Hvala, poštovani predsedavajući, gospodo narodni poslanici. Ovaj amandman sam podneo prosto da bih, na neki način, upotpunio Predlog za izmenu i dopunu Zakona o Narodnoj banci, koju je predložio vladajući režim. Zašto postoji u stavu člana 8. – ne može obavljati funkciju u političkoj stranci? Dovoljno je da se to izbriše i onda neće biti ruganje zakonu, neće biti licemerja, demagogije, jer ako ovo ostane u zakonu, a mi izaberemo nekoga ko je funkcioner stranke, ko je kandidat za premijera, onda to upravo znači tu stvar.

Mislim da demokratija i poštovanje procedure treba da se poštuju kod donošenja ovakvih zakona. Nasilje proste skupštinske većine nije nešto što održava nezavisnost i samostalnost institucija. Podsetiću, prethodni guverner i onaj pre njega izabrani su jednim većim konsenzusom stranaka u ovom parlamentu. Podržavali ste prethodne kao nestranačke ličnosti, ljudi iz struke, ljudi iz raznih stranaka. Sada imamo situaciju da se ovaj zakon piše za nekog stranačkog funkcionera koji treba da preuzme funkciju guvernera u Narodnoj banci. Svakako to nije dobro i ovo je kvalitativan pomak unazad u tom smislu.

Ovim amandmanom, na neki način, želim da još jednom ukažem vladajućoj većini da ima vremena da povuče ovaj predlog zakona. Guverner Dejan Šoškić je podneo ostavku, nema potrebe da ugrožavamo na neki način egzistenciju građana Srbije time što glasamo za ovaj zakon, narušavamo nezavisnost i samostalnost Narodne banke, dovodimo u pitanje devizne rezerve.

Zahvaljujem se što je prihvaćen moj amandman na član 18. ali mislim da to nije dovoljno i mislim da ne treba da vrše partizaciju NBS. Niste tako obećali u kampanji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom ću pomenuti način na koji je ovaj zakon došao u proceduru, prosto mislim da treba to da se kaže, iz razloga što je u prethodnom periodu, u prethodnom mandatu opozicija, a sadašnja pozicija iz SNS, spočitavala vladajućoj koaliciji kako se svi važni zakoni donose po hitnom postupku, a nema dovoljno vremena da se o njima raspravlja, da se iznesu primedbe, da se na neki način reaguje. Sada vidimo tu istu situaciju kod izmena i dopuna Zakona o NBS. Potpuno je jasno da za manje od 24 sata niti može da se uradi valjana analiza onoga što je rađeno u NBS, niti NBS može to da podnese. Stvarno je bespredmetno tražiti od NBS da to uradi u tom roku.
Ovaj zakon se u suštini donosi da bi se imenovao novi guverner. Ova izmena i dopuna zakona znači rušenje samostalnosti NBS, rušenje njene nezavisnosti i to je suprotno svim međunarodnim standardima. Čuli smo ovde diskusije kako to nije tako, kako se nigde u evropskim procedurama to ne pominje, ne krši se ništa. Prosto, to nije tačno. Ako na neki način pokušavamo da izmenimo proceduru izbora guvernera i ne poštujemo onu koju smo usvojili i koja garantuje nezavisnost rada NBS, onda smo samim tim ugrozili i evropski put Srbije i sprovođenje međunarodnih i evropskih standarda, kada se radi o jačanju nezavisnih institucija u Srbiji.
Ovo je jedna politička odluka, odluka vladajuće većine, koalicionog sporazuma, gde na čelu NBS treba da dođe partijski kadar. To se jasno vidi iz člana 20. koji se menja i ta ključna izmena člana 20, koja nam jasno govori o tome da će doći partijski funkcioner, glasi ovako – do sada je u zakonu bilo da guverner ne može biti funkcioner političke stranke, a sada se to menja i kaže se – guverner ne može aktivno obavljati funkciju u političkoj stranci.
Skoro smo imali situaciju da je aktuelni predsednik Republike podneo ostavku, tobož zato što neće da bude predsednik i političke stranke, a potpuno je jasno da se i on uključio u smenu aktuelnog guvernera i ove izmene Zakona o NBS koje nisu u interesu građana Srbije. Nisu u interesu građana Srbije zato što se građani Srbije, a i sam se plašim kao građanin Srbije kako će se trošiti devizne rezerve, jer jedan kolega iz vladajuće većine reče na Odboru za finansije kako treba taj novac upotrebiti i za privredu. Mislim da smo imali loših iskustava iz prošlosti u tome i da se sa tim ne treba igrati i ne treba na neki način dalje širiti strah među građanima Srbije.
Ono što je takođe pominjao u prethodnim diskusijama je da je navodno prethodni režim, u kojem je stožer bila DS, takođe na ovaj način donosio odluke, postojala je parlamentarna većina. Uvek može parlamentarna većina da donese bilo koji akt, nije sporno, ali mora da se poštuje procedura. Što se tiče stožera, sada je stožer takođe iz bivšeg režima. Socijalistička partija Srbije je stožer ove vlade. U njoj učestvuje SNS i G17 plus, tako da ne možete da govorite samo o DS kao o stranci bivšeg režima. Neke stranke koje su sada u Vladi sa vama snose i veću odgovornost od DS, na primer G17 plus, koji je bio odgovoran za trošenje sredstava u prethodnom periodu i vodio Ministarstvo privrede i ekonomije koje je bilo zaduženo za taj resor, koji zaista na neki način nije zadovoljio i građani su jako njime nezadovoljni.
Dejan Šoškić je podneo ostavku. Dejan Šoškić je poslao upozorenje, i to vam je napisao u ostavci, da prosto imate vremena da promenite odluku, da ne glasate ove izmene i dopune zakona, da ne rušite nezavisnost NBS. Možete da izaberete drugog guvernera, ali ne treba da rušite sistem. To je poruka Dejana Šoškića. Ono što građani Srbije očekuju od vas, očekuju ono što ste obećali u predizbornoj kampanji, očekuju bolji život, a imenovanjem partijskog kadra na mesto guvernera NBS građani neće živeti bolje.
Kada prođe medeni mesec za nekoliko nedelja ili za nekoliko meseci, onda će doći problemi, onda će javnost očekivati s pravom da vidi na koji način ste ispunili ona obećanja koja ste dali. Mislite o tom vremenu, ostavite DS, mi smo sada opozicija i kritikovaćemo svaki ovakav nakaradni zakon, a bilo ih je, iako ste do sada samo tri zakona usvojili, bilo ih je do sada. Nastavljate sa tim. Nadam se da je ovo zadnji zakon koji se na ovaj način donosi. Zahvaljujem se.

Gospodine Iliću, opet slušamo izgovore za neminovni neuspeh koji sledi ove vlade, ove vladajuće koalicije i ministra finansija i ekonomije. Gospodin Dinkić je bio ministar ekonomije u prethodnom periodu. Ministarstvo ekonomije je bilo zaduženo da troši sredstva koje je prikupljalo Ministarstvo finansija kroz naplatu poreza i carina. I to odlično znate. Ministarstvo finansija nije potrošač, Ministarstvo finansija prikuplja novac u budžet, troši ga Ministarstvo privrede i ekonomije.
Što se tiče suficita u budžetu, ne postoji na svetu ekonomija, odnosno država u kojoj postoji suficit u budžetu, a da je ona siromašna kao Srbija. Mi smo taj novac trebali da trošimo u privredne i razvojne projekte, a trošili smo ih na političke projekte zbog kojih su sve vladajuće koalicije do sada bile ocenjivane. Najviše od vaše stranke. Na primer, Nacionalni investicioni plan od kojeg ni jedan građanin Srbije nije imao nikakve koristi. Hvala.

Gospodine Iliću ako je 40 milijardi u Ministarstvu ekonomije, koje su potrošene malo, onda ja zaista ne znam o čemu mi pričamo večeras.
Što se tiče toga na koji način su trošena sredstva, trošena su u skladu sa budžetom za koje ste i vi glasali, i SPS i DS. Nije Ministarstvo finansija moglo na eksplicitan način ta sredstva da troši i to je potpuno jedna zamena teza i potpuno nepoznavanje onoga što je bilo u prethodnom periodu. Što se tiče novca od privatizacije, bilo ga je najviše i najviše privatizacije je urađeno dok ste vi bili u Vladi i vodili Ministarstvo finansija, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Podsetiću da je od 24 privatizacije, na koje je Evropska komisija dala primedbu, 23 je urađeno u to vreme. Dakle, 23 privatizacije u vreme kada ste vi vodili glavnu reč i za to ste, nadam se vi odgovorni i nadam se da ćete se složiti sa mnom.

Vidim da me kolege nisu razumele.
Što se tiče DSS, pomenuo sam Vladu, ali uopšte nisam u negativnom kontekstu i ne vidim ni razlog za repliku. Prosto, imao sam polemiku sa kolegom iz G17. Ne znam ko je to pominjao nekakav život u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Zaista ne razumem.
Što se tiče gospodina Arsića, samo mogu da kažem da je on nabrojao zaista dosta problema koji postoje. Postoje drugi organi koji se bave rešavanjem tih problema. Pitanje je kako oni rade, ali nije to suština mog izlaganja. Suština je da partizacijom Narodne banke nećete rešiti te probleme. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ovim amandmanom se na neki način jasno definiše nadležnost ministarstva koje proističe iz samog teksta koji opisuje nadležnosti ministarstva.
U članu 7. stav 3. kaže se – Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na realizaciju infrastrukturnih projekata od regionalnog i lokalnog značaja koji se finansiraju ili kofinansiraju sredstvima Republike Srbije. Potpuno je jasno da je potrebno da stoji naziv i infrastrukture u nazivu ovog ministarstva jer na taj način jasno kažemo da će se tri ministarstva u Vladi Republike Srbije baviti izgradnjom puteva.
Podsetiću Ministarstvo saobraćaja, član 8. kaže – Ministarstvo saobraćaja obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog, drumskog, vodnog i vazdušnog saobraćaja koji se odnose na uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema, realizaciju projekata, izgradnje saobraćajne infrastrukture. Zatim Ministarstvo građevine i urbanizma u stavu 2. član 9. kaže – Ministarstvo građevine i urbanizma obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na infrastrukturne projekte od posebnog značaja u oblasti niskogradnje.
Potpuno je jasno da postoji problem pre svega to se može u javnosti i čuti, oko toga ko će graditi Koridor 10 i Koridor 11. Ako je ovo način da se konflikt između dva potencijalna ministra koji se kandiduju kroz medije reši onda je to sasvim jedno logično rešenje da treći ministar bude neko ko je na neki način glavnokomandujući oko izgradnje puteva u Srbiji. Ako je to način da svaka stranka, od velikih stranaka u koaliciji dobije na neki način nadležnosti u izgradnji puteva, onda je to loše. Loše je da svaka stranka ima svoj put koji gradi. To znači da nema timskog rada koji se najavljuje. To znači da mi ulazimo u novu kampanju i da će svaka stranka promovisati onaj put koji bude gradila.
Neracionalno je sa stanovišta preklapanja nadležnosti jer isti zaposleni, isti funkcioneri u ministarstvima će obavljati iste poslove, znači imaćemo tri puta više funkcionera i zaposlenih u ministarstvima nego što je potrebno da bi obavljali iste poslove u državnoj upravi. Ako se na ovaj način pojačava kapacitet Vlade u smislu da se neki projekti koji su najavljivani u predizbornoj kampanji realizuju, onda treba omogućiti Vladi da proba da realizuje te projekte, kao što je "Projekat Dunav – Egejsko more", prokopavanje kanala, jer na ovaj način značajno se povećava kapacitet Vlade i šestina ministara će moći da se bavi ovim projektom. Na taj način realizuje ova predizborna obećanja za koja siguran sam će se naći i odgovarajući nivo sredstava i za koji će siguran sam stati cela Vlada i novi mandatar. Zahvaljujem se.

Hvala. Imam pitanja za gospodina Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pošto je u Kraljevu u novembru prošle godine bio razorni zemljotres i oštećeno je preko 16.000 stanova i kuća. Vlada Republike Srbije i donatori su do sada u renoviranje, adaptaciju i konstruktivnu sanaciju tih kuća, kao i ustanova republičkih i lokalnih organa utrošili preko milijardu dinara. To je novac koji je delom iz budžeta, delom od donatora i to je pomoć koja je upućena za sve građane Kraljeva. Izgrađeno je do sada preko 350 kuća i na velikom broju zgrada trenutno traje konstruktivna sanacija. Ministar Marković je zaista uložio veliki napor da se to uradi na jedan kvalitetan način, kao i celokupna gradska uprava i gradonačelnik Ljubiša Simović.
Moje pitanje se odnosi na to što je 2006. godine izvršena adaptacija železničkog toaleta na stanici u Kraljevu i potrošeno preko 70.000 evra. U to vreme je ministar bio iz Nove Srbije, kao i rukovodstvo železnice. Interesuje me koliko montažnih kuća je moglo da se napravi za taj novac i koliko građana je moglo da dobije krov nad glavom? Hvala.

Reklamiram član 107 – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo predsednice, Velimir Ilić je rekao da je sramota što je umetnik sa Kosova gradonačelnik Kraljeva i da je Milan Marković njega doveo na vlast. Mislim da je trebalo da ga prekinete i da ga opomenete. Tražim da se na glasanju i izjasnimo o tome da li je povređen Poslovnik i dostojanstvo svih poslanika, jer je sramota da neko na ovaj način vređa sve poslanike.
Zašto je problem da je bilo ko rođen na Kosovu? Da li je problem da je rođen u Vojvodini ili Beogradu ili u Šumadiji? Zašto je to problem? Molim vas da se o tome izjasni Narodna skupština.
Takođe, one neistine koje je izgovorio, da nije bio na vlasti 10 godina u Kraljevu, bio je svih 10 godina. Prvi put DS ima gradonačelnika u Kraljevu i na pravi način se odgovara na one posledice koje imamo od zemljotresa. Postavljeno je milion i 200.000 crepova za tri dana, a on se posle 11 dana setio da je bio zemljotres u Kraljevu i došao je da podeli pomoć svojim članovima. Mislim da građani Kraljeva ovo ne zaslužuju i molim vas da ne dozvolite na ovaj način da se vređaju svi građani Srbije.
Gospodin Velimir Ilić je bio na vlasti u Kraljevu i kad je privatizovana Fabrika vagona, i bio je na vlasti u Republici. Zna se da je posledica tih privatizacija ovako loše stanje u privredi Kraljeva i građani sami ne mogu da poprave svoje domove. On to vrlo dobro zna, ali pokušava da dezavuiše javnost. Molim vas da to ne dozvolite, barem ove uvrede koje on iznosi.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu Skupštine Srbije imamo prostorni lan, osnovni, da kažem, strateški i planski dokument, osnovni plan održivog razvoja, plan koji je osnova za bolji život u Srbiji.
Na donošenje novog prostornog plana Republike Srbije čeka se još od 1996. godine, tako da je bilo krajnje vreme da se ovaj plan usvoji, jer nijedna ozbiljna država ne može na pravi način da se razvija ako nema utvrđene osnovne pravce razvoja i od samog kvaliteta takvih prostornih planova zavisi i kvalitet života kojim se živi u tim državama, tako da je to sigurno slučaj i sa Srbijom i da će sigurno ovo uređenje, koje se postiže prostornim planom, doprineti da se Srbija mnogo brže razvija.
Ono što je još jedan veliki značaj prostornog plana je ukidanje arbitrarnosti administracije, jer smo imali do sada velike mogućnosti za korupciju time što su najznačajniji infrastrukturni objekti zavisili od toga kako će određeni administrativci donositi pojedinačne odluke. Sada to više neće biti slučaj, jer je prostornim planom tačno utvrđeno šta se i na koji način može graditi u Republici Srbiji.
Želim da pohvalim predlagača, pre svega zbog nepolitizovanog predloga koji uvažava specifičnosti svih regiona Srbije, predloga koji pretpostavlja ravnomerni regionalni razvoj. Njegova dosledna primena će omogućiti da se sigurno umanji i zaustavi pražnjenje Srbije, odnosno onih ruralnih delova gde ne postoje dobri uslovi za život, gde ne postoji odgovarajuća infrastruktura. Prostorni plan predstavlja osnov da se živi bolje u celoj Srbiji, a ne samo na nekoliko najurbanijih i najuređenijih tačaka.
Ono što je posebno značajno, što posebno želim da istaknem, u ovom predlogu je ocena stanja prostornog razvoja Republike Srbije, koja je izvedena integralnom metodom, što znači da su uzeti uticaji socijalnog, ekonomskog i ekološkog faktora. To je veoma značajno zato što po prvi put imamo ekološku strategiju koja je uključena u jedan planski dokument koji je na nivou Republike.
Sigurno je da bi ona ocena stanja životne sredine, kakvu smo mogli videti u prostornom planu, bila bolja da smo ranije imali više razumevanja za ekološki aspekt i da smo više vodili računa o životnoj sredini, jer sigurno da nikakva ekonomska, niti infrastrukturna dobit ne može ugrožavati živote i zdravlje ljudi, ne može biti prepreka da se u Srbiji živi zdravije.
Ono što posebno ističem u ovom predlogu prostornog plana je deo koji se tiče infrastrukture na selu, jer region iz koga dolazim, 47% stanovništva iz kraljevačkog regiona živi upravo na selu. Dovođenje infrastrukturnih priključaka do sela je veoma važna stvar koja bi u narednom periodu trebalo da umanji pražnjenje sela i da omogući da građani u selima u Srbiji žive maltene isto kao i u gradu, tj. da imaju i put, kanalizaciju, vodu, telefonske i internet priključke, kakve imaju i građani u najurbanijim delovima.
To je sigurno pretpostavka za normalan život ljudi i sigurno je da će to omogućiti da više ljudi ostane da živi na selu, a možda se neki iz urbanih delova vrate u seoska područja.
Saobraćajni koridori koji se pretpostavljaju ovim planom omogućavaju da se cela Srbija na neki način poveže auto-putevima i da svi građani imaju lak pristup evropskim koridorima, što će omogućiti da oni žive bolje, jer povezivanje na koridore znači manje troškove za potencijalne investitore, što će omogućiti da i ti investitori imaju više mogućnosti za ulaganje u ova ruralna područja, koja su u dosadašnjem periodu, zbog loše infrastrukturne opremljenosti, zbog loših puteva, bila zaobilažena od strane investitora.
Što se tiče regiona iz koga dolazim, posebno ističem značaj auto-puta Beograd-Preljina i Preljina-Pojate. To je ono što život znači za građane Kraljeva, Čačka, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje i to je nešto što omogućava stanovništvu ovog regiona da očekuje da u budućnosti, kada se izgrade ti auto-putevi, da će imati više investicija u ovim krajevima i da će ogroman broj nezaposlenih koji je nastao gašenjem velikih industrijskih giganata naći način da obezbedi sebi golu egzistenciju.
Što se tiče grada Kraljeva, nikakvih primedbi na predlog prostornog plana nemamo. Čak želimo da pohvalimo predlagače zato što su uvažene sve naše primedbe.
Što se tiče civilnog aerodroma "Morava", jedan kolega je pominjao malopre, želim da ga obavestim da je studija ekonomske isplativosti aerodroma "Morava" izrađena. Izradio je "USAID" zajedno sa 12 opština regiona civilnog aerodroma "Lađevci". Radni naziv aerodroma je aerodrom "Morava" i to je civilni aerodrom, mešoviti, civilno-vojni, zato dva aerodroma, dva naziva.
Druga stvar, studija je pozitivna, ekonomska. Izrađena je na predlog, na inicijativu Ministarstva odbrane. Počeli su čak i radovi, tako da nikakve informacije o tome da će to početi 2014. godine nisu tačne i siguran sam da svako može da se uveri, da ode do "Lađevaca" i proveri da li su već krenuli radovi na proširenju uzletno-sletne piste.
Ovaj aerodrom ima poseban značaj za građane ovog regiona. Oko njega, u njegovom okruženju od 100 km živi oko 1.200.000 ljudi, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Novi Pazar i siguran sam da će završetak ovog civilnog aerodroma stvoriti nove mogućnosti za ekonomski napredak i ekonomski rast čitavog ovog regiona.
Poslanici poslaničke grupe ZES će podržati ovaj predlog prostornog plana Republike Srbije, jer smatramo da bi konačno trebalo da odredimo pravac održivog razvoja Srbije.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalaze dva sistemska zakona: Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Ovo su sistemski zakoni koji su ne samo način da se približi zakonodavstvo EU srpskom zakonodavstvu, već su i zakoni proistekli iz ustavne obaveze da ove oblasti koje su do sada uređivane zakonima donetim u državnoj zajednici i prethodnoj SFRJ budu doneti i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da se odnose samo na Srbiju.
Realizacijom obaveza utvrđenih akcionim planom za donošenje zakona vezanih za usaglašavanje propisa Srbije sa propisima EU predviđeno je još 2007. godine da se usvoji zakon o vazdušnom saobraćaju. Nažalost, mi ga tek danas imamo na dnevnom redu i nadam se da ćemo nakon rasprave ovaj zakon usvojiti, jer je u zadnjem izveštaju Evropske komisije, koji je govorio o napretku Srbije na putu evropskih integracija, konkretno pomenut zakon o vazdušnom saobraćaju i strogo je uslovljeno da je potrebno da Narodna skupština Republike Srbije usvoji ovaj važan sistemski zakon.
Ovaj zakon, pre svega, odnosi se na bezbedno obavljanje vazdušnog saobraćaja i, pre svega, odnosi se na korisnike usluga, dakle, na građane koji će putovati raznim avioprevozom. Primenjuje se na civilne vazduhoplove iznad teritorije Republike Srbije, a na vojne samo u slučajevima kada je to striktno određeno samim zakonom.
Do sada nismo imali slučaj da se konkretno nudi rešenje u sadašnjim zakonima, kako policijski helikopteri, recimo, preleću teritoriju Srbije. Ovim zakonom je to otklonjeno. Dakle, nemamo prepreku da policijske letilice u raznim svojim akcijama i u konkretnim zadacima koje imaju, pri čemu moraju da nose oružje, obave taj zadatak. Postoje procedure vezane za nepredvidive događaje, koje se mogu desiti u tom slučaju.
Multilateralni sporazum sa EU i sa zemljama koje obuhvataju tzv. evropsko nebo predviđa usvajanje ovog zakona. Mi smo sporazum potpisali 2006. godine, on je prošle godine ratifikovan i u Narodnoj skupštini, i mislim da je to prilika za liberalizaciju svih propisa, za liberalizaciju tržišta koja će omogućiti razvoj, pre svega, vazduhoplovne industrije, jer smatram da ona do sada nije bila razvijena na pravi način.
One sve te tačke koje smo imali, kao što je Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore, koje su uspostavile visoke standarde i u Evropi, što se tiče bezbedne kontrole letenja, zaista ih treba podržati i na tome treba da se razvija dalje vazdušni saobraćaj u Srbiji.
Ovaj zakon omogućava formalno zakonsko razdvajanje dva nezavisna tela koja nastaju donošenjem ovog zakona, odnosno direktorat, kao nezavisno regulatorno telo i pružalac usluga, a to je u ovom slučaju Agencija za kontrolu leta Srbije i Crne Gore.
Direktorat, kao nezavisni organ, mislim da je daleko bolje rešenje nego bilo kakav sektor ministarstva, jer u samom direktoratu upravni odbor čine ljudi iz pet različitih ministarstava i oni će, kao takvi, sigurno donositi nezavisnije odluke nego u slučaju da se direktorat nalazi u sektoru bilo kog ministarstva. U svakom slučaju, to je u skladu sa rešenjima koja se nalaze u direktivama Evropske komisije.
Ono što je važno je da u prelaznim odredbama stoji da sadašnji direktor direktorata preuzima i buduću ulogu direktora Agencije, tako da nigde ne stoji da je nesmenjiv, već će se sigurno nakon isteka mandata birati ponovo na konkursu.
Ono što sam naglasio da je prednost nezavisnih organa pre svega se može videti na poslovanju Agencije za kontrolu leta Srbije i Crne Gore, koja zaista predstavlja nešto čime mogu da se podiče obe države. Ona kontroliše bezbedan let letilica iznad Srbije, Crne Gore, dela BiH i dela Hrvatske.
Na "Eurokontrol" kategorizaciji 2009. godine "Smatsa" Srbije i Crne Gore zauzela je 11. mesto, ostavljajući za sobom mnoge velike države kao što su Španija, Grčka i mnoge druge iznad kojih postoji daleko veći broj preleta. Uz to, podaci su da i sama cena njihovih usluga je konkurentna, tako da uz onaj standard koji su postigli, a to je nulta vrednost kašnjenja, nulta vrednost grešaka, predstavljaju nešto što privlači sve aviokompanije da posluju sa našom Agencijom za kontrolu leta.
Pomenuću i podatak, to ide u prilog onoj konstataciji da je ovo jedna velika prilika za napredak što se tiče sektora avioindustrije, 21. avgusta 2010. godine Agencija je imala 2.261 prelet, što je istorijski maksimum za ovu agenciju, a podaci govore da je rast ostvaren i u godinama velike krize, dakle 2008, 2009. i 2010. godine ostvaren rast u broju preleta i broju sletanja ide od šest do šest i po procenata.
Ono što je dovelo Agenciju u ovu situaciju je sigurno kvalitet rada kontrolora leta, koji su sigurno obučeni dovoljno dobro da mogu da prate sve one tehnologije koje su potrebne da bi Agencija za kontrolu leta na valjan način obavljala svoj posao. Napominjem da se svi oni obučavaju nakon završetka osnovnih studija. Oni se obučavaju još minimum tri do pet godina za ove poslove koje nakon toga obavljaju.
Ono što pomaže u postupku funkcionisanja Agencije je objedinjena naplata rutne naknade koja je postignuta članstvom u "Eurokontrolu" i omogućava da se Agencija finansira potpuno nezavisno i da se u budžet Republike slije preko dve milijarde prihoda godišnje od rada Agencije.
Predviđa se da će aviosaobraćaj u ovom delu Evrope sigurno se razvijati i dalje i da će biti sve gušći. U tom smislu, Agencija je uzela i kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj i plan je da se kupi tehnička oprema koja će omogućiti da se narednih 15 godina bezbedno upravlja svim letovima iznad Republike Srbije i drugih država nad kojima Agencija za kontrolu leta "Smatsa" ima ingerenciju.
Ono što bih ovaj put možda i preneo narodnim poslanicima "Mašinoprojekt" je završio studiju o ekonomskoj opravdanosti konverzije Aerodroma "Lađevci", budućeg mešovitog vojno-civilnog aerodroma, i na inicijativu Ministarstva odbrane urađena je ova studija koju su finansirale i opštine i gradovi koji imaju interes da se izvrši ova konverzija, a to su opštine i gradovi koji su udaljeni okruglo 100 kilometara i obuhvataju milion i 200.000 stanovnika ovog regiona.
Ovaj projekat, za koji očekujem da bude završen u narednim godinama i da, recimo, naredne godine već imamo jedan početak sa kargo letovima, sa čarter letovima, projekat koji će omogućiti tom regionu da se razvija, omogućiće da naši građani ne odlaze iz tog dela koji je uglavnom ruralan, omogućiće da građani Kraljeva, Čačka, Novog Pazara, Kragujevca, imaju još jednu nadu da će privreda u ovom kraju oživeti i da će aerodrom značiti i otvaranje novih radnih mesta.
Što se tiče Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, to je takođe zakon kojim se usklađuju propisi Republike Srbije sa propisima Evropske unije, nekih osam direktiva Evropske komisije se ugrađuje u zakonodavstvo Srbije. Ovo su sve preduslovi za liberalizaciju i ovog sektora i za njegov razvoj i moramo priznati da je taj sektor do sada bio prilično zapušten, a treba imati u vidu da su vodni putevi, odnosno da je vodni saobraćaj najjeftiniji vid transporta.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržava ove predloge zakona i mi ćemo glasati za usvajanje ovih zakona.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, ministarka, danas je pred nama zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju. Ovo je jedna dobra osnova da počnemo da se brinemo o ravnomernom razvoju Srbije. Ono što je godinama nedostajalo i ono što predstavlja veliku smetnju, to je odlazak građana iz rubnih delova Srbije i područja koja su devastirana neravnomernim regionalnim razvojem.
Regionalne razvojne agencije mogu uz pomoć ovog zakona dalje da razvijaju svoje delatnosti i potrebno je izvršiti i edukaciju i potrebno je izvršiti i tehničko opremanje tih regionalnih agencija ukoliko one ne zadovoljavaju potrebu stanovništva tih regija.
Ono što je najvažnije kod primene ovog zakona i što je najvažnije kod ravnomernog regionalnog razvoja je razvoj infrastrukture koja nije nikako ravnomerna u Srbiji i nemaju svi stanovnici Srbije isti uslov za život, kao što ni svi privrednici nemaju iste uslove za privređivanje.
Nije dovoljno samo opremiti industrijsku zonu, potrebno je obezbediti i put do te industrijske zone. Ono što tišti građane u selima u Srbiji to je loša infrastruktura, nemaju telefon, nemaju puteve. Navešću primer jednog sela na obroncima Golije, to je selo Rudno. Do Kraljeva se putuje dva sata, to je 40 kilometara. Od Kraljeva do Batočine još dva sata, to je 80 kilometara. Od Batočine do Beograda sat vremena i to je nekih 116 kilometara. Putuje se četiri puta duže od sela Rudno do Batočine, nego od Batočine do Beograda. To je ona stvar, prava stvar koja je za Srbiju.
Ono što je Vlada pokrenula, izgradnja autoputeva, izgradnja infrastrukture, izgradnja šumadijskog prstena, autoput Južni Jadran, autoput Pojate-Preljina i onda nastavak do Užica i do Bajine Bašte, kao i završetak Koridora 10.
To je ono što će omogućiti milionima građana Srbije da mogu da putuju, ono što će omogućiti privrednicima da imaju konkurentnije proizvode, ono što će omogućiti poljoprivrednicima da mogu u razumnom roku plasirati svoje proizvode.
Danas je jedan od narodnih poslanika opozicije pomenuo da nema vode u određenim delovima Srbije i pomenuo je grad Kraljevo da nedostaje voda. Želim da obavestim Narodnu skupštinu i tog poslanika da je proširenjem Žičkog polja podignut protok vode i da građani Kraljeva odskora imaju 450 litara vode u sekundi, toliko to izvorište proizvodi, i svi građani Kraljeva imaju pijaću vodu, što nije bio slučaj u prethodnih šest godina kada je pomenuti gospodin bio na vlasti. DS i stranke ZES su za 10 meseci, koliko su bile na vlasti u Kraljevu, obezbedile da svi građani imaju zdravu pijaću vodu.
Vodosnabdevanje nije osnovni problem regiona iz kog dolazim, postoje mnogi drugi problemi, neke sam pomenuo, 50% stanovništva živi na selu, mnoga od tih sela nemaju telefon, nemaju puteve, nemaju osvetljenje, ali mislim da pomoću ovog zakona, pomoću regionalnih razvojnih agencija, pomoću pravih projekata, bilo iz budžeta Republike Srbije, iz IPA fondova, sredstava Evropske komisije, može se unaprediti život tih ljudi i mislim da Srbija ide u dobrom pravcu. Poslanici DS će glasati za ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama zakon o elektronskom dokumentu i to je još jedan zakon koji je korak dalje ka zaokruživanju celokupnog seta zakona koji možemo nazvati setom zakona o elektronskom poslovanju.
Potrebno je do kraja godine usvojiti i zakon o informacionoj bezbednosti i onda ćemo imati mogućnost za širu primenu elektronske uprave i elektronskih dokumenata u svakodnevnom životu građana Srbije.
Ono što se postiže ovim zakonom je pravno uobličavanje i izjednačavanje papirnog i elektronskog dokumenta, što je naročito značajno u organima uprave, u svakodnevnom poslovanju preduzeća. Juče smo imali prvu elektronsku sednicu Vlade Srbije i ja se nadam da ćemo uskoro imati i prvu elektronsku sednicu ovog parlamenta.
Značajno je to da se primena ovog zakona ubrza i da ne čeka na primenu kao Zakon o digitalnom potpisu. Podsećam da je donet 2004. godine, a tek prošle godine je izdat prvi digitalni potpis. Pravno izjednačavanje dokumenata u digitalnom obliku, elektronskom obliku, i u papirnom formatu pred državnim organima, sudskim organima. Postoje ovlašćeni organi koji mogu i da kopiraju, kopiranje se može vršiti samo u papirnom obliku, digitalni oblik kopije ne postoji. Unutrašnja forma, skup bitova, spoljašnja forma, koja može biti kopija, jeste vizuelni i drugi prepoznatljiv oblik.
Što se tiče bojazni od mogućih zloupotreba, podsećam da je tehnologija uznapredovala, da informacione tehnologije napreduju u eksponencionalnoj krivi i daleko su veće mogućnosti za zloupotrebe ukoliko se radi o papirnom, nego o digitalnom dokumentu, naravno, ukoliko se primene sve mere bezbednosti i ukoliko se primene svi standardi koji važe za bezbednost informacija.
Ono što posebno želim da pohvalim kod ovog zakona je to što je iz javne rasprave prihvaćena većina sugestija, koje su bile dobronamerne i koje su poboljšale kvalitet zakona. Želim, takođe, da pohvalim i onaj deo koji se tiče standarda i formata. Dakle, omogućava se primena formata koji su definisani standardima, što omogućava da se pri korišćenju elektronskih dokumenata upotrebljavaju aplikati komercijalne aplikacije, a omogućava se i korišćenje open soft aplikacije.
Ovim zakonom idemo korak dalje ka razvoju elektronske uprave, kao olakšavanja posla građanima, gde će građani moći, ukoliko bude adekvatna primena, da sva dokumenta dobijaju kod svoje kuće, iz fotelje, da ne izlaze iz svog stana i dobiju sve ono što im je potrebno od strane državne uprave. Koliko će preduzeća prepoznati šansu da olakšaju sebi poslovanje, to od njih zavisi, zavisi od ulaganja koje će izvršiti u poboljšanje svojih tehnologija.
Ono što su predviđanja EU, jeste da će se primenom elektronskih dokumenata samo u jednom sektoru, dakle, u komunalnim delatnostima, samo na računima u elektronskom obliku uštedeti oko 15 milijardi evra na godišnjem nivou.
Ovaj zakon daje još mnogo mogućnosti. Ovo je grana koja je perspektivna, čitava jedna grana industrije i usluga i, da kažem, trgovine, koja može biti grana razvoja i može omogućiti velika ulaganja i novo zapošljavanje građana Srbije.
Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon u skladu s direktivama EU i sa Konvencijom UN-a o elektronskim dokumentima i poslanici DS-a će glasati za njega. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u javnosti Srbije se obično ne mogu čuti priče koje su oslobođene dnevnopolitičkih tema kada se govori o slanju mirovne misije našeg ministarstva odbrane i Vojske Srbije pod okriljem UN-a, a, pre svega, tu su prisutne demagoške priče,  dnevnopolitičke teme, i građani ne mogu steći uvid u to šta je to značajno za Srbiju ukoliko učestvuje u ovakvim misijama.
Podsetio bih poslanike i javnost na jednu vest od 20. septembra 2006. godine, koja kaže – Zoran Stanković, bivši ministar odbrane, ugovorio s ministarkom odbrane Norveške Anom Gretom Sturm učešće vojnog saniteta Srbije u Misiji u Avganistanu. Lekari Srbije bi, kao deo norveškog kontingenta mirovnih snaga itd., učestvovali u ovoj misiji. Takođe, u Burundiju, tri vojna posmatrača, 2004. do 2005. Tada Vlada nije bila u ovom sastavu, to je bilo pre dve vlade.
Jasne su neke stranke koje a priori odbijaju bilo kakvu vojnu saradnju s drugim državama, ali čudno je da one stranke koje sada kritikuju ovakvu saradnju, kritikuju to samo zato što nisu u vlasti. Kritikuju i to što nema izbora zato što nisu u vlasti, a 2006. godine je bilo važno da Srbija bude stabilna. Mislim da je sada najvažnije da Srbija bude stabilna i najvažnije je da se izađe iz aktuelne ekonomske krize.
Što se tiče slanja u ovu misiju pod okriljem UN-a u Čad, to će predstavljati doprinos spoljnoj politici Srbije. Dakle, razvijamo partnerske odnose s razvijenim zemljama sveta. Podsetiću, u ovoj misiji učestvuje 20 država, između ostalih, to su Rusija, SAD, Francuska, Austrija. Ne vidim zašto je problem da Srbija bude u društvu ovih država.
Što se tiče bilateralne saradnje, sigurno doprinosi bilateralnoj saradnji sa Norveškom i to što čine okolne zemlje, koje nisu dovoljno razvile svoju vojnu tehnologiju, nemaju dovoljno opreme, uvek kada mogu, u okviru slanja misija pod okriljem UN-a i ostalih regionalnih organizacija. To je da, kada pošalju svoju misiju, oni dobijaju opremu koju ne poseduju u svojoj vojsci i nakon toga zadržavaju tu opremu, koju mogu da koriste i kasnije.
To je još jedan način na koji zemlje koje su to razumele usavršavaju svoju vojnu opremu. Sigurno je da je tu najdalje otišla Rumunija, koja je daleko najviše opreme dobila na osnovu učešća svojih vojnika u mirovnim misijama.
Što se tiče ove konkretne misije, našoj vojsci je donirana ovakva bolnica, u vrednosti od milion dolara, i niz kurseva i treninga. Podsetiću da smo dugo bili u svojevrsnoj izolaciji i da je potrebno da naši oficiri steknu uvid u nove tehnologije, da sarađuju s vojnim stručnjacima iz drugih, razvijenih zemalja.
Posebno mislim da je značajno veliko poverenje koje je na ovaj način iskazano našim lekarima. Oni su pozvani da učestvuju u ovoj misiji i da leče neke oficire i vojnike iz daleko razvijenijih zemalja, što je posebna čast i priznanje za naše lekare. Ovo su neborbene akcije, nisu toliko opasne. Ne bih se složio s nekim kolegama i ne bih nipodaštavao ni Čad, ni ijednu drugu državu, jer nije u redu govoriti o nekakvim plemenima. Sigurno ne volimo kada neko o nama tako ružno priča, pa mislim da nema razloga ni da mi tako govorimo o njima.
Neprocenjivo iskustvo koje naši lekari stiču u ovim akcijama je, takođe, i neka ratna hirurgija, neko ambulantno lečenje na terenu, u tim posebnim terenskim uslovima, koje ne mogu da steknu u mirnodopskim uslovima i uslovima koji nisu krizni.
Srbija sigurno želi da bude regionalni lider, želi da sarađuje s ostalim zemljama regiona.
Ako hoćemo da budemo regionalni lider, a hoćemo da to budemo u političkom smislu, u ekonomskom smislu, u vojnom smislu, u tom slučaju moramo sarađivati sa svim razvijenim, demokratskim zemljama, moramo da poštujemo Povelju UN-a i treba da se uključimo dobrovoljno, onoliko koliko možemo, u misije koje su pod okriljem UN-a, kao što je ova.
Što se tiče samog regionalnog liderstva, Srbija svakim danom pokazuje da izrasta u regionalnog lidera. Sigurno je da je i energetska bezbednost jedan vid bezbednosti i Srbija je pokazala protekle zime, kada smo imali krizu sa gasom, na intervenciju predsednika Srbije Borisa Tadića, da razume šta je energetska bezbednost i to je sigurno bila jedna od prvih vesti na svim međunarodnim stanicama. Pokazali smo da razumemo taj problem, a slanjem ove misije pokazujemo da smo deo UN-a, da smo deo sveta i da hoćemo da učestvujemo u onim mirnodopskim misijama koje imaju za cilj očuvanje mira.
Poslanička grupa DS-a će glasati za ovu odluku i još jednom bih želeo da zahvalim Ministarstvu na dosadašnjoj prezentaciji. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi na dnevnom redu rebalans budžeta za 2009. godinu. Ne bih se složio da to nije u redu i da nije potrebno.
Sve države, pa i Srbija, suočavaju se sa efektima svetske ekonomske krize. Sasvim je logično da u situacijama kada imamo smanjene prilive u budžetu, da imamo i rebalans budžeta koji je usvojen prošle godine. U tom smislu nema razlike između zemalja naročito centralne Evrope. Mislim da je ovo opravdano i svakako je moguće da će biti još jedan rebalans. Ne vidim da je tu bilo šta tu čudno. Svakako ako bude promena u prihodima, da ide još jedan rebalans.
Što se tiče karakteristike ovog budžeta – to je smanjenje potrošnje, to je ono što je trebalo da se uradi još i ranije. Od 2005. godine imamo dakle drastično povećanje potrošnje, naročito plata u administraciji i javnom sektoru, to svakako nije bilo dobro.
U tom periodu trebalo je ulagati u koridore, u autoputeve, u železnicu i infrastrukturu, jer se to višestruko vraća kroz sredstva koja se opredeljuju prema tim projektima.
Dakle, od toga koristi ima i privreda, i svi zaposleni i to je svakako daleko bolje nego trošiti novac na administraciju, na plate i na javni sektor.
Kao posledicu svega toga imamo situaciju da su u javnom sektoru daleko veće plate nego u realnom sektoru. To sigurno nije dobro i sigurno je potrebno težiti da plate u realnom sektoru budu približnije platama, barem približnije, javnom sektoru i administraciji.
Treba stalno poboljšavati uslove poslovanja u Srbiji i to je ono što će nam omogućiti nove investicije.
Treba dakle smanjivati birokratiju i omogućiti preduzetnicima i investitorima da lakše posluju. Tada će naša preduzeća imati i konkurentnije proizvode i moći će lakše da ih izvoze i imaće bolji položaj u odnosu na onaj koji je sada.
Pomenuo bih ono što su neki narodni poslanici pominjali, a to su transferna sredstva prema lokalnim upravama i gradovima. Ono što treba uraditi pri izradi memoranduma i opredeljivanju tih sredstava, koja su sada umanjena za 15 milijardi, treba imati u vidu broj zaposlenih u tim administracijama.
Svakako ne treba taj novac u većoj meri opredeljivati opštinama koje imaju veliku potrošnju na zarade, imaju veliki broj zaposlenih. Na neki način ne treba ih nagrađivati zato što novac troše na plate, a ne na ono što je realno i ono što je dobro, a to su investicije. Pri tome treba imati određene kriterijume.
Svakako jedan od kriterijuma, pošto dolazim iz Kraljeva, treba da bude i broj izbeglih i raseljenih lica. Kod nas je taj broj 25.00 i sigurno je to nekih 25% do 30% ukupnog stanovništva.
Potrebno je i taj kriterijum uvrstiti u one kriterijume koji će biti uvaženi prilikom opredeljivanja sredstava za određene lokalne uprave.
Što se tiče Demokratske stranke, mi ćemo naravno podržati ovaj predlog rebalansa budžeta, jer smatramo da je ovim predlogom smanjena javna potrošnja u skladu sa dogovorom sa Misijom MMF-a, pojedinih ministarstava za četvrtinu.
To je svakako potrebno i jedino sada moguće. Sve druge predmetne kritike nisu ozbiljne i smatram da je ovo jedan od načina na koji moramo da izađemo iz ove krize. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na današnjem dnevnom redu Skupštine Republike Srbije imamo i Predlog zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije. Fond za razvoj Republike Srbije funkcioniše već više od 16 godina i nije bio na najbolji način zakonski uokviren. Dakle, neke ingerencije koje je imao nisu bile predviđene u starom Zakonu koji je donet 1992. godine, a dopunjen je 2005. godine. To je bilo nedovoljno i onda su se odgovarajuće procedure donosile putem uredbi, što nikako nije dobro.
Svakako je dobra stvar da se zakonski uokviri funkcionisanje Fonda za razvoj kao jedne institucije koja se razvija i naročito je potrebno u ovim vremenima, kada imamo svetsku ekonomsku krizu, koja je prisutna i u Srbiji. Dakle, Fond ima taj značaj i potrebno je i zakonski uobličiti njegove aktivnosti.
Ovaj predlog zakon predviđa i objedinjavanje aktivnosti Garancijskog fonda i Fonda za razvoj. Fond za razvoj, dakle, preuzima poslove Garancijskog fonda i to je svakako dobro zbog bolje koordinacije, a dobro je i što će se time postići i ušteda u administraciji. Ja bih istakao nekoliko članova koji su mi bili interesantni kada sam čitao ovaj zakon.
To je član 2. ovog predloga zakona koji kaže – ''Delatnost Fonda zasniva se na sledećim načelima: 1 podsticanje i ravnomerno vrednovanje razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; 2) podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji; 3) podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije; 4) podsticanje zapošljavanja.
Dakle, ja bih podvukao tačku 3) likvidnost i konkurentnost privrede. Mislim da je veoma značajno ..
(Predsednik zvonom upozorava poslanike da ne ometaju govornika.)
… da i sam Fond prepozna oblasti, prepozna prioritete plasiranja sredstava Fonda, jer sredstva koja se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije nikada nisu dovoljna i veoma je važno da se pravilno upotrebe. Imamo, dakle, ekonomsku krizu i potrebno je ulagati u nove tehnologije, potrebno je ulagati u inovacije i potrebno je da proizvodi naših kompanija budu jeftiniji da bismo mogli da ih plasiramo i da budu konkurentni sa drugim svetskim kompanijama.
Takođe, važna je energetska efikasnost i mislim da je potrebno ulagati u poboljšanje energetske efikasnosti, tako da treba sigurno podržati te programe sa kojima određene kompanije apliciraju, kao i projekte kompanija koje rade na obnavljanju izvora energije.
Dalje, treba obratiti pažnju na deficitarne delatnosti, pošto imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, treba podržati kompanije koje izvoze i sigurno je to jedan od prioriteta. Dakle, nadajmo se da će ubuduće Fond za razvoj obraćati pažnju na ove programe i da će ih podržavati određenim finansijskim tranšama.
Ono što je važno, to je član 20, koji utvrđuje internu i eksternu reviziju, spoljnu i unutrašnju reviziju rada Fonda i izveštaje koji se pišu. Mislim da ovaj fond nema razloga da ne bude transparentan i da nema razloga da bilo koji podatak ne bude dostupan bilo kom građaninu Srbije.
Siguran sam da, iako ima dovoljno informacija na sajtu Fonda, treba to još proširiti, treba sve ono što je moguće objaviti, da to može da se vidi, naročito ako znamo da skoro 100% sredstava Fonda dolazi iz budžeta Republike Srbije i potrebno je da građani znaju gde se novac troši.
Eksterni revizor, izveštaji koji se šalje na Vladu i Vlada dostavlja Skupštini, to je dobar institut i dobar način da ova Skupština i sama izvrši uvid na koji način se troši novac koji plasira Fond i na koji način se taj novac vraća u imovinu Fonda.
U izveštaju za prošlu godinu možemo videti da je ostvaren pozitivan rezultat, da je Fond ostvario dobit od 6% u odnosu na prethodnu godinu i da se aktiva uvećala oko 3,060 milijardi. Može se onda reći da su odgovarajući instrumenti i garancija bili dobri, da se ulagalo u dobre programe i da su se oni na odgovarajući način vratili.
Ono što možda nije najbolje to je što određene opštine nisu imale adekvatnu zastupljenost. Imamo neke opštine ispod jednog procenta, firme iz kompanije iz određenih opština imaju pristup sa manje od jednog procenta i tu treba raditi na tome da se te kompanije informišu i da im pristup Fondu bude omogućen i da na određeni način i sama država, Ministarstvo, agencije pomognu kompanijama iz manjih opština koje nemaju projektne centre za razvoj, da na određeni način pomognu firmama u aplikacijama za ova sredstva.
Poslanici DS će glasati za ovaj zakon o Fondu za razvoj. Ovaj zakon daje jednu zakonsku regulativu koja je potrebna za funkcionisanje Fonda za razvoj.
Osvrnuo bih se na diskusiju kolega iz Nove Srbije, koji me je direktno pomenuo i rekao da kao poslanik vladajuće koalicije ne ćutim oko projekata Nacionalnog investicionog plana i želeo bih da nema razloga, dakle, ta njegova diskusija je bila šlagvort, da vi dodeljujete sredstva u ovoj godini gledajući prethodnu, s obzirom na to da je u mom gradu, dolazim iz Kraljeva, promenjena vlast i to što prethodna vlast nije realizovala 100 miliona iz Nacionalnog investicionog plana koja su bila opredeljena za prethodnu godinu, ne treba da znači da u ovoj godini treba da dobije mnogo manje sredstava. Dakle, ne treba građani da snose krivicu to što prethodna nesposobna vlast nije znala da ta sredstva upotrebi, već su vraćena u budžet Republike Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz.)