tim prijateljskim na koje nas mnogi sada upućuju.
Ne zna možda neko da i Japanci koriste engleski jezik kada hemikalije obeležavaju ne samo na japanskom, nego i na engleskom jeziku, da engleski jezik koriste i Švajcarci koji imaju tri zvanična jezika u upotrebi, od kojih nijedan nije engleski. Oni koriste francuski, italijanski i nemački, ali koriste i upotrebljavaju engleski jezik.
Nije cilj i namera zakonodavca da kvari čistotu i lepotu našeg jezika, da uvodi strane reči i terminologiju, već je cilj zakonodavca da obezbedi Agenciji brzinu i efikasnost u radu sa državama članicama EU, ka kojoj svakako težimo.
Republika Srbija želi da bude članica EU. To nije želja DS, to nije želja jedne političke stranke, jedne političke grupacije. Oko toga postoji već širok konsenzus među građanima ove zemlje. Do juče i delovi SRS, koji su se danas ocepili, žele i oni da Srbija bude deo EU i to je velika pobeda evropske ideje i to je velika pobeda napora i nastojanja da objasnimo građanima šta je to dobro što EU obezbeđuje građanima Srbije.
Još jedanput podvlačim, istine radi, namera i cilj zakonodavca nije da kvari, prlja čistotu srpskog jezika. Namera je da obezbedi brzinu u radu agencije u komunikaciji sa članicama EU.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, verovatno ni vama iz prethodnog izlaganja nije baš najjasnije šta je hteo govornik da kaže, kao što ni meni nije jasno. Ne znam koliko svega ovoga što smo čuli ima zaista dodirnih tačaka sa zakonom koji je danas na dnevnom redu. U ruci imam jednu knjigu koja se zove "Parlamentarno-procesno pravo". U toj knjizi je opisano kako se donose zakoni i kako treba donositi zakone.
Između ostalog, autor ove knjige, prof. Ljubomir Jović kaže – zakon se suprotno neznalici koja prezire nauku zasniva na nauci i zakon se zasniva na činjenicama i na stvarnom životu. Stvarni život je nešto što me tera da reagujem kada čujem ovakve reči. Prvo, nikada nisam čuo da je gospodin Oliver Dulić ikada izjavio tako nešto što neko pokušava da mu imputira, niti bilo ko iz DS.
S druge strane, ne razumem zašto neko žigoše ugledne građevinske firme da su stečište mafije i da ugodim građevinskim firmama koje postoje na lokalu, sede neki kriminalci ne znam šta rade.
To su ljudi koji zapošljavaju stotine radnika, isplaćuju plate i poreze za svoje mesto pod suncem, sa svojih deset poštenih prstiju. A o tome ko je, koga i kako vodio u Kraljevo, poslanički klub DS je iz svog džepa izvadio novac i platio majstore, ali ne zato što je to izborna kampanja, nego zato što imamo osećanja za žrtve velike elementarne katastrofe.
Nisu sada izbori i nemojte da prizivate izbore, jer, kad dođu izbori, neki od vas ne prelaze cenzus. Neki od vas izbore doživljavaju kao sudnji dan, ali nemojte da ionako tešku situaciju u Kraljevu dodatno otežavamo ovakvim diskusijama. Neće građanima Kraljeva biti bolje od ovakvih diskusija. Ako imate nešto da kažete građanima Kraljeva, zasucite rukave i idite u Kraljevo da malo tamo stvarno pomognete ljudima.
Ovakvim diskusijama ne pomažete ni Vladi Republike Srbije, ni građanima Kraljeva, niti građanima ove zemlje. Vaš posao jeste da kritikujete Vladu, da se probate nametnuti biračima, da ih ganete, da pobudite one tanane emocije kod njih i da kažete – evo, mi smo ti koji možemo bolje da vršimo vlast. Želja za boljitkom, želja za napretkom, ne postiže se iznošenjem neistinitih činjenica.
Želja za boljitkom ne postiže se tako što ćete po svaku cenu upirati prst u nekoga i tvrditi da je on ovakav ili onakav. Stoga, nisam razumeo kakav je vaš predlog ovog amandmana, ali iz ovoga što ste izložili kao obrazloženje za vaš amandman, smatram da treba da bude odbijen.

Poštovani građani Srbije, znam ko sam i šta sam. Imam radnog staža jedva tek 25 godina. Radio sam u privatnoj firmi, imao sam privatnu farmu za proizvodnju prasadi, diplomirani sam inženjer poljoprivrede za stočarstvo, tako da mnoge pojave jako dobro mogu da razumem. Ne samo da mogu da ih razumem, nego sam magistrirao na svinjarstvu.  
Mislim da ovde nismo da bismo objašnjavali građanima ko smo mi i da li nas oni znaju ili nas ne poznaju. Građani su ocenili i dali sud o nama ko smo i kakvi smo na izborima. Stalno nas ocenjuju na izborima. Ti isti građani su i mene ocenili na izborima u Kruševcu, ti isti građani. Dobio sam jedva 51% podrške. U mojoj izbornoj jedinici kandidat SRS nije ni prošao cenzus, jer građani Srbije i građani Kruševca znaju ko je ko.
Kažem, diplomirani sam inžinjer poljoprivrede. Imao sam dosta na svom fakultetu tema iz oblasti zaštite životne sredine. Bavio sam se marketingom, dizajnom. Nikada nisam radio u državnoj firmi i nisam imao prilike da se oprobam na državnim poslovima u državnim firmama, jer sam smatrao da imam dovoljno znanja i energije i talenta da mogu privatno da radim. Opet kažem da nije umesno da o nama samima govorimo mi, niti da sada govorim o sebi. Mnogo bolje to rade građani Srbije. Ne osećam potrebu niti da objašnjavam uvaženom magistru, Srboljubu Živanoviću, ko sam, šta sam, odakle sam i šta imam od školske spreme.
Međutim, i dalje mi nije jasno šta je hteo da kaže svojim amandmanom? Zbog toga što ovaj njegov amandman ne shvatam, ne smatram da sam intelektualno hendikepiran u odnosu na njega, niti da sam u odnosu na njega superioran. Naprotiv, smatram da opozicija i pozicija treba da diskutuju i da sučeljavaju argumente, ali izgleda da kada se izlaganje mog prethodnika ne slaže sa argumentima i činjenicama, onda je utoliko teže po argumente i činjenice.
Znam da ima ljudi koji su ubeđeni u ispravnost svojih stavova. Danas sam pratio. Postoji jedno udruženje građana, jako veliko po broju, koje i dan-danas veruje da je zemlja ravna ploča. Oni izdaju svoje novine, imaju svoje televizijske emisije, čak imaju i svoju grupu, ne samo na "Fejsbuku", nego se u nekim zemljama trude da pređu cenzus.
Da li će oni umreti jednako srećni ili nesrećni kao mi u svom neznanju? Ne. Oni umiru isto kao mi, ali veruju da je zemlja ravna ploča. Kad bi posledice njihovog neznanja ostale unutar te dužine, to bi bilo savršeno za to društvo, ali, kada neko svoje neznanje počinje da demonstrira kao vrhovnu vrednost i vrhovno znanje, onda se društvo nalazi u opasnosti.
Lepo kaže sveti vladika Nikolaj Velimirović: "Danas je lako naučiti prostaka i divljaka. Danas je lako naučiti životinju, ali je najteže naučiti onog koji i sam neuk želi da drži lekcije boljima od sebe."

Evo mene ovde u sali, gospođo predsednice, i ne nameravam nigde da idem do kraja sednice, kao i svaki put, ali moram zaista da izrazim ponekada divljenje šta sve mi ovde čujemo i šta sve možemo zaista da doživimo kao slobodnu interpretaciju govornika.
Znate, ako imate internet, a vidim da nemate, ali verovatno u kancelariji imate, ukucajte na Guglu ''nuklearni objekti Srbije'' i videćete da postoji javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije, koje će po prvi put učestvovati na međunarodnom sajmu za zaštitu životne sredine koji će se održati od 13. do 15. oktobra. Tako se kaže ovde na sajtu. Ako nemate sajt i nemate internet, a svi ovde u sali imamo wireless, možete u svojoj kancelariji proveriti.
S druge strane, govorite o tome da će neko Dunavom da šalje nuklearni otpad. Znate, Dunav ne prestaje da teče u Srbiji. Dunav je međunarodna reka. Ta reka protiče baš kroz te zapadne zemlje. Ako ne znate ko sve čini dunavski sliv, samo ću da vas podsetim da se Dunav uliva u Crno more. Ako neko bude bacao nuklearni otpad Dunavom da teče do Srbije, pa on neće ostati u Srbiji nego će završiti u Crnom moru.
Tako laičko poimanje stvari, tako laičko shvatanje i interpretacija stvari može da bude dobra tema za neki stranački sastanaka, za centralnu otadžbinsku upravu, za sastanak opštinskog ili mesnog odbora, ali nije dobro da na takav način plašite građane, jer građanima treba makar iznositi istinu. Ako ne znate i ne umete činjenicama da obrazlažete istinu kada pričate o nekom zakonu, nemojte zastrašivati građane. Građani su ionako dovoljno uplašeni. Dovoljno je građanima strahova i dovoljno je građanima neizvesnosti.
Imajte na umu da ovu sednicu Skupštine ne gledaju samo fakultetski obrazovani ljudi, gledaju i ljudi koji imaju srednju školu, osnovnu školu, koji nisu imali mogućnosti možda da se školuju. Oni čuju da je narodni poslanik kazao da negde neko iz sveta Dunavom šalje nuklearni otpad Srbiji i da isporučuje nuklearni otpad. Naravno, ono što se izgovori u ovom visokom domu ljudi shvataju kao istinu i počinju da veruju u to.
Naravno, dođu izboru i onda vidite koliko vam u stvari građani veruju i koliko ovakvi govori, ovakvo obrazlaganje nekog zakona uživa poverenje kod građana. Onda se neprijatno iznenadite kad ne pređete cenzus u svim onim gradovima u kojima niste prešli cenzus. Znate, moguće je promeniti politiku, moguće je promeniti političke stavove i ideje, jedino nije moguće promeniti narod. Narod Srbije, ovakav kakav je, on je nama svima sudija na izborima.
Mi se trudimo da menjamo svest ovog društva na bolje. Trudimo se da budemo nosioci progresivnih i naprednih ideja. Te napredne progresivne ideje ne nudimo samo građanima, nudimo i ljudima iz opozicije. Mi vam stalno pružamo ruku. Mi kad krenemo u Evropu, pa nećemo samo mi da idemo, a vas da rukom odgurnemo i kažemo – vi ne možete. I vas ćemo povesti sa nama, jer želimo da blagodeti društva uživate i vi. Želimo da i vama bude lepo, da i vama bude bolje. Želimo da vam pokažemo da kada se izađe iz pećine ima napolju sunca za sve nas. To sunce jednako pripada i vama i nama.
Hoćemo da kažemo da blagodeti civilizacije nisu samo naše, a kada se jednom završi naš mandat, ovo što smo uradili, pa mi nećemo uzeti plugove, nećemo natovariti na leđa i odneti negde, ostavljamo svim građanima ove zemlje. Ono što bude loše, to će biti naša sramota, gospodine Živanoviću, ali ono što bude dobro, a mnogo toga je dobro, to će biti opšta blagodet svih građana ove zemlje.
Prema tome, mi zaista smatramo da kada činimo dobra dela i kad popravljamo državu Srbiju i kad popravljamo svest građana ove zemlje, mi samim tim popravljamo i vas, jer mi vas ne mrzimo, mi vas ne preziremo, mi vas ne ponižavamo, mi vaše stavove ne degradiramo, naprotiv, duboko ih uvažavamo, ali ne možemo da ih prihvatimo kao istinite i kao dobronamerne.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ovoj sali ovde ima poslanika koji žive od svojih deset prstiju, ima hlebotvoraca koji se bave poljoprivredom i nismo mi u ovoj sali ovde neki ljudi koji žive na nekom satelitu, svemiru, pa nas nekim svemirskim liftom spuste u salu da ne znamo kako žive ljudi u Srbiji i da ne znamo kakva je seljačka muka i kakva je tuga, čemer i jad kada grad ubije letinu. Znamo mi jako dobro koje su razmere tih katastrofa bile ovog proleća.
Naravno da država Srbija preduzima sve što je u njenoj moći da pomogne svakom čoveku koji je ugrožen, bilo poplavom, bilo gradom ili nekom drugom elementarnom katastrofom i nepogodom.
Primećujem jednu čudnu stvar. Ne znam da li neke ljude u ovoj sali treba da oslovljavam sa gospodine, ili sa gospode, jer oni kažu da kad dođu na vlast, neće biti ni zemljotresa, ni kiše, oni će upravljati prirodnim silama. Oni će okretati Zemlju u kojem god hoće smeru. Oni će utvrđivati smer rotacije planete.
Razumem želju da se dopadnete biračima, ali ko god bio na vlasti u ovoj zemlji, onaj meteor će pasti u Grdeličku klisuru i na to ne može da se utiče. Zemljotres će pogoditi Kraljevo i na to ne može da se utiče.
Kiša i grad će padati po ovoj zemlji. Tu već možda možemo da utičemo protivgradnom zaštitom i onoliko koliko je u našoj moći mi to i radimo, ali neki od vas koji ste malopre govorili bili ste na vlasti. Za to vreme je bilo zemljotresa, poplava, suša i svega onoga što biva u svim drugim delovima planete Zemlje i bilo je svega onoga što se dešava možda i ovoga trenutka u nekom kutku sveta.
Nemojte zaista sebi uzimati natprirodne moći i natprirodne sile da biste se dopali biračima, jer i u gradovima gde vi učestvujete u vlasti takođe se dešavaju i elementarne katastrofe i elementarne nepogode.
Republika Srbija će svakako voditi računa o svakom svom građaninu i moramo da iskažemo saosećanje sa ljudima koji su pogođeni bilo kojom elementarnom katastrofom. Međutim, to naše saosećanje ne sme da bude predmet političkog marketinga. Kao što znate, mi to ne radimo. Nikada niko neće kazati – mi smo napravili u Kraljevu to i to.
Ako ste videli one volontere, a gospodin Ilić je malopre pokazivao slike volontera, meni se jako sviđa što niko od volontera nije izneo stranačku zastavu, tamo su svi bili jednaki. Tamo smo svi izašli da pomognemo ljudima, jer treba pomoći ljudima sa aspekta ljudskosti, a ne sa aspekta političkog marketinga.
Nikada niste čuli nikog iz DS da je kazao – mi smo asfaltirali ovaj put. Ovaj put asfaltira Republika Srbija, a mi samo pravilno upotrebimo novac za asfaltiranje tog puta. Vreme kada su se neki hvalili kako su asfaltirali toliko i toliko kilometara, kako su izgradili toliko i toliko kuća, siguran sam da je odavno za nama. Asfaltirao sam onoga trenutka kada otvorim svoj novčanik i platim sto metara ili kilometar asfalta, ali, dok to ne uradim, kazaću da je to uradila Republika Srbija i svi njeni građani, a mi smo iz budžeta taj novac usmerili u te namene.
Mi smo pomogli građanima Kraljeva kada smo kao poslanički klub odvojili novac. Vi ste pomogli kao poslanički klub, ako rešite da napravite kuću. Vi ste pomogli kao poslanički klub kada pošaljete svoje volontere i dobrovoljce da rade. To pohvaljujem, podržavam i smatram da je dobro.
Ako hoćete, nije nikakav problem da se dogovorimo sledeće nedelje da svi iz parlamenta idemo u Kraljevo i da odradimo jedan dan. Mi smo ionako već dali dnevnicu, koliko je meni poznato i odrekli smo se, ne dnevnice pošto to ne dobijamo, nego smo se odrekli po 5.000 dinara u korist oštećenih porodica.
Znači, nemojte zaista da sebi pridajete natprirodne moći i sile, jer ko god bio na vlasti, neke se prirodne katastrofe jednostavno ne mogu izbeći, ali se posledice tih katastrofa mogu ublažiti na adekvatan način.

Dakle, ovde je grubo povređen Poslovnik jer je grubo uvređena šefica poslaničkog kluba ZES, gospođa Nada Kolundžija i DS, tvrdnjom da će DS propasti posle nekih izbora ako gospođa Nada Kolundžija bude izabrana da bude ne znam šta u DS, po tvrdnji gospodina Krasića.
Gospodine Krasiću, moram da vas podsetim da je gospođa Nada Kolundžija član DS od 2004. godine i da od trenutka otkako se ona učlanila u DS jedino ko je propao na političkoj sceni Srbije je vaša stranka. Raspali ste se u paramparčad. Cenzus ne prelazite.
Malopre su građani imali prilike da vide kako se biranim rečima obraćate jedni drugima, bivši radikali, nekadašnji radikali, naprednjaci, da vidimo ko se družio sa žapcima, ko sa punoglavcima, ko je kreketao, ko je pio u Hiltonu, ko se opijao u Hiltonu, ko se kupao u bazenima.
Hvalite se, gospodine Krasiću, sami sobom. Razumem vaš kompleks zbog Otpora, ali kada već govorite o Otporu moram da vas upozorim na jedno, pazite i vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Gospodin Konstantinović i gospodin Homen su moji kumovi. Možda se vi unutar SRS među kumovima obračunavate sekirama, mi unutar DS držimo i prijateljstva i kumstva, pa vas molim da vodite računa kako govorite o mojim kumovima. Ovo shvatite kako hoćete, ali shvatite ozbiljno.
Kada govorite o Otporu i o decu koja su prebijena u Otporu, kažite majkama Srbije da ste vi bili ministar koji je naređivao prebijanje te dece. Kažite – ja sam sedeo u toj Vladi i naređivao sam specijalcima i plaćao iz svog džepa, pare koje sam pokrao kao ministar, štampajući knjige, otimajući od radnika, te pare sam davao batinašima da biju ljude iz Otpora. O tome se vode sudski postupci. Da li hoćete da čitam? Nije nikakav problem, gospodine Krasiću, ali biće vam neprijatno, pa ćete izaći iz sale.
Prema tome, kada govorite o Otporu kažite majkama Srbije – ja sam taj Zoran Krasić koji je govorio da sve to treba pobiti, to su fašisti i ponosan zbog toga što sam to govorio. To je vaše mišljenje, to je vaš stav, to je vaša slika i prilika, Zorana Krasića, nekadašnjeg ministra koji ne može da prežali što više nije ministar.

Gospodine Krasiću, zamolio bih vas da se bavite sami sobom. Znaju građani Srbije vrlo dobro ko ste vi i to svoje saznanje o vama su pretočili kao svoju izbornu volju, kao rezultat na izborima i ocenili su rad vas i vaše stranke.
Mogu da čitam o vama serijale ko rukovodi vašom strankom, ko je rukovodio vašom strankom. U toj istoj knjizi na koju se pozivate, na petoj strani piše da je okupaciju Kosova od strane NATO pakta omogućila tadašnja Vlada u kojoj je ministar bio Zoran Krasić.
Ima li potrebe da sada govorim o moralnom liku i delu gospodina Zorana Krasića? Nema potrebe da se branim od onoga što građani Srbije jako dobro znaju, ko je ko na političkoj sceni Srbije. O vašem moralu najbolje govori način na koji se obraćate dojučerašnjim saborcima. To ste malopre, građani Srbije, imali prilike da vidite, ali za one zaboravne, pre svega za gospodina Zorana Krasića na "Radio Beogradu" postoji jedna fantastična emisija, zove se "Mozaik vremena". Emituje se svake subote od 10.00 časova i njen cilj je borba protiv pilećeg pamćenja.
Molim vas, gospodine Krasiću, svake subote slušajte tu emisiju. Nju ne slušaju samo penzioneri, slušaju je svi građani ove zemlje. Ima vaših brilijantnih izjava, ima vaših genijalnih izjava i samo to treba da prikupite.
Samo to treba da se prikupi i onda, kada stanete pred ogledalo da se brijete, trebate imati snage i hrabrosti da sebe pogledate u odrazu i da kažete - evo, ja, moralna gromada zemlje Srbije, Zoran Krasić, čovek koji je prevaspitao posrnulu planetu, stojim ponosno pred ovim ogledalom i kažem – ovo su moje reči, ovo su moja dela, ovo je moja politička biografija, ponosan sam čovek. To kada uradite, gospodine Krasiću, onda se prijavite da pišete knjigu o Otporu.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, poštovani građani Srbije, ovo je replika, za one koji ne razumeju Poslovnik.
Razumem opsesiju gospodina Zorana Krasića Otporom, razumem opsesiju Zorana Krasića Miodragom Đidićem, razumem opsesiju gospodina Zorana Krasića i predsednikom Republike gospodinom Borisom Tadićem. Ali, gospodine Krasiću, držite se vi tog Malog Mokrog Luga, možda tamo možete da pređete cenzus. Sa takvom retorikom u Srbiji ne možete da pređete cenzus ni u Negotinu, ni u Aranđelovcu, ni u Vrnjačkoj Banji. Vi ste na stabilnih dva posto.
Kao što kaže gospođa Nataša Jovanović, znaju građani Srbije ko ste vi. Džabe se vi 10 godina borite, ne protiv nas, nego za vlast, ali se ne zaboravlja ono što ste vi uradili kada ste bili na vlasti.
Vas, drage moje kolege, da podsetim, EU je kazala jasno i glasno da je u carini napravljen najveći pomak i za to je zaslužan niko drugi do Miodrag Đidić i njegov potpis i te kako važi i u toj EU i i te kako važi u ovom parlamentu i u gradu Kruševcu, iz koga dolazim.
Gospodine Krasiću, tačno je da reforma pravosuđa nije baš najbolje ocenjena u EU. Da su sprovedeni postupci protiv vas, koji se vode, onda biste bili tema crnih hronika i znali bi građani Srbije koji prate crnu hroniku za vaše ime mnogo bolje nego oni koji prate sednice Skupštine, jer vi ste, kao ministar optuživani za najteža krivična dela, dok ste bili ministar u ovoj zemlji.
Nemojte nama sada držati moralne pridike, jer zna Srbija ko ste vi, 110 godina da idete u Mali Mokri Lug i da se borite za vlast, neće vam građani Srbije zaboraviti, bićete na stabilnih dva posto i to vam je ocena vašeg političkog učinka: sedi – jedan. Pitaćemo vas još.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo iz ministarstva i državnih institucija koji pratite ovu današnju raspravu, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega poštovani građani Srbije, kada na dnevnom redu jedne sednice Skupštine imamo ovako važne tačke, a kada neko ne shvata šta je zajednički imenitelj svih tih tačaka dnevnog reda, mora da se zapita da li njegovo neshvatanje treba da bude dominantno u ovoj sali ili treba da bude dominantna želja građana ove zemlje da žive kao sav normalan svet u velikoj porodici evropskih naroda.
Ono što nas sve zajedno ovde koji ćemo glasati za ove zakone objedinjuje to je suštinska želja i namera da Srbija postane velika porodica evropskih naroda.
Podsetiću vas da smo i u prošlom sazivu Republičkog parlamenta bili narodni poslanici i da sam prisustvovao raspravi koja je trajala šest nedelja i da smo za šest nedelja raspravljamo samo i isključivo po Poslovniku i da smo za šest nedelja uspeli da raspravljamo samo o jednom amandmanu uz silne prekide. To vreme, na sreću, daleko je za nama i danas ubrzano nadoknađujemo to vreme koje smo propustili.
Svako onaj ko želi da na tom putu postavlja prepreke, svako onaj ko ne shvata kojom brzinom taj put treba da se odvija i kojom brzinom treba da se kreće na tom putu, ima pravo na svoje neznanje i ne shvatanje situacije, ali nema pravo da pokušava da zaustavi planetu jer to nisu uspeli ni mnogi pre njega.
Danas ću govoriti o svim ovim zakonima, ali pre svega želim da kažem nešto o vrlo važnom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Turizam je jedna vrlo važna delatnost iz koje Srbija i te kako ima mogućnosti da popravi svoje bilanse i svoj ekonomski položaj i da popravi sliku nezaposlenosti u Srbiji.
Svako onaj ko ne shvata značaj turizma kao potencijala Republike Srbije ima pravo da živi u svom neznanju, ali ovde sam pre svega da ukažem na nekoliko važnih stvari koje ovaj zakon reguliše. Prvo, ako se jedan zakon popravlja posle godinu i po dana primene u praksi to ne znači da nam je neko napisao u inostranstvu i dostavio neki novi predlog zakona već znači da je praksa pokazala da taj zakon može dalje da se unapredi dodatnim izmenama na dobrobit građana ove zemlje.
Šta meni konkretno ne odgovora u ovom zakonu? U ovom zakonu u članu 32, koji kaže da je sedište turističke organizacije u Beogradu i ovu organizaciju bih premestio baš u Vrnjačku Banju i to baš u trenutku kada dolaze napadi od nekih predstavnika opozicionih stranaka zato što Fond za razvoj selimo u Niš.
Smatram da ljudi u Vrnjačkoj Banji i te kako znaju da se bave turizmom. Tačno je da Beograd ostvaruje ogroman profit i ogroman novac od turizma i Beograd je glavni grad, ljudi dolaze i zbog poslovnih obaveza, dolaze mladi ljudi da se provedu, dolaze ljudi na sportske priredbe i takmičenja, ali dolaze ljudi i u Vrnjačku Banju, dolaze ljudi i na Kopaonik, dolaze ljudi i na Zlatibor.
Kao Kruševljanin nemam nikakav problem da Beograd bude lep i razvijen grad, ali volim da se i Kruševac razvija i posebno mi je drago danas kada se jedna agencija seli u Užice i kada se jedna institucija seli u Niš, jer suštinska decentralizacija Srbije i suštinski napori da Srbija bude integrisana u EU odvijaće se samo ako se svaki deo Srbije bude ravnomerno razvijao.
Ono što posebno nije jasno u zakonu i zaista zavređuje određena razmišljanja koja se u praksi nisu pokazala dobre, to je član 79. koji kaže da određena pravila u vezi ovog zakona, da određene uslove obavljanja neke delatnosti bliže određuje ministar.
Šta to znači u praksi? U praksi znači sledeće. U Kruševcu i u Leskovcu i Čačku i u Valjevu ima ljudi koji su i te kako dali nemerljiv doprinos razvoju ugostiteljstva. Sa tim ljudima svakodnevno razgovaram i komuniciram i sam sam se više od 15 godina bavio tom vrlo lepom delatnošću koja se zove ugostiteljstvo.
Tu nailazimo na jedan veliki problem. Vrlo često odredbe koje se naknadno propisuju nisu sprovodljive i nisu usaglašene sa stvarnim stanjem na terenu. Nekada su ugostiteljski objekti pravljeni pre 20 godina i sada ako donesemo odluku da taj ugostiteljski objekat treba da ima četiri toaleta, dva muška i dva ženske i plus jedan za osoblje, pre će se taj ugostiteljski objekat zatvoriti nego što ćemo ga prilagoditi savremenim zahtevima poslovanja.
Sa druge strane, kao što sam kazao, i u Kruševcu, i u Leskovcu, i u Čačku i u Valjevu ima ljudi koji su i te kako razvili taj ugostiteljski posao. Predložiću ljudima iz ministarstva da pre nego što neku odluku, uredbu ili zakon donesu, da formiraju jedan savet koji će činiti najbolji ljudi koji se bave tom ugostiteljskom delatnošću u nekim gradovima Srbije.
Ne poznajem čoveka, ali kad uđem u Leskovac vidim čoveka koji ima niz ugostiteljskih objekata koji se zovu ABC. Čovek je napravio fenomenalan restoran, fenomenalan kafić. Pitajte tog čoveka – izvinite, gospodine, kako će ovaj zakon da izgleda u praksi?
U Kruševcu imate vrlo dobre restorane pod imenom IT. Pitajte vlasnicu tog restorana – izvinite…
Razumem gospodina koji dobacuje da mu je žao što su oslobođena mesta na balkonu gore od ovih ljudi, ima mesta za vas u sledećem sazivu, gospodine. Oni će sići dole, vi ćete preći gore. Sada uzmite olovku i papir i pažljivo slušajte, hvatajte beleške, možda i nešto naučite pre nego što se prebacite na balkon.
Dakle, u Kruševcu postoji ugostiteljski objekat koji se zove IT. Pitajte tu ženu kako će izgledati u praksi primena ovih zakona i šta to znači kada se donesu ovakve uredbe i ovakvi zakoni.
S druge strane, ovde vrlo često kada donosimo neki zakon kao da prisustvujem da je odnekud vaskrsao Nostradamus, eto već gotove kataklizme u Srbiji, evo novog otkrovenja, nove najave katastrofe, svaki zakon je nova katastrofa po najavama nekih ljudi iz opozicije, svaki zakon je prilika da se kritikuje Vlada.
Malopre smo čuli da građani više ne mogu da dišu dok je ova Vlada i jedva čekaju da Vojislav Koštunica ponovo bude potpredsednik Vlade. Sto godina bez vazduha ne može niko da izdrži, prema tome razumem vašu brigu da se što pre vratite na vlast, ali će neko doći na vlast ili ne i da li će upravljati ovom zemljom ne pita se taj neko ko ima takve ambicije, pitaju se građani ove zemlje.
Građani ove zemlje su vam dali mandat da menjamo ovu zemlju nabolje. Kada je reč o nekim institucijama koje su se ovde malopre pominjale, moram da pohvalim Fond za razvoj. To je jedna institucija koja je i te kako omogućila dobar privredni razvoj, dobro otvaranje radnih mesta, podsticaj za brojne ljude koji su imali dobre ideje a nisu imali novca. Zasmetala mi je rečenica da ljudi koji vode te institucije imaju dva meseca radnog staža.
Gospođa koja je ovde iz Fonda za razvoj, doduše, ima tek 25 godina radnog staža, možda je to manje nego što neki ljudi imaju mandata i radnog staža provedenog u poslaničkim klupama, ali je sasvim dovoljno da neko vrlo odgovorno rukovodi tom institucijom, bilo da je ona u Nišu, Kruševcu ili Beogradu.
Da li ta institucija dobro radi ili ne? Ne treba o tome da sude političke stranke, već oni ljudi koji su bili u poziciji da ostvare svoje poslovne ideje, da ih realizuju, da sebe profesionalno ostvare koristeći kredite Fonda za razvoj.
Ovim ću završiti. Vrlo često opozicija nalazi u svim ovim zakonima mogućnost da, pre svega, zlonamerno kritikuje donošenje tih zakona i da sa terena zakonodavstva prelazi na teren politike, da sama shodno svojim shvatanjima, donosi političke sudove o učinku nekih političkih stranaka. Vrlo često se nama postavlja jedno pitanje, to sam čuo i malo pre, a i pre neki dan kada je tekla ova rasprava – da li ste vi normalni? Moram da odgovorim – jesam, što i vama želimo. Dajte sada da nastavimo da radimo kao normalni ljudi, u normalnoj atmosferi, da po dva stepenika preskačemo na putu za EU, jer Srbija nema vremena za čekanje.
Pogledajte turističke komplekse koji su ovoga trenutka napušteni u Srbiji i koji su i te kako ostavljeni kao ruglo gradova u kojima ti kompleksi stoje već po 10, 15 ili 20 godina. Mogu li ti kompleksi biti završeni bez pomoći države? U Vrnjačkoj Banji hotel "Zvezda" se gradi već 25 godina. Bio sam dete kada sam bio u Vrnjačkoj Banji i tada je počeo da se gradi veliki kompleks. Ne može to da se uradi bez pomoći države.
U jednom hotelu u Srbiji, kao i u tržnim centrima se nalaze pokretne stepenice. Pogledajte te pokretne stepenice, one su najbolja slika Srbije danas, bilo koje pokretne stepenice u tržnom centru ili u hotelu u Srbiji, pogledajte kako izgledaju? Naši ljudi stoje po dvoje, troje na pokretnim stepenicama, oslonjeni na te pokretne stepenice, odavno se voze natovareni stvarima i svojim brigama. Pogledajte pokretne stepenice u Japanu.
S desne strane stoje stari i nemoćni, iznemogli penzioneri, eventualno mala deca i trudne žene, a sa leve strane pokretnih stepenica je ostavljen prostor za one koji žele napred i oni se, penjući po dva stepenika, kreću tim pokretnim stepenicama. To vam je danas razlika između opozicije i vlasti u Srbiji. Mi uz pokretne stepenice idemo po dva stepenika preskačući, neki stoje sa desne strane i blokiraju put onima kojima se žuri. Zahvaljujem vam se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, poštovani građani Srbije, kada čujemo obrazloženje i viđenje nekih ljudi u opoziciji kako to oni zamišljaju da mi donosimo zakone, nisam siguran da li oni tu sada iznose sopstvenu kolekciju kako bi se oni ponašali kada bi oni donosili zakone ili zaista ne znaju kako se zakoni donose, pa misle da mi legnemo uveče da spavamo i da sanjamo ove odredbe zakona ili možda uzmemo Bukvar, pa malo u Bukvaru čitamo nešto o zakonima.
Ove zakone, pre svega, donosimo tako da budu usaglašeni sa svetskim iskustvima, sa domaćim propisima, sa Ustavom i važećim zakonima ove zemlje. Kada čujete razna obrazloženja opozicije, zapitao bih se – da li je moguće, da li nije propala ta Britanija, da nije bankrotirala ta Holandija, da li Francuska nije zaista propala sa ovakvim zakonima.
Ali, te zemlje postoje, ti zakoni se tamo primenjuju, naravno, te zemlje zakone ne donose preko noći. Oni su svoj pravni poredak gradili kroz godine iskustva, kroz jednu tradiciju, te zemlje Evropske unije su ovakve odredbe donele tako što su konsultovale stručnu javnost, univerzitete, profesore, ljude iz profesije i nema razloga da mi sada sami izmišljamo toplu vodu.
Naravno da mi sledimo isti put kada donosimo ove zakone, pozovemo stručnu javnost, zainteresovane pojedince, pozovemo sve one ljude koji žele da učestvuju u javnoj raspravi, a ono što je posebno zabrinjavajuće, ja sam evo poslanik već u drugom sazivu i već treću godinu, ne pamtim da me je iko od strukovnih udruženja pozvao i kazao – gospodine Milivojeviću, naše udruženje je napravilo predlog zakona, izvolite, branite taj zakon u Skupštini, dajte predložite ga.
Možda bi bilo dobro kada bi strukovna udruženja reagovala pre nego što se zakon donese, kada bi strukovna udruženja reagovala sa namerom da sami poprave i olakšaju svoj položaj, a ne da taj posao prepuštaju drugome.
S druge strane, nemojte apsolutno sumnjati i gajiti bilo kakvo uverenje da bilo ko u ovoj zemlji zakon donosi bez konsultacija sa strukom, bez praćenja drugih važećih zakonskih propisa, ali pre svega svi zakoni koje donosimo trudimo se da imaju uporište u Ustavu, kao temelju i krovu tih zakona koje donosimo i koji jasno određuju koordinate u kojima će se ti zakoni primenjivati i važiti.
Ovo je nov zakon. Ovaj zakon ne predstavlja izmenu nekih do sada važećih zakona, već sasvim novo zakonsko rešenje. Nije mi baš bilo jasno sve što sam čuo u diskusiji, tako recimo prase može da bude opasni teret. Možda ako nekoga ugrize, ali ovde ljudi koji sede u ovoj sali uglavnom sa prasićima razgovaraju dok su ta prasad u pečenom stanju, kada ne mogu nikoga da ugrizu.
S druge strane, ne znam šta znači neshvatanje člana 12, koji jasno kaže da će se doneti u ovom zakonu, da će se formirati, u članu 10. uprava za transport opasnog tereta. To kaže član 9, a u članu 10. od tačke 1) pa do 35) su definisani poslovi i zadaci te uprave, ti zadaci su jasno definisani i precizni, svakom ko želi da ih razume oni su razumljivi.
Uvek se može zakon popraviti, bilo amandmanima, bilo kroz sprovođenje prakse, uvek postoji prilika da opozicija svoje nezadovoljstvo zakonom izrazi podnošenjem amandmana i dosad se sijaset puta dešavalo da ljudi iz nadležnog ministarstva, iz resornog odbora, kažu – tačno je, ovaj amandman je dobar, smislen, ima cilj da popravi sadržinu zakona i njega ćemo prihvatiti.
To se nikada nismo stideli da kažemo – izvinite, možda smo pogrešili, vaše zakonsko rešenje je bolje i prihvatamo ga i u svemu, ali kazati da je zakon toliko loš i da ga treba povući iz zakonske procedure i onda ostaviti da na stranicama dnevne štampe čitamo koliko se dnevno dešava incidenata, akcidenata i drugih nemilih događaja, kada je reč o prevozu opasnog tereta, vrlo je pogrešan pristup.
Samo ću da vas podsetim, gospodine Mrkonjiću, i ujedno da vas zamolim, kada smo napravili, sada govorim kao Kruševljanin, jedan hidroakumulacioni sistem Ćelije, bilo je zabranjeno da duž tog vodozahvata i vodotoka bude prevožen bilo kakav opasan teret i jasno su postavljeni saobraćajni znaci koji su zabranjivali prenos, prevoz naftnih derivata i svih drugih ulja i supstanci koje bi mogle da zagade vodozahvat iz koga se vodom snabdeva oko 250.000 ljudi.
Nažalost, ti znaci su vremenom nestali i niko ih ne postavlja, ne vraća na onu poziciju na kojoj treba da stoje. Danas pored naših vodotokova, a pogotovo pored vodozahvata, krstare kamioni sa opasnim teretom. Čak smo imali situaciju da ti kamioni i upadaju u jezera iz kojih se građani Srbije snabdevaju vodom.
Naravno da ćemo kaznenim odredbama ovog zakona pre svega delovati odvraćajuće, kada je reč o takvom postupanju. Nije namera zakonodavca da kažnjava građane, privredu, da izriče kazne. Namera zakonodavca koji da kaznene odredbe je da deluje preventivno i da odbrani. Ako neko misli da će se budžet Republike Srbije puniti od kazni, taj obmanjuje i plaši građane.
Niti je naša namera da budžet Republike Srbije punimo kaznama, niti namera zakonodavca da kazne budu izvor finansiranja Vlade ili bilo kojih drugih aktivnosti. Zna se jasno kako se budžet puni i zna se tačno gde će ta stavka u budžetu biti namenjena i jasno se zna da sve kaznene odredbe u zakonima koje donosi ova vlada i koje usvaja ovaj parlament pre svega služe kao preventiva, jer ne kaže se zalud u našem narodu – jednog kazni, hiljadu ćeš opametiti.
Zato vas pozivam da podržite ova zakonska rešenja, da date snažnu podršku kroz amandmane ispravljanju određenih nedostataka, ali nikako da kritikujete ovaj zakon sa željom da ga povučemo i da ga ne donosimo, i da kažemo da će ovaj zakon upropastiti Srbiju, da će upropastiti transport u Srbiji, da će upropastiti autoprevoznike, jer ako nije upropastio autoprevoznike u drugim državama sveta, neće to uraditi ni u Srbiji.
Pozivam vas da sve buduće zakone pažljivo razmatrate, pažljivo čitate, da na vreme upućujete smislene predloge, amandmane. Mi smo tu da te amandmane i predloge čujemo, prihvatimo, usvojimo, jer mi zakone ne donosimo zarad dobrobiti DS, vladajuće većine, Vlade Republike Srbije, već zarad građana ove zemlje i budućnosti ove zemlje.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovani građani Srbije, danas kada je upaljeno zeleno svetlo na evropskom semaforu Srbije, mi raspravljamo o nekoliko veoma važnih evropskih zakona koji će taj put Srbije ka EU dodatno ubrzati i učiniti da mi zaista postanemo spremni da prihvatimo izazove i iskušenja koji nas čekaju kada pristupimo EU.
Očigledno da, uprkos nastojanjima i žalu dela političkih stranaka, svet i planeta se neumitno kreću u pravcu progresa, Srbija sledi taj put i na tom putu nas čekaju prepreke koje donošenjem ovakvog zakona zajedno moramo savladavati, ne da bismo ispunili očekivanja negde nekoga u svetu, već da bismo u Srbiji stvorili uslove, da bismo u Srbiji očuvali one resurse koje nam je dobri Gospod podario, da u Srbiji možemo da očuvamo one resurse koje želimo da ostavimo, pre svega našoj deci.
Naravno, takav odgovoran pristup rezultira donošenjem odgovornih zakona. Ja bih pre svega morao da čestitam gospodinu Duliću, jer isto živim u istoj Srbiji u kojoj žive i moje kolege poslanici koji nisu propratili efekte akcije "Očistimo Srbiju".
To što smo mi neke od deponija očistili, a veliki broj smo očistili, ne znači da ljudi koji imaju drugačiji pristup zasluzi i očuvanju životne sredine te deponije i danas ne prave. Možda i sada neko istovara prikolicu negde na nekom mestu gde to nije dozvoljeno, ali to ne znači da mi treba da kažemo – pa, čekajte, nećemo se tome suprotstaviti i nećemo probati da očistimo ovu našu lepu zemlju i da sačuvamo resurse koje imamo.
Mi danas donosimo nekoliko zakona, a pre svega bih govorio o zakonu koji je veoma važan, znači sa aspekta našeg pristupanja Evropskoj uniji, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i zakon koji je takođe veoma važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode.
Veoma je važno da Srbija donošenjem ovog zakona pristupa projektu "Natura 2000", kojim će pokazati odgovornost da mi definišemo naše ekosisteme, da ih očuvamo i prilagodimo, ne samo da ti ekosistemi budu trenutno održivi, već da budu sačuvani, podvlačim - za generacije koje se još uvek nisu rodile.
Mi pokazujemo zaista veliku odgovornost kada je reč o prirodnim resursima. Pokazujemo veliki trud, istrajnost, ogromno nastojanje i napore da uprkos ogromnom setu zakona koje imamo na dnevnom redu, koji nas čekaju, kada je reč pristupanju EU, sve te zakone donesemo u dogovoru sa zainteresovanim pojedincima, nevladinim organizacijama i građanima.
Međutim, vrlo često se donošenje zakona, a pogotovo brzina donošenja tih zakona, kritikuje. Tako i danas u ovoj sali. Građani Srbije, ako su pratili prethodna izlaganja, imali ste brojne kritike na račun ovih zakona. S druge strane, niste građani Srbije imali prilike da vidite da je neko seo pa kazao – pa evo ja imam predlog kako taj zakon treba da izgleda, pa evo ja ću da ponudim Skupštini i nema te inicijative koja će kazati u redu ako nismo zadovoljni ovim zakonom, hajde da ja pošto nisam zadovoljan tim zakonom sednem i napišem zakon.
Demokratska stranka kada je bila u opoziciji, samo ću podsetiti, pre svega građane ove zemlje, pisala je zakone, davala je zakonske predloge i incijative, čak je i podržavala one zakone za koje je smatrala da su dobri i za koje je imala jasno uverenje da ti zakoni koji se donose zarad dobrobiti ove zemlje.
Reč kritika potiče iz grčke reči i koren te reči u prevoda sa grčkog znači suđenje i rasuđivanje. Da bi neko kritikovao, da bi neko kazao da jedan zakon ne valja, on pre svega mora da ima određeno iskustvo na bazi tog zakona, i određena znanja. Najčešće kritika dolazi samo iz želje ne da se zakon popravi, već dolazi iz želje da se zakon i trud na pisanju zakona omalovaži, obezvredi, da se pokaže da je to jedna jalova delatnost.
Mi ne donosimo zakone koji će biti mrtvo slovo na papiru, mi donosimo zakone koji će se primenjivati i usled brzine kojom donosimo zakone često se dešava da određene zakone valja dopuniti, jer u praksi se pokaže da postoje određeni nedostaci. Mi ne izbegavamo odgovornost u tome. Te zakone takođe popravljamo i takav je i Zakon o zaštiti stanovništva od buke.
Moram da napomenem da donošenjem ovog zakona, koji smo uradili prošle godine i ovim izmenama bitno ćemo popraviti kvalitet života ljudi u gradovima i velikim urbanim sredinama, jer buka je postala nešto što bitno narušava kvalitet života ljudi u urbanim sredinama.
Međutim, ono što moram da napomenem, kada govorimo o zakonima koji ubrzavaju put ka Evropskoj uniji, svakako smo mi ovim iscrpeli svu zakonodavnu aktivnost kada je reč o očuvanju EU. Tek sada ubrzavamo taj tempo i samo ću podsetiti gospodina Dulića kada je on bio predsednik Skupštine, imali smo jedan nesrećan poslovnik o radu, kada nam je bilo onemogućeno da jednim određenim tempom donosimo ove zakone.
Kada sam kazao da je nama upaljeno to zeleno svetlo ka evropskom delu, građani Srbije, to svetlo neće unedogled svetleti, naprotiv, ono je već sada upozoravajuće i zahteva mnogo veću brzinu u radu i mnogo ozbiljniji pristup u donošenju zakona, ne samo ove vlasti, već i opozicije i svih onih ljudi koji žele da ova zemlja krene napred.
Zato je meni sasvim jasno što je pre par dana predsednik Republike Srbije Boris Tadić čestitao građanima i na čemu je čestitao i nemam tu nikakvih dilema. Znam samo da mogu čestitati svim onim ljudima koji sede u ministarstvima i daju nam zakone na usvajanje, jer takvom aktivnošću i takvim radom mi pokazujemo odgovornost, ne samo prema resursima ove zemlje, već i prema budućnošću ove zemlje.
Na kraju, gospodine Duliću, dozvolite da se, ne samo vama zahvalim na akciji "Očistimo Srbiju", već i vašim saradnicima, pogotovo gospodinu Avramovu, koji je uvek na usluzi narodnim poslanicima da i neke tekuće stvari direktno, kada je neophodna telefonska komunikacija, ubrzamo i završimo u onom trenutku prema ljudima kojima je to važno u Srbiji i tog trenutka im bude omogućeno.
Dakle, još jednom sve čestitke za donošenje zakona i zakonskih predloga i još jedna zahvalnost gospodinu Avramovu na razumevanju, takođe i vašim ljudima iz Ministarstva na velikom razumevanju da izađu u susret ljudima iz Srbije, pre svega kada je reč o nekim važnim stvarima i tiču se izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, pre svega poštovani građani Srbije, namera prilikom podnošenja izmena ovog zakona nije bila da se sa 30 dana pritvora neko uplaši ili odvrati. Trideset dana pritvora se određuje samo i isključivo da bi se bolje sproveo istražni postupak. Vrlo često je nemoguće utvrditi za osam dana da li je neko bio u grupi, šta je u toj grupi činio, kako se ponašao.
Posebno je netačna insinuacija da se ovaj zakon donosi zbog jednog sportskog događaja, bio on nekome važan ili ne. Mi zakon menjamo pre svega da bismo preventivno delovali i da bismo omogućili pravosuđu da radi svoj posao kao treba, a ne da bismo ovim zakonom uticali samo na jedan događaj. Jer, kada mi iz Demokratske stranke učestvujemo u kreiranju zakona mi se ponašamo tako da ti zakoni budu trajno dobro, zarad ostvarivanja pravde u ovoj zemlji. Ponašamo se tako da taj zakon može da se primenjuje na nas nekada kada budemo u opoziciji, a ne da neko posmatra nas samo da donosimo zakon sa pozicija vlasti, sa pozicija stranke koja odlučuje o svim važnim pitanjima u ovoj zemlji.
Dakle, nije namera zakonodavca da samo o jednom sportskom događaju odlučuje i primenjuje ovaj zakon, namera je da se deluje preventivno i da se pravosuđu, ali i ostalim ljudima koji se bave istragama omogući da taj posao sprovedu efikasno, dobro i u korist pravde. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, evo koliko se samo članova Zakonika o krivičnom postupku menja, a evo kakva se sve rasprava vodi u ovoj sali, da bi se sprečilo ili podržalo menjanje samo dva člana koja kažu da se pritvor može produžiti sa osam na trideset dana, i to samo za najteža krivična dela, i evo na koji način se razni ljudi pronalaze u ovoj temi, ovim odredbama i ovim izmenama.
Naravno, ja bih da to vratim malo na dnevni red o kome danas raspravljamo i da podvučem nekoliko veoma važnih stvari o kojima su moji prijatelji iz Demokratske stranke i vladajuće koalicije govorili.
Ovim zakonom, izmenama ovog zakona ne pokušavamo da sprovedemo nasilje u ovoj zemlji, već želimo da sprečimo nasilje. Ovim izmenama ne pokazujemo strah. Kao član „Otpora“, najbolje znam šta je strah. To je ono što vidim u očima mojih političkih protivnika kada Boris Tadić najavi da će raspisati izbore, jer znam da će posle toga da ustanu, da mu pruže ruku, da se rukuju sa njim, da sednu na svoje mesto ovde pored mene, kao poslanici, svi koji sede u ovoj sali, i zajedno sa nama da aplaudiraju.
Znam da ima proroka u ovoj sali i kada kaže neko da je Demokratska stranka deset godina na vlasti u ovoj zemlji zahvaljujem mu se, jer Demokratska stranka upravlja ovom zemljom od 2007. godine. A kada neko kaže da će Demokratska stranka vladati deset godina, on prvo govori o svojoj slabosti, a onda o našoj snazi. Loše ste prorekli, to znači da ćemo biti na vlasti samo do 2017. godine.
Ne donosimo zakone da bismo opstajali na vlasti, da bismo nekoga plašili, da bismo sprovodili teror u ovoj zemlji. Mi smo bili žrtve terora, i iz Demokratske stranke, i iz Srpskog pokreta obnove i DS i „Otpora“ zajedno, i znamo kako je biti žrtva terora i znamo, gospodine Munjiću, kako je to biti u zatvoru. Bio sam u zatvoru 45 puta u vreme kada je vaša stranka bila na vlasti i spavao sam na betonu; to je bio vaš odnos prema uhapšenima i zatvorenima. Ne vidim sada kako ste preko noći progledali da je to nehumano i da nije dobro, a tada vam je to bilo dobro.
Želim nešto da kažem. Neki moji prethodnici su kazali da pokazujmo paniku i da je vlast u panici zato što donosimo ovakav zakon. Neko demonstrira paniku i strah onog trenutka kad na studente koji traže njegovu ostavku potegne hekler, kada na taksiste koji demonstriraju ispred Skupštine potegne pištolj. Nikada nisam nosio ni hekler, ni pištolj.
Znam da ima ljudi u ovoj zemlji čiji su životi ugroženi, i to baš od ovih nasilnika. Njihovo obezbeđenje nosi oružje, ali ti ljudi se ne plaše, ti ljudi idu u susret izazovima, ti ljudi su ugroženi zbog toga što žele da ovu zemlju naprave zemljom u kojoj će normalni, pristojni ljudi moći pristojno da žive. Ti ljudi su ugroženi zato što su se osmelili da sve vođe organizovanog kriminala, koje su godinama nastajale u ovoj zemlji, stave tamo gde im je mesto, u zatvor. Tim ljudima koji sede ovde ispred mene čestitam na tome, jer nema nijednog organizovanog kriminalnog ganga čiji vođa ovog trenutka nije u zatvoru, pravosnažno osuđen ili čeka pravosnažnu presudu.
Ali, ovde se kroz ovaj zakon poteže i pitanje sporta, poteže se pitanje da li je u redu da se zapali sedište Demokratske stranke ili bilo koje političke stranke. Uvek sam se zalagao za to da svi ljudi mogu da kritikuju vlast i podržaću svakog iz opozicije ko bude kritikovao vlast sa pozicije argumentovane kritike i zbog toga bude bio izložen bilo kakvoj pretnji.
Niko nikome u ovoj zemlji više nikada neće smeti nekažnjeno da preti, bez obzira na to da li pripada nekoj manjinskoj grupi po seksualnom opredeljenju ili nekoj drugoj manjinskoj grupi, i da sutradan neko drugi bude žrtva protesta zato što je član neke manjinske grupe. Šta ako sutradan za nekoga ko gaji egzotično bilje neka većina kaže – u Srbiji se ne gaji tropsko bilje i to nije stav većine u ovoj zemlji, pa da mu razlupamo štand sa egzotičnim biljem? Moraću da ga podržim, da ga zaštitim. Ima pravo, ako želi, da gaji egzotično bilje.
Imam ovde još nekoliko zamerki. Citiran je ovde malopre i gospodin Janjić, kaže „to je siva eminencija 5. oktobra i evo šta kaže gospodin Janjić na televiziji BN, evo šta gospodin Janjić kaže o 1999. godini“. Kada citirate gospodina Janjića sa televizije BN citirajte ga iz 1999, 1996, 1995. godine. Kaže – organizovani kriminal se stvara tako što potpredsednik Vlade heklerom vitla pred taksistima. To kaže gospodin Janjić, siva eminencija 5. oktobra.
Nije on nikakva siva eminencija 5. oktobra i nije nikakav Legija heroj 5. oktobra. Heroji 5. oktobra su građani ove zemlje. Kada god smo protestovali na mitinzima, demonstracijama, nijedan izlog nije bio slomljen. Nikada nismo išli da svoja uverenja prodamo za patike, televizor, video-rekorder, sliku iz Skupštine. Ponosan sam na svoje prijatelje saborce, jer smo imali svoje ideje, svoja uverenja, iza kojih smo stajali. Nikad se nismo krili iza fantomki ili kapuljača. Nikada nismo jurišali motkama na izloge i bejzbol palicama na političke protivnike.
Da li je neko 5. oktobra imao drugačije ideje, ambicije, to ne znam, ali znam da je dva miliona ljudi izašlo da na veličanstven način odbrani svoju izbornu volju. Govorim u ime tih ljudi, ne u ime šačice onih ljudi koji su izašli iz drugih interesa. I tad su oni bili sakriveni iza kapuljače, i tad su oni stajali pored nas. Možda su oni vrebali sliku iz Skupštine, fotelju ili kompjuter, ali mi nismo vrebali priliku da sednemo u fotelje vlasti. Samo smo želeli da ovu zemlju upriličimo kao normalnu zemlju, da se u njoj može normalno i bez straha živeti.
Ovim izmenama Krivičnog zakonika želimo to da uradimo, da nikada niko ne bude u strahu da li će svoje dete od pet godina odvesti na fudbalsku utakmicu, da nikada više niko ne bude u strahu da li će izaći na ulice i suočiti se sa hordom koja je pošla da mu slomi glavu samo zato što drugačije misli.
Pripadam grupaciji slobodnomislećih ljudi i zalagaću se uvek da svako ko drugačije misli ima pravo da iznese svoj stav, bez obzira na to da li je taj stav kritičan i da li tim stavom kritikuje mene, moje političke prijatelje, sagovornike i da li neko ko iznosi takav stav želi da se kritikujući DS kandiduje da zameni DS na vlasti.
Dobro je kada opozicija kritikuje vlast, ali nije dobro kada opozicija ima jedan stav o nasilju, a vlast drugi stav o nasilju. Nije dobro kada bilo ko želi da nasilje zloupotrebi za neke političke ciljeve i ideje.
Podvlačim, nikada, učestvujući deset godina na protestima, nismo bili vinovnici bilo kakvog nasilja. Protestovali smo mirno, dostojanstveno, obrazlažući svoje ideje, zajedno sa građanima ove zemlje.
Moram da napomenem, nikada niko nije ovu zemlju doživljavao kao neprijateljsku zemlju, to je zemlja svih nas, i nikada niko od nas nije institucije ove zemlje doživljavao na takav način da nam smeta kad predsednik Republike posmatra neku sportsku priredbu, kada predsednica Skupštine posmatra neku sportsku priredbu. Pogledajte zemlje sveta, Holandiju, Kinu, Rusiju, Indiju, Alžir, Libiju, Venecuelu, svi ti ljudi, predsednici tih država i predsednici parlamenata posmatraju svoje sportske događaje, navijaju za te ljude koji predstavljaju te zemlje, navijaju za svoju reprezentaciju. Samo se Srbiji desilo da navijači srpske reprezentacije žele da linčuju srpskog golmana.
Neću takvu sliku Srbije u svetu. Hoću sliku stabilne, jake, slobodne zemlje, u kojoj svako ima pravo da iznese svoj stav, bez obzira na to da li je manjina ili većina. Teško je bilo nekada u Srbiji biti manjina. Trebalo je da neko ko je intelektualac bude suočen sa kritičkim stavom okoline zbog svog manjinskog mišljenja, ali ti ljudi koji su nekada bili manjina i koji su spaljivani na lomači zato što su bili manjina u vreme inkvizicije, bili proganjani u neka druga vremena, ti ljudi su postavili principe demokratije i slobode, građanskih sloboda. Zahvaljujući tim ljudima, danas imamo savremenu civilizaciju kakva jeste. Naša zemlja Srbija će biti deo te civilizacije, jer ima svoju budućnost, a huligani imaju budućnost u zatvoru. Zahvaljujem.

Nisam kriv, gospodine Aligrudiću, što pripadam velikoj poslaničkoj grupi koja ima 64 poslanika, pa imamo mnogo više vremena nego vi na raspolaganju. Ne vidim razlog za protest, a mogu da govorim sve vreme koje moja poslanička grupa ima.
Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega građani Srbije, ja ću i dalje govoriti o ovom amandmanu. Ako neko smatra da su nečija prava u zatvoru ugrožena, a pri tome je član Odbora za bezbednost, neka pokrene inicijativu da poslanici članovi Odbora za bezbednost posete te uhapšene u zatvoru i vide kakva su njihova ljudska prava, da li su ugrožena ili nisu ugrožena i neka vidi kakav je njihov tretman u zatvoru.
Dan pre „Parade ponosa“ bio je protest u organizaciji Srpskog sabora „Dveri“. Da li je neko na tom protestu uhapšen? Da li je na tom protestu uhapšen neko ko je skandirao protiv Vlade, ko je skandirao protiv predsednika Republike, ko je skandirao protiv određenih ministara i političara? Meni to nije poznato. Do hapšenja je došlo isključivo posle nasilja u Đenovi i posle nasilja na ulicama Beograda.
Ja nisam ni sud, ni tužilac, ni istražni organ da sprovodim istragu, niti ću to raditi kao narodni poslanik. Tačno, ja sam bio u televizijskoj emisiji sa licem za koje nisam znao da je osuđeno. Gospodine Markićeviću, ne smatram da sam intelektualno poražen od čoveka koji je osuđen na godinu i šest meseci zatvora zato što je skandirao – otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija. Da sam znao da je osuđen na godinu i šest meseci, nikada ne bih seo u studio sa njim, jer smatram da mi narodni poslanici, ljudi iz Srpske pravoslavne crkve i ugledni sportisti nemamo šta da tražimo u televizijskim emisijama sa ljudima koji prizivaju još jedno ubistvo još nekog Slavka Ćuruvije. Srbiji je mnogo i jedan Slavko Ćuruvija. Zahvaljujem se.

Koristiću vreme poslaničke grupe, da ne bude nesuglasica. Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nikada neću prihvatiti da je glas naroda – otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija. Nikada to neće biti u Srbiji većinski glas naroda. Šta god ko mislio o navijačima, to će uvek biti marginalna grupa koja priziva nasilje.
Vrlo ću se rado, gospodine Markićeviću, prijaviti da sa vama posetim zatvor. Bio sam 45 puta u zatvoru, znam kako zatvor izgleda i nemam nikakav problem da zajedno sa vama, iako ste u opoziciji, odem u zatvor i posetim sve uhapšene. Zahvaljujem se na inicijativi da to uradimo zajedno. Vrlo rado, nema nikakvih problema. Jer, mi smo se zalagali za to da skupštinski odbori nadziru rad izvršnih organa, pa da imamo i pravo nadzora nad sprovođenjem nekih zatvorskih sankcija.
Opet ću ponoviti, nemojmo da one ljude koji prizivaju smrt, nasilje, ubistvo identifikujemo sa bilo kim. Koliko sam obavešten i koliko sam informisan, Savo Milošević nije osuđena ličnost, niti osuđeno lice u ovoj zemlji, niti se, koliko znam, protiv njega vodi bilo kakav postupak. Za mene je on reprezentativac Srbije. Ako vi smatrate da je on učinio bilo kakvo krivično delo, lično možete podneti protiv njega krivičnu prijavu. Imate pravo, kao građanin, da kažete – ja podnosim krivičnu prijavu, imam saznanje da je neko počinio krivično delo.
Molim vas, to dajte tužilaštvu, a ne ovom parlamentu. Svako ko smatra da je neko napravio krivično delo neka o tome obavesti tužilaštvo, pa tek onda parlament. Hvala.