Poštovani ministre, ovaj prvi amandman na ovaj član 2. podneo sam prosto da malo bolje izdefinišemo ovu rečenicu, jer u istoj rečenici, u Predlogu zakona stoji javni sektor i subjekti javnog sektora na dve različite pozicije. Prosto, podneo sam amandman da se na oba mesta zove – subjekt javnog sektora, jer ako kažemo privredni subjekti, možemo da kažemo i sektor privrede, ne moramo privredni subjekti, prosto usaglašavanje, a obrazloženje koje sam dobio da se odbija predlog amandmana je zaista, pokazuje da neko ko je davao mišljenje, nije ni čitao predloge amandmana opozicionih poslanika, jer ovo je jedan logičan predlog, koji bi trebalo da prihvatite radi boljeg razumevanja ovog člana.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, da se zahvalim što ste prihvatili naš amandman na član 2. U ovom sledećem amandmanu predvideli smo jedan kraći rok za izradu podzakonskog akta, prosto zato što se u kasnijem obrazloženju odbijanja amandmana, gde smo pokušali da skratimo rokove početka primene zakona na 1. oktobar ove godine, kaže da treba da se pripreme subjekti u javnom sektoru za zakonske izmene koje se usvajaju. Mislim da će se lakše pripremiti ako unapred budu znali na koji način ćete vi vršiti kontrolu i kakav nadzor mogu da očekuju i da će onda biti ozbiljniji.

Inače, podržao sam ovaj zakon na Odboru za finansije upravo zato što mislim da je često javni sektor, odnosno njegovi delovi, neodgovorni menadžeri javnih preduzeća krivci za hroničnu nelikvidnost u pojedinim granama naše privrede.

Iz tog razloga ja bih želeo da verujem da će ovaj zakon nešto popraviti i da će pokrenuti na bolje, ali čini mi se da će to vrlo teško biti sve dok na čelu javnih preduzeća budu partijski kadrovi. Zahvaljujem.

Ovo je izmena koja predviđa početak primene zakona za jesen ove godine. Mislim da je upravo ubrzanje primene ovog zakona i što bolji nadzor ključno za njegov uspeh. Čini mi se da oni direktori javnih preduzeća, a ja verujem da ovde sve kolege znaju i o kojim se direktorima pojedinačno radi koriste, odnosno zloupotrebljavaju svoje položaje, da iscrpljuju one koji izvode radove za ta preduzeća, iako imaju novca i mogu da plate ono što je naručeno. Oni to ne čine, prosto, da bi bili politički važni. To je javna tajna koja postoji u  Srbiji i mislim da ništa neće njima biti veći problem da prilagode sebe ovom rešenje koje na neki način može privredi puno toga da olakša, jer često je za neki privredni subjekt, a naročito za preduzetnike, tri meseca predug rok da dođu do svog novca koji su pošteno zaradili.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, govoriću od četiri zakonska predloga, pre svega o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Mislim da je ovaj zakon potpuno nepotreban i da smo, po postojećoj uredbi koja je kao podzakonski akt doneta u odnosu na Zakon o javnoj svojini, mogli mnogo transparentnije, na jedan javan način da dobijemo tržišnu vrednost.
Kažete, gospodine ministre, da će poreska uprava proceniti tržišnu vrednost. Tržišnu vrednost ne može da proceni poreska uprava i to se vrlo često dešava, da ta procena poreske uprave je daleko od tržišne vrednosti. Jedina tržišna vrednost koja je ispravna je tržišna vrednost koja se postigne na licitaciji ili prilikom podnošenja više ponuda. Tržišna vrednost koju će neko arbitrarno da proceni ne postoji.
Što se tiče prodaje državnih nepokretnosti, mislim da je bilo daleko celishodnije da smo umesto rasprodaje državne imovine omogućili da neko domaćinski i sa dobrim menadžerskim iskustvom upravlja tim nekretninama i da te nekretnine donose neki prihod, a ne da koštaju državu.
U obrazloženju se kaže da je ono što mi posedujemo kao imovinu – prepreka razvoju, prepreka rešavanju budžetskih problema, ali ja mislim da imovina ne može biti prepreka. Imovina koju poseduje država može biti samo jedna od mogućnosti, jedna nova komponenta razvoja i ključ, odnosno osnovni razlog problema koji se tiču lošeg raspolaganja državnom imovinom je nečinjenje države. Prošle nedelje je državni revizor, prilikom objavljivanja ocene svrsishodnosti i raspolaganja državnom imovinom, tačno naveo šta su problemi. Problemi su nedostatak adekvatne baze. Država ne zna koje nekretnine i koju imovinu poseduje, zemljište takođe. Nema podatke o broju nepokretnosti, nema podatke o vrednosti. Knjigovodstvene vrednosti se razlikuju, nema velike koristi od njih.
Nema kontrolu nad raspolaganju nepokretnostima, nepokretnosti se neadekvatno koriste, cene koje se ostvaruju u zakupu su netržišne. Republika Srbija, kaže Državni revizor propušta priliku da uveća svoje prihode po osnovu imovine koje poseduje.
Mislim da je ovaj izveštaj bio dobar osnov da krenete pre svega u popis imovine da se tačno utvrdi, da se napravi baza, da se tačno utvrdi šta država ima od imovine i da se onda odredi ko će sa tom imovinom raspolagati na jedan bolji način, da se odredi neki menadžer ili neko ko je sposoban da upravlja tom imovinom. Jer, ako mi kažemo da država ne može da upravlja imovinom na domaćinski način, na način koji će doneti državi prihod od te imovine znači da država onda verovatno nije sposobna da upravlja ni sa jednom institucijom, ni sa jednim drugim javnim preduzećem, ni sa jednim drugim pravnim licem. Pa, onda nije rešenje da se sve rasproda. Nije rešenje da se rasproda i ne možemo prebacivati stvari na socijalnu komponentu, jer verovatno da oni koji iz socijalnih razloga koriste zakup državnih stanova neće moći ni direktnom pogodbom da kupe, ni ako im je omogućeno da oni direktno otkupe stan, neće to moći da učine, ali je verovatno da neko drugi ko će neki komercijalni objekat otkupiti direktno, od toga ima koristi.
Najveću cenu bi postigli licitacijom, a mogli ste da pogledate postojeću uredbu, u njoj lepo postoji opisani način na koji se može otkupiti, odnosno otuđiti objekat u svojini Republike. Mogao je da se napravi preferencijal, odnosno mogućnost zakupcu da ima prednost, ako postigne uporedno najveću cenu, da prvi ima mogućnost da kupi po najvećoj ceni postignutoj na licitaciji i to bi onda bilo sasvim ispravno. Ovako čak i oni koji su zakupili imovinu u decembru, prošle godine, imaju mogućnost da bez licitacije dođu u vlasništvo te imovine. Mislim da Predlog zakona nije transparentan i da postoji ozbiljna sumnja da se donosi za nekog ko je u zakupu neke komercijalne imovine.
Kada se radi o proceni investicionog ulaganja, takođe, u postojećoj uredbi, gospodine ministre, iz 2012. godine imate precizno definisano na koji način se priznaju ta ulaganja kada je u pitanju zakup. Zašto niste prepisali stavove ove uredbe bili bi korisniji za državu, država bi više uštedela. Ovako idete ponovo na procenu i to je još jedan razlog da sumnjamo da se to čini za nekog koje u zakupu određene imovine koja se komercijalno koristi.
Mislim da je način na koji ovaj zakon ulazi u proceduru i način na koji se o njemu diskutuje i način na koji je on definisao i prodaju, i ugovaranje, i povraćaja investicionog ulaganja dovoljno netransparentan i dovodi u sumnju ceo zakon. Povucite ovaj predlog zakona doradite ga i onda možemo da raspravljamo iako smatram da državna imovina ne treba da se prodaje, ona treba da se proširuje da se povećava državna imovina i da se koristi ko komponenta razvoja.
Drugi predlog zakona koji je danas takođe na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. U subotu popodne su narodni poslanici dobili na portalu mogućnost da vide predlog ovog zakona. Gospodine ministre, nije moguće samo pročitati uredbu EU na koju se poziva obrazloženje 24/2014 i Predlog zakona i pripremiti adekvatne amandmane za nešto više od 24 sata. Zaista, nije moguće. I, nije moguće sagledati sve ono što ove izmene donose.
Ono što je poseban skandal je da Skupština nije imala pojma o tome da se priprema izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, prosto zato što smo mi imali Radnu grupu koja se bavila donošenjem novog zakona o javnim nabavkama. Jutros kada smo imali Odbor za finansije, kolega Dejan Radenković, je frapiran saznanjem da mi danas od Vlade dobijamo Predlog zakona na kome radimo inače paralelno, podneo ostavku na članstvo u Radnoj grupi, što sam i sam učinio nakon toga. Mislim da je ovo pravi pokazatelj na koji način se Vlada odnosi prema Narodnoj skupštini, na koji način je ponižava i to naročito kada imamo u vidu da odborom predsedava poslanik najveće stranke u vladajućoj većini.
Ovaj hitan postupak je naročito problematičan, imajući u vidu brojne probleme koji su pratili donošenje postojećeg zakona. Sećamo se svih hvalospeva kako će on uštedeti milijardu dinara budžetu Republike Srbije, a danas vidimo da budžetu Srbije uglavnom uštedu donose nastavnici, penzioneri, oni sa najmanjim primanjima, oni koji ostaju bez posla, oni donose uštedu danas budžetu Republike Srbije. Što se tiče javnih nabavki afera do afere. Pre dvadeset dana Saša Varinac je podneo ostavku i onda se o tome ćutalo 15 dana. Petnaest dana ostavke nigde nije bilo da bi se objavila tek nakon toga. Onda se pojave špekulacije da čovek trpi pritiske, da ima mnogo slučajeva, da ipak taj zakon nije tako savršen kao što se o njemu govorilo. Onda ćemo na brzinu da ga promenimo.
Na brzinu ćemo da izmenimo njegove odredbe i tobož onda neće biti, recimo, ukrupnjavanja poslova kao što je učinjeno na primeru Prokopa. Šest miliona je naduvana javna nabavka za Prokop i o tome se ćuti takođe. Kada se traži izveštaju o izvršenju za Tamnavu, šest meseci kao narodni poslanik, iako postoji zaključak Odbora za finansije, ne mogu da dobije izvršenje za Tamnavu.
E, to su problemi gospodine ministre koje je trebalo da rešite oko sprovođenja postojećeg zakona, a ne da donosite novi za koji unapred imamo sumnju da se donosi da bi se lakše omogućilo pojedinim dobavljačima da dođu do poslova. Danas u Srbiji kada se govori o tome da postoje firme koje obaraju namerno tendere, danas u Srbiji samo određeni imaju pravo da posluju, oni posluju odlično, ostali ne mogu ni da posluju.
Zato imamo ovako stanje u privredi i ne vredi nama ni zakon koji sam sledeći želeo da prokomentarišem, a odnosi se na rokove plaćanja javnog sektora zato što imamo direktore koji zadržavaju sredstva, stoje na računu, zato što žele da budu bitni i uticajni, pa privrednici moraju da idu i da ih mole da dobiju sopstveni novac, a onda tu nastaje korupcija. Ne kažem, nije to danas, to već nekoliko godina, a kad će sa tom praksom da se prekine. Umesto da donosimo nove zakone mogli bi da počnemo da sprovodimo postojeće.
Nemam puno vremena, naša poslanička grupa, moraću da završim ranije, ali stvarno, ovakav dnevni red, sa ovoliko tačaka, veoma važnih i na ovaj način predložen Narodnoj skupštini, mislim da ne doprinosi kvalitetu rasprave i neće doneti zakone koji će Srbiju izvući iz ekonomskih problema i iz recesije u kojoj smo kao jedna od retkih država Evrope. Hvala.

  Poštovani gospodine Arsenoviću, imam za vas pitanje, član 104.
Da li se ovaj Poslovnik odnosi podjednako i na članove parlamenta iz opozicije i na članove parlamenta iz vlasti?
Pročitaću vam član 104, da bi razjasnio: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.“
Niste mi dali pravo na repliku, iako sam pomenut po imenu i prezimenu, iako sam pogrešno protumačen, a ja u svom izlaganju niti sam uvredio poslanika Radenkovića, niti sam bilo šta loše rekao o njemu, a njemu ste dali repliku.
Zaista, nije prvi put da vi ovo činite. Ne znam da li imate nešto lično protiv mene, a to možete i da mi kažete, ali, nijednom ne mogu da dobijem repliku kada mi se pomene ime i prezime kada vi predsedavate. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući povredili ste član 104. koji govori o pravu na repliku. Niti se gospodin Stefanović, niti bilo ko loše izrazio prema gospodinu Arsiću. Ovaj član 104. ne dozvoljava da dajte repliku na repliku.
Kada se javi poslanik iz bilo koje opozicione grupe nikada ne dozvoljavate na ovaj način da se reaguje i replicira. To je ono što mi ukazujemo sve vreme da je najveći problem da se na ovakav način odnosite i prema Poslovniku i prema Narodnoj skupštini, a zatim sledi nepoštovanje zakona koji se ovde donose, pa onda imamo jedan čitav haos u zemlji i u državnom sistemu. To je ono što je problem i što vi nikako ne možete da prihvatite.
Ja vam govorim da ne možete imati dvostruke aršine za poslanike vlasti i poslanike opozicije. Vlast može uvek da dobije repliku zato što vi uvažavate njihov autoritet, a opozicija ne može nikad da dobije repliku, čak i kad joj to pravo pripada po Poslovniku. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, prvo, mislim da je trebalo da prisustvujete i Odboru za finansije, gde smo raspravljali o ovim amandmanima i mislim da je tema veoma značajna, tako da je trebalo da budete prisutni. Predložio sam amandman kojim se briše stav 7. ovog člana, briše se deo o akcizi na električnu energiju, iz prostog razloga što nije usaglašen sa direktivom na koju se pozivate.
Ako već želimo da primenjujemo neke evropske standarde i direktive, onda bi trebalo da krenemo, pre svega, od onih stvari koje se tiču građana i njihovog boljitka, a ovo je direktan udar na njihov standard i mislim da jeftine političke poene koje Vlada skuplja na smanjenom deficitu, će skupo platiti građani Srbije. A to je potpuno jasno.
Da bih objasnio na koji način pokušavate, a to smo slušali u vašim obrazloženjima, na kojima nismo mogli da reagujemo, da dobijemo repliku, jer mi to iz opozicije ne možemo uvek, doneo sam jedan prosečan račun za električnu energiju građanina Srbije.
Ako bi se primenila direktiva EU da se minimalna akciza na megavat električne energije primeni od jednog evra, dobili bi za potrošnju od 386 kilovat časova, dobili bi cenu od 46 dinara, akcize. To je ono što piše u direktivi i na šta mi imamo primedbu, takođe.
Ono što će Vlada naplatiti građanima Srbije za isti taj račun je gotovo pet puta više, a to je 176,94 dinara. To je zaista nečuveno da vi primenjujete evropsku direktivu, još strožije prema građanima Srbije, nego što je to zakonodavac u Evropskoj komisiji smatrao da treba.
Na šta se još u Srbiji, od sledeće nedelje naplaćuje akciza? Naplaćuje se na obračunsku snagu. Dakle, to je angažovana snaga, u ovom slučaju 11 kilovata na 472 dinara obračunate snage za ovog potrošača, država će u budžet direktno inkasirati preko 50 dinara. Šta je to akciza na obračunatu snagu? Čiju snagu, zašto se to naplaćuje građanima Srbije i zašto nije po kilovatu?
Druga stvar, takođe još besmislenija, građani će plaćati akcizu za trošak javnog snabdevača, u ovom slučaju 120 dinara, gotovo preko 10 dinara će plaćati svakog meseca za trošak javnog snabdevača.
Zašto građani da plaćaju akcizu na trošak javnog snabdevača? Ja vas pitam, kolege poslanici, jer građani Srbije ovo treba da čuju i ovo je neverovatna stvar. Još jedna stvar, naknada za povlašćene proizvođače iz Zakona o energetici. Oni već dobijaju naknadu od građana, a sada će građani za tu naknadu koju njima plaćaju, da plaćaju i akcizu.
Dakle, građani plaćaju njima naknadu i plaćaju akcizu na tu naknadu koju uvodi Vlada Republike Srbije, kako bi na što efikasniji način napunila svoj budžet i kako bi što kvalitetnije falsifikovala fiskalne rezultate, jer potpuno je jasno kakvo je stanje u Srbiji, da je recesija i u ovoj godini, da je bila u prošloj i da smo jedina država u regionu koja dve godine zaredom ima recesiju, jedina smo država koja se nalazi u ovakvoj situaciji. U privredi su najniže plate, najveći rast troškova u ovom delu Evrope, masovan odlazak naših građana u inostranstvo, zbog egzistencije i to je ministre, nešto što ne možete da poreknete.
Ogromni resursi kojima raspolaže EPS treba da se koriste u svrhu razvoja ove zemlje. Ja se tu slažem sa vama, ali to treba da rešite sa menadžmentom koji ste vi postavili. Menadžment se ponaša bahato, neodgovorno, štedi se samo na građanima i mislim da daleko racionalnije treba da se koriste ti resursi, da to može da se koristi i za privredni razvoj i da može daleko više da doprinese, ukoliko bi imali menadžment koji je izabran na javnom konkursu, otvorenom, međunarodnom, gde ne bi imali partijske vojnike na ključnim pozicijama koji onda mogu da proizvode samo gubitke, lažno iskazani uspesi EPS-a kroz poslovne knjige, a i sami znate kako su se iskazali, na koji način je umanjen trošak amortizacije, da bi ova firma prikazala profit i na taj način kasnije uplatila sredstva u budžet Republike Srbije.
Mislim da ovo treba da prekinete, ako želite da zaista stabilizujete zemlju, jer nije način da se građanima uzima. Način je da država uštedi na sebi, na partijskim delovima svojim, da ih očisti iz onog sektora u kome ne treba da budu i da onda možemo na jedan pravi način da finansiramo one troškove koje ova država ima. Hvala.

Replika.
Hoću da kažem da se ne treba vraćati u prošlost i ako već govorimo o neiskrenosti, kao što je kolega rekao, hajde da se vratimo na neiskrenost izvršne vlasti i da svim kolegama još jednom ponovim da mi u parlamentu ne odlučujemo o poskupljenju struje. To je potpuno jasno zakonski regulisano i zna se kako se donosi odluka o većoj ceni električne energije. Nikada poslanici o tome nisu odlučivali i to je još jedna stvar koja treba da se zna.
Sada prvi put parlament odlučuje o poskupljenju struje, ali preko akcize i nikakve veze sa parlamentom nema poskupljenje struje koje će ići preko ove akcize od 4,5%.
Šta je neiskrenost? Neiskrenost je kada sadašnja ministarka infrastrukture kaže 2011. godine – struja će biti jeftinija za 20% u predizbornoj kampanji, pa onda ministar Antić 2014. godine kaže – ne razmišljamo o uvođenju akciza, pa onda Antić takođe, još jedna neiskrenost – uvođenje akciza na struju ne bi bilo dobro. Znači, ovo danas što odlučujete je loše, to kaže gospodin Antić. Gospođa Mihajlović – prvo socijalne karte pa nove cene struje i gasa. To je neiskrenost. To je jedna politička manipulacija kojom se koriste pojedinci i to nije dobro.
Da se ne bi pretvorio, kao što se ponekad ovaj parlament pretvara i to sve češće što više odmiče vlast trogodišnja SNS, u društvo hroničara, preći ću na konkretne podatke. Kada se radi o EPS, umanjena vrednost imovine, o kojoj sam govorio ministre, je 18 milijardi dinara. To je nezakonito i to je konstatovao državni revizor, nije u skladu sa procedurom, 2013. godine. To je šteta za EPS, naročito sada kada je gotovo očigledno da se …

Koristim vreme poslaničke grupe. Nastaviću kao ovlašćeni.

Po vremenu poslaničke grupe.

Ja sam ovlašćeni.

Predsedavajuća, mislim da nije u redu da dvostruki aršini se primenjuju, prosto, gospodin Babić je dobio reč, a nije pežorativno pomenut malopre, a sada Stefanović ne može. Ali, nema veze, ja ću krenuti po temi zato što gospodin ministar mi nije odgovorio ni na jedno pitanje.
Rekao sam da se falsifikuju rezultati fiskalne politike. Evo, primer EPS-a. Imate neporeske prihode koji su jednokratni, koji se neće ponoviti, na tome počivaju navodni rezultati. EPS koji je 2013. godine, to je revizor potvrdio, nezakonito umanjio vrednost imovine za 18 milijardi dinara i potpuno je jasno da se sprema privatizacija, EPS koji ima negarantovane kredite, dakle država ih ne garantuje, za njih od preko milijardu evra, takav EPS uplaćuje dividendu u budžet Republike Srbije i vi ostvarujete bolju situaciju, što se tiče prihoda neporeskih. To je potpuno tačno.
Ja vas hoću da pitam ovu stvar - zašto će građani plaćati akcize na obračunsku snagu, angažovanu snagu „Elektroprivrede Srbije“. Zašto će građani plaćati trošak javnog snabdevača, odnosno akcizu na trošak javnog snabdevača? Kakve veze imaju građani sa njihovim troškovima? Dalje, zašto će građani plaćati akcizu na naknadu za povlašćene proizvođače? To mi odgovorite, gospodine ministre, ništa drugo ne tražim. Hvala.

Poštovani ministre, malopre sam čuo odgovor od vas i zahvaljujem se na tome zašto će građani plaćati na završni račun akcizu, i to na obračunsku snagu, dakle na angažovanu snagu, i trošak javnog snabdevača, i na naknadu za povlašćene proizvođače.
Moj amandman je bio u smislu da izuzmemo električnu energiju iz ovih akciza iz tog razloga što nije dobro pripremljen predlog, jer Direktiva EU govori drugačije. To ide po megavatu. Imaju jedan izuzetak, koji jedna zemlja ima obavezu da to promeni u narednom periodu.
Ovaj amandman koji su podnele kolege razlikuje se od tog amandmana, koji ste vi malopre komentarisali. Mislim da je suštinski isti. Jedino što se ne slažem da ne treba na duvanske proizvode. Mislim da je to razumno, ali ovo na električnu energiju nije dobro pripremljeno, nije dobro po građane i da će ih mnogo više koštati nego što bi to bio slučaj da je po megavatu, kao što piše u Direktivi EU.
Šta je još jedna pozicija koju sam želeo da prodiskutujem? Mislim da Vlada pokušava na sve načine da uvede novu zakonsku regulativu kako bi, na neki način, naplatila dodatni novac i od privrede i od građana. Sa druge strane, kada treba da se ispoštuje ta ista privreda ili taj isti građanin, tu se onda zakon ne poštuje od same Vlade.
Uputio sam vam pitanje još pre šest meseci, a koje sam ponovio pre tri meseca, a po pitanju otpisa PDV-a za privrednike koji su stradali u poplavama, PDV-a na robu koja je uništena u tim poplavama. Još uvek nisam dobio odgovor. Poreska uprava ćuti. Ti ljudi imaju strašne probleme, moraju da vode zalihe te robe koja faktički ne postoji, ali ne postoji odgovor i to je način na koji država finansira taj smanjeni deficit. To nije trajna stvar, to je privremena stvar, jer ako država ne ispunjava svoje obaveze prema privredi i građanima, to se onda drugačije zove. Ako država ne izvršava ona plaćanja koja treba, onda treba da kažemo kako se to zove u ekonomiji i u finansijama i da probamo nešto drugo.
Mislim da ovaj namet ništa neće doprineti, nećemo rešiti problem, a Vlada se oglušuje o sve one zahteve kada građani pokušavaju da ostvare svoje pravo. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Ja bih da vratim diskusiju na realne stvari, da se ne bavimo prošlošću jer da li je veća šteta za EPS to što je neko plaćao fudbalske klubove ili je veća šteta što je prošle godine pravljen lift iz garaže do direktora kancelarije u upravnoj zgradi EPS-a, to treba neki drugi organi da provere i nadam se da oni funkcionišu pošto je očigledno da nam je korupcija sve veća i ne vidi se kraj tome.
Mislim da se vraćamo na početak, gospodine Vujoviću, da treba da se prestane, da se prekine sa partijskim upravljanjem ozbiljnim javnim resursima kao što EPS da ne bi građani, na kraju krajeva, plaćali i obračunsku snagu, akcizu na obračunsku snagu, da ne bi plaćali akcizu na trošak javnog snabdevača. Zašto je građanin dužan da plaća trošak javnog snabdevača? To ne treba da bude obaveza građana.
Ako želimo da napunimo budžet i sa tih 18 milijardi, vi ste to priznali, gospodine Vujoviću, u svom odgovoru, da vi gledate završni račun, krajnji račun potrošača i prema tome ste odrezali procenat da se tih 17,5 milijardi, odnosno da se napuni budžet za tih 17,5 milijardi i to je sa stanovišta Vlade u redu jer vi onda možete da kažete – mi smanjujemo deficit, mi smo sjajni, mi smo divni, ali ne vodite računa o tome da li građani mogu dalje da plaćaju to, pri tom, ne sprovodite zakon i ne omogućavate građanima da dođu do svojih prava. Od njih tražite da poštuju zakone i tražite od njih da plaćaju svoje obaveze, ali država ne plaća svoje obaveze i tu je problem. Zbog toga, između ostalog, imamo i stagnaciju i recesiju. Nemamo rast BDP. To je problem ove zemlje i treba da pričamo o tome na koji način ćemo ga rešiti, a ne o tome šta je radila neka vlast pre tri ili 13 godina jer to zaista građane Srbije više ne zanima.
Svi smo odgovorni za sadašnje stanje, i ova vlast koja traje tri godine, i ona koja je bila pre, ali treba da nađemo modele koji će nam omogućiti da izađemo iz postojeće situacije. Tu Vlada treba da da predloge, a ne da beži od tih problema i da ih svaljuje na leđa građana. Hvala.

Poštovani ministre, ja sam želeo da čujem do kraja, pa se nadam da ćete završiti vaše obrazlaganje.
Predložio sam amandman kojim sam, pošto je jasno da Vlada neće povući ovaj predlog iz procedure, mislio da ga usaglasim sa direktivom Evropske komisije 2003/96 u smislu da se naplata akcize vrši prema potrošenoj električnoj energiji.
Tu sam predložio da bude ona minimalna cena od 120 dinara, koliko je jedan evro, po megavat času. Takođe, predložio sam da se iskoristi pozicija iz direktive koja omogućava da se uvedu izuzeci kada su u pitanju humanitarne socijalne ustanove, obrazovne, to sam takođe naveo u amandmanu, da takve ustanove ne treba da plaćaju akcizu. Nažalost, Vlada je ovaj moj predlog odbila i prosto obrazloženje koje sam dobio za odbijanje ovog amandmana je u potpunoj koliziji sa obrazloženjem koje se odnosi na sam Predlog zakona.
Vi kažete u odbijanju ovog amandmana da se on ne prihvata zato što je opredeljenje fiskusa da se ovakvim predloženim zakonskim rešenjem stvaraju uslovi za realizaciju programa koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, odnosno da će ovakvim zakonskim rešenjem se obezbediti stabilniji priliv sredstava od akciza u republički budžet i ekonomičnija potrošnja električne energije.
Potpuno je jasno da ste vi ovo opterećenje građanima uveli zato da obezbedite tih 17 milijardi nedostajećih u budžetu RS i da sada nije bitno kako je potrošnja električne energije.
Malopre sam objašnjavao na primeru računa jednog građanina. Dakle, ukoliko se primeni moj predlog, građanin koji troši 386 kilovat sati bi plaćao 46 dinara mesečno, a po vašem predlogu plaćaće se 176,94 dinara više po osnovu akciza na električnu energiju. Zašto? Zato što će svaki građanin, čak i onaj koji ne troši električnu energiju, koji ima samo brojilo na vikendici, plaćati obračunsku snagu u kilovatima, odnosno angažovanu snagu koja iznosi gotovo 500 dinara. Znači, 473 dinara je angažovana snaga i taj građanin će plaćati akcizu na angažovanu snagu, na snagu koju mu je opredelila Elektroprivreda Srbije. To je putno jedan nonsens zakonodavni. Zatim, on sada plaća 121,29 dinara trošak javnog snabdevača. On će plaćati akcizu na trošak javnog snabdevača. To je zaista besmisleno. Čak i kada se čita, to besmisleno zvuči. Mnogo je bilo bolje, ako se već pozivate na direktivu, da ste primenili onako kako piše u direktivi i onda bi i za građane bilo bolje. Ovako mi imamo izgovore.
Zatim, naknada za povlašćene proizvođače. Takođe, građani em što im plaćaju subvenciju, i to je u redu, plaća se subvencija za one koji proizvode zelenu energiju, ali zašto da sada ti isti građani plaćaju i akcizu na tu istu subvenciju koja se njima uplaćuje? To je još jedan nonsens potpuni i sigurno je da je bilo boljih rešenja i povoljnijih za građane. Jer, gospodine ministre, ako vi hoćete da stimulišete manju potrošnju i da štede privreda i građani, trebalo je onda to da uradite po obračunu potrošenih kilovata, jer je potpuno logično da onaj koji više troši treba i da plati više. Ovako procentualno najviše će platiti oni koji najmanje troše i oni koji uopšte ne troše. Ako gledamo prema tome koliko su kilovata potrošili, najviše će trošiti oni koji uopšte ne troše ništa.
Dakle, potpuno je jasno da će se njima naplatiti, čak i ako ne troše, akciza na angažovanu snagu, naplatiće se akciza na troškove elektroprivrede, naplatiće se akciza na povlašćene proizvođače. Da ste to opredelili da se plaća prema potrošnji, ti korisnici ne bi plaćali naknadu ako ne troše kilovate, već bi plaćali oni koji dosta troše, malo više, ali mislim da je to svakako u slučaju Srbije pravednije. Ovako mislim da smo građane doveli u jednu situaciju da budu servis jedne države koja mnogo troši, koja je neadekvatna i koja je skupa.
S druge strane, Elektroprivreda Srbije ništa ne dobija ovim. Mislim da se Elektroprivreda nalazi u jednoj teškoj situaciji. Videćemo kada se krajem meseca bude ozvaničio taj finansijski izveštaj o poslovanju Elektroprivrede kakva je situacija u njenom slučaju. Mislim da nije sjajno ako se pogledaju finansijski rezultati i bilansi od prošle i pretprošle godine i da to nikako nije u skladu sa onim što se čuje u medijima. Suština je da mi imamo jedan sistem koji ne može na ovaj način da donese benefit državi, a građani se s druge strane opterećuju troškovima skupe partijske države i to je danas daleko više nego što je to bilo u bilo kojoj godini pre i to je potpuno jasno.
U situaciji kada imamo recesiju i pad BDP-a, mislim da je potpuno pogrešan način da se ovako dolazi do popunjavanja budžeta Republike Srbije, da se građanima povećavaju nameti, jer sami ste priznali da su investicije u padu. Ako imamo prošlu grejnu sezonu, gde imamo ceo mesec jedan veliki grad u Srbiji bez električne energije, potpuno je jasno da se investiciono održavanje ne realizuje i da je to jedan od uzroka tog kolapsa. Hvala.