Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje za ministarku saobraćaja – zašto se ne poštuju pravilnici o ispitivanju kandidata za predavače za obuke za vozače i zašto se ne poštuju zakonska i podzakonska akta, zašto radna tela i nadležni organi ministarstva ne poštuju ove procedure i zašto se na odgovarajući način ne poštuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima? Imamo velikih problema u ovoj oblasti. Imamo veliki broj saobraćajnih nesreća, imamo veliko ugrožavanje života i zdravlja građana Srbije. Mislim da je krajnje vreme da nadležno ministarstvo uredi da se poštuje doneti zakon i da se procedure odrađuju u skladu sa pravilnicima.
Drugo pitanje za Vladu. Vlada puno govori o privredi, o velikim problemima koji su zadesili Srbiju, poplava prošle godine. Od maja prošle godine još uvek privrednicima koji su imali štete u poplavama, kojima je roba u magacinima propala nije otpisan PDV. Na zahteve koje su predali poreskim upravama dobili su odgovore da još uvek nema odgovarajućeg akta Vlade na osnovu kojeg, odnosno uputstva na osnovu kojeg mogu da otpišu PDV privrednicima kojima je roba stradala u poplavama. Podsećam da je nezvanično procena da su građani i privreda pretrpeli štetu od preko dve milijarde evra.
Treće pitanje takođe za Vladu. Dobili smo revizorski izveštaj ministarstava. Državni revizor je utvrdio da Ministarstvo saobraćaja u 2013. godini nije poštovalo Zakon o javnim nabavkama. Vlada i skupštinska većina su govorili o tome kako je to najznačajniji zakon koji će doneti nama novih 800 miliona evra u budžetu, a vidimo da 23 miliona dinara u 2013. godini Ministarstvo saobraćaja nije nabavilo robe u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Takođe, ova Skupština je donela Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, republičkim organima. Ministarstvo saobraćaj u 2013. godini je po navodima revizora angažovala lica po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu preko omladinske i studentske zadruge i na određeno vreme u većem broju od broja propisanog Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Znači, ovi zakoni se odnose samo na građane koji nisu članovi vladajućih stranaka.
Zatim, državni revizor kaže da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izvršilo raspodelu za naknade članovima komisija mimo predviđenog pravilnika u iznosu od preko 15 miliona dinara. Ovo ministarstvo takođe je angažovalo lica mimo Zakona o ograničenom broju zaposlenih u republičkoj administraciji i time prekršilo ovaj zakon. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 2013. godine nije ispoštovalo Zakon o javnim nabavkama i nije nabavilo robu za vrednost od 792.000 dinara u skladu sa ovim zakonom.
Na kraju takođe izveštaj revizora za Kancelariju za KiM iz 2013. godine koju je tada vodio Aleksandar Vulin, nije ispoštovan Zakon o ograničenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji i bez raspisanog javnog konkursa, a na osnovu finansijskog plana i pojedinačnih odluka o dodeli sredstava, prenela su se sredstva u iznosu od 86 miliona dinara udruženjima građana mimo Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućih dela sredstava i finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja.
Pitanje za Vladu - da li Zakon o javnim nabavkama, Zakon o ograničenju broja zaposlenih, Zakon o dodeli sredstava o udruženjima važi samo za neke druge a ne za ministre u toj Vladi? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govori se o tome da je ovaj zakon reformski, kako sam razumeo. Mi smatramo da nije reformski zato što se pravi izuzetak i to smo objasnili u samom obrazloženju. Ne vidimo zašto poslanici većine ne žele to da prihvate. Ako se menjaju pravila u sred nekog procesa, onda to nije slobodno tržište i o tome smo govorili već.
Ministre, vi ste naveli da nema retroaktivnog dejstva, na samoj sednici prilikom rasprave u načelu. U obrazloženju stoji jasno da postoji povratno dejstvo ovog zakona. Gde su prelazne i završne odredbe u kojima se definiše na koje delove se starog zakona odnosi još ova izmena i šta se dešava sa manjinskim akcionarima?
Kada se radi o vrednosti Telekoma, tržišnoj, nisam siguran da ćete sadašnjom privatizacijom postići veću cenu od 800 miliona za 40% akcija. To je dve milijarde za Telekom, kada se pogleda ukupna vrednost, stoprocentna akcija. Šta se promenilo od 2011. godine do danas na tržištu telekomunikacija? Nije se promenilo ništa, niti je vrednost Telekoma veća, niti je tržište u Srbiji veće i nema nikakve razlike. Ako ste tada, kada ste bili opozicija, podnosili krivične prijave zbog privatizacije, ja sam siguran da će one punopravno dejstvo steći kada vi sada prodate Telekom Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je rešenje koje su predložile kolege iz poslaničke grupe SDS elegantnije, manje se remete odnosi na tržištu unutar samog akcionarskog društva i mislim da poruka koju je država Srbija i njena ekonomija dobila snižavanje rejtinga renomirane agencije „Fič“, trajno snižavanje, i dovođenje u red Srbije sa nekim afričkim zemljama dovoljna poruka i za našu Vladu.
Mislim da u vremenu u kome predstoji, kako Vlada najavila, suprotno onome što je vladajuća stranka govorila dok je bila u opoziciji, privatizacija „Telekoma“, ovo nam ne ide u prilog. Ne idu nam u prilog ni finansijski pokazatelji u „Telekomu“. Malopre je kolega iz vladajuće većine govorio o velikim uspesima ove kompanije u odnosu na period u 2012. godini. Dakle, evo finansijskog bilansa „Telekoma“ za 2013. godinu. Jasno se kaže – stalna imovina je smanjena šest milijardi, obrtna imovina smanjena 10 milijardi, poslovni prihodi, vrlo značajno, tri milijarde manji nego 2012. godine, prihodi od prodaje manji tri milijarde, poslovni rashodi povećani milijardu i po, dalje, prilivi gotovine smanjeni 2,2 milijarde. Gde se krije trik sa profitom?
Finansijski rashodi su naravno manji zato što je u 2012. godini izvršena kupovina akcija od OTE-a i to je ta priča sa tim velikim rastom profita. Mislim da to neće biti važno nijednoj kompaniji koja bude učestvovala u privatizaciji „Telekoma“. Biće im važni ovi pokazatelji, biće im važan priliv gotovine, koji je duplo manji. To će biti pokazatelji koji će se vrednovati, a mi možemo ovde govoriti razne podatke, koji nisu tačni ili su delimično tačni, da bi branili nekakve politike, ali mislim da to realnog uticaja na prodaju „Telekoma“ neće imati. Mislim da treba da se držite svoje politike koju ste proklamovali kao opozicija, da niko ne sme da prodaje porodično srebro, to je „Telekom“. Tada ste govorili da ćete podneti krivične prijave. Mislim da treba da ostanete na toj poziciji. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izmene Zakona o privrednim društvima malo zakasnilo stižu u Narodnu skupštinu, pošto taj rok koji je bio 31. decembra je mogao da bude ispoštovan i onda ne bismo ušli u retroaktivnost koja sada postoji i u buduće pravne probleme koje možemo imati kao država, upravo zato što, kako smo čuli u vas, ulazi se u postupak privatizacije, a pitanje je na koji način će nakon te privatizacije, kada jedino merilo, tržišna, a ne knjigovodstvena vrednost, bude ono što je važno.
Da li će biti zadovoljni manjinski akcionari i da li će neko osporavati legalnost retroaktivnosti? To vas pitam da odgovorite, jer u pitanju je velika imovina i mislim da je na drugi način mogao da bude rešen ovaj problem.
Zašto je bilo sporno da država prenese vlasništvo od 10% akcija „Telekoma“ na neki svoj drugi entitet, pravno lice? Moglo je to da se uradi, bilo kroz javni dug. Zaduživali smo se, čuli smo i od kolega, i za mnogo manje značajne stvari. Mislim da je značajna imovina u pitanju i da ne smemo prema njoj da se odnosimo na ovaj način.
Kada je vaša stranka, gospodine ministre, 2011. godine govorila da će podneti krivične prijave za one koji sprovode privatizaciju „Telekoma“, odnosno pokušavaju da privatizuju „Telekom Srbije“ za gotovo dve milijarde evra, tada se govorilo o tome da je „Telekom“ porodično srebro i da ne treba da se prodaje. Ja se tu slažem. Šta se tu izmenilo u ekonomskoj politici vladajuće stranke? Šta se to izmenilo na tržištu telekomunikacija za tri godine toliko značajno da sada „Telekom“ treba prodati, da je sada jedino važno privatizovati ovo akcionarsko društvo? Mislim da nema velike razlike i mislim da neće biti postignuta mnogo veća cena od dve milijarde. Da li će onda biti podnete krivične prijave protiv onih koji su pokrenuli postupak privatizacije?
Drugi problem koji vidim u ovim izmenama je zakonsko regulisanje u korist jednog društva, makar bilo ono državno. Ako težimo slobodnom tržištu, ako smo za tržište gde se država neće mešati ključno, a telekomunikacije u našoj zemlji su takve, kako možemo onda jedan zakon donositi samo za jedno društvo?
Zašto menadžment „Telekoma“ tri godine, od toga ova Vlada ima predstavnike u Nadzornom odboru dve i po godine, nije ranije reagovao? Zašto nije „Telekom“ u skladu sa zakonom otuđio akcije u korist države? To je moglo da se uradi. Nije imalo potrebe da se ulazi u ovaj problematičan zakonski postupak.
Ponavljam, može doći do problema nakon privatizacije, jer budući kupac će možda da se žali na ovo, možda će manjinski akcionari, koji će možda smatrati da će biti oštećeni i to će stvoriti, siguran sam, velike probleme.
Mislim da je to moglo da se izbegne da smo bili temeljni, pravovremeni i da su ljudi iz menadžmenta „Telekoma“, iz Vlade Srbije na vreme reagovali.
Ove izmene stvaraju izuzetak. Izuzeci nikada nisu dobri, naročito ako se sprovode reforme u ekonomskom i finansijskom sektoru. Mislim da ove izmene oslikavaju kompletnu reformu o kojoj govori Vlada. Mislim da one nisu temeljne, da su nedovoljno zakonski utemeljene i ne mislim da će doneti ono o čemu se najviše govori, bolji život. Hvala.

Gospodine ministre, stvarno nije primereno da tako odgovarate narodnim poslanicima, da sam u  novinama pročitao netačnu informaciju da smo do 31. decembra imali rok, zato što je opšte poznata stvar da je 31. decembra 2011. godine potpisan ugovor u Atini o kupovini akcija OTE-a. Tri godine nakon toga je 31. decembar 2014. godine. Ne možete na taj način odgovarati  narodnim poslanicima.
Što se tiče iznošenja akcija na berzu, ne 20%, bilo je dovoljno 10% akcija da se iznese i država je mogla, ako je htela da garantuje cenu, da izađe kroz drugo privredno društvo i da izvrši postizanje cene koju želi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 1. predviđa dodatne prihode u budžetu za 2015. godinu i to po poziciji neporeskih prihoda, dakle 2 milijarde dobiti Narodne banke za koju smatram da nismo dobili objašnjenje i obrazloženje zašto je od 2013. godine prestalo da se uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Podsetiću, 2010. godine, 5,9 milijardi je bio profit Narodne banke, od toga je uplaćeno 4,2 milijarde u budžet Republike Srbije.

Godine 2011. taj profit je bio skoro 4 milijarde, tačnije 3,98 milijardi. Predvideo sam ova sredstva na poziciji Ministarstva privrede, podrška malim i srednjim preduzećima.

Gospođa Tabaković je boravila ovde u Narodnoj skupštini na raspravi prilikom seta zakona o Narodnoj banci i rekla je da nije odgovornost monetarne politike zato što nema profita, odnosno zato što Narodna banka ima gubitak od 44 milijarde i posredno optužila fiskalnu politiku za taj gubitak.

Sada pitam vas, gospodine Vujoviću, da li je fiskalna politika odgovorna za taj gubitak ili je Narodna banka loše plasirala sredstva? Zašto nemamo uplatu profita Narodne banke u ovoj i nećemo imati u narednoj godini i koji su to faktori stabilnosti, odnosno nestabilnosti na evropskom tržištu uticali, oni koji nisu bili 2010, 2011, 2012. godine, a bili su 2013. i 2014. godine?

Javnost bi to želela da zna, mi bi želeli da znamo kao narodni poslanici i da li je loša fiskalna politika i loša politika bivše Vlade Aleksandra Vučića, bivšeg režima i sadašnjeg, uticala na to? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na odgovoru.

Naravno da treba da se otvori rasprava, pošto imamo potpuno dijametralno suprotna obrazloženja nego što je imala gospođa Tabaković.

Što se tiče kolege iz vladajuće većine, ja samo da kažem da uvek je neko drugi kriv, čini mi se, za sve ono što je loše - ili je kriv neki tamo režim bivši ili je kriva finansijska situacija u EU ili u Argentini ili u Zimbabveu. Nikad nema toga da je kriva većina, vlast koju vrši, pre svega, SNS.

Kada se preuzima odgovornost i za fiskalnu i za monetarnu politiku? Koje su komponente razvoja? Šta nudite da zaposlite ljude – „Er Srbija“, fabrika čipova. To ne funkcioniše tri godine. To je potpuno jasno.

Dajte neki odgovor, dajte neko rešenje, da pričamo o ozbiljnim stvarima, a da se pozivamo večito da je neki drugi kriv, mislim da neće od toga imati ni građani, ni niko ovde u sali. Hvala.

Zaista ne nameravam da branim nikog ranije, niti to želim, ali hoću da kažem 700 miliona za nova zapošljavanja u Narodnoj banci su od 2013. godine. Dakle, to nije nešto što je bilo ranije, to je novo i to je, između ostalog, razlog za, doduše, mali procenat od toga, ali sve to kad se pogleda na nivo centralne države dolazimo do razloga zašto država emituje obveznice i emituje po kamatnoj stopi daleko većoj nego što uspeva da obezbedi tu kamatu za plasmane. Potpuno jasno. Hvala.

Poštovani predsedavajući, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je logičan nastavak amandmana na član 1. kojim sam predvideo povećane prihode od dve milijarde po osnovu dobiti Narodne banke.

Mislim da je realnije. Amandman je odbijen iz razloga da je nerealan izvor finansiranja i mislim da je daleko realnije od pretpostavke da će EPS napraviti veći profit, što se kaže u obrazloženju dela da će od javnih preduzeća doći više novca nego ove i prethodne godine i potpuno je jasno da do toga ne može doći, ako se znaju bilansi EPS od prošle godine i na koji način je ostvaren profit.

Ono za šta sam mislio da se upotrebe sredstva su dve milijarde za mala i srednja preduzeća za nabavku opreme.

Po anketama, 33% poslodavaca misli da otpusti ljude u narednoj godini i mi nećemo imati porast zaposlenosti, a mislim da je to gorući problem u Srbiji i da treba reagovati na konkretni način nego što je 160 miliona ulaganja u Er Srbiju, ako se zna da je samo u prošloj godini Er Srbija duplirala gubitak.

Mislim da nedostaje razvojna komponenta u ovom budžetu i da nema ideje u ovom budžetu i politici Vlade na koji način će se ljudi zaposliti. Mislim da metodologija anketa neće doprineti da zaista ljudi u Srbiji nađu posao, jer ako znamo da po zvaničnim podacima broj formalno zaposlenih opada i u odnosu na 2012. godinu je recimo za 35.000 manji, onda ne vidimo načina da može to stanje da se promeni u narednoj godini.

Mislim da je jedino rešenje da se zaista omogući da privrednici dođu do novca, da se omogući da kupe potrebnu opremu i da na taj način zapošljavaju ljude. Mislim da ulaganje u problematične projekte koji nemaju usput ni studiju isplativosti, kao što je Er Srbija, jer nijednom nismo čuli šta se konkretno očekuje, koliko zaposlenih, koliko …

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je hitan postupak po kome je ovaj set zakona na predlog NBS došao u proceduru neprihvatljiv za nas iz DS zato što nije bilo dovoljno vremena da se na pravilan način razmotre svi ovi predlozi koji danas stoje na dnevnom redu Narodne skupštine i vi ste kao nekadašnja poslanica svesni koliko je važno da Narodna skupština raspravi na pravi način o ovim temama.
Imali ste javnu raspravu, za neke predloge je trajala i dve godine, osvojili ste dosta predloga zainteresovanih strana, sve je to bilo dobro, a onda kada je trebalo da se po redovnoj proceduri uputi Narodnoj skupštini, to je izostalo.
Želim da vas obavestim da mi kao poslanička grupa smo predložili zakon o ograničenju bankarskih kamata pre više meseci i on je svaki put odbačen od strane vladajuće većine, a smatramo da je on daleko važniji za građane, nego što su neke druge rasprave.
Ako taj zakonski predlog nije mogao da bude prihvaćen za raspravu u redovnoj proceduri, nema razloga da ovi vaši predlozi ne budu u takvoj proceduri prihvaćeni u Narodnoj skupštini.
Ono što je simptomatično kod vašeg odgovora zašto je hitan postupak, to je, dali ste odgovor da je to zato što je Zakon o osiguranju trebao da se donese do kraja godine zbog odvajanja delatnosti. Mislim da je mogao da se izdvoji taj zakon i da on ide po hitnom postupku, a da ostali idu i početkom naredne godine, obzirom da veliki deo primena ide naredne godine i narednih godina i da prosto ima dovoljno vremena da se sve institucije koje su učesnici procesa pripreme.
Mislim da postoji dosta dobrih izmena kada se radi o Zakonu o osiguranju i tu nema dileme da postoji jedna poboljšana i zaštita korisnika i jasnije procedure što se tiče samih organizacija koja se bave ovim poslovanjem.
Ali, ostaje nam jedna dilema, kada ste sada izdvojili u obrazloženju hitnog postupka Zakona o osiguranju, zašto je bez ikakvog obrazloženja omogućeno društvima koja se bave osnovnim osiguranjem vozila da podignu cenu za 45%? Zašto je data saglasnost ako znamo da ne postoji osnov za to u realnim ekonomskim merama, naročito kada se radi o broju saobraćajnih nezgoda i o tome da je primena novog Zakona dovela do određenih poboljšanja?
Ne postoji obrazloženje, a zluradi mogu da kažu da je to učinjeno kako bi se stimulisao plasman tih istih društava u državne hartije od vrednosti i to je nešto što nikada nije obrazloženo i nikada javnost nije obaveštena zašto je data saglasnost na povećanje ovih iznosa.
Sami ste dobro primetili da građani ne mogu da plate osiguranje, a naročito ne mogu da plate dodatna osiguranja, životna, ne mogu da plate ako ne primaju plate i penzije ili ako imaju smanjenje plata i penzija, što se desilo građanima Srbije u prošlom mesecu.
Što se tiče Zakona o platnim uslugama, takođe mislim da je napravljen jedan ozbiljan pomak i da u tom smislu nema puno primedbi, osim možda nekih nedorečenosti. U tom smislu, podneo sam i amandman. Recimo, kod jedinstvenog registra računa, moglo je tačno da se definiše za pravna lica koji su to podaci koje javni registar vodi, a ne da se kaže u jednoj tački da će druge podatke koje propiše Narodna banka Srbije takođe voditi registar. Mislim da nije dobro, ako imamo osam tačaka koje jasno definišu šta konkretno vodi registar, nije bilo sporno da ih bude još osam, ali da ostavimo ovako nedorečenu ovu tačku, mislim da nije prikladno i da je moglo na bolji način da se to učini.
Ima još takvih tačaka u predlozima zakona, ali prosto nije bilo dovoljno vremena da se one na pravi način analiziraju i da se podnesu pravi predlozi amandmana. Možda su neki poslanici i uspeli. Ja se nadam da ćete ozbiljno razmotriti te predloge.
Zakon o deviznom poslovanju, sami ste rekli da se tiče domaćih platnih institucija koje se bave uslugama, kao što se bavi „Pejpal“ i ako je omogućeno stranoj platnoj instituciji, normalno je da to mogu i domaće da rade. Mislim da je u tom smislu mogla da bude jedna sveobuhvatnija promena ovog zakona, da se potpuno liberalizuje što se tiče i fizičkih lica i pravnih lica to isto poslovanje, jer to je učinjeno u zemljama regiona, u Hrvatskoj pet godina pre pristupanja i nije nikakve negativne posledice imalo.
Predstavnik Narodne banke na odboru je rekao da će se pokrenuti na proleće u razgovorima o tome, a mislim da je to moglo već da se učini i mislim da bi to bio dodatan mali napor koji bi omogućio mnogo bolje uslove mnogim građanima Republike Srbije koji imaju u svojim delatnostima i u svom životu probleme zbog administrativnih barijera koje postoje.
Mislim da je zaštita građana, kada su u pitanju bankarske usluge i usluge osiguravajućih društava, u prvom danu, a ne banaka i osiguravajućih društava. U tom smislu, smatram da kao narodni poslanici, da je trebalo da imamo više vremena upravo da bi razmotrili sve one pozicije u ovim zakonima koje se tiču upravo građana. Ne možemo da imamo puno poverenje u predlagača zato što je gubitak NBS u 2013. godini iznosio preko 44 milijarde i vi ste objasnili razloge zašto se knjigovodstveno vodi gubitak. Ali, niste rekli pravi razlog. Shvatam da ne možete reći da je NBS kriva za lošu fiskalnu politiku i da ste vi krivi zato što Vlada Srbije pravi budžetske rupe koje treba da se popunjavaju na neki drugi način.
Zbog ovih razloga, zbog razloga da je NBS i neke druge pozicije imala na nedovoljno dobar način branjene, kada su u pitanju građani, pre svega mislim na povećanje cena usluga za osnovno osiguranje vozila, mi iz DS ne možemo podržati ovaj set zakona. Nadamo se da će ovi zakoni biti popravljeni amandmanima narodnih poslanika. Hvala.

Prihvatiću lično vaš odgovor i poređenje sa nekim prošlim periodom, ali smatram da to isto važi i danas, kada imamo povećanje javnog duga za preko šest milijardi i da je prosto nemoguće, ako se ta sredstva koriste samo za vraćanje starih dugova, da se taj dug uvećava. Ali, poređenje koje ste učinili želeći da istaknete važnost konzistentne fiskalne i monetarne politike, prihvatam, pogotovo kada ste rekli da ti problemi nastaju još od 2006. godine, kada, podsećam Demokratska stranka nije bila u vlasti i nismo se bavili tim velikim privatizacijama o kojima se toliko govori.
Druga stvar koja je važna kod fiskalne i monetarne politike koje treba da budu komponenta razvoja a ne samo održanja, da je ovo jedna razvijena zemlja, to bi tako i bilo, ali, recimo, primer elektronskih uplata, gde država zahteva od korisnika da nosi kopiju uplatnice, državni organ zahteva kopiju uplatnice, ne priznaje elektronsku uplatnicu iako smo Zakon o trgovini doneli pre tri ili četiri godine i to je problem koji ne možete vi rešiti. Ali, Vlada ne čini ništa da te probleme građana reši, da im olakša funkcionisanje i upravo s tog aspekta sam ja i govorio.

Mislim da je i novo zapošljavanje novi trošak i kada ste rekli stalno, to podrazumeva i prošlu Vladu, onu od 2012. do 2014. godine i ovu sada i prosto, ako je zaduženje kod domaćih finansijskih institucija povećano, onda ništa ne znači ako je smanjeno kod stranih finansijskih institucija.
Prosto, to je jedan duh koji postoji i on je tu i njegovo uvećanje je visoko.

Poštovana predsedavajuća, poštovana guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici, pa mislim da nije bilo ni vreme ni mesto za fanatizam po pitanju primene ovih, kako se popularno kaže, reformskih zakona naročito ako imamo u vidu stanje u kome se naša država i naše društvo nalazi.
Mislim da je mnogo bolje uvek sa jednog realnog stanovišta posmatrati svako donošenje zakona i naročito njegovu primenu, jer ono što smo mi poslanici DS govorili danas i kritikovali hitan postupak i brzinu kojom su ovi zakoni došli u proceduru i kojom su se našli na dnevnom redu, upravo mislim da je potpuno argumentovana samim izlaganjima narodnih poslanika vladajuće većine, jer mi smo slušali argumente od ekspozea do poplava kojima su na neki način podržan ovakav način ulaska zakona u Narodnu skupštinu, proceduru Narodne skupštine.
Mislim da je trebalo da bude potpuno drugačije, no na stranu sve to, govorili smo o tome u prvom delu današnje sednice i mislim da nikome od nas neće ubuduće koristiti ako na ovaj način se budu donosili ovako važni zakoni koji mogu u budućnosti bitno uticati i na BDP i na razvoj privrede naše zemlje. Mislim da svakako svi građani trebaju da imaju koristi od ovih zakona i to svima nama narodnim poslanicima i predstavnicima institucija države treba da bude prvo na pameti.
Nije dobra praksa da se prebacuje sve ono loše na prethodne vlasti, to nikako nije dobro jer prethodna vlas i ova vlast i vlast pre nje, svi su mislili da čine
najbolje, a uvek što je bilo loše u praksi u Srbiji su se pozivali na ono loše što je ona prethodna činila. Mislim da treba da sagledamo stvari realno i da na taj način i diskutujemo i donosimo odluke.
Uspeh u sprovođenju ovih zakona neće zavisiti samo od Narodne banke, o tome sam govorio i u prvom delu sednice, jer potrebno je da se i neki drugi zakoni, uključujući i Zakon o elektronskoj trgovini, primenjuju, a potrebno je i da drugi državni organi primene u potpunosti taj zakon, jer samo na taj način građani će steći puno poverenje i koristiti pre svega usluge elektronskog novca.
Takođe, Zakon o osiguranju, neće biti puno koristi od reforme ovog dela zakonodavstva, niti će biti previše pozitivnih efekata ako ne budemo omogućili porast standarda naših građana da mogu da plate dodatno osiguranje, da mogu da odvoje deo svoje plate da obezbede u tom smislu i osiguraju svoju porodicu. To se neće desiti ako nastavimo smanjenje plata i penzija.
Naravno, mislim da svako poboljšanje i bolje uređenje zakona i u ovom delu i u svakom drugom koji se tiče i platnog sistema i zaštite od pranja novca i terorizma treba da podrži svaki poslanik u Narodnoj skupštini, a nama iz DS je pre svega važno da građani budu u prvom planu, a ne banke i osiguravajuća društva i na tome ćemo insistirati i ubuduće. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman govori o korišćenju sredstava doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Mislim da zakon nije na dovoljno precizan način utvrdio kako se ova sredstva koriste i kako ih troše lokalne samouprave. Mislim da amandman doprinosi predlogom da se donese poseban program u skladu sa kojim će se trošiti ova sredstva, a taj program usvajati na skupštini jedinice lokalne samouprave, da taj novi stav doprinosi transparentnom trošenju ovih sredstava.
Obrazloženjem koje sam dobio da se amandman ne prihvata, jer se njime neopravdano zadire u izvorne nadležnosti jedinica lokalne samouprave nema nekog velikog smisla. Mislim da ga vi niste ni pisali, gospođo Mihajlović, zato što je potpuno jasno da zakonodavac treba da utvrdi proceduru kojom će se trošiti ova sredstva. Kao što se recimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu bavi i govori o tome da se usvaja program za uređenje poljoprivrednog zemljišta, treba na isti način da se reši i ovo pitanje u Zakonu o planiranju i izgradnji.
Takođe iz vaše nadležnosti, Zakon o bezbednosti u saobraćaju kaže na koji način se usvaja program za korišćenje sredstava koja su namenski opredeljena za svrhu bezbednosti saobraćaja. Isto tako treba urediti proceduru koja se tiče korišćenja sredstava za uređenje gradsko-građevinskog zemljišta, jer na taj način ćemo potpuno ispoštovati i Zakon o budžetskom sistemu, potpuno ispoštovati i strategiju za borbu protiv korupcije, jer ćemo potpuno transparentno imati u vidu način na koji se troše ova sredstva i biće potpuno dostupan i lokalnim odbornicima i stanovnicima i građanima koji odvajaju sredstva za ove namene. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na početku da kažem da DS neće podržati ovaj predlog zakona i pored onih nekih dobrih promena koje on donosi potpuno je nejasna hitan postupak i nejasno je zašto ste napravili mrlju na kraju ako ste imali javnu raspravu, ako ste imali razgovore sa strukovnim udruženjima, ako ste slušali primedbe, prihvatili neke od njih. Zašto na kraju hitan postupak i zašto na ovaj način da dolazi u Skupštinu Srbije pogotovo ako ništa za 15 dana ili mesec dana ne može tako važno da se promeni.
Imali smo dosta najava zakonskih predloga raznih. Pompezne najave o velikom boljitku, od Kancelarije za brze odgovore, koja je imala taj koncept da ćemo dobiti jedno mesto koje će davati odgovorne investitore na sva pitanja do javnih beležnika i ostalih zakonskih predloga koji su na neki način korišćeni za određene medijske kampanje gde su se predstavnici vlasti utrkivali u najavama koliko će taj zakon doprineti boljitku građana. Nažalost ništa se od toga nije ostvarilo i sve se to na kraju izjalovilo.
Imamo situaciju u 2013. godini kada je gospodin Velimir Ilić, vaš prethodnik dolazio u ovu skupštinu, predlagao izmene Zakona o legalizaciji, gde je tvrdio da će to napraviti svoje vrsni bum ukidanjem odredbi o konverziji. I to se nije desilo, desilo se suprotno, dakle, pad od 40% u građevinskoj industriji.
Ono što kažete da će olakšati investitorima, to je taj objedinjeni postupak, gde on dolazi na jedno mesto. To jeste. Vi možete da omogućite i olakšate investitoru da on donese na jedno mesto, ali je pitanje na koji način rascepkana državna uprava funkcioniše i odgovara na taj zahtev? Da li oni međusobno mogu da obezbede da se sva procedura ispoštuje, na koji način se meri efikasnost, na koji način možete da sprovedete odredbe o sankcionisanju?
Podsetiću samo, mi smo imali brojne zakone u Narodnoj skupštini, od javnih preduzeća do finansija, koji su nudili sjajne promene za građane, itd. Ali, nažalost, nisu se primenjivali i nikada nisu primenjeni i sve je ostalo isto. Čak se i pogoršalo.
Ono što je dobro, to je umanjenje naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, ali nije potpuno rešenje. Nije potpuno u smislu da se ne zna kako se taj novac troši i dalje.
Ja sam u tom smislu podneo amandman, gde predlažem da lokalne samouprave donesu program po kome će taj novac trošiti. I sami znamo da taj novac ne ide uvek u prave svrhe.
Nema pratećih zakona koji se tiču konverzije. Obećali ste da će biti predložen do proleća. To je dobro i ja sam u tom smislu, takođe, podneo amandman, gde se oročava njegovo donošenje. Nema građevine bez investicija.
Sa 4,2% učešća u bruto društvenom proizvodu nećemo se pomaći, ako ne bude tražnje, ako ne bude veći deo budžeta opredeljen za investicije i prilika je, gospođo Mihajlović, da se prilikom donošenja sledećeg programskog budžeta izborite za veće učešće sredstava za investicije u republičkom budžetu.
Takođe, tražnja se neće povećati tako što se smanjuju penzije i plate. Odlično je što ste realno ocenili i na neki način izanalizirali period prethodnih pet, šest godina, kada ste rekli da je u 2009. godini bilo 30 puta više izgrađenih stanova nego ove godine.
Ali, to se neće promeniti samo izmenama zakona. Potrebna je sveobuhvatna reforma celog sistema i potrebno je da se obezbedi tražnja, a tražnja se neće obezbediti ako se smanjuju plate, smanjuju penzije. Stanove, nažalost, neće imati ko da kupi. Hvala.