Poštovani ministre, ovaj amandman, kolega Janko Veselinović i ja smo podneli isključivo imajući iskustva iz svakodnevnog života i rada. Velike su bile dileme, i vaše kolege iz ministarstva sigurno znaju da su se lokalne vlasti obratili za mišljenje vezano za isplatu jubilarnih nagrada.
U ovom budžetu piše da se u 2014. godini, mogu usplatiti samo one jubilarne nagrade za koje se pravo steklo u 2014. godini. Složiću se sa vašim obrazloženjem da stečena prava se moraju poštovati, i da će se isplaćivati za one koji su stekli, recimo ovoga meseca u decembru, a koje nije isplaćeno, da će se to isplaćivati u 2014. godini.
S obzirom da jasna pravan norma ima mnogo veće značenje od bilo kog ministarstva bez namere da nekog uvredim, ali tako je rangirano u pravnom sistemu, smatramo da je ovako definisana norma u kome se govori da se odnosi samo na stečena prava u 2014. godini, dovešće opet do dilema i do vraćanja ministarstvu za mišljenje. Ono što je još gore može da dovede do toga da za neke zaposlene direktne, indirektne i ostale korisnike budžetskih sredstava se nejednako primenjuje, što bi bila mnogo veća šteta. Zahvaljujem.

Moj amandman se odnosi na isti član, s tim što bih rekla da podržavam amandman koleginica iz DSS. Sasvim sam istog mišljenja, što se tiče javnih servisa i stanja u kome se oni nalaze. Ali, moj amandman se odnosi na drugi deo, na deo da ako se sredstva namenjena za javne servise u sledećoj godini ne potroše, da se vrate u rezerve.
Činjenica je da Zakon o budžetskom sistemu predviđa da se vrate sredstva neiskorišćena u budžetsku rezervu, ali ima i određen koeficijent, odnosno procenat u kome se ta sredstva mogu vratiti.
Ovo na šta sam ja stavila amandman jeste upravo ovaj deo, gde se kaže da će mimo Zakona o budžetskom sistemu, znači, ne vodeći računa o članu 61. Zakona o budžetskom sistemu i 69, jer rezervu moramo da gledamo sa oba aspekta. To je po mojoj računici 26 milijardi dinara. Ako to sve zajedno nije dovoljno za rezerve i da još tražimo, još jedan izuzetak, da ni ova sredstva ne ulaze u taj limit.
Zašto sam protiv da se na ovaj način krši Zakon o budžetskom sistemu? Inače sam protiv da se krši bilo koji zakon, ali ovim zakonom da se napravi izuzetak, zato što svi znamo da kada formiramo budžetsku rezervu, o budžetskoj rezervi odlučuje Vlada, ne odlučuje parlament. Znači, ova sredstva se ne koriste transparentno. Koriste se po posebnim programima Vlade. Nad ovim sredstvima parlament nema kontrolu. Zahvaljujem.

Amandmanom na član 32, predložila sam da se određenim opštinama, odnosno 88 opština u celoj Srbiji dodele dodatna sredstva, s obzirom da su drastično umanjena sredstva za narednu godinu, u odnosu na ovu godinu za neke opštine čak, recimo, Pančevo 71%, Požarevac 43%, itd. Znači, to su ogromna umanjenja i u odgovoru se kaže da su opštine u suficitu, a samo republički budžet u deficitu.
Međutim, nije napravljen odgovarajući kriterijum, jer opština Pančevo, recimo, pošto je ona najviše oštećena u ovom delu, pa nju uzeti kao primer, ima izuzetne probleme i kada se tiče zagađivanja vazduha, itd, pa sumnjam da će sa ovoliko malo sredstava koja će joj biti dodeljena, uz to što znamo je smanjen i porez na zaradu koja je isto prihod opština i gradova, da se kasa sa budžetima sve teže i teže puni, odnosno da se ne puni odgovarajućom dinamikom. Grad Pančevo i ostale opštine za koje sam predložila povećanje sredstava biće oštećene i neće moći da ispune ni svoje osnovne funkcije. Zahvaljujem.

Ovim amandmanom na član 34. moje kolege i ja smo predložili da se izbriše član koji omogućava da se država Srbija dodatno zadužuje u iznosu od 300 miliona evra. I prošle godine na budžet sam imala amandman koji se odnosi na ovaj iznos, s tim što nisam predložila da se briše, već da se umanji, što je vaš prethodnik, ministre, i uvažio, kao i obrazloženje.
Zašto smo se ovog puta opredelili da predložimo da se izbriše? Iz prostog razloga što smatramo da ima dovoljno osnova po kome će se Srbija zadužiti u narednoj godini i da nema potrebe dati mogućnost da se još dodatno zaduži za 300 miliona evra, imajući u vidu da nam je budžetski deficit veći od 161 milijardu, da nam je ukupni fiskalni deficit veći od 182 milijarde dinara.
Istovremeno, ovim amandmanom smo želeli da sprečimo s jedne strane dalje zaduživanje, imajući u vidu da smo u ovom budžetu i u pratećim merama za ovaj budžet otežali u velikoj meri život naših sugrađana, zato što su povećani porezi na osnovne životne namirnice, zato što su smanjene zarade, zato što se najniže zarade i penzije simbolično koriguju, da će život biti dovoljno težak i da nije nužno još dodatno zemlju zadužiti.

Poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici Skupštine AP Vojvodine, poštovane kolege narodni poslanici, kolega Janko Veselinović i ja podneli smo amandman na član 6. koji govori upravo o strukturi kao što je pokrajinski sekretar malopre govorio o strukturi sredstava koje iz budžeta Republike Srbije ide u budžet AP Vojvodine.
Kolega Janko Veselinović i ja podneli smo amandman u delu koji se odnosi na namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine. Htela bih da napomenem da što se tiče nenamenskih sredstava koja Republika opredeljuje preko budžeta AP Vojvodine za lokalne samouprave, da se odnosi od 7,7 milijardi dinara.
Zašto smo mi smatrali da namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave ne treba da idu kroz budžet AP Vojvodine. Po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ova sredstva praktično Republika treba direktno da prebaci lokalnim samoupravama na teritoriji cele Republike Srbije. I to je regulisano članom 37. do 43. i članom 45. to su namenska sredstva koja se prebacuju lokalni samoupravama.
Istovremeno ukazali smo u obrazloženju ovog amandmana da po članu 34. istog zakona, odnosno Zakona o finansiranju lokalne samouprave AP Vojvodine ne može da prebaci nenamenske transfere lokalnim samoupravama samo namenske.
Na ovaj način provođenjem nenamenskih sredstava kroz transfere lokalnih samouprava, kroz budžet AP Vojvodine, praktično dovodimo do toga da budžet AP Vojvodine transferiše sredstva za koje nema nadležnost, s jedne strane, a sa druge strane svesni smo da na ovaj način pokušava se da se dođe do ustavnih 7% praktično opredeljeni kao 7% od budžeta Republike Srbije opredeljene Ustavom za AP Vojvodinu.
Međutim i uprkos svim transfernim sredstvima ono što vidimo lepo iz obrazloženja Predloga zakona o budžetu, da u ovoj godini rastu ukupni izdaci za budžet za 5,5%, da tekući rashodi rastu za 3,2%. Ono što se smanjuje u odnosu na prethodnu godinu jesu ti transferi ostalim nivoima vlasti, odnosi se na AP Vojvodine. Znači, sa svim sredstvima i za obrazovanje i za lokalne samouprave, one su u odnosu na prethodnu godinu na 96,3% i daleko smo sada ispod onoga što je bilo prošle godine bar o planu, o realizaciji ćemo govoriti u januaru. Znači, za ovu godinu je planirano da to bude u postotku 7,1% , za narednu godinu je 6,4%. Znači, ni sa ovim transferima se nije uspelo postići 7%. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 7, tako što sam predložila da sa pozicije nabavke domaće finansijske imovine se iznos od dve milijarde i 400 miliona prebaci opštinama i gradovima u Srbiji, s obzirom da 88 opština i gradova treba da u 2014. godini dobiju manje nego što su dobili u 2013. godini.
Istovremeno, prateći bilten javnih finansija koji izdaje Ministarstvo finansija, upoređujući bilten iz septembra 2012. i 2013. godine, uočila sam da su praktično opštine i gradovi u ovoj godini, u ovom periodu, ostvarile tri milijarde i 300 miliona manje, nego u prošloj godine, što bi otprilike već značilo pad javnih finansija, kojim raspolažu opštine i gradovi, za 2%.
Kao primer zašto sam ovo predložila, ukazala bi na drastično smanjenje sredstava za određene gradove i opštine. Recimo za Pančevo to bi bilo za narednu godinu umanjenje od 71%, za Lajkovac 52%, Požarevac 43%, Subotica 37%, Zrenjanin 30%, Šabac i Bor 29%, itd, itd. To su izuzetna smanjenja. Imajući u vidu, radi se ovde da nisu samo ova smanjenja u ovoj godini, već se radi i o potezima Vlade i o usvojenim zakonima. Znamo da je smanjen porez na zarade i da je to bio isto deo prihoda lokalnim samoupravama i sa ovom merom ugroziće se finansije određenim gradovima i opštinama u Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se potpredsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici.
Narodna poslanica Nada Kolundžija i ja, podnele smo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu na prvi član i praktično obrazloženje svog amandmana bih podelila u dva dela s obzirom da se radi o dve različite stvari.
Jedan deo našeg amandmana se odnosi na korekciju plata i penzija, a drugi deo se odnosi na ograničavanje zapošljavanja.
U prvom delu Vlada je u Predlogu zakona predložila linearno povećanje plata i penzija, bez obzira na veličinu za 0,5% dva puta godišnje u aprilu i oktobru.
Koleginica Nada i ja smo predložile da se napravi razlika pa prema veličini zarade, odnosno penzije da se izvrši korekcija, tako da prosto najveće korekcije imaju najmanje plate i penzije, tj. one koje imaju do 25.000 dinara. S obzirom kada gledamo da za najmanje plate i penzije korekcija od 0,5% jednokratno ne znači celih 100 dinara, znači to je jedna zanemarujuća korekcija i ne može uopšte govoriti ni o usklađivanju, ni o rastu najnižih plata i penzija.
S obzirom na standard ovih građana, smatramo da je korektno da se vrši podela do određenih nivoa i različito da se uveća plata i penzija. Mi smo to podelile na više kategorija, s time što smo smatrali da iznad 60.000 kao što ste i vi cenili, znači iznad proseka Republike da treba da bude manja korekcija, samim tim što se sa penzijom i platom kako je ona niža tako da bude i veća korekcija.
Ono što smo dobile kao odgovor jeste da bi to ugrozilo fiskalnu konsolidaciju i da bi baš upravo štednja na najnižim i najmanjim platama po mišljenju Vlade, odgovarajući na ovaj amandman izgleda doprinelo najviše fiskalnoj konsolidaciji, a kada je mandat Vlade krenuo, premijer je rekao da će štednja prvo krenuti od Vlade i od državnih organa, a ne od građana.
U skladu sa tim ekspozeom mi naš amandman očekujemo da korekcije i štednja da bude kod Vlade i državnih republičkih organa, manje kod građana, a manje posebno kod onih građana koji inače imaju najniža primanja i čija egzistencija jeste ugrožena.
Sa druge strane, predložila sam da se izuzmu lokalne vlasti od ograničavanja zapošljavanja, iz prostog razloga što smatramo da je ovo ograničenje uvedeno na više načina, tako da jedan propis više ne znači ništa. Trebalo bi primenjivati postojeće propise.
Godine 2009. je donet Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, prema broju veličine, a već nekoliko godina unazad, pa i za sledeću godinu se tako planira da masa sredstava raste za 2% za lokalne vlasti, dok za republičku vlast tu nije sporno, rekli ste i vi sami, a mi smo našli u budžetu da je 3,2%.
Postoji zakon o ograničavanju zarada, postoji inspekcija, državni revizor, postoje brojne kazne, a za mene najveća kazna bi trebalo da bude i ona je već uvedena sa prošlim izmenama ovog zakona, a to je obustava transfera za bilo kakvu grešku koje čine lokalne vlasti. Prosto nije jasno šta piše i na koji način i zašto se ne poštuju ovi propisi i da li sa propisa na propis, može da se reši ovaj problem.
Po našim saznanjima mnoge opštine su veoma disciplinovane i poštuju sve ove mere. One su kao dobre platiše struje i poreza uvek u šteti, jer će ne platišama da se otpiše dug i kamata.
Još mi je čudnije obrazloženje u kome se kaže da Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima su i plate zaposlenih u jedinicama lokalnih samouprava su došle do višestrukih povećanja zarada u lokalnim samoupravama. Na koji način su lokalne samouprave mogle da povećaju, u ovom smislu, kada Uredbu donosi samo Vlada Republike Srbije. Lokalne uprave nemaju mogućnost da donose takve uredbe. Opet, tu je neka ne logičnost.
Kao što vidimo, štednja je usmerena na građane, štednja je usmerena na lokalne vlasti, ne i na Republiku, jer obrazloženje kaže – ako bi poštedeli lokalnu upravu od ovih mera, izgubila bi se svrha predloženih mera. Znači, isključivo su njima namenjene štednje. Imajući u vidu, u kontekstu svega ovog, još jedno centralizovano telo, koje na jednom mestu odlučuje, a telo je u sklopu Vlade Republike Srbije i onda nam je jasno zašto za republičke organe postoje veće mogućnosti, veća masa za zarade od ostalih. Upravo za ove organe će se prvo odlučivati, a za neke opštine saglasnost se neće dati za dve godine, koliko će trajati ova zabrana. Zahvaljujem.

Poštovani podpredsedniče, nisam htela da obrazlažem ove između amandmane, iz prostog razloga što su one sve vezane za amandman na član 1. i odnose se na lokalnu samoupravu.
Javila sam se sad na kraju samo da kažem, s obzirom na sve naše sugestije, a bilo je dosta predloga i amandmana vezano za lokalne samouprave iz prostog razloga što očigledno veliki broj poslanika osećaju potrebu da ukažu na problem onih lokalnih samouprava koje su vodile računa o broju zaposlenih i nisu probijale masu zarade, a koje su sada u istom košu sa ostalima koje to jesu i koje neće moći ne samo da zapošljavaju nego da popune upražnjena mesta.
Zašto sam se javila za reč? Htela sam da skrenem pažnju da ovaj problem ne može da reši ministar finansija bez ministra regionalnog razvoja, a kao što znamo od kada je došlo do rekonstrukcije Vlade i zamene ministra na čelu ovog ministarstva, radna grupa koja priprema zakon a vezano za plate u lokalnoj samoupravi odnosi se i na gradove, opštine i pokrajinu i nije imala nijedan sastanak. Znači, da taj zakon sada stoji negde i naše su bojazni da neće biti pred narodnim poslanicima do leta sledeće godine. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane kolege poslanice, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, iako je o tom zakonu dosta rečeno, i sasvim kratko bih rekla da su ovo predložene linearne mere, koje zapravo u životu dovode do velike neravnopravnosti, a čak u nekom delu mogu dovesti i do diskriminacije.
Kada govorimo o povećanju, ne bih tako rekla, i o usklađivanju plata i penzija, ja bih rekla o korekciji, jer realno gledajući, 0,5 sa najniže plate i penzije, nije ni sto dinara, tako da tu nema ni usklađivanja, ni uvećanja, već je čista jedna korekcija.
U paketu sa povećanjem PDV na najosnovnije životne namirnice, ogrev, lekove, komunalne usluge, sledeća godina za građene će biti veoma teška, posebno za one koji imaju najniža primanja.
Posebno na šta bih htela da vam skrenem pažnju jeste, a istovremeno ću postaviti nekoliko pitanja, jeste vezano za zabranu zapošljavanja, a za neke je to zabrana, a za neke koji su bliži ministarstvima, koji će brže doći do radnog tela Vlade, jeste samo malo više papira.
Zašto smatram da je za neke totalna zabrana zapošljavanja? Ne samo novog zapošljavanja, nego i upražnjenih radnih mesta koja su negde u nekim kolektivima nužna i bez kojih nema osnovnih delatnosti, to govorim i o specijalistima u bolnicama, govorim o stručnjacima bez kojih se ne može, prosto jedno telo Vlade, a tolika širina institucija koji treba da se obrate ovom telu, neko nikada neće doći za dve godine na red i neće se moći rešavati.
Mi znamo da većina naših ugovora o radu ima otkazni rok od 15 dana. Hoću da vidim, a dok ne vidim pravilnik ne mogu da govorim o tome, ali hoću da vidim u kom roku će ovo telo Vlade moći svima da odgovori, da ne bi stala određena delatnost.
S druge strane, ova mera neće se odnositi podjednako na sve. Mi smo ovde govorili, moje kolege su spominjale mlade, da, to će biti otežavajući uslovi da mladi ostanu u zemlji, da se mladi, kao što ste vi ministre, se vratili u zemlju, da se vrate.
Ukazala bih još na neke kategorije, ko će biti ovom merom mnogo više oštećen? Žene. Zašto žene? Ako izuzmemo i to je ta diskriminatorska pozicija ove odredbe, zašto žene? Ako izuzmemo vojsku i policiju, znamo da u javnom sektoru, najviše žena radi.
Istovremeno znamo da su žene u lošijoj poziciji na tržištu rada.
Ovakvom merom, linearnom, žene će biti, normalno, ona kategorija, koja će biti i dalje teže zapošljiva.
Sledeća kategorija lica jesu teže zapošljiva lica. Zašto? Ja očekujem i svi očekujemo da je upravo država, socijalno i radno odgovorna za zapošljavanje. Ovo sagledajte i sa stanovišta činjenice da je u septembru povučen iz procedure Zakon o socijalnom preduzetništvu, koje je upravo bilo namenjeno za zapošljavanje ovoj kategoriji.
Nećemo valjda očekivati, da privatni sektor ima veću socijalnu odgovornost u zapošljavanju od države, upravo će ovo dovesti do još veće neravnopravnosti ovih kategorija na tržištu rada.
Na šta bih ja još htela da vam ukažem. To je sledeća odredba, u kome je ograničavanje svakog angažmana po bilo kom osnovu, ja stvarno ne mogu odavde iz jedne takve neprecizne odredbe da znam šta su sve ti osnovi, ja zato vas pitam – da li se to odnosi i na volontere? Šta će se desiti sa volonterima u sudovima? Šta će se desiti sa našim ugovorima sa univerzitetima po kojima imamo studente, doktorante, diplomce na volontiranju? Hoćemo li sa 31. decembrom sa svima raskinuti radni odnos?
Ukazujem vam da postoje mali kolektivi, koji su veoma proaktivni, koji nemaju 10 zaposlenih. Znači, oni ne mogu ni jedan ugovor da zaključe, jer čovek nije procenat. Znači, do 10 radnika nema ni jednog ugovora, koji možete da angažujete, do 20 znači jedan, jedan.
Ako je tako, pitam vas šta je sa ljudima koji su angažovani u međunarodnim projektima? U toku je realizacija IPA projekata sa Mađarskom, Hrvatskom, itd. Da li prekid angažovanja sa 31. decembrom je prava mera i šta to znači kao krajnja koegzistencija za taj projekat koji je odobren i koji je u toku? Da li ćemo sa takvim ponašanjem moći da ostavimo sva svoja prava na osnovu onog projekta? Potpisali smo ugovor i imamo te obaveze.
Rekla bih oko poreza samo da prvo treba stvoriti poreske obveznike, što ne činimo, razne poteze, ali to ću govoriti više po amandmanima, zapravo nas opet vodi na crno tržište. Nažalost, ni prethodna mera nije dala pozitivne samo negativne… Kada je reč o povećanju poreza, ova mera će doneti dodatne negativne posledice.
Na kraju bih rekla samo jednu rečenicu. Najmanje bih rekla, pošto ste danas koristili tu reč nije fer, da nije fer da se menja Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju još za jednu godinu, a bojim se da ako tako nastavimo menjaćemo ga svake godine još za po jednu godinu i samo produžiti agoniju tim ljudima i nepravdu. Zahvaljujem.

Ovim amandmanom na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, stavili smo amandman iz razloga što  smatramo da je …

Zahvaljujem se predsedniče.
Uvaženi predsedniče, uvaženi predlagači, na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koleginica Biljana Hasanović i ja stavili smo amandman s obzirom da smatramo da je neopravdano iz ovog dela izbačeno delo učinjeno iz nehata. Možemo da razumemo i da uvažimo sve razloge, potrebe za onim delom dopune Krivičnog zakonika koji se odnosi na kvalifikovano delo kada se radi o oštećenju, o krađi, o uništenju bitnih uređaja javnog ili saobraćajnog dela našeg života, ali prosto ne možemo da prihvatimo da ovakva dela se ne mogu desiti iz nehata. Prosto se to dešava svaki dan. Život je mnogo složeniji uvek, nego što je zakon i praktično nije samo u ovom delu, nego i u celini zakona i u ovom delu zakona sve vrste krivičnog dela imaju i delo iz nehata. Ne može se desiti da neko padne pa nešto slomi ili da se pređe autom preko nekog šahta pa se polomi i samo zato neko treba da ide u zatvor.
To prosto nije u redu i nije na adekvatan način izmerena odgovornost za sve vrste dela. Inače mi je veoma žao što je ovaj zakon donet u skraćenom postupku i po hitnoj proceduri zato što je u ovom delu bilo još predloga za dopunu. Jedna od tih dopuna je bila zahtev i za zaštitu protiv grada iz prostog razloga što su iz mnogih lokalnih samouprava ukazivali da su to štete sa velikim iznosima i istim posledicama. Međutim, predsednik Odbora za pravosuđe nije imao razumevanja za naš predlog da se na samom odboru dopuni ovaj deo.
Da je zakon išao u redovnoj proceduri bilo bi više vremena za uključivanje i narodnih poslanika za razmatranje ovog zakona, ali istovremeno i javnosti koja ima određenih interesa. Očigledno da u ovom delu uskoro će isti član zakona morati da se menja. Zahvaljujem se.

Amandman koji smo koleginica Biljana Hasanović Korać i ja podnele na član 4. Predloga zakona odnosi se na član 288. osnovnog Zakonika  i istovremeno je u direktnoj vezi sa našim amandmanom koji smo podneli na član 3. Predloga zakona, a odnosi se na član 279. Krivičnog zakonika.
Članom 3. predloga je predloženo da se zadrži iz osnovnog Zakonika osnovno krivično delo. Znači, ko uništi, ošteti, izmeni ili učini neupotrebljivom ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaj sistema javnog saobraćaja i veze, odnosno delove tih uređaja, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
Zatim, Predlogom zakona je dodat stav 2. u istom članu, kojim je dodato kvalifikovano ovo krivično delo, koje će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Istovremeno je iz ovog člana izostavljen nehat, o čemu sam govorila u obrazlaganju amandmana na član 3.
S obzirom da smatram i još jednom molim predlagača da razmislim upravo o situacijama u koje građani dolaze svakodnevno, u kojima se može desiti ovo delo iz nehata, predložili smo da ovo delo ostane. Za to je, normalno, predložena blaža kazna, koja može biti novčana. Ona je i inače ovde bila predviđena teža nego u drugim slučajevima, jer ona je ili novčana ili je kazna zatvora do jedne godine.
Kako smo pokušali da predložimo da se vrati delo nehata, onda smo u članu 4. amandmanom pokušali da vratimo i onaj deo koji je izbrisan iz člana 288, a to jeste – ako se i nehatom desi teža posledica, da se u srazmeri sa odgovarajućom posledicom može uvećati kazna.
Na kraju bih još jednom molila predlagača, ovo nisu ustupci koji se čine predlagačima ovog amandmana, ovo bi bilo veoma dobro da zajedno još jednom promislimo i učinimo nešto što je veoma bitno za naše građane, da razumemo da je život mnogo složeniji od zakona i da su dela iz nehata nažalost veoma česta. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, mislim da gde god je osetljiva tema, prava ostvarivanja jezika i pisma nacionalnih manjina, to jeste osetljivo pitanje, vi počinjete da nam brojite kilometre.
Zapravo, ostvarivanje ljudskih prava nikada nije jeftino. To košta, to je tačno, ali ne mogu se zameniti samo racionalnošću. Kada govorimo o ovom slučaju, govorimo zapravo o upotrebi jezika i pisama pred sudskim organima. Smatramo da što se više odvlače sedišta sudova od teritorija na kojoj žive pripadnici nacionalnih manjina imaće sve manje mogućnosti da koriste u postupku svoj jezik i pismo. To što mi tražimo nije van Ustava i prosto ne mogu da se ne osetim veoma neprijatno danas kada razgovaramo, s obzirom da sam ja pripadnik nacionalne manjine, ne mogu da verujem da jedno pitanje razgovora o upotrebi i o korišćenju prava kada se govori o pripadnicima Slovačke, ja ću govoriti u jednom delu oko Alibunara, o pravu koju koristi rumunska nacionalna manjina, da nam se izvrću i pričaju neke političke priče.
Ovo je nešto konkretno i ne mislimo ako tražimo ono što nacionalnim manjinama pripada po Ustavu i zakonu da tražimo nešto što je nemoguće, nešto što nije racionalno. Radi se o ljudskim pravima. Znači, ona lakoća kojom ste vi nas ubeđivali u delu kada je bilo razgovora o zakonu u načelu - naravno da će to biti omogućeno u Beogradu, naravno da će biti omogućeno u Smederevu, to nam prosto nije dalo ubeđenje da će tako biti, zato što znamo kao prvo da su sudski budžeti veoma tanki. Ono što predsedniku suda u Beogradu, a i ono što predsedniku suda u Smederevu najmanje će biti kao stavka, biće ona stavka koja treba da obezbedi da se može koristiti jezik i pismo nacionalnih manjina.
Ono što je najgora poruka za pripadnike nacionalne manjine, kada se izvuku ti sudovi i toliko udalje od njih u sredini u kojoj oni ne žive, jeste da zapravo oni ni ne traže to, jer se boje da je neće ostvariti, odnosno da će im to jako odužiti postupak u kome učestvuju. To je najveća suština svih naših amandmana koje smo koleginica Biljana i ja predložile. To je jedan od četiri amandmana, a svi su upravo vezani za ostvarivanje Ustavom i zakonom zagarantovanih prava, a to je službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina.
Rekla bih samo nekoliko reči. U odnosu na ono što smo mi predložili amandmanom ništa više razlika, posebno sa amandmanom Odbora koji je predložio sudsku jedinicu u Kovačici, je sudska jedinica u Alibunaru. Činjenica jeste da Vršac ima svoj sud i to jeste sedište koje se po svemu vodi kao kulturno sedište Rumuna. Ali, opština Alibunar ima najveći broj, praktično najveći procenat rumunskog življa i sud koji je ranije bio u Novom Sadu, pa i sudska jedinica odnegovala je zapravo i najveći broj kadrova koji govore, što se tiče sudija, a i ostalog sudskog osoblja, rumunski jezik. Znači, oni su dvojezični.
Ono što bi mi bilo drago da sam od vas čula, kao što ste rekli da kada neko ide da sudi van mesta da će biti posebno nagrađen, bilo bi mi jako drago, i to bi mi dalo mnogo više uverenja da će tako biti, ako bi rekli da će se pri ocenjivanju sudija voditi računa i o tome koji sudija može da koristi više jezika. Ne nužno da on bude pripadnik nacionalne manjine, ali da govori više jezika i da može da koristi jezike nacionalnih manjina koji se govore u Vojvodini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se. Ja sam inače u ona tri minuta što sam imala za razgovor u načelu upravo govorila o problemu koji ima kadar u pravosuđu u upravi oko korišćenja jezika nacionalnih manjina i o potrebi da se organizuje edukacija. Ta edukacija povremeno organizuje pokrajinski sekretarijat za propise upravu. Ona nije dovoljna. Organizuje se normalno, najviše na mađarskom jeziku s obzirom na zato što najviše i kadrova ima i potrebe, a na ostalim jezicima se ređe organizuje, to nije dovoljno.
Govorila sam i dodala bih u prilog onome što ste vi rekli da je veoma bitno bar po neki propis ili sve propise procesne i poneke od bitnih propisa materijalnih bi trebalo prevesti na ove jezike. Jer, prosto, sama koristim dva jezika i znam koliko je teško, s obzirom da nisu sistemi istovetni. Znači, da uzmete i rečnike rumunskog jezika i koristiti terminologiju iz pravosuđa, vi to prosto ne možete primeniti. Neka terminologija je različita, drugačiji su neki instituti. Tako da ne možemo očekivati od sudije da sam taj deo posla uradi, bez obzira koliko tečno poznavao svoj maternji jezik. Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, uvaženi ministre, kolege i predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, u celih mojih tri minuta svešću se samo na jedno pitanje koje smatram izuzetno važnim, iako je ministar u više navrata potvrđivao da tu neće biti spora ni problema. Radi se o upotrebi jezika nacionalnih manjina u postupcima pred sudovima. Govorim iz razloga što je normalno da tu nemamo spora, da je to ustavna kategorija. To je Ustavom zagarantovano pravo nacionalnih manjina. Potpisali smo četiri bilateralna sporazuma sa susedima, sa Hrvatskom, Mađarskom, Makedonijom i Rumunijom, kojima smo se obavezali da ćemo zaštititi i pružiti mogućnost korišćenja jezika manjina i u sudskim postupcima. Potpisnici smo Evropske povelje koja štiti regionalne i manjinske jezike. U našem zakonodavstvu imao četiri zakona koja to regulišu. Rekli bi da smo prenormirani. Imamo Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, o službenoj upotrebi jezika i pisama i dva procesna zakona i svaki na svoj način govore o ovom problemu.
Ono što bih htela da ukažem kada, spominjem sve ovo čime ova oblast regulisana, da ove odredbe prateći od Ustava, pa ka pojedinačnim zakonima, nisu u najboljoj harmoniji, ima malo dizbalansa i na različite načine regulišu oblast. Ono što svakako nije sporno da svi ovi zakoni omogućavaju ovu upotrebu. Tu sigurno ćemo se složiti, međutim, iskustva koja imam s obzirom da sam pripadnik nacionalne manjine i znam kakve su naše muke u upotrebi službenog jezika i pisama, govori mi da nije tako jednostavno obećati da će se nešto izvršiti, da mnogo toga treba tu preduzeti da bi do upotrebe jezika nacionalnih manjina došlo u sudskom postupku u pravom značaju.
Iz jedne analize koju je radio zaštitnik građana na teritoriji Srbije, ukazano je da recimo u centralnom delu Srbije skoro da se uopšte ne koriste jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi, a i tamo gde se postavi taj zahtev, komentari su veoma neumesni, kažu da oni to traže da bi usporili postupak.
Najviše se koristi normalno u Vojvodini koja je tradicionalno multinacionalna i gde postoji ta tradicija. Pri tome, i u Vojvodine se ne koristi podjednako najviše se koristi mađarski jezik, to znači u sredinama gde oni mogu, najčešće je Subotica, Zrenjanin, Senta, nekada i Temerin kada je imao sud bio je po tome poznat.
Vi ste govorili ministre o problemu koji je Vršac imao. Igrom slučaja dolazim, rodom sam iz tog kraja, poznajem veoma dobro kraj i znam koliko mojim seljanima je teško da vode sudski postupak na srpskom, to ne znači da ga oni ne govore, ali terminologija im nije poznata. Prema tome, treba im omogućiti edukacijom sudija i ostalih sudijskih službenika da bi mogli da svoj jezik koriste i trebalo bi prevashodno, s obzirom da terminologiju ne možemo iz rečnika da učimo, trebalo bi bar neke zakone procesne i neke suštinske zakone prevesti na jezicima nacionalnih manjina, jer bi to omogućilo bolje osposobljavanje za rad kadra u pravosuđu. Zahvaljujem se.