Gospodine Bečiću da ste slušali vašeg kolegu iz poslaničkog kluba, čuli biste da je govorio o genijalnim amandmanima narodnih poslanika, naročito mene.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije, a tiče se poljoprivrede.
Kada smo usvajali budžet za 2015. godinu podsticaji za poljoprivredu su smanjeni za nekih šest milijardi. U to vreme je ministarka poljoprivrede tvrdila kako to ni na koji način neće uticati na poljoprivrednike i da će oni biti podržani od države i da nikako neće biti ugrožena njihova delatnost i njihovi prihodi. Danas vidimo da je poljoprivreda u jednom izuzetnom teškom položaju, a širom Srbije poljoprivrednici su očajni i žale se na drugu fazu svojevrsnog državnog udara na njihov standard.
Otkupna cena mleka u Srbiji je smanjena od četiri do sedam dinara i poljoprivrednici ne mogu da isplate kredite koje su uzeli da bi podigli tu proizvodnju. Poljoprivrednici nemaju kome da se obrate, pošto je očigledno za njih da se ministarka poljoprivrede ne meša u svoj posao.
Iz tog razloga želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije - šta će učiniti da zaštiti poljoprivrednike od nelojalnog uvozničkog lobija, od konkurencije koju ne mogu da isprate? Šta će učiniti da spreči da karteli ugase poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji? Ako znamo da su poljoprivrednici pod nepovoljnim kreditima, zelenaškim kreditima banaka, uzeli novac da bi podigli svoju proizvodnju, vrlo je teško da mogu sa ovakvim otkupnim cenama mleka da otplate te kredite i da im ostane za život.
Nije otkupna cena mleka jedini problem. Danas je cena stoke na izuzetno niskom nivou. Svinje se prodaju za manje od 100 dinara u Srbiji ili niko neće da ih kupi. To je još jedan problem. Poljoprivrednici da hoće da ugase svoju proizvodnju ne mogu za stoku, koju žele da rasprodaju zbog niskih cena otkupnih, da dobiju novac kojim bi mogli da obezbede otplatu kredita i da obezbede da mogu da opstanu u ovako teškoj ekonomskoj situaciji.
Šta će Vlada Republike Srbije učiniti za poljoprivrednike u Srbiji? Na koji način planira da spreči uvoznički lobi, kartele koji postoje u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji da potpuno unište srpskog seljaka i poljoprivrednu proizvodnju u našoj zemlji? Da li se planira otkup preko robnih rezervi? Da li ima bilo kakvog plana za naše građane koji se bave poljoprivredom?
Drugo pitanje tiče se, takođe, Vlade Republike Srbije. Danas se otvara afera o imenovanju strica ministra Selakovića u „Železnicama Srbije“. Pitanje za Vladu - kako je moguće da se to dešava ako Vlada sprovodi reforme? Kako je moguće da se to dešava u firmi koja ima problematičnu javnu nabavku, to smo juče videli na Odboru za finansije, koja se tiče Prokopa? Da li Vlada zna šta se dešava u njenim javnim preduzećima? Da li novi poslovi postoje samo za funkcionere vladajućih stranaka, njihove rođake i partijske aktiviste? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo na početku da pohvalim, pored ove hitnosti u proceduri koja verujem da je mogla da bude izbegnuta i da postoje mnogi drugi zakoni koji su važniji danas za građane Srbije, hteo bih da pohvalim Ministarstvo, naročito kada se radi o Zakonu o upisu plovila i Zakonu o pomorskoj plovidbi, pošto se ovim izmenama usaglašava naše zakonodavstvo sa Zakonom o prekršajima i sa međunarodnim konvencijama, čiji smo obveznici.
U tom smislu i kao član Odbora za privredu u prošlom sazivu, imao sam pohvale na račun ministarke što se tiče usaglašavanja u tom sektoru zakona, ali nisam imao pohvale kada je u pitanju bila primena i to je ono što mislim da je najveći problem generalno države Srbije, zato što mi donosimo previše zakona koji se uopšte ili samo delimično primenjuju. To je po meni veliki problem koji tišti i građane Srbije i nadam se da ove izmene koje danas donosimo neće ostati u tom smislu mrtvo slovo na papiru.
Kod ovog trećeg zakona koji govori o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čini mi se da je dobro i za državu Srbiju i za građane što je prestalo da se govori o čuvenoj studiji za kanal Dunav-Egejsko more i to više nije tema na nivou vica, pošto su prestale tri godine besmislene priče o nekakvom kanalu koji može doprineti fenomenalnom razvoju Srbije i privrednom rastu. Mislim da je vreme da se okrenemo realnim temama.
Kada u obrazloženju vi kažete da je dobro da Agencija više nije na teretu budžeta i da 150 miliona više nije nešto što direktno uplaćuju građani Srbije, ja smatram da je to u redu samo ako teret koji će sada učesnici, korisnici i privreda koja se bavi plovnim putevima i unutrašnjim vodama imati korist i benefit od tih izmena, jer, ako ne ostvare prihode makar u tom nivou veće u kojem mi njima pripremo nove namete, onda nismo postigli uspeh. Ako ne ostvarimo rast u ovom sektoru kakav ostvarujemo po pitanju novih troškova koje im namećemo, onda nismo ostvarili uspeh. Ako ne ostvarimo novi kvalitet u tom smislu nismo ostvarili uspeh.
Ja bih voleo da mi kažete da li ste obavili neko istraživanje, da li je spremna neka nova intervencija države, neka investicija koja će pogurati ovaj sektor, omogućiti realan rast i da li imamo nešto novo osim puke regulacije, jer smo svedoci da prethodnih godina, da mi neprekidno donosimo novu regulaciju koju ne primenjujemo, a onda sama država ne upotrebljava finansijske i druge instrumente da tu regulaciju aktivira. Sama regulacija radi sopstvenog postojanja ničemu ne služi. Ako nešto regulišemo, a to dalje ide u recesiju i nema nikakav rast, onda ništa nismo uradili.
Mislim da treba da nastavite na ovaj način da usaglašavate regulativu, ali vas molim da i vi i ostali ministri Vlade Republike Srbije odgovarate na pitanja narodnih poslanika, jer sve ređe se odgovara na ta pitanja, a ta pitanja upravo služe da se zakoni koje mi donosimo ovde primenjuju u korist građana Republike Srbije. Ja se zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje koje bih postavio Vladi, postavljao sam već pre 20-ak dana i nisam još uvek dobio odgovor, a mislim da je izuzetno urgentno i hitno.
U majskim poplavama prošle godine građana i privreda su pretrpeli štetu više od dve milijarde evra. Veliki broj privrednika je imao ogromne štete u svojim magacinima, postrojenjima, ogromna roba je propala. Poreska uprava još uvek nije dobila od nadležnog državnog organa uputstvo o otpisu PDV-a za ove privrednike, iako su oni u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima izvršili popis i sve potrebne radnje.
Zašto Vlada Srbije odugovlači sa otpisom PDV-a za privrednike, iako svakog dana slušamo o tome kako želi da popravi privredni ambijent, da reformiše našu državu, da poboljša uslove poslovanja? To se u konkretnim slučajevima ne može zaključiti. Potpuno je jasno da privrednici služe samo onda kada treba da plate porez.
Drugo pitanje se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i infrastrukture i na Vladu Republike Srbije – kada će biti nastavljeni radovi na projektu konverzije Aerodroma Lađevci između Kraljeva i Čačka i njegovom pretvaranju u vojno-civilni aerodrom? Kada će to profunkcionisati?
Podsetiću da je država obezbedila kredit od Turske za produžetak piste, kako bi ovaj aerodrom bio u potpunosti sa istim mogućnostima kao i aerodrom u Beogradu. Međutim, tadašnji ministar infrastrukture je odbacio ovaj sporazum i javnosti rekao da će država, odnosno njegovo ministarstvo obezbediti iz sopstvenih sredstava sredstva za nastavak ovog projekta. Ta sredstva nisu do dan danas obezbeđena, nisu bila ni u aktuelnom budžetu za 2015. godinu, iako je potpuno jasno šta znači ovaj projekat za gotovo milion građana koji žive u okolini ovog aerodroma, za privredu ovog kraja, za poljoprivredu. Sigurno je da je to nešto što može da pokrene kompletnu ekonomiju ovog područja.
Treće pitanje – pošto je veoma popularno govoriti o „Razvojnoj banci Vojvodine“ i o štetama koje su nastale, ja se tu slažem da to treba ispitati do kraja, kada je reč i o AIK banci, ali je potpuna nepoznanica za javnost kolike štete je prouzrokovalo loše poslovanje u „Univerzal“ banci i naročito u „Srpskoj banci“? Potpuno je nepoznato za građane, iako već tri godine nova vlast ima svoje rukovodstvo u ovim bankama. Mislim da je red da od Vlade čujemo informaciju koliko će građane i budžet Republike Srbije koštati loše poslovanje, nenaplativi plasmani u ove dve banke?
Četvrto pitanje tiče se zapošljavanja, Ministarstva rada. Svakog dana slušamo kako se smanjuje nezaposlenost, kako se popravlja životni standard, kako su plate sve veće i to je potpuno jedna imaginarna realnost, koja se projektuje kroz režimske medije. Pitanje za Ministarstvo rada je – koliko novozaposlenih u prethodnoj godini je prijavljeno u nadležnim državnim institucijama, koliko u kojoj privrednoj grani, koja je struktura? Koliko je novozaposlenih u javnom sektoru, koliko je u privredi? Veoma je poznato da se ne zaustavlja zapošljavanje u javnom sektoru, da je svakog dana u javnim preduzećima sve više novih radnika. Čak je i državni revizor u svom izveštaju naveo da gotovo svako javno preduzeće i svaka državna institucija krši Zakon o ograničenom broju zaposlenih u administraciji i da se svakog dana zapošljavaju partijski kadrovi u državnoj službi.
Postavlja se pitanje – koji je to broj, koji je to procenat, da konačno Ministarstvo rada prestane da obmanjuje javnost? Narodna banka Srbije je objavila u svom godišnjem izveštaju da je realan broj zaposlenih u 2014. godini manji za 30 hiljada u odnosu na broj zaposlenih u 2013. godini. S druge strane, imamo neke procente koji se po toj tzv. novoj metodi pojavljuju u medijima. Molim Ministarstvo da izađe sa konkretnim podacima. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom slučaju bih bio protiv ovog amandmana, jer smatram da prethodno rešenje je u slučaju ove Vlade Srbije nije baš najbolje.
Ovim zakonom, ovim predlogom se pokušava da se u skladu sa dogovorom sa Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i Svetskom bankom poveća nezavisnost same Agencije i samog zakona da se sa tim uskladi, ali to u slučaju predloga gospodina Pavićevića kojim se ovaj član briše i u slučaju svih ostalih članova bi značilo da ostaje na snazi taj zakon.
To ne bi bilo u skladu sa mišljenjem svih relevantnih činilaca da Vučićeva Vlada ima veliko poverenje, odnosno, gotovo je sigurno izvesno da niti građani niti svetski kreditori imaju poverenje u Vladu Republike Srbije i ono što ona radi. Dokaz za to je stanje naše ekonomije, stanje naših finansija, koje više ne može biti opravdano nekim bivšim vladama od pre tri i više godina. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam izmenu člana 10. u smislu da se nejasnoća u predlogu Vlade eliminiše.
Vlada je predložila - pročitaću ova dva stava: „Agencija može imati jednog direktora ili tri ili više direktora koji čine Odbor direktora. Tačan broj direktora i načina rada Odbora direktora uređuju se statutom. Ako statutom nije drugačije propisano, Agencija ima jednog direktora. Osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno, sve odredbe koje se tiču direktora Agencije shodno se primenjuju na direktore koji čine Odbor direktora,odnosno na Odbor direktora Agencije.“
Zašto je bio problem Vladi Srbije da predloži konačno rešenje? Zašto se ostavlja na arbitrernost upravnom odboru da li će Agencija koja inače smanjuje nivo svojih ingerencija, odnosno Vlada svojim predlozima, zakonom o ministarstvima, preuzima deo koji se tiče upravljanja bankama i osiguravajućim društvima, zašto ostavlja upravnom odboru da odlučuje da li će biti tri ili više direktora?
Vlada neprekidno govori građanima da treba da štede, da treba da rade, da se trude da na svakom mestu učine što više za državu. Pri tom, izlazi sa ovakvim predlozima gde kaže građanima – štedeće svi osim nas.
Zašto je do sada sa većim broje prinadležnosti Agencija mogla da ima jednog direktora, a donošenjem novog zakona, koji ste predložili na ovakav način, Agencija dolazi u mogućnost da ima tri ili više tzv. bord direktora? Mislim da je to nepotreban trošak i da nije u duhu reformi koje proklamuje Vlada Srbije.
Mislim da je sasvim dovoljno i prihvatljivo da jedan direktor vodi Agenciju, pogotovo što primedba kreditora, koji su tražili izmene zakona i nezavisnih stručnjaka, nije bila u broju direktora, nego je bila primedba na samu nezavisnost ove Agencije, koja treba da se promeni intencijom ovog zakona. To se, naravno, ne čini, ali se zato čini da se opet uveća broj funkcionera. Čuli smo već da se ne primenjuje ni Zakon o ograničenom broju službenika u ovoj Agenciji.
Mislim da nema velike suštinske razlike u odnosu na dosadašnji zakon. To ću objasniti u obrazlaganju amandmana na član 11, ali zato ima kada je u pitanju uvećanje administracije, nepotrebno zaista. Ono što je još zanimljivije, zakonsko ne definisanje koliko će biti direktora, nego se to ostavlja arbitrernost nekom upravnom odboru, koji, kasnije se vidi iz člana 11, u suštini postavlja vladajuća većina ili Vlada.
Mislim da to nije korak unapred i da nije, kao što sam rekao, u duhu reformi i promena koje predlaže Vlada. Ako treba da štede građani, treba da štedi i Vlada i ne može biti dileme oko toga, da li jedan direktor ili više direktora. Ako je do sada Agencija sa više ingerencija i više poslova mogla da funkcioniše sa jednim direktorom, onda nema razloga da ne može da funkcioniše i dalje sa samo jednim direktorom. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Vlada odnosno većina koja je govorila o tome da imamo previše agencija, da treba ukinuti agencije, danas dolazi sa jednim predlogom na brzinu pripremljenim u Narodnu skupštinu i predlaže, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da jedna agencija ima tri ili više direktora. To je ta politika reformi, politika uspešne štednje gde treba da štede samo građani.
Gospođo Udovički, zašto Vlada Srbije šalje u Narodnu skupštinu Predlog zakona za koji narodni poslanici nemaju vremena da se pripreme, nego se o njemu izjašnjavaju, recimo na sednici Odbora za finansije 15 minuta pošto su ga primili, a onda u tekstu zakona vide da vi nemate jasnu odluku oko toga da li će biti tri ili više direktora? Zašto nije napisano nego se ostavlja arbitrarnost administraciji oko broja direktora agencije? To svakako uvećava troškove. Vi ako pripremate u rešenju o platnim razredima sigurno treba da znate da će to biti veći troškovi za građane Srbije.
Što se tiče nezavisnosti između pojedinih sektora, to može isto da se uredi statutom. Nije obrazloženje da direktor mora da upravlja pojedinim sektorom, to može da se uradi statutom i da na potpuno drugi način se definišu i odgovornost rukovodioca i da se on potpuno drugačije sistematizuje u samoj organizaciji agencije. Ovim predlogom jasno pokazujete da Vladi nije stalo do nikakvih reformi ni ušteda, osim kada su u pitanju građani Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da ovaj član 11. koji predviđa nezavisne članove upravnog odbora da se izmeni.
Kako glasi sadašnji predlog? Sadašnji predlog da tzv. nezavisne članove upravnog odbora imenuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije.
Da li iko u ovoj sali, iko od građana Srbije misli da će taj upravni odbor imati nezavisne članove? Ti članovi će svakako biti zavisni od izvršne vlasti i od vladajuće većine i to nikako ne može biti rešenje koje će na neki način zadovoljiti tu potrebu, ideju da taj upravni odbor bude koliko-toliko nezavisan, imajući u obzir da ostala dva člana biraju nadležni državni organi koji su sigurno zavisni. U tom smislu predložio sam da na predlog nadležnog odbora za finansije, Narodna skupština bira ta tri nezavisna člana upravnog odbora, smatrajući da će na taj način barem javnost imati prilično jasan uvid u to ko se predlaže u upravni odbor agencije, ovako smatram da će rešenje za nezavisne članove upravnog odbora biti prilično zavisno, kao što je to slučaj, uostalom i sa guvernerom Narodne banke i ostalim direktorima javnih preduzeća, ustanova, koji su takođe stranački zavisni i tu nikakve dileme nema. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam, za razliku od Vlade, koja je predložila zakonsko rešenje u postupcima javnih nabavki u javnom sektoru kojima se predviđa ušteda od oko 1,5 milijardi dinara na godišnjem nivou tako što se umanjuje prednost za domaće ponuđače, ja sam predložio da se upravo suprotno uradi, da se poveća mogućnost dobitka posla za domaće ponuđače. Mislim da je recesija u kojoj se nalazi naša ekonomija u prethodnoj godini i ona koja se predviđa za ovu godinu dovoljan razlog da se na ovaj način radi ove uštede ne sprečavaju, odnosno ne onemogućavaju domaći ponuđači da naprave bolju ponudu, odnosno da dobiju posao.
Da li je Vlada, pošto je dala obrazloženje da će biti ušteda od milijardu i po dinara ako naši proizvođači ne budu oni koji će isporučiti robu, da li je dala obrazloženje koje će biti štete u našoj privredi ako naši ponuđači ne budu dobili posao? Da li imamo taj podatak koliko će to biti radnih mesta manje u Srbiji i koliko će to koštati našu privredu? Tog podatka nema, kao što nema nikada kada se radi o donošenju zakona koji treba da podrži bilo građanina, bilo privredu.
Vlada je bila veoma glasna kada je bilo reči o tome da treba da se štedi, da treba da se podrži privreda, a vidimo u ovom primeru potpuno jedan predlog koji nije u interesu srpske privrede i srpskih proizvođača.
Šta je milijardu i po dinara prema milijardu evra, koliko je predlagač Zakona o javnim nabavkama govorio da će se uštedeti kada taj zakon počne da se primenjuje? Vlada bolje da je radila na primeni Zakona o javnim nabavkama, nego što je krenula i tu minimalnu neku podršku u ovom zakonu i prednost koju su imali domaći ponuđači da smanjuje, uz obrazloženje da će to doneti neke uštede.
Ministar Vujović je ovde na sednici govorio o tome da su domaći ponuđači u znatno boljoj poziciji od stranih ponuđača, zato što oni direktno imaju ovde proizvodnju i ovde imaju sve resurse i mnogo im je lakše da posluju. Mislim da je daleko lošiji položaj naših ponuđača koji su u problemu i zbog nemogućnosti da dođu do jeftinih kredita, do sredstava, do investicionih kredita, do obrtnih sredstava i daleko su u lošijem položaju nego strane kompanije i mislim da to nije slučaj.
S druge strane, Vlada je mogla da boljom primenom Zakona o javnim nabavkama daleko veću uštedu ostvari i da možda dođe do te cifre koja je i dalje imaginarne, od uštede od milijardu evra.
Državni revizor je prošle nedelje govorio o tome koliko je nepravilnosti u primeni Zakona o javnim nabavkama. Tu se navodi da je od 135 kontrolisanih subjekata državne uprave, javnih preduzeća, onih koji podležu kontroli, 45,81% subjekata imalo lošu primenu Zakona o javnim nabavkama, nezakonite nabavke i to je nešto što je činjenica, a činjenica je da i sama ministarstva Vladina se ne pridržavaju Zakona o javnim nabavkama. Tu imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju u 2013. godini koja se ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Imamo Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, koje se takođe ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Ministarstvo saobraćaja takođe se ne pridržava Zakona o javnim nabavkama. Imamo i Narodnu lutriju koja takođe ima drastična kršenja Zakona o javnim nabavkama i Zakona o računovodstvu i reviziji.
Tu Vlada ne pokušava da nađe uštedu. Tu nema uštede. Tu ne može da se obezbedi ništa. Kada su u pitanju privrednici i građani, tu uvek može da se nađe nešto da se njima oduzme, uskrati neko pravo jer, naravno, oni ne mogu na pravi način da budu predstavljeni ni u Vladi Srbije, ni ovde u Narodnoj skupštini, zato što manjina, i u Vladi i u republičkom parlamentu, koja ima drugačije mišljenje, ne može to mišljenje da na pravi način obrazloži i da ono bude preovlađujuće.
Mislim da nema Vlada odgovarajuće rešenje za krizu u kojoj se Srbija nalazi, nema rešenje za privredu, nema rešenja da podigne životni standard građana. Jedino čemu pribegava, to je štednja na samim građanima, na privredi, a to nas neće izvući iz recesije, to neće pomoći da se životni standard u Srbiji popravi.
Mislim da je, rekao sam, Zakon o javnim nabavkama trebalo primenjivati pre svega na državi, na javnim preduzećima. Ako imamo situaciju da sama Vlada Srbije direktora jednog javnog preduzeća dva puta menja preko noći, onda je potpuno jasno da na taj način ne može se potpuno ispratiti ni kako to isto preduzeće sprovodi Zakon o javnim nabavkama, a državni revizor je nedvosmisleno utvrdio da je od 135 kontrolisanih subjekata 16,5 milijardi dinara u problemu, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama. Tih 16,5 milijardi, a to je ispod 1% od ukupnog broja subjekata koji podležu kontroli, možemo onda misliti kolika je to ukupna suma. Taj 1% je 16,5 milijardi, a vi hoćete da se privreda naša uskrati zbog 1,5 milijarde. To je neprihvatljivo. To je potpuno u suprotnosti od interesa srpske ekonomije. Hvala.

Poštovana ministarka, slažem se da ta sredstva treba da se ulože, ako idemo na to rešenje da se ulože u neke mere koje će dati podršku domaćoj privredi, ali to se ne vidi u realnosti, to u realnosti ne postoji. Imamo smanjenje investicija koje direktno utiču na pad poslovanja naših privrednih subjekata, naročito na onih u oblasti građevinarstva. Ti podaci su potpuno egzaktni i jasni.
Imate pad na listi kreditora, što govori o našem privrednom ambijentu svih nezavisnih, gotovo, relevatnih agencija, i to ne govori u prilog vašoj tezi da će ova sredstva upotrebljavati na taj način, jer nisu upotrebljavana ni prilikom prošlog budžeta.
Video sam gomilu amandmana narodnih poslanika koji su govorili o tome da treba odvojiti veća sredstva za podršku privredi, ali ni jedan nije prihvaćen. ako je to slučaj, što vi kažete, zašto nisu prihvaćeni ti amandmani i zašto se nije reagovalo u tom smislu da se povećaju ta sredstva koja zaista čine podršku privredi? Ako to nemamo, onda se ne vidi politika Vlade o kojoj govori, već se vidi samo želja da se umanje šanse našoj privredi i da se, na neki način, onemogući da privreda izađe iz problema u kojima se nalazi. Potpuno je jasno da ekonomska politika Vlade, zasnovana isključivo na štednji, na građanima i na domaćim privrednim subjektima, ne daje rezultate i da ona ne može da donese ekonomski rast i očekivani bolji život za građane. Hvala.

Samo sam hteo da se zahvalim guvernerki na prihvatanju amandmana, kao što je i obećala u načelnoj raspravi. Zahvaljujem se još jednom.

Hteo sam za ovaj prethodni amandman koji je prihvaćen. Kratko ću samo, mislim da je dobro da zadržimo taj neki vid izveštavanja i kontrole i zahvaljujem se i na prihvatanju i ovog amandmana. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovana guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, podržavam amandman kolega iz SDS. Prosto, čini mi se da je bolje definisan, odnosno bolje dopunjena ova dva stava koja se odnose na odgovornosti.
Ako se pogleda Zakon o obligacionim odnosima, možda je ono prethodno rešenje bilo prihvatljivije od ovog sada, a možda je ovo rešenje koje kolege predlažu još bolje pripremljeno i definisano i u svakom slučaju mi ga podržavamo. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, guvernerka i ostali gosti iz Narodne banke i iz Ministarstva, hitan postupak po kome donosimo ove zakone nije u redu, a još manje je u redu tajming, odnosno vreme koje je bilo ostavljeno narodnim poslanicima da se upoznaju sa zakonima i da se pripreme za raspravu.
Ja sam dobio zakone koji su došli iz Vlade, ne govorim o Narodnoj banci, juče u devet sati, a već u deset smo imali Odbor za finansije. Na koji način Narodni poslanik može da se upozna sa predloženim izmenama za samo sat vremena, koje su vrlo značajne i za građane i za privredu, da o njima kvalitetno diskutuje, a onda za 24 sata da uputi kvalitetne amandmane?
Mi smo čuli ovde od predstavnika Vlade i Narodne banke da mi možemo da se upoznamo na sajtovima izvršne vlasti i Narodne banke sa predloženim izmenama, sa nacrtima, da idemo na javne rasprave i da proveravamo kako izgledaju ti zakoni. Mislim da je to ponižavajuće za Narodnu skupštinu da se na taj način govori o narodnim poslanicima, da oni treba da traže i da mole da se njima dostavi predlog zakona na vreme. Mislim da bi predsedništvo ove Skupštine trebalo u tom smislu da obavi konsultacije sa Vladom Srbije, u smislu poštovanja Poslovnika.
Prvo ću govoriti o Zakonu o Narodnoj banci Srbije, o zakonu kojim se na neki način proširuju ingerencije Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnom sistemu, ali, s druge strane, provlače se neke odredbe koje nemaju veze sa usklađivanjem ni sa ovim, ni sa drugim zakonima koji su danas u proceduri. Pokušava da se umanji odgovornost guvernera i funkcionera Narodne banke u nekim slučajevima i umanjuje se mogućnost kontrolnog rada Skupštine, izveštavanje nadležnost skupštinskog odbora.
Iz kog razloga se smanjuje, odnosno ukida izveštavanje nadležnog odbora kada je u pitanju šestomesečni izveštaj o monetarnoj politici? Nema nijednog razloga za ukidanje ovog izveštaja, kao ni za ukidanje izveštaja o regionalnoj saradnji koji se svodi na onaj godišnji izveštaj. Mogao je on da bude i šestomesečni, nije morao da bude tromesečni, slažem se, ali nije dobro ukidati ove odredbe iz prostog razloga što ako se zalažemo za reformu propisa, ako smo za približavanje EU, veći nadzor, veća kontrola od strane nezavisnih organa, od strane Narodne skupštine i od radnih tela Skupštine svakako je potrebna i ja sam siguran da ćete se vi sa tim složiti. Mislim da je stanje u bankarskom sistemu izuzetno loše i da nam ovako ponuđena rešenja na brzinu, koja nisu mogla da se prodiskutuju, ne idu u korist.
O čemu sam govorio? Član 86b. – odgovornost funkcionera Narodne banke. Na jedan vrlo neadekvatan način menjaju se odredbe odgovornosti funkcionera Narodne banke kada je u pitanju šteta koja je prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Predlaže se da se definicija da su odgovorni za štetu prouzrokovanu namerno ili krajnjom nepažnjom promeni i da se kaže da su odgovorni ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Prilično jedno rešenje koje ne može tačno da se definiše u zakonu. Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje prouzrokovanu štetu i krajnju nepažnju, ali ne prepoznaje ovaj relativan stav o postupanju u dobroj veri. Iz kog razloga se to radi? Da li na taj način želi Narodna banka da se ogradi od moguće štete koja će nastati i za koju ne želi da odgovara?
Dalje, ukoliko izvršni odbor donosi odluku o ukidanju dozvole za rad platnoj instituciji, zašto se briše odredba, to niste čak naveli ni u obrazloženju, zašto se briše odredba da guvernerka potpisuje to rešenje? Ko ga potpisuje ako guvernerka predsedava izvršnim odborom, nego guvernerka? Zašto se to briše iz zakona? Da li će u svom poslovniku i statutu predvideti da neko drugi treba da potpiše to rešenje, kao što je u predloženom zakonu Narodna banka predložila da guvernerka Narodne banke može odrediti drugo lice da prisustvuje sednicama Narodne skupštine po pitanju zakona iz njihove nadležnosti?
Da li je moguće da u ovako teškoj situaciji, u bedi zbog koje su pritisnuti finansijski i građani i privreda, guvernerka ne može da prisustvuje sednicama Skupštine ili viceguverneri? Zašto to nije moglo tako da se definiše? Koja to druga lica mogu da prisustvuju po ovlašćenju guvernera Narodne banke? Ja mislim da ne mogu druga lica i da samo u izuzetnim slučajevima guverner može da odredi viceguvernera da zastupa Narodnu banku po pitanju zakona iz nadležnosti Narodne banke. To govori o odnosu prema građanima, to govori o odnosu prema privredi. U kom smislu?
Malopre je gospodin Vujović govorio da je dobro što su ovi zakoni objedinjeni, objedinjena je rasprava, zato što se tiču jedni drugih i red je da budu zajedno. Onda je rekao da su izmene Zakona o javnim nabavkama dobre i neće štetiti našoj privredi zato što je ona u prednosti jer posluje na domaćem terenu jer, u odnosu na inostrane firme, ima tu veliku prednost da poslovne prostorije ima na teritoriji Republike Srbije. Ali, pitam - da li, gospodine Vujoviću, domaće firme imaju istu mogućnost kreditiranja kao inostrane firme, da li zelenaške kamate koje se nude našim kompanijama mogu da budu i približno male kao što su male u razvijenim ekonomijama? Naravno da ne mogu i naravno da ne mogu domaće firme poslovati u istim uslovima kao strane kompanije, kao veliki sistemi. Mislim da nije dobro da se na ovaj način govori o domaćoj privredi. Ona treba da se podrži, da se pomogne, a ne da se na ovaj način gleda da se uštedi milijarda i po dinara. Ali, o tom zakonu ću govoriti kasnije. Samo sam napravio digresiju u odnosu na Zakon o Narodnoj banci.
Pitanje za gospođu Tabaković po pitanju bankarskog sistema je - koliko će građane Srbije koštati transformacija Srpske banke u banku za podršku vojnoj industriji? O tome nismo čuli ništa. To pitanje interesuje građane i ja vas molim da zbog narodnih poslanika i građana nas obavestite koliko će to koštati građane Srbije.
Drugo pitanje, kolika je devizna štednja građana, odnosno koliki je iznos depozita do 50.000 evra kod četiri grčke banke? Da li će budžet Srbije i građani Srbije biti primorani da spašavaju one koji su položili novac u ovim bankama? Da li je tačno da je 20% depozita ili 1,7 milijardi evra štednja u ovim iznosima u četiri grčke banke? Šta će biti ako se iskomplikuju pregovori ovih banaka, imajući u vidu najnoviji razvoj političke i ekonomske situacije u Grčkoj? Da li imamo odgovor na to pitanje? Koji je odgovor na pitanje građana koji su se zaduživali u švajcarskim francima? Kako će se njima pomoći jer, istina je, oni su sami najodgovorniji za to što su se zadužili u francima, ali ukoliko država interveniše po mnogim drugim manje značajnim temama i donosi zakone čak za neke manje važne grupe, mislim da je red da se i o ovom problemu država na neki način postara.
Što se tiče Predloga zakona o Agenciji za osiguranje depozita, ovo je zakon koji je na neki način donet u prinudi, pod pritiskom Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Vi govorite da to nije slučaj, ali to se može jasno videti iz obrazloženja ovog zakona. Nije prvi put da obrazloženje koje Vlada šalje nije u skladu sa nastupima predstavnika u parlamentu.
Evo šta kaže predlagač u obrazloženju – ovakva promena statusa Agencije propisana je kao obaveza Republike Srbije prema ugovoru kojim je odobrena kreditna linija od strane EBRD radi obezbeđivanja stend-baj linije za potrebe finansiranja Fonda za osiguranje depozita.
Dakle, potpuno je jasno da je intencija Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj bila da se napravi maksimalno nezavisna regulatorna agencija i telo. Mislim da Vlada u svom pokušaju nije uspela i nije se ni približila jednom takvom rešenju. Kako Vlada Srbije zamišlja nezavisnu agenciju, najbolje govori član 11, o načinu na koji se bira upravni odbor agencije. Jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija imenuje i razrešava Vlada. Jednog člana imenuje i razrešava Narodna banka Srbije. Nezavisne članove upravnog odbora imenuje Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije.
Da li iko u ovoj sali i da li iko od građana može da veruje da je ovo rešenje to koje će nam doneti nezavisnost Agencije za osiguranje depozita? Šta nama garantuje da, kao kod slučaja izbora direktora „Železnica“ od strane Vlade, neće biti ova rešenja menjana preko noći, ali da jedini kriterijum ipak ostane samo pripadnost najjačoj političkoj stranci vlasti?
Drugo rešenje koje je izuzetno zanimljivo i pokazuje vaš odnos prema parlamentu i pokazuje vaš odnos prema predlaganju zakona, vi ste predložili zakon u kome ostavljate da upravni odbor agencije utvrdi da li će agencija imati jedno direktora ili će imati odbor direktora. Zašto niste to utvrdili ranije na Vladi? Da li je moguće da je upravni odbor od pet članova, kažem sad opet, zavisnik od Vlade, da su oni kompetentniji nego što su svi ministri u Vladi zajedno? Da li je moguće da ste uputili nepotpun predlog, predlog koji nije dorečen? Jer, vi kažete da će upravni odbor, nakon donošenja ovog zakon i nakon izbora upravnog odbora, odlučiti o tome da li će ova agencija imati jednog direktora ili više direktora. Pri tom, ovo građani Srbije treba da znaju, smanjuju se ingerencije ove agencije, ali se povećava broj direktora, potencijalno. Do sada je agencija imala jednog direktora, a sada će imati više direktora. Takođe, neće važiti Zakon o ograničenom broju službenika, a smanjuju se ingerencije. To isto piše i u ovom predlogu.
Zašto ovaj predlog nije dobro razmotren? Zašto nisu nađena konačna rešenja, nego se ostavlja na arbitrernosti nekakvom upravnom odboru, koji će navodno biti nezavisan, a potpuno je jasno da danas u Srbiji niko ne može da radi bez pritiska i ništa nije nezavisno, upravo zbog takvog odnosa vlasti.
Na kraju, Zakon o javnim nabavkama. Ovo je, da kažem, jedan predlog koji pokazuje svu neozbiljnost vlasti i pokazuje koliko je Vladi bitno kako funkcioniše privreda, koji je položaj domaćih ponuđača i pokazuje jednu potpunu nespremnost da se Vlada uhvati u koštac sa recesijom, sa problemima privrede, sa bedom koja svakog dana sve više pritiska građane Srbije.
U obrazloženju ovog zakona, gospodine Vujoviću, vi kažete da će ovo rešenje dovesti do ušteda od oko 1,5 milijarde dinara na godišnjem nivou, izmena Zakona o javnim nabavkama. Ako se svi dobro sećamo u Narodnoj skupštini, kada je donošen Zakon o javnim nabavkama, imali smo velike najave, da će ovaj zakon doneti takve fenomenalne uštede, da će građani Srbije tek osetiti te blagodeti i da će bukvalno uživati.
To je bila jedna najava u rangu fabrike za proizvodnju čipova ili, recimo, kanala Dunav-Morava-Egejsko more. Predstavnici vladajuće većine su bili puni hvale za zakon koji će omogućiti da se smanji korupcija, da se obezbedi u budžetu dodatno finansiranje za najpogođenije slojeve stanovništva, da se omogući jedan pravi procvat Republike Srbije. Na žalost, ništa od toga se nije desilo. Imamo situaciju da je korupcija još veća, što potvrđuju nezavisne svetske agencije, i ne možete vi neprestanim ponavljanjem da je neka bivša vlast kriva za sve to, izbeći odgovornost za to.
U prošloj nedelji imali smo gospodine Vojinoviću, izveštaj revizora, koji govori upravo o javnim nabavkama. Umesto da se pobrinete za promenu Zakona o javnim nabavkama, kvalitetnu primenu, pre svega kada su u pitanju državni organi, ministarstva, vi ste posegli za tom merom da odmah zavučete ruku u džep kod građana ili kod privrede, zato što samo tamo još može nešto da se izvuče. Kod krupnog kapitala više ništa ne može, jer smo se obračunali sa svim kriminalom i korupcijom, sada su na redu i dalje građani, kojima se smanjuju plate i penzije. A Državni revizor kaže da, od kontrolisanih 135 subjekata, u kojima se potrošilo 16,5 milijardi dinara za potrebe javnih nabavki, imamo 363 slučaja nezakonitih javnih nabavki. Imamo 7,56 milijardi dinara nezakonitih javnih nabavki, imamo 45,81% slučajeva kontrolisanih koji su nezakoniti u slučajevima javnih nabavki, i to, navešću neke primere.
Imate primer Ministarstva građevine i urbanizma u 2013. godini, imate, nije bivša vlada, ova Vlada, ili bivša Vučićeva i Dačićeva vlada, ili Ministarstva za saobraćaj za 2013. godinu, ili imate Kancelariju, čuvenu, za Kosovo i Metohiju, Aleksandra Vulina, gde takođe imate ogromne nepravilnosti prilikom javnih nabavki i dodele sredstava udruženjima.
Zašto niste tu pokušali da primenom Zakona popravite i da omogućite da se ne smanjuje mogućnost domaćoj privredi da bude konkurentna stranim ponuđačima prilikom javnih konkursa i tendera koje organizuje država. Zašto ste posegli za merom od 1,5 milijardi dinara, prema privredi, kada ste već uštedeli milijardu evra samo na osnovu donošenja ovog zakona.
Samo što tu milijardu, nažalost, niko još uvek ne vidi. Niko ne vidi, a građani vide da žive sve lošije, da žive u sve gorim uslovima, da država Srbija pomaže samo krupne kapitaliste, pomaže samo one koji dolaze sa strane, i to po ne transparentnim uslovima, od čuvenih Potenkinovih sela koji se tiču fabrike čipova, avio delova i ostalih šarenih laža, koje treba da umire građane Srbije da se oni strpe još malo, a već 2017, 18, 19 ili 20. krenuće boljitak po njih. Pa, neće krenuti zato što iz ovog postupka, iz ove procedure kojom vi nastupate u Narodnoj skupštini se potpuno vidi da nemate interesa da budete odgovorni, da zakone predlažete onako kako treba u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonima, i to je nešto što dovoljno govori o načinu na koji shvatate reforme. Reforme se na ovaj način ne sprovode, reforme ne mogu biti izgovor, one treba da budu uzrok, a posledica treba da bude ipak bolji život. Hvala.

Ne mogu u jednoj rečenici, zato što je reč o važnoj materiji i moramo da je do kraja, ja se zahvaljujem na prihvatanju sugestija koje se tiču Narodne skupštine, izveštavanja nadležnog odbora. Ja sam podneo amandmana, iako ovo shvatam kao prihvatanje njih unapred, to je onda i oko izveštavanja tromesečnog, ja sam predložio da bude šestomesečno, ali da ih bude upravo zbog saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom i tu mislim da se slažemo. U svakom slučaju nije trebalo snižavati nivo izveštavanja upravo zbog važnosti Narodne skupštine.
Imam amandman i oko nezavisnih članova. Mislim da treba da ih predloži nadležni odbor a da ih izglasa Narodna Skupština, tri nezavisna člana Upravnog odbora. Mislim da onda ne bi bilo dileme. Bilo bi potpuno javno, transparentno i sigurno da bi bilo prihvatljivije kao rešenje za neko takvo telo.
Nisam rekao da ne treba da postupa Vlada po sugestijama IBRD i MMF, nego sam rekao da nije tačno da nema oko toga dogovora sa njima, nego da dogovor, prosto o njemu se govori i u obrazloženju, a čuli smo prilikom predlaganja zakona da nisu uticale ove institucije.
Izvršni odbor jeste kolektivna odgovornost. Zato sam pitao, čudi me da se briše stav o tome ko potpisuje rešenje. Prosto, upada u oči, ništa drugo, ali prosto kada vidimo da se menja i odgovornost po pitanju funkcionera Narodne banke u drugim nekim stavovima, onda izaziva pažnju.
Slažem se sa vama, Narodna banka nije imala primedbi revizora u tom smislu, kao i još samo par institucija što je zaista poražavajuće za zakon od koga se toliko očekivala. Sama primena je izuzetno loša, o tome sam govorio.