Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, pokušaću još jednom da kažem šta je bila naša želja kroz podnošenje ovog amandmana.
Pored kuća, zgrada, pomoćnih objekata, u proteklom periodu je građena i infrastruktura kojom su ti objekti priključeni na vodovod, kanalizaciju, gas, posle i na internet itd. Pored tih objekata kojima smo omogućili legalizaciju, građevinskih objekata – kuća, zgrada, fabrika, ostali su nelegalni objekti koje su nekada finansirali sami građani, a kojima su ti objekti priključeni na infrastrukturu.
Sada imate situaciju da imate kuću koja će ovim zakonom biti legalizovana, imate dalekovod koji je napravljen još kada i koji je legalan i imate vod do te kuće koji će i dalje ostati nelegalan. Šta se dešava? Tim infrastrukturnim objektima trenutno gazduju javna komunalna preduzeća. Dakle, „Vodovod i kanalizacija“ naplaćuju uslugu isporuke vode i kanalizaciju, „Elektroprivreda“ naplaćuje struje, distributer gasa naplaćuje gas, distributer internet signala, odnosno kablovske televizije naplaćuje kablovsku televiziju, a ti objekti koji nisu magistralni su nelegalni. Kompletna infrastruktura u nekim ulicama je sada nelegalna, ali javna preduzeća gazduju tim objektima i naplaćuju korist.
Ovaj amandman je imao nameru da se za te objekte podnese zahtev za legalizaciju, da to učine javna preduzeća ili privredna društva koja gazduju tim objektima i da se prihvati minimalni tehnički uslovi kako bi ti objekti mogli biti legalizovani. Dakle, da ispunjavaju sve uslove koje traže razne mere zaštite.
Nije mi jasno zbog čega to niste prihvatili? Ostavićete jedan deo infrastrukture nelegalnim. Ne govorim o onoj infrastrukturi koja je kada je donet prethodni Zakon o legalizaciji nije mogao da se realizuje zato što je to bilo krivično delo, ali ranije su građani svojim sredstvima često i u saradnji sa tim javnim preduzećima gradili te objekte infrastrukture i oni su sada nelegalni.
Postavlja se nekoliko pravnih pitanja. Čije je vlasništvo nad tim objektima. Sa druge strane, šta će se desiti ako jednog dana se desi havarija i će objekti dotrajati, ukoliko javno preduzeće bude trebalo da izvrši javnu nabavku održavanja tih infrastrukturnih objekata, kako će oni to moći da urade ukoliko taj objekat pre svega, nije legalan a sa druge strane nije uknjižen kao njihovo vlasništvo?
Ovim amandmanom se otvara mogućnost i da se prenese vlasništvo nad tim infrastrukturnim objektima na ta javna preduzeća. Smatram ministre, da ste trebali da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko niste prihvatili predlažem da u Zakonu o planiranju i izgradnji to pitanje uredite.
Sada se vraćam na prethodnu tezu, protiv činjenice sam da zakon o planiranju i izgradnji uređuje pitanje legalizacije. Od vas sam čuo jednu tezu, ako je istinita, vi i kroz ovaj novi Zakon o planiranju i izgradnji ne samo da otvarate mogućnost legalizacije objekata koji su sagrađeni posle perioda 2009. godine, nego vi otvarate mogućnost da budu legalizovani objekti koji će biti građeni u nekom narednom periodu. Mislim da sam vas dobro razumeo. Vi ste rekli – šta ako se u nekom narednom periodu desi da neko slučajno zaboravi, pa se sagradi neki objekat nelegalno, zašto mu ne omogućiti da taj objekat legalizuje? Molim vas ministre dajte odgovor na to pitanje.
Dakle, vi otvarate mogućnost, novu pravnu nejednakost da jedni građani po ubrzanom postupku, koji obećavate od kad vas poznajem gospodine Iliću, i pre kada ste bili ministar i dok ste bili poslanik i sada kada ste ministar, da će se na jednom šalteru izdavati građevinske dozvole, da građani neće čekati. Ne čeka se nikad više nego od kad ste vi postali ministar. Ne samo u vašem Ministarstvu. Čeka se po svim šalterima i u zdravstvu, i u svim drugim oblastima, nikad duži redovi nisu bili.
Dakle, da li je tačno da i kroz novi Zakon o planiranju i izgradnji uvodite mogućnost nelegalne gradnje i da date odgovor na pitanje - zbog čega ne presečete taj krug nelegalne gradnje i nelegalizujete ovu infrastrukturu koja je sagrađena, ako već stvarate mogućnost da se legalizuju ti objekti koji su bili nelegalni? S druge strane, moram priznati ova oblast ni ranije nije bila regulisana Zakonom o legalizaciji.
Dakle, ovo je novi momenat baš zato da bi se iz tog kruga legalizacije i nelegalne gradnje izvukli. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se pridružio ovom apelu koji je uputio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Stefanović i zaista smatram da u ovom pogledu trebamo biti jedinstveni.
Jedino ne znam, gospodine Stefanoviću, šta je pravi stav SNS? Ono što ste vi danas rekli, što apsolutno podržavamo i ja i DS ili ono što je rekao gospodin Girić, u 17.43 časova, u četvrtak, pre nego što je predsedavajući prekinuo sednicu o vrlo važnoj temi, da biste vi stigli na vrlo važnu proslavu BIA, da li je tako?

Nisam mislio da bi gospodin Stefanović stigao, nego da biste svi vi stigli na proslavu BIA, oni koji su pozvani, što je vrlo neuobičajeno za Narodnu skupštinu Republike Srbije, da prekida sednicu zbog proslave jedne takve institucije.
Gospodin Girić, pre nego što je sednica prekinuta, gospodine Stefanoviću, je rekao sledeće – isto tako nisu dovoljno transparentno date mogućnosti za detaljno viktimološko ispitivanje žrtava nasilja, odnosno u kojoj meri i koliko sama žrtva nizom postupaka i aktivnosti provocira nasilje, dakle, koliko žrtva provocira nasilje. Kakva je tu njena odgovornost, a posebno u bračnim zajednicama gde su mogućnosti raznih socijalnih, psiholoških i seksualnih manipulacija žena nad muškarcima jako prisutne i neretko zloupotrebljavaju mnogo pre nego što je nastala konačna posledica ovakve provokacije, odnosno fizičkog nasilja u porodici? To zahteva i potrebu za ozbiljnim budućim pristupom u ovom problemu u odnosu polova, čak možda i do donošenja zakona o zaštiti muškaraca.
Isto tako, žene su najčešće psihološki i verbalno, manipulativno, socijalno i ekonomski dominantnije od muškaraca, što izjednačava snagu njihovih oruđa u konfliktu sa rezultatima upoređivanja nasilja. Kada su kolege iz DSS ukazale na sve ono što je gospodin, vaš kolega govorio, on je rekao – možda niste od početka slušali pojedine organizovane, delikventne grupe žena. Dakle, naše koleginice koje su pričale o ovoj temi je nazvao organizovanim delikventnim grupama žena koje deluju, itd.

Ja ću sada završiti, predsedavajuća, pošto ste me na vrlo jedan nekorektan način prekinuli.
Nije tema pričati šta je kolega pričao o zakonu i na koji način se odnosi prema nasilju u porodici ženama, deci i muškarcima. Ako to nije tema, ja ne znam šta bi mogla biti drugo tema, ja sam samo pokušao da kažem da bi morali biti dosledniji u odnosu prema zaštiti žena, pa bih onda mogao reći koliko generalno nasilje u društvu provocira nasilje nad ženama, pa koliko amnestije onih ljudi koji su činili nasilje u porodicama je dovelo do novog nasilja, koliko je nasilje u medijima koje imamo svaki dan provocira nasilje, koliko nasilje na ulicama i povlađivanje nasilnicima, dovodi do novih nasilja u porodici.

Činjenica je da nasilje nije počelo dolaskom SNS na vlast u Srbiji, muškarci su tukli svoje supruge i za vreme Karađorđevića, za vreme Obrenovića, za vreme Tita i za vreme Miloševića, tukli su ih i za vreme prethodne vlasti, tuku ih i za vreme SNS. Međutim, svaka vlast ima svoju odgovornost da to nasilje spreči.
Prethodna vlast je donela sistemske zakone koji sprečavaju nasilje. Kažnjavani su počinioci tog nasilja. Suđeno im je i stavljani su u zatvor. Od kada je došla SNS na vlast ti kriminalci su pušteni iz zatvora. Amnestirano je 3.000 lica a među njima i nasilnici koji su tukli svoje supruge ili su ih ubijali. Od dolaska SNS na vlast stvorena je atmosfera da možete slabijeg tući, da možete slabijeg vređati. To pokazuju ministri kada dođu ovde u Skupštinu, pa viču na poslanike. To pokazuju ministri, odnosno prvi potpredsednik Vlade u Vrbasu se obraća gledaocima, kao što kaže koleginica sada, pa vređa novinarku ispred 30 polu pijanih pristalica koji aplaudiraju na svaku njegovu reč. To podstiče nasilje. To stvara nadu svakom nasilniku da će njegovo nasilje ostati nekažnjeno.
Tu je problem SNS i ove vlasti da stvara jednu atmosferu iz koje se teško vraćamo u jedno normalno stanje u kome će svako nasilje nad ženama, decom i drugim slabijim od sebe biti kažnjeno.

Meni je zaista drago kada se neko pohvali da živi u skladnoj porodici sa četiri dame, i to je zaista lepo, i to je za svaku pohvalu. Voleo bih da svi u Srbiji žive u skladnim brakovima, u skladnim porodicama, i da ne trpe nasilje, i da ne donose u svoje domove traume. Međutim, aktivisti koji su bili u Vrbasu, i Ines i Danilo su u svoje porodice doneli traume koje su izazvali pripadnici SNS, lažno ih, bez bilo kakve dozvole uhapsili, odveli u prostorije, i Danila tukli. Kakav oni sklad mogu da donesu u svoje porodice, već samo traume?
S druge strane, kada je u pitanju Zakon o amnestiji koji je donet 2000. godine, tačno je, on je donet, i obično se takvi zakoni donese za period posle rata, posle revolucija, da bi se na neki način abolirala lica koja su činila, možda i krivična dela pod uticajem tih ratova. U te ratove ste nas vi uveli gospodine Babiću, odnosno vaša prethodna stranka. Tačno je da je taj Zakon o amnestiji obuhvatao širok krug ljudi koji su živeli u traumatičnim vremenima, neki izgubili svoje članove porodice, i to se ne može izjednačavati sa amnestijom za koju ste vi glasali, koja je doneta u vreme kada su činjena krivična dela iz ovih oblasti, a mogao bi reći iz obesti onih koji su ih činili.
Dakle, oni nisu učestvovali tada u ratovima. Nemojte da se vraćamo u istoriju, ona je za vas prilično bolna, a mislim da ne treba da ovu temu opterećujemo sa takvim činjenicama.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, na prvoj godini Pravnog fakulteta se uči da je pravo sistem društvenih normi koje sankcioniše država. Udžbenik iz koga sam ja učio pravo profesora Radomira Lukića, definisao je državu kao aparat sile u rukama vladajuće klase. Verovatno bi profesor Lukić, da danas piše udžbenik, redefinisao ovu definiciju u smislu da bi državu definisao kao aparat sile u rukama vladajuće stranke, odnosno konkretno jedne stranke koja vlada ovom državom.
Danas mi pričao o izboru predsednika sudova, o izboru na funkcije sudija kojima je ovo praktično prvi izbor, ali gde smo mi danas kada je oblast pravosuđa u pitanju? Mi smo u situaciji da značajan broj građana čak i ne prijavljuju manje značajna, da ih tako nazovemo, krivična dela, jer znaju da nikad neće biti procesiuirani. Dakle, građani kojima su obijena kola, kojima je obijen ambar, kojima je obijena vikendica itd, itd. ta dela gotovo da više ne prijavljuju. Znamo šta se dešava u vojvođanskim selima, da su negde već organizovane seoske straže, kako bi se odbranili od počinioca ovih krivičnih dela.
U toj jednoj opštoj atmosferi, gde su sudovi, nažalost, neefikasni, mi danas imamo na dnevnom redu izbor predsednika sudova koji bi trebali da vrše tu funkciju savesno, nepristrasno, a imamo činjenicu da prva funkcija prava sa početka priče, odnosno definicije da je pravo sistem društvenih normi koje sankcioniše država, dakle postoji sankcija – ne postoji.
Dakle, mi smo u predvorju nepravne države, odnosno države u kojoj nema zakona, odnosno u kojoj se zakoni ne primenjuju, da ne govorim o nasilju na ulicama, da ne govorim o divljanju pojedinih navijačkih grupa koje imaju i po stotinak krivičnih prijava, a koji su vrlo dobri gosti i dobrodošli na mnogim prijemima kada trebaju da posluže po svojoj svrsi.
Dakle, nemamo efikasno pravosuđe, ono o čemu je gospodin Čikiriz pričao, odnosno on je pričao konkretno o svojstvu jednog dobrog sudije, dakle, da je nezavisan, nepristrasan, da je efikasan, naravno da ima ugled u svojoj struci i da ima ugled u društvu, što se pokazuje i kroz brigu države o njemu.
Mi danas biramo, odnosno raspravljamo o izboru predsednika sudova u situaciji kada smo ovih dana imali zastor jednog predmeta poznatijeg kao predmet „Jugoskandik“, gde nam se svima u lice smeje nepravda i činjenica da su ljudi iz tog slučaja, odnosno čovek iz tog slučaja ojadio mnoge porodice. Taj slučaj je nastao u vreme dok su na vlasti bili ljudi koji su sada na vlasti i taj slučaj je zastareo u periodu kada je na vlasti ista nomenklatura, kada je taj slučaj i nastajao. Znamo piramidalne štedionice kada su one nastajale.
Nadam se da Visoki savet sudstva ima dobro opravdanje za to, ima ovde među predlozima na vrlo odgovorno mesto sudiju u čije vreme dok je on vodio taj predmet zastario slučaj „Ilarion“.
Nadam se da Visoki savet sudstva ima dovoljno argumenata da tog čoveka predloži na najodgovornije mesto, odnosno na mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda. To je vrlo odgovorna funkcija. Nadam se, kažem još jednom, da ste imali dovoljno argumenata da predlog njegovih kolega je bio na neki način dovoljno obrazložen.
Dakle, on je po svemu sudeći u tom slučaju imao podršku sudija koje su ga, odnosno njegovih kolega, podržale. Međutim, imate, gospodo, jednu nedoslednost kod toga. Imate predlog za predsednika Upravnog suda, koji nije imao podršku kolega. Na opštoj sednici Upravnog suda taj kandidat je dobio najmanje glasova.
Dakle, prvi kandidat je dobio 16 glasova, drugi kandidat 10 glasova, treći kandidat šest glasova i gle čuda, četvrti kandidat sa četiri glasa, najmanje glasova je predložen za tu funkciju. Dakle, nešto u doslednosti fali. Ovamo ste se verovatno vodili ovim o čemu je gospodin Čikiriz pričao, dobrim obrazlaganjem da taj sudija može da vrši ovakvu odgovornu funkciju i pored činjenice da je on bez pravnog osnova, bez pravog obrazloženja, već jednom izgubio sudsku funkciju, sada se bira na vrlo odgovornu funkciju.
S druge strane, imate vrlo neprincipijelan stav u kriterijumima. Dakle, predlažete sudiju koji je dobio najmanje glasova, dakle, nema podršku struke svojih kolega.
Sudstvo je temelj svake države, pored zdravstva o kome je jutros govorio moj kolega, pored školstva, znamo kakvo nam je stanje u zdravstvu, znamo kakvo nam je bilo do skoro stanje u školstvu, videćemo da li će novi ministar nešto promeniti.
Treći stup, tu se gotovo izgleda svi slažemo, je na vrlo niskim granama. Prošlo je godinu i po od izbora nove vlasti koja je govorila o reformi pravosuđa. Od te reforme nema ni slova - r. Četiri sistemska zakona su došla u skupštinsku proceduru pa su povučena, pa su ponovo došla u proceduru pa su povučena, pa su treći put došla u proceduru pa su povučena i tek sad imamo pred nama nove predloge.
Šta ste radili godinu i po dana, pitam predstavnike vladajuće stranke, šta je radio ministar? Koliko sam slušao njegovo obrazloženje, pre nekoliko meseci, navodno EU ima neke prigovore na tu reformu reforme pravosuđa. Da li smo mi zatočenici ministarstva ili EU?
Recite nam jasno i glasno, zbog čega tu najavljenu reformu niste sproveli i zbog čega danas imamo neefikasne sudove kod kojih se gomilaju predmeti, nezadovoljne i onima kojima se sudi i oni koji sude? Zbog čega danas imamo, gospodo, milijardu i po dinara koje država duguje advokatima i sudijama porotnicima pa se neki predmeti odlažu zbog činjenice da neće više advokati da rade besplatno i da porotnici neće više da sede u većima besplatno? Da li ste nešto mogli da pomerite time da bi ste ljudima platili ono šta su radili?
Zar samo pravo na pravdu ima onaj ko ima da plati skupog advokata, samo onaj koji ima pravo odnosno novac da otkupi svoju, da tako kažem, slobodu i da sedi kući i čeka suđenje, a ovi ostali treba da čekaju u prenatrpanim istražnim zatvorima zato što nemaju para da plate dobrog advokata, a vi nećete da platite advokate koji brane po službenoj dužnosti, vi nećete da platite sudije porotnike?
Zar se tako bori za pravnu državu? Smisao pravosuđa, smisao rada MUP jeste pravna sigurnost. Nažalost, te pravne sigurnosti ima sve manje i manje. Mi smo danas već pričali o amnestiji. Jednoj širokoj amnestiji, koja je dezavuisala sav trud policijskih organa, pravosuđa, svih onih koji bi trebali da sankcionišu kršenje zakona. Umesto toga dobili smo amnestiju, bez brige o tim ljudima kada izađu na slobodu, kako će oni biti resocijalizovani. Šta sada ove sudije, koje biramo za predsednike sudova, mogu da kažu svojim kolegama, kako da ih motivišu da rade, kada će možda sutra, posle nekih narednih izbora, opet biti abolirani, odnosno amnestirani prvo, pa posle toga i abolirani od predsednika neki drugi, za presude koje su oni izrekli?
Izbor ovih ljudi ostaje u senci ove teme koja se nameće kada govorimo o izboru predsednika sudova, o najvažnijim funkcijama u pravosuđu, o ljudima koji bi trebali da uspostave red, povećaju efikasnost i dovedu naše sudstvo u okvire da se ljudi osećaju sigurno, kada budu pretučeni na ulici, kao pre neki dan u Vrbasu, da će biti ubrzo uhvaćeni počinioci i procesuirani pred sudom. Nažalost, to se ne dešava. Sve je veći strah, kao što je strah bolesnih ljudi za svoje zdravlje, sve je veći strah ljudi da neće biti ostvarena pravda koju im pravna država duguje.
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću…)
Predsedavajući, privodim kraju.
U tom smislu, imajući u vidu rezerve koje imamo povodom pojedinih personalnih rešenja, mi ćemo se o svakom pojedinačnom slučaju, odnosno predlogu, izjasniti u danu za glasanje. Naša je poruka da je na dnevnom redu danas ovde, ili prethodnih meseci, trebala biti reforma pravosuđa, ozbiljan rad u pravosuđu, a tek onda imenovanje nosioca najvažnijih sudskih funkcija. Hvala.
(Zoran Babić, s mesta: Replika.)

Predsedavajući, smatram da ste povredili čl. 106. i 107. Mislim da ste trebali izreći opomenu prethodnom govorniku, jer je govorio mimo onoga zbog čega se javio ili je vređao dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Vređao je dostojanstvo građana time što je rekao da je u Vrbasu 40% građana u pripitom stanju, ne znam kako je rekao, glasao za SNS.
Dakle, smatram da to nije tačno. Oni su glasali za SNS zato što je iskorišćena sva moguća državna mašinerija, državna sredstva, infrastruktura da bi se nad jednom malom opštinom sprovela politička tortura.
Sa druge strane, u svom izlaganju nisam mogao da ne govorim o pravosuđu koje je danas na dnevnom redu. Nijednom svojom rečenicom nisam pomenuo SNS, nijednom rečenicom, samo sam govorio o pravosuđu, pravosudnim organima, sudijama i neefikasnosti pravosuđa. Sve sam doveo u kontekst sa činjenicom da mi danas biramo najodgovornije ljude na najodgovornije funkcije.
To što neke poslanike vređa istina, to je njihov problem. Uvek kada imaju problem sa tim, ja nemam problem da tu istinu kažem. Hvala.

Predsedavajući, pošto gospodin Babić nije tu da reklamira Poslovnik, evo ja ću to učiniti u ime moje i njegovo, pošto sam siguran da delimo isto uverenje, da je koleginica u svom izlaganju govorila mimo dnevnog reda. Član 106. Poslovnika.
U tome se slažemo, da li je tako, predsedavajući, pošto ste vi koleginicu i opomenuli tim putem?
Ja ću iskoristiti deo povrede Poslovnika da kažem slično što je učinio i gospodin Babić, ali mnogo više držeći se Poslovnika.

Koleginica je govorila o izboru sudija koji je učinio prethodni režim i govorio je o tome da je prethodni režim praktično pogrešio.

Gospodine predsedavajući, dozvolili ste gospodinu Babiću dva puta da reklamira povredu Poslovnika i da oba puta govori kao repliku, a meni ne dozvoljavate da završim, u dva minuta da kažem zbog čega je koleginica povredila Poslovnik, odnosno vi ste povredili Poslovnik zato što ste joj dozvolili da govori.
Sada vas molim da mi omogućite da u narednom minutu kažem zbog čega je koleginica povredila Poslovnik.
Dakle, ona je mimo teme govorila o izboru sudija u prethodnom periodu, govoreći da su sve sudije koje nisu bile izabrane bile sjajne sudije. Sa tim se ne mogu složiti. Mogu se složiti da je među neizabranim sudijama bilo i onih sudija koji su možda časno obavljali svoju funkciju i da su možda zbog toga imali patnju i bol. Ali, nažalost, mi ćemo imati situaciju da će svi 600 i nešto sudija dobiti od države ozbiljan novac iz džepa građana i da na taj način neće biti ispravljena nepravda prema onim pojedincima. Hvala.

Replika se odnosi na prethodno izlaganje gospodina Babića.
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću tu niste dobili pravo na repliku. Dobili ste pravo da replicirate gospodinu Rističeviću.)
Dobro. Može i tako.
Prvo, predsedavajuća mislim da ste postupili prema poslednjem govorniku sa previše razumevanja. Smatram da je cela njegova diskusija bila usmerena ka tome da priča o kako on kaže prethodnom režimu sa željom da za ovakvo stanje u sudstvu optuži prethodni režim.
Nije DS na vlasti već gotovo godinu i po dana, ali nažalost građani zbog toga nisu srećniji. Stanje u pravosuđu je haotično. Ne mogu da ostvare svoja elementarna prava. O tome da će u pravosuđe biti uveden red nema ni reči. Vraćene su sudije, sada im se isplaćuju pozamašne naknade. Malopre sam rekao, verovatno je među njima bilo i sudija koje su bile oštećene.
Ono što je najvažnije, ništa nije urađeno da bi se situacija u srpskom pravosuđu promenila na bolje. Situacija je svakim danom sve gore, sudije su zatrpane predmetima, predmeti zastarevaju, ljudi u situaciji da više ne veruju pravnoj državi. Činjenica da pravite skupove u „Kombank areni“ i da na taj način mislite da ćete ljudima pomoći…

Nećete im pomoći sve dotle dok oni u svom džepu ne budu imali novca da kupe hleb, dok se ne budu mogli lečiti, dok ne budu u sud mogli da idu za pravdu i sve do tad nećete imati zadovoljne građane ma koliko DS dobijala glasova. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike Srbije, a tiče se sve češćeg ugrožavanja slobodnih izbora koje je jedno od osnovnih ustavnih prava.     
Podsetiću da je još u vreme opštih izbora za predsednika Republike, parlamentarnih izbora i lokalnih izbora, kroz jednu obmanu birača, sadašnji predsednik stvorio među građanima zabunu da li je bilo krađe izbora. Ispostavilo se da te krađe izbora nije bilo. Međutim, posle tih izbora usledili su neki lokalni izbori na kojima je bilo kupovine glasova, otvorene kupovine glasova, neke stranke ili grupe građana su kupovale glasove, a neke su dokupljivale glasove. Bilo je pretnje građanima, bilo je premlaćivanja i upotrebe državnih resursa u izborne svrhe, automobila, novca itd.
Pitam Vladu Republike Srbije i nadležne organe - dokle se stiglo sa istraživanjem slučaja kupovine glasova u Novom Sadu, na lokalnim izborima? Pitam, da li su pronađeni i privedeni pravdi batinaši koji su na prethodnim izborima održanih u Vrbasu, pretukli Danila Bobića? Pretili devojci koja je bila sa njim? Lišili Danila Bobića slobode i ugrozili mu tom prilikom izborno pravo, član 52. Ustava Republike Srbije? Slobodu kretanja član 39. Ustava Republike Srbije? I još neka druga načela koja su zapisana u najvišem pravnom aktu Republike Srbije.
Pitam, takođe predsednika i Vladu Republike Srbije – koliko vozila Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije je bilo od 1. do 13. oktobra na službenom putu u Vrbasu? Koliko kilometara su prešli i ko je izdao putne naloge za ta putovanja i kojim povodom su putovali?
Pitam – ko finansira bilborde sa likovima i porukama partijskih funkcionera SNS po gradovima Vojvodine? Ističem primer Vršca i Novog Sada iako znamo da je oglašavanje mimo izbora nezakonito. Da li je pokrenut postupak za širenje lažnih informacija i uznemiravanje građana zbog navodne krađe glasova pred izbore, predsedničke izbore, drugi krug, koje sam postavio na početku ovog govora?
S druge strane, pitao bih predsednika Republike Srbije povodom njegove jučerašnje izjave koja je nedržavnička i nanosi štetu ugledu Republike Srbije o činjenici da mu navodno predsednik Tadić nije ostavio ništa i da je on morao krenuti od nule, pa ga pitam da li zna da je predsednik Tadić bio najugledniji predsednik Republike Srbije u poslednjih dvadesetak godina koji je posetio i susreo se sa većinom svetskih državnika, da li zna da je predsednik Tadić bio zagovornik mirenja u regionu baš na razvalinama politike koju je ostavila stranka gospodina Nikolića?
Da li zna da je gospodin Tadić aktivno učestvovao i doprineo ukidanju viza građanima Republike Srbije, opet sanirajući posledice politike gospodina Nikolića i njegove tadašnje stranke?
Da li zna da je gospodin Tadić…

Završavam, još dve rečenice.
… doveo do ukidanja viza, do poboljšanja položaja nacionalnih manjina, Srba u regionu i svega onog što nam je u nasleđe ostavio gospodin Nikolić? Istina, gospodin Tadić nije ostavio ordenje u sefovima i tu moram priznati da je gospodin Nikolić u pravu.