Žao mi je što ova rasprava nije protekla u jednoj konstruktivnijoj atmosferi i jedino se ministar trudio da se govori o realnim stvarima.
Čini mi se da su predstavnici vlasti opčinjeni jedino tim rejtingom koji suštinski danas možda nešto znači, znači tu golu izvršnu vlast ali sutra, verujte to može potpuno da se okrene i da potpuno bude drugačije i da budete krivi za sve, što jeste i što nije i suštinski, ako se nastavi ovakva rasprava u Skupštini Srbije, bez ikakvih argumenata, bez paušalnih napada, bez ikakvih oslonaca u realnosti, mislim da nećemo daleko otići, ako i dalje danas kada se raspravlja o akcizama na električnu energiju, vi govorite o 2001. godini, godini kada je pokojni premijer Zoran Đinđić vodio Vladu, koji nije imao ni šest meseci da pokaže šta zna i nije imao prava da se brani time šta je uradila prethodna Vlada u kojoj ste vi bili, koja je izgubila jedan rat, onda ne znam kako očekujete da građani vama prihvate to što govorite o tome šta se dešavalo pre četiri ili pet godina.
Ako postoji bilo čija krivica, zna se koji su organi dužni da sprovode red i zakon i da se prosto završi jednom već sa tom besmislenom pričom. Nadam se da će u budućnosti da se sprovodi bolji i red i zakon i da korupcija neće biti veća nego što je bila ikada i da neće biti recesija i ove i prošle godine i da ćemo imati daleko bolju poziciju u ovoj državi i da će građani biti daleko u jednoj boljoj situaciji, što se tiče životnog standarda.
Ovakvim predlozima koji dolaze od Vlade, gde se isključivo od građana traži da trpe, da snose sve posledice, jedne loše, ekonomske i finansijske politike, mislim da sigurno taj rejting o kome govorite i sanjate, nećete sačuvati, ali svakako ja građanima Srbije u budućnosti želim mnogo bolje.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, niste bili, gospodine ministre, prisutni na sednici Odbora za finansije, gde sam zatražio od predstavnika Ministarstva da se povuče ovaj predlog zakona, pošto ono što piše u ovom Predlogu uopšte nije u skladu sa obrazloženjem koje smo dobili.
Mi danas imamo jedan zakon, govorim o akcizama, dakle, koji uvodi akcizu na električnu energiju i to je zakon koji će omogućiti da se u državni budžet slije preko pet milijardi dinara novca poreskih obveznika. Danima slušamo o tome kako su sjajni rezultati naše fiskalne politike, kako imamo smanjen deficit, a nikako da čujemo ko je najviše zaslužan za to, ko je doprineo najviše tome da deficit bude takav? Gospodine ministre, vi niste rekli, ali ja ću reći – građani Srbije, zato što se neko drugi hvali onim što su građani zaslužili. Kako? Tako što ste povećali prvo PDV, povećali ste poreze na imovinu, razne takse, ne govorim o vama lično, govorim o prethodnom ministru Lazaru Krstiću, na taj način je punjenje budžeta povećano drastično. Ali, s druge strane država je nikako ili vrlo malo štedela. To dokazuje i ovaj Predlog zakona o akcizama.
Vi predlažete, pod izgovorom usaglašavanja sa direktivama EU, uvođenje akcize na električnu energiju i to tako što ćete oporezovati krajnju potrošnju. Ovde je direktiva EU koja se bavi akcizama na električnu energiju oporezivanjem i ona kaže da se akcize uvode po megavat-času, i to od pola evra, što bi bila minimalna akciza i u tom iznosu je obično i uvedena tamo gde jeste. Nisu čak ni sve zemlje članice EU uvele ove akcize. Vi pokušavate da nam objasnite da smo mi više Evropa od svih ostalih, i od Mađarske i od Hrvatske. Hrvatska nema akcize na električnu energiju, ali njeni građani imaju znatno veće plate nego građani Srbije. Isto tako, u Mađarskoj je 2,7 evra po megavat-času. To je tri puta niže od akcize koju vi predlažete danas građanima Srbije. Koliko je puta prosečna plata u Mađarskoj veća nego u Srbiji? Zašto to niste rekli, nego nam navodite najgore primere?
Kada govorite o uspehu fiskalne politike i kažete da je smanjen deficit, zašto ne kažete da je smanjen i neto izvoz u prvom kvartalu? Gde su rezultati privrede? O njima se ne govori, ali se zato traži da građani još saviju kičmu. Da li ste se zapitali kako građani sa smanjenim platama i penzijama mogu da plate nove račune za električnu energiju?
Kako ste primenili direktivu EU? Primenili ste je tako da bude drastična za građane i da još više ruinirate Elektroprivredu Srbije koju katastrofalni menadžment već tri godine dovodi u stanje koje će biti bezizlazno, gospodine ministre. Niste rekli da Elektroprivreda Srbije ima milijardu evra negarantovanog kredita. Sami su se toliko pozajmili bez vaše saglasnosti, a istovremeno uplaćuju dividendu u budžet Srbije preko Agencije za osiguranje. Da li je to normalno? Gde to jedno reformisano preduzeće radi? Kako su krenule reforme u tom preduzeću? Reforme su krenule tako što se premeštaju filijale iz centralne Srbije i iz Vojvodine u Beograd. To nisu reforme. To nisu reforme koje će dovesti to preduzeće u stanje da bude profitabilno i da uplaćuje realan profit. To preduzeće ima primedbu od strane revizora na to što je popisom umanjilo vrednost svoje imovine i po tom osnovu umanjilo obaveze za šest milijardi i tako ostvaruje profit. To je, inače, gubitaš, i vi to znate, i oni uplaćuju dividendu u budžet, a istovremeno se građanima Srbije naplaćuje akciza. Šta dobijaju za tu akcizu? Na šta se naplaćuje akciza? Vi ste ekonomista. Mi naplaćujemo akcizu na krajnju potrošnju. Šta je na tom računu koji se tiče krajnje potrošnje još, osim električne energije?
Dakle, mi smo čudo finansijsko, Srbija, koja će naplatiti akcizu na troškove održavanja sistema, recimo, na manipulativne troškove. Mi ćemo naplatiti akcizu na to. Znate, gospodine ministre, na šta se naplaćuje akciza. Rekli su vaši saradnici – to može da se kaže da je porez. Pa, može da se kaže, ali treba i da se plati. Treba da plate građani Srbije, kojima ste smanjili plate i penzije i hvalite se smanjenim deficitom koji su oni omogućili, hvalite se tim uspehom, treba oni da plate to i da izdrže sve ove vaše reforme koje nikako da pogode one koje treba da pogode - partijsku državu, partijsku državu koja košta te iste građane milione, partijsko upravljanje i Elektroprivredom i ostalim preduzećima. Onda imamo fiktivni profit pa ćemo da uzmemo kredit i uplatimo u budžet Srbije neka sredstva, imamo neporeske prihode i hvalimo se kako je to veliki uspeh, do sledećih izbora, a onda će to biti drugačije.
Rekli ste da je originalno bilo planirano da se akciza uvede još na početku godine, gospodine ministre. Originalno smo mi slušali svakakve druge predloge. Originalno je gospodin Antić govorio da se ne razmišlja o uvođenju akciza, to je govorio u novembru prošle godine, jer kaže da su to samo medijske špekulacije i da to ništa ne bi dobro donelo građanima. Onda još jedna, da kažem, najava, kako ste rekli, originalna najava koja je planirana, ali nije ostvarena, to je pojeftinjenje za 20%. Bivša ministarka energetike, sada ministarka infrastrukture, još 2011. godine kaže – struja će biti jeftinija za 20%. Onda kada smo mi, poslanici, ovde pitali, kada je došla tu i sedela na vašem mestu, zašto nije pojeftinila električna energija kao što je obećala, kaže – o tome se pita Agencija za energetiku. Dakle, potpuno je jasno da kada treba nešto da pojeftini ili poskupi, pita se Vlada Srbije.
Ovaj predlog koji vi danas branite u Skupštini Republike Srbije je potpuno dokaza da ništa ne znači nikakav zahtev građana, njihova molba ili zahtev medija javnog mnenja da se vodi računa o socijalno ugroženim građanima. Ne postoji ništa. Postoje samo foskule, samo fraze o reformama koje se zaista ne sprovode, ali zato kada treba reformisati džep građana uvek je tu vladajuća većina i vlast koja po svaku cenu želi da prikaže sebe u najboljem svetlo, ali to uspeva samo u medijima, nigde drugo to se u realnom životu zaista ne vidi.
Evo, još jedno, da kažem, bilo je obećanje i ono što vi kažete da je bilo planirano, ali očigledno nije se takođe ostvarilo, a to su takođe pomenuta ministarka Mihajlović, prvo socijalne karte, pa nove cene struje i gasa. Eto, i to o tome se govorilo da će se videti kako koji građani žive, kako mogu da plaćaju te obaveze, pa onda da se napravi neki budžet iz koga će da se finansiraju ti građani, odnosno njihova potrošnja.
Ništa od toga zaista ništa nije ostvareno i ovo što ste vi danas predložili ispred Vlade Republike Srbije da kažem je jedna bruka. Zaista, mislim da treba povučete ovaj predlog. Pozivam kolege poslanike da ne glasaju za ovo, jer zaista građani Srbije više ne mogu da izdrže. Ne znam da li vi imate informacije, ali Srbija se prazni, građani idu u inostranstvo, ne mogu više da izdrže ovo i ne govorimo ovo iz pozicija poslanika opozicione stranke, ovo je zaista realna slika gde u centralnoj Srbiji preduzetnici jedva sastavljaju kraj s krajem, jedva uspevaju da opstanu, gase se radnje. I, ne postoji uopšte ni promil optimizma da će biti bolje. To govore rezultati realnog sektora na koje vi uopšte niste obratili pažnju. Niste se ni osvrnuli na to, a govorili ste o tome kako nam je sjajno što se tiče zaduženja države i kako ćemo danas, eto da se zadužimo za neke projektne stvari.
Zašta se zadužujemo konkretno kada je u pitanju Sporazum o zajmu od 90 miliona za restrukturiranje javnog sektora? Nismo tu čuli nikakve pojedinosti od vas, molim vas da nam kažete. Takođe, 50 miliona evra, ja sam takođe glasao protiv na Odboru za finansije, za unapređenje rada katastra. Pa, evo slušamo tri godine kako se sprovode reforme i ministarka državne uprave i kako ćemo mi to sve uspeti svojim snagama i kako mi to sve možemo, kako imamo stručnjake, kako ne treba nikakav novi zajam, kako ne treba ništa novo da se uradi. Prosto, treba da se zavede red, kao što smo zaveli red kod Zakona o građevini, pa evo, procveta nam gradnja, sve je procvetalo i sve je sjajno samo se to u džepovima građana ne vidi, kod njih se benefit ne vidi osim na nacionalnim frekvencijama koje kontroliše vlast, na drugim mestima nema napretka.
Ako imamo takav dobar rezultat u rastu prihoda, u očekivanjima kada je u pitanju deficit budžeta, zašto ne uradite rebalans. Uradite rebalans budžeta, stavite ovu reformu katastra u rebalans, pa hajde sami da finansiramo. Zašto se pozajmljujemo ako nam tako sjajno ide. Zašto novi dug od 140 miliona. Slušao sam od kolega na odboru takođe da ovo u stvari nisu novi dugovi. To što ste vi rekli da je 24,1 milijardu, da to u stvari nije porastao dug, da se on u stvari smanjio. To je meni kolega objašnjavao da eto toliko su porasle te kamate u međuvremenu da je taj dug eksplodirao i da vi ništa drugo od zajmova niste uzimali, vi ste samo vraćali te stare kamate koje je pozajmljivao neko drugi. Potpuno je jasno da je to jedan nonsensus, to nije ni na nivou šale.
Danas imamo predlog da se zadužimo još 140 miliona. Vi ste nam rekli da smo 25 milijardi pozajmili da bi vratili deficit, da ostalo nije išlo za finansiranje deficita. To je svakako dobro, ali taj rezultat nije rezultat Vlade Republike Srbije, taj rezultat je rezultat štednje građana kojima ste smanjili plate i penzije, povećali PDV za 2%, uveli veći porez na imovinu, uveli sada akcize na električnu energiju, dakle, povećali cene raznih taksi.
To je ono što je doprinelo tom rezultatu, nije Vlada Srbije. Vlada Srbije nije uradila ništa. Vlada Srbije i njen lider, premijer, samo vole da govore lepo u medijima, vole da se stalno pojavljuju i da prikazuju tu stvarnost onakvom kakva ona nije, ali u suštini jedini koji trpe zbog ovih ovakvih reformi su građani Srbije i trpeće i dalje sve dok ova nesposobna Vlada vodi zemlju građani će trpeti i u Narodnu skupštinu će stizati ovakvi predlozi koji će se ticati isključivog trpljenja građana i načina da se građanima novac uzme iz džepa i da se finansiraju neki izdaci Vlade Republike Srbije i direktora javnih preduzeća koja nisu reformisana, koji su veliki potrošači javnih resursa, resursa kojih ima sve manje, svake godine sve manje, a govorio sam o EPS-u, a takva situacija je i sa ostalima i sa Srbija gasom i sa Telekomom i sa ostalima.
Da li ova politika koja se odnosi na EPS znači da pripremate privatizaciju tog preduzeća kao što to želite da se učinite sa Telekomom. To neko ko bi se malo udubio u način na koji se vi odnosite prema EPS-u može to da kaže. Jedini način da se to preduzeće pripremi za privatizaciju, jedini uzrok reformi koje se sada sprovode je to da se sva preduzeća Elektroprivrede spoje u jedno da bi se lakše prodalo. Nikakav druga korist neće postojati zato što sve pozicije ostaju, sve plate ostaju, sve partijske funkcije ostaju, ništa se ne menja, ne postoji nikakva štednja. Ali, zato će građani da štede, da plate akcizu kakvu ne plaćaju nigde u Evropi iako u mnogim zemljama postoji akciza na električnu energiju u Evropi, govorim o članicama EU, nije u ovom nivou. Nije zato što se tamo ne plaća akciza na nepotrebne troškove, na manipulativne troškove jer to verovatno bi bio presedan kada bi bilo ko predložio, da se na manipulativne troškove Elektroprivrede i prenosa plaća akciza, da gađani plaćaju.
To je zaista nečuveno. Mislim da treba da povučete ovaj predlog, da ga potpuno stavite ad akta i da probate da nađete drugi način da napravite uštede. Da napravite uštede i u Elektroprivredi i u državi i u Vladi, jer je potpuno jasno da su sva ona obećanja o navodim uštedama i štednjama lažna, da štede samo građani. Kada je u pitanju štednja Vlade to dođe samo do medija, a da nikad realizacija takve uštede ne dođe osim demagoške, populistički tako da bude na nacionalnim frekvencijama, ali nikad realno i nikad se ne ostvari kroz zakonske predloge.
Mislim da je to građanima Srbije sve jasnije i da iz tog razloga zaista oni ne vide perspektivu, jer vlast koja ne želi da čuje nijednu poruku građana je vlast koja ne želi ni dobro ovoj državi, ne želi da se problemi realno reše. Nećete dobiti ništa ovim. Video sam u obrazloženju da se kaže da će na efikasan način da se obezbedi naplata pet i po milijardi u budžet Republike Srbije, da će to značajno doprineti budžetu. Pa, neće, jer građani već zaostaju u uplatama svojih obaveza i nisu u mogućnosti na taj način da servisiraju ono što država troši, što neodgovorni funkcioneri vlasti troše.
Šezdeset hiljada je najverovatnije povećanje broja zaposlenih u državnoj administraciji u zadnje tri godine i to danas takođe plaćaju građani Srbije, a onda se pod izgovorom obaveza koje nameće MMF uvode nove i nove dažbine koje pretvaraju državu u jedan parafiskalni veliki aparat koji gleda na sve moguće načine da zavuče građanima ruku u džep.
Šta su dobri primeri? Dobri primeri su neke institucije koje su takođe bile efikasne, radile su dobro a onda su pre dve-tri godine počele da uvode nove obaveze za građane i poreske obveznike i pretvorile su se, od institucija koje su bile efikasne u parafiskalne institucije, koje kreiraju parafiskalne namete i samo nanose štetu i građanima i privredi.
Ništa od njih ni građani ni privreda ne mogu da dobiju. To su samo gubici i to su samo smetnje koje im onemogućavaju i da funkcionišu a privredi onemogućavaju da može da ostvari dobar rezultat.
Kažete da je deficit smanjen na 0,8 ili 0,9%. Niste rekli kako je realizacija investicija, niste rekli da investicije imaju neuporedivo najgoru realizaciju u zadnjih deset godina. Ma koliko se trudila nadležna ministarka da kaže kako, eto bila je zima pa nije sezona, pa bilo je zime i prošle godine i pretprošle, bila je zima zadnjih deset godina, ali opet najgora realizacija investicija u ovoj godini. Ne poreski prihodi, neće biti sledeće godine.
Sada je Elektroprivreda uspela da se pozajmi pa ste isplatili dividendu, verovatno je slično i sa drugim preduzećima. Neće biti sledeće godine, dovešćete ta preduzeća u situaciju iz koje neće moći da izađu.
Moraće država iz budžeta da im pomaže ili da ih proda, što je realniji scenario, obzirom na vaš najnoviji pristup, neoliberalni da sve treba rasprodati i treba napraviti što je moguće efikasniju državu.
Ako je moguće i bez penzija i bez plata da potpuno sve bude vrlo efikasno, da ne košta ništa, da ne postoji nikakvo pravo za građane, da postoji samo njihovo pravo i obaveza da plaćaju državi ono što je nametnuto. Mislim da treba da povučete ovaj predlog.
Demokratska stranka neće nikada glasati za njega. Smatramo da na ovaj način urušavate životni standard građana i urušavete javna preduzeća. Hvala.

Hoćete li da mi date ili nećete repliku?

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, ja zaista ne razumem zašto se otvara ovakva besmislena tema. Kakva je cena električne energije bila 2001. godine? Kakva je bila 1999. godine ili 1998. ili 1997. godine? Kakva je bila cena električne energije, hoćemo o tome da pričamo danas ili ćemo da pričamo o budućnosti?
Ako smo govorili o tome na koji način treba da se troši državni novac, ako smo želeli efikasnost Elektroprivrede, ako o tome diskutujemo kao poslanici opozicije i pritom retko imamo prava na repliku, nije valjda da treba da nam se spočitava svaka godina kada je neko drugi ranije bio u vlasti? Gospoda su bila na vlasti 90-tih godina i ne mislim da treba danas da se raspravlja o tome.
Treba da pričamo o tome na koji način ćemo građanima Srbije olakšati život i povećati njihov standard. Ali to nećemo učiniti tako što će direktor Elektroprivrede puniti treću zgradu, u Beograd ,Upravnu zgradu od kad je došao, novim zaposlenima.
Da je zaustavljen prijem novih partijskih kadrova, da se samo računalo na prirodan odliv, gospodine ministre, od 2012. godine danas bi imali dovoljan broj zaposlenih u „Elektroprivredi“.
„Elektroprivreda“ bi ostvarivala profit bez knjigovodstvenih akrobacija i mogli bi da imate benefite za budžet. Ovako, baš zbog te partijske države koja je dostigla vrhunac pod vlašću ove i prethodne Vlade mislim da imamo situaciju da su javna preduzeća u daleko lošijem položaju, da mi danas moramo preko štednje građana da finansiramo te stvari.
Kada se govori o navodnim kursnim razlikama, pa sada su nepovoljne kursne razlike, bile su nepovoljne kamatne stope. To se i vi slažete sigurno. Bile su nepovoljnije kamatne stope ranije, danas su povoljnije i to je nešto što ne zavisi niti od Srbije, niti od našeg sistema.

Poštovani ministre, poštovane kolege, podneo sam amandman na član 2. u kome sam želeo da precizno definišem koja su to preduzeća od strateškog značaja. Onda sam dodao jedan deo koji kaže – da se strateška važnost odredi na osnovu važećih strateških dokumenata Republike Srbije.
Ono što se čini iz obrazloženja Predloga ovog zakona, koji smo dobili, je da ne postoji jasan kriterijum oko toga kako su odabrana ova preduzeća i to mnogo liči na politički uticaj i uticaj pojedinaca iz Vlade i iz vladajuće koalicije na izbor preduzeća koja će duže ostati pod zaštitom.
Zašto ovo govorim? Govorim zato što, ako smo definisali neki proizvod kao strateški onda se ne može reći da je kamion iz jednog grada strateški, a iz drugog grada kamion nije strateški. Ako je strateški za jednu zemlju, kamion je strateški sve jednog iz kog grada dolazi. Ili, po čemu je kabl strateški, a prerađivački proizvod poljoprivredne industrije nije? Ako ste gledali po tome i pravili po tome kriterijum, nije jasno kako ste došli do njega. Ako ste koristili bilanse, negativan kapital kao kriterijum, opet se ovih 17 ne uklapa, ni u kom slučaju ovih 17 ne može da bude na spisku. Potpuno je nejasno.
Kada se uzme ovaj Predlog zakona, pa se pročita obrazloženje, gde se kaže da se nekima daje strateški značaj zato što oni zapošljavaju po 20.000 radnika koji bi vrlo brzo izgubili posao, onda to znači da će ovih 20.000 izgubiti vrlo brzo posao. Ako je ovo obrazloženje precizno, gospodine Sertiću, to onda to znači.
Samo sam mislio ovim amandmanom da kažemo – ako imamo u strateškim dokumentima Vlade ili oblasti ili gradove koje želimo da favorizujemo, onda je u redu da unesemo deo koji se odnosi na te strateške dokumente. Mislim da bi onda potpuno izbegli mogućnost da građani pomisle da ovde ima partokratije i partijskog uticaja na izbor preduzeća koja će se naći na ovom spisku.
Navešću sada jedan primer. U dva velika giganta, koji nisu na ovom spisku, iz Kraljeva nekih 1.000 zaposlenih trenutno radi, u Fabrici vagona „Magnohrom“ Kraljevo, gasi se „Elektrosrbija“ zbog restrukturiranja EPS, zbog pripreme za privatizaciju, negde oko 1.600 radnika u nekoj budućnosti, u nekim narednim mesecima će ostati bez posla. Sada pitam – ako pravimo uštede i ne dajemo više novac za ove koji su propali, čija imovina ne može da se oporavi, jer je kapital toliko negativan da jede sam sebe, gde koristimo taj novac?
Izvadio sam sa vašeg sajta kako Ministarstvo privrede koriste podsticaje. Postoji u tabeli, koja stoji na vašem sajtu, podsticaj kroz godine, u određene nadležnosti vašeg Ministarstva podsticanje izvoza. Pad od 2011. godine, sa 148 miliona gradu Kraljevo pada podsticanje izvoza na 28 miliona u prošloj godini. Ne kažem, vi niste bili ministar u svim tim godinama i niste vi krivac za to, ali se plašim da će taj trend da se nastavi. Podsticanje proizvodnje, evo gospodine Sertiću – 353 miliona u 2011. godini, 80 miliona u 2012. godini, 118 miliona u 2013. godini i u 2014. godini 22 miliona. Dakle, to je pad od 15 puta manje. Gde idu uštede, ako znamo da je realizacija investicija minimalna, da to nije zadovoljavajuće ni po jednim kriterijumima, po ocenama Fiskalnog saveta? Šta će da pokrene privredu?
Ako se odričemo tih gubitaša i kažemo – nećemo, presecamo sada, na koji način pokrećemo privredu? Nema rešenja, niste nam ponudili rešenje i to je najveći problem. Zašto nismo napravili jasne kriterijume i zašto diskriminišemo građane iz jednog ili iz drugog grada? Hvala.

Zahvaljujem se na odgovoru, gospodine Sertiću. Ali, ako kažete da potencijal, odnosno mogućnost da uspemo da obezbedimo investitore ili rešenje za ova preduzeća, da se iz tog razloga odlaže njihovo rešavanje ili se ne odlože ovih drugih, onda nismo trebali da ga nazovemo strateškim kriterijumom, nego smo mogli da kažemo investicioni kriterijum. Prosto, mislim da je ovo veoma zbunjujuće.
S druge strane, mislim da bi trebalo kao ozbiljna država jednom nesporno da odredimo šta je naša strategija. Da li hoćemo da kažemo da je strateška naša industrija prerađivačka, da li je metalska, da li je auto-industrija, da li je hemijska industrija? Prosto, mislim da mi to kao ozbiljna država moramo da imamo i da znamo. I, bez obzira na broj strategija, osnovna strategija, bar kada se radi o privredi, mora da da odgovor na to pitanje. Iz tog razloga sam ovaj amandman na ovaj način i podneo. Nesporno je za rudna bogatstva, za ono gde se i nalaze neka od ovih preduzeća koja se time bave a nalaze se na ovom spisku, za to je nesporno. Zaista, to i laički može da se kaže da je strateško, ali za ova druga je vrlo sporno i vrlo može da kod onih koji nisu na spisku pobudi sumnju da se radi o političkom uticaju.
Podaci koje sam čitao odnose se i na privatna preduzeća koja su povukla sredstva iz Fonda za razvoj. Dakle, to su sredstva za regionalni razvoj, koji je pod vašom ingerencijom. Zato sam i čitao te podatke. Ne radi se samo o ovim preduzećima, nego se radi o svim privrednim subjektima koji posluju u ovom regionu. Zahvaljujem.

Navikli smo već da ne možemo da dobijemo repliku, ali, evo, po amandmanu ću govoriti.

Dobro, imate kriterijume u zavisnosti od toga ko se javi.
Kriterijum da neko plaća struju ili ne plaća, nije nikakav kriterijum i ja se pitam da li su svi videli bilanse ovih kompanija koje se nalaze na spisku i onih koje se ne nalaze na spisku. To je jedini kriterijum koji možemo uvažiti. Ako hoćemo da gledamo interese države, gledamo to ili gledamo da li je to strateška firma ili nije. Gospodin Sertić je otvoreno priznao da nemamo utvrđeno šta je zaista strateški i nije to tako definisano aktom Vlade i potpuno je jasno da to nije slučaj.
Kada se krene sa izborima na ovakvoj temi, da se pominju izbori prethodni, onda je potpuno jasno da je u pitanju čista politika. Ja sam upravo iz tog razloga i podneo amandman, da izbegnemo tu politiku, a pošto kolege to ne shvataju i ne prihvataju da to treba tako da bude i pominju plaćanje struje i otpremnine, ja samo mogu da pitam gospodin Sertića da, evo, kaže tim ljudima koji ostaju bez posla - na koji način se otpremninom od tri, četiri ili pet hiljada evra u Srbiji može pokrenuti siguran biznis? Hvala.

Hvala.
Upravo sam naveo samo primer koji se odnosi na određena preduzeća i prosto način na koji se javljaju pojedini poslanici mi govori da sam bio u pravu i da sam sa razlogom tražio da se definiše strateški značaj zato što se očigledno po političkoj liniji to radi. Kada se nabrajaju bilansi neke kompanije i kaže se da je ona mnogo negativna, da je negativan kapital i da ne može da se reši, zašto se onda ne govori o drugoj sa spiska koja se ne bavi strateškom delatnošću, koja dolazi iz Jagodine i ima preko 70 milion evra negativnog kapitala? Ili druga koja dolazi iz Vranja ima 57 miliona evra negativnog kapitala?
Dakle, to su ti dvostruki aršini. To su ti dvostruki kriterijumi zbog kojih građani gube poverenje u ono što mi radimo ovde. Iz tog razloga sam predlagao da se definiše strateški značaj na koji način mi utvrđujemo kriterijume po kojima se određuju preduzeća koja će duže biti zaštićena.
Ne znam zašto se poslanici vladajuće stranke toliko uzbuđuju oko toga? To je jasan kriterijum. Čak je i ministar to rekao i nema potrebe za ovakvim reakcijama. Prosto, čini mi se, da time dokazuju na koji način su ove spiskove pravili. Spiskove koje mi još uvek nismo dobili. Akt koji još nismo videli i prosto to stavlja veliku mrlju na ceo ovaj proces. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, odbijanjem ovog amandmana Vlada pokazuje kakav odnos ima prema građanima.
Šta sam predložio? Pošto ste u ovom članu 80. definisali, to je nova odredba, da nezaposleni kome je izvršena isplata novčane nadoknade na koju nije imao pravo dužan je da vrati primljeni iznos nacionalnoj službi, ja sam dodao novi stav koji kaže – ako nacionalna služba greškom isplati manji iznos nezaposlenom da je dužna da mu isplati razliku sa zakonskom kamatom i onda se vlast, odnosno vi, gospodine ministre, pozivate na to da nezaposleni treba da iskoristi opšti upravni postupak. Zašto nacionalna služba ne iskoristi opšti upravni postupak nego to mora samo da radi građanin Republike Srbije koji je oštećen? Zašto ne može zakonskim predlogom da se definiše da je on oštećen i da nacionalna služba treba da mu isplati novčana sredstva koja je dužna i koja mu zakonski pripadaju?
Zaista je objašnjenje nerazumljivo, ali imajući u vidu politiku Vlade gde svi treba da štede i građani i gde se štedi i na najslabijima, na ženama, na trudnicama, na porodiljama, na penzionerima, da niko osim vlasti ne može da ima nikakve privilegije, da samo vlast ne mora da štedi i naravno omiljeni strani investitori, onda je potpuno jasno zašto se na ovaj način definišu i zakonske odredbe koje više nego simbolično pokazuju vaš odnos prema svakom nezaposlenom građaninu u ovoj zemlji. Hvala.

Nisam zaista razumeo šta je prethodni govornik želeo da kaže, govornica, izvinjavam se. Ako može da stoji da je nezaposleni dužan, ako, znači, nije imao pravo, a primao je naknadu on je svakako ušao u prekršaj i može da se pokrene tužba od strane Nacionalne službe.
Zašto onda ne može i nezaposleni da se zaštiti kroz novu odredbu zakona u slučaju greške Nacionalne službe? Prosto pitam u čemu je razlika? Zašto ne postoji paralela u tom slučaju? Postoji mogućnost i Nacionalne službe da izvrši tužbu prema nezaposlenom koji je zloupotrebio svoje pravo. Zašto jedino građanin mora da piše žalbe i da se obraća sudskim instancama i odakle mu novac za to? Zašto to ne bi mogla da radi Nacionalna služba, ako nije postupio u skladu sa zakonom nezaposleni i zloupotrebio svoj položaj? Hvala.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući obrazloženje Zakona o zapošljavanju, narodni poslanici, a i građani Srbije mogu da dođu u zabludu da se radi o zakonu o otpuštanju jer jedan stav tog obrazloženja kaže kako Zakon o privatizaciji predviđa okončanje postupka privatizacije do 31. decembra 2015. godine. „U 2015. godini očekuje se značajan broj radnika za čijim radom će prestati potreba, a time još veći priliv korisnika novčane naknade.“
Gospodine ministre, mislim da je trebalo da predložite zakon koji može da pomogne da se ljudi zaposle, koji može da pomogne da se obezbedi bolja zaštita korisnika naknade i lica koja se na evidenciji vode kao nezaposlena, a čini mi da je jedan član, član 5, koji je dobar, nedovoljan za jedan ovakav zakon. Dobra je i namera da se uredi poslovanje agencija koje zapošljavaju u inostranstvu, ali mislim da predložene mere, predložena zakonska rešenja nisu dovoljno čvrsta da mogu to da omoguće. Mi smo u tom smislu i podneli određene amandmane.
Mislim da ste u pravu da ovu raspravu treba da vodimo argumentima i da treba da se fokusiramo na to kako u Srbiji ljudi mogu da dođu do posla i kako da se zaposle, naročito u realnom sektoru, da to ne bude isključivo javni sektor i isključivo partijsko zapošljavanje.
U tom smislu, krenuo sam od egzaktnih podataka i uzeo sam sajt Ministarstva privrede i određene podatke želim sada da iznesem i da, prosto, obavestim i vas i javnost šta sam tamo našao. Broj zaposlenih, po evidenciji Ministarstva privrede, se smanjuje. Od 2011. kroz 2012. i 2013. godinu – sa 1.746.000 na 1.697.000. To je gotovo 50.000 manje zaposlenih, ako idemo po brojevima. Broj nezaposlenih se takođe smanjio, za 4.000. Vrlo je zanimljivo onda kako je procenat nezaposlenosti pao. Mislim da je potpuno jasno da je u pitanju metodologija, da ljudi više nisu u evidenciji, da je to jedini način da se kaže da je na evidenciji procenat nezaposlenih manji.
Mislim da vi, kao ministar, ne snosite isključivo odgovornost za ovaj podatak. Ova Vlada, ova vlast, koja je na sceni već cele tri godine i ulazi u četvrtu u maju, generalno nema mere koje mogu da doprinesu povećanju zaposlenosti, naročito u realnom sektoru, i to kaže Ministarstvo privrede. Evo podataka Ministarstva privrede.
Broj zaposlenih u privrednim društvima se od 2011. godine smanjio sa 1.018.000 na 991.000, a broj preduzetnika se smanjio sa 20.600 na 18.900. Broj zaposlenih kod preduzetnika se smanjio sa 45.000 na 43.000.
To su egzaktni podaci, to su argumenti, ali se postavlja pitanje na šta su utrošena mala sredstva koja se koriste za zapošljavanje. Mala sredstva kažem zato što se vi gospodine ministre niste izborili da ona budu veća. Ona su smanjena višestruko u prethodnim godinama od 2011. godine kada je 36.619 lica koristilo sredstva za zapošljavanje. Došli smo do 2014. godine kada to koristi samo 9.600 lica ili sa osam milijardi i 980 miliona došli smo na tri milijarde i 804 miliona.
To je, gospodine ministre vaša briga o nezaposlenima. To je vaša briga o tome kako građani Srbije mogu da nađu posao. To vam je objasnio ovaj dečko u Užicu kada ste bili u poseti Doma učenika, a da je javnost malo bolje upoznata sa time kako ste vodili Kancelariju za Kosovo, odnosno sa izveštajem DRI koji kaže – da izražava mišljenje sa rezervom za reviziju poslovanja vaše Kancelarije 2013. godine zato što ste angažovali lica po ugovorima o delu u većem broju od broja propisanog zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji.
To je ono što je činjenica i to je ono što je fakat, jer ako su privredna društva i preduzetnici smanjili broj zaposlenih u svojim firmama znači da je jedina zaposlenost u javnom sektoru i to potpuno znaju svi u Srbiji čak i mala deca. O tome govori i MMF koji ima najcrnju prognozu za Srbiju u odnosu na ceo region, na Evropu gde kažu da ćemo pored pada BDP u ovoj godini imati i povećanje nezaposlenosti i u narednoj godini. To je nešto čemu niko ne treba da se raduje, ali gospodine ministre mi ne vidimo rešenja u vašem predlogu zakona. Ako ste samo želeli da se o nečemu raspravlja nije trebalo da predlažete umanjenje uticaja Socijalekonomskog saveta, da lišavate prisutnosti upravnom odboru članova iz redova sindikata i redova poslodavaca, a da zadržavate broj članova upravnog odbora ispred Vlade.
Mislim da je to samo kozmetika zato što direktor više nije član upravnog odbora, to je umanjenje za jedan. Onda ste skinuli jednog iz Socijalekonomskog saveta, ostali su članovi upravnog odbora ispred Vlade i pri tom ste oduzeli obavezu zakonsku da dva predstavnika budu iz Socijalekonomskog saveta iz redova poslodavaca i dva iz redova sindikata. Sada mogu i ta četiri predstavnika da budu ispred Vlade, to više zakon ne ograničava. To je takođe nešto što nije očekivano od vas da ćete predložiti u ovakvoj situaciji u Srbiji.
Želim da kažem još nešto i o regionu iz koga dolazim. Mislim da podaci egzaktni koje ste tražili, a govore o mom regionu tačno kažu na koji način se država odnosi prema nezaposlenim u tim oblastima. Region Šumadija i zapadna Srbija podsticaji zapošljavanja su od 2011. godine smanjeni sa četiri milijarde i 300 miliona na dve milijarde i 800 miliona. Raški okrug sa 489 miliona na 152 miliona, tri puta, gospodine ministre. Novi Pazar, tamo gde je premijer pre neki dan bio i Kraljevo, nekada veliki industrijski centri. Podsticaji zapošljavanja u Kraljevu sa 227 miliona na 75 miliona u 2014. godini, znači, to je smanjenje gotovo tri puta. To je vaša briga za nezaposlene. To je ono o čemu građani Srbije treba da znaju, a mi iz DS ćemo videti na koji način ćete reagovati prema amandmanima koje smo podneli, pa ćemo videti da li ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poslanice, prvo pitanje bih ponovio od 21. januara ove godine, pitanje koje se odnosi, postavio sam ga Ministarstvu finansija sad bih ga postavio Vladi. Možda će Vlada da odgovori pošto se Vlada mnogo brine za privrednike. Pitanje je koje se tiče privrede i tiče se štete nastale u majskim poplavama.
Kao što znate privreda i građani su pretrpeli štetu preko dve milijarde evra. Mnogi privrednici su imali ogromne štete, poplavljena im je roba. Roba je u skladu sa propisima popisana, komisije su opštinske to uradile, osiguravajuće kuće. Nakon toga očekivalo se da Vlada otpiše PDV tim kompanijama na propalu robu u skladu sa zakonom i pozitivnim propisima. Ni dan danas poreska uprava, odnosno njene filijale nisu dobile informaciju o tome na koji način i da li mogu da otpišu PDV privrednicima koji su imali ogromne štete u poplavama. Ako je Vladi toliko stalo do privrede, do razvoja, do slobodnog tržišta, evo prilike da se pokaže da se konačno ovim ljudima izađe u susret i da se poštuje zakon koji je na njihovoj strani.
Jasno je da Vlada na sve načine pokušava da uzme svaki dinar i od građana i od privrede, ali mislim da bi ovi ljudi da bi opstali u svom poslu moraju da budu saslušani od države i mora država da ima sluha da primeni sopstveni zakon i sopstvene propise kako bi njima omogućila da barem porez na tu štetu koju su imali u robi mogu da otpišu.
Drugo pitanje ministarki infrastrukture, pošto postoje razne spekulacije u javnosti oko izgradnje Koridora 11 ili Južnog Jadrana. Pitanje je ko su izvođači i podizvođači koji trenutno rade na ovom koridoru?
Treće pitanje je za Vladu Republike Srbije. Ovih dana u Kraljevu su protesti građana iz naselja Grdica zbog poplava koje izaziva zapadna Morava. To nije ništa čudno, građani su jako nezadovoljni, jer ovaj problem traje dugo. Trajao je i za vreme prethodne vlasti i nije ništa sporno. Ono što je potpuno neverovatno jeste da proteste organizuju odbornici vlasti koji prozivaju imaginarnu vlast da pomogne, ne prozivaju Vladu Republike Srbije. Ja danas hoću da pomognem odbornicima vlasti koji milione troše na sokake u tom istom naselju, ali zato nema novca za odgovarajući bedem.
Sada pitam Vladu Republike Srbije, pošto oni očigledno ne smeju da pitaju Vladu Republike Srbije – kada će da izađe u susret građanima naselja Grdica iz Kraljeva, Jadrani i da pomogne odnosno obezbedi izgradnju ovog bedema.
Četvrto pitanje se odnosi na Ministarstvo privrede, regionalnog razvoja, ali i na celu Vladu. Ja sam na sajtu Ministarstva privrede i Agencije Vlade Republike Srbije video tabelu sa ukupnim podsticajima regionalnog razvoja koja se odnosi pojedinačno i može da se vidi za svaku opštinu. Konkretno za Kraljevo ima pregled prema godinama, od 2011. godine kada je podsticaj zapošljavanja bio 227 miliona, u 2014. godini podsticaj zapošljavanja je bio 75 miliona. Zatim podsticaj izvoza pošto se Vlada hvali privredom kako podržava sve one koji proizvodi, kako očekuje od svakog da se maksimalno angažuje i zaradi za sebe, podsticaj izvoza je sa 148 miliona pao na 28,9 miliona. To je pet puta manje. Dalje, podsticanje proizvodnje, ovo je posebno zanimljivo, 353 miliona i 900 hiljada na 22 miliona.
To je više nego 15 puta manje. Kada dođemo do ukupne cifre kroz godine, to se smanjivalo od 2011. godine do 2014. godine, svake godine sve manje sa milijardu i 650 miliona na 839 miliona. Toliko je briga Vlade Republike Srbije za regionalni razvoj, za pražnjenje nekih regiona. Toliko vodi brigu o građanima iz ovih regiona da svake godine njima ide sve manje sredstava. To je slučaj i sa Novim Pazarom, gde imate podsticaj zapošljavanja sa 142 miliona na 46 itd. znači, ukupni podsticaj za Novi Pazar sa 768 miliona na 182.
Pitanje za Vladu Republike Srbije je zašto se ne čini više za regionalni razvoj ovih krajeva?

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, drage kolege narodni poslanici i poslanice, gospodine ministre, zadovoljstvo mi je što ste danas prisutni kao neko koga izuzetno respektujem i cenim na ovoj raspravi jer niste bili na sednici Odbora kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu. Želim da vam postavim nekoliko pitanja koja se tiču upravo javnog interesa koji je na jedan neadekvatan način proklamovan, ne obrazložen, nego proklamovan na sednici prekjuče.
Ono što ste vi pomenuli maločas u obrazloženju onog prvog amandmana je da razumete cost-benefit analizu i da na osnovu toga tvrdite da će ovo biti uspešan projekat.
Prvo vas pitam - da li postoji jedan ovakav projekat u ozbiljnoj razvijenoj zemlji koji se radi po posebnom zakonu? Zašto se ne poštuje zakonska procedura u ovoj državi za realizaciju ovog projekta? To odmah otvara sumnju, to je prva stvar.
Druga stvar, tržište. Kome će se prodavati ti milioni kvadrata, ako znamo da je u 2010. godini bilo 19 hiljada prijava radova, a u 2014. godini 670 prijava radova. Kome ćemo prodavati mi te stanove, ako znamo kakva je kupovna moć stanovništva?
Treće, najvažnije, govorilo se ovde o kosidbi i o raznim drugim stvarima koje nisu imale veze sa finansijama. Dobili smo analizu efekata na dve strane, gospodine ministre. Vi ste govorili o cost-benefit analizi. Ja vas pitam – gde je studija opravdanosti, gde je bankarska garancija? Svaki ozbiljan projekat, ako kažete da je javni interes da će biti ekonomskog napretka, treba da postoji i bankarska garancija i cost-benefit analiza i treba da postoji ekonomska studija.
Šta se dešava sa našim novcem koji smo uštedeli od penzionera i svih građana Srbije? U obrazloženju se kaže - 33 milijarde će država uložiti u infrastrukturu, uređenje i eksproprijaciju. Na koji način mi vraćamo taj novac? Da li ćemo vratiti? Koliko kvadrata treba da se proda da bi mi vratili uloženi novac? Da li smo imali pametnije mesto da uložimo ovaj novac u današnje vreme, kada je on svima potreban? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, novi Zakon o inspekcijskom nadzoru nudi poboljšanja, nudi nove procedure koje su na neki način kroz javnu raspravu poboljšane i to je nešto što je dobro u ovom predlogu.
Slažem se da predlog kao predlog treba da doprinese smanjenju sive ekonomije, jer ne delim optimistične najave ministarke da će to ključno uticati na sam obim sive ekonomije, jer je opšte poznato da je sam inspekcijski nadzor tek na petom mestu po značaju kada se radi o sivoj ekonomiji.
Mislim da je daleko značajnije od toga na koji način će teći investicioni ciklus u Srbiji, koliki će biti porezi, koliko će privrednici biti opterećeni i parafiskalnim nametima koje privrednici vide kao mnogo veći problem.
Naravno, inspekcije jesu problem, naročito one tri najveće, i njih privreda vidi kao nešto što je problematično, pre svega zbog procedure koja je netransparentna, zbog inspektora koji nekada nisu dovoljno edukovani, inspektora koji nekada i ne deluju samo u skladu sa zakonom, nego su podložni raznim konkurentskim uticajima. To privrednici vide kao problem, kao nedostatak. Ovi problemi veoma mnogo koštaju privredu.
Mislim da je dobro što se uvodi mogućnost dobrog informacionog sistema kroz ovaj zakon u praksu, ali mislim da nije dovoljno što su samo tri člana, odnosno tri stava zakona se bave ovom temom. Mislim da je trebalo i samim zakonom malo bolje definisati na koji način će naći informacioni sistem primenu u samom ovom zakonu.
Primena ovog zakona je ključan problem. Mislim da mi treba od sistema koji je trom, zastareo, neefikasan, i ljudi koji u njemu isto tako funkcionišu, dođemo do sistema koji će dovesti da naši inspekcije budu mnogo efikasnije, da se njihov uspeh ne meri po visini kazne koju su naplatili, nego da se meri po tome koliko su doprineli sprovođenju zakona, koliko su doprineli tome da građani konkretno osete šta znači kada Narodna skupština donese neki reformski zakon. Ako taj zakon ostane mrtvo slovo na papiru, i ako ne postoji nadzor nad njegovom primenom, onda nismo puno toga uradili.
Mislim da kod primene ovog zakona će značajnu ulogu imati upravna inspekcija i nadzor nad primenom, jer postoje problematična mesta, naročito član 22. gde mislim da svakako treba strogo voditi računa o tome na koji način postupaju pojedinačni inspektori.
Postoji veliki broj amandmana narodnih poslanika. Siguran sam da ćete razmotriti te amandmane i da će oni koji su dobri, a ima ih, biti prihvaćeni i da će ovaj zakon biti još malo poboljšan.
Nadam se da ćemo primenom ovog zakona doći do situacije u kojoj privreda, građani neće više videti inspektore kao neprijatelje, i neće više strahovati, čak i ako posluju u skladu sa zakonom, od samog dolaska inspektora, jer to je bila praksa u dosadašnjem periodu. U 2014. godini imamo povećan broj i naplaćenih kazni, imamo situacija da gotovo četvrtina privrednika, kaže da ukoliko ponude dovoljno veliki mito da će inspektor pristati da zažmuri na jedno oko kada je u pitanju primena određenog zakona.
Ovaj zakon je veoma značajan po pitanju i evropskih integracija Srbije, po pitanju usklađivanju propisa, ali pre svega značajan da se naš privredni ambijent upodobi tom evropskom slobodnom tržištu. Kažem, ključno je to, na koji način ćete primeniti ovaj zakon, i ključno je to koliko brzo i kojom dinamikom će elektronski sistem moći takođe da se primeni.
Mislim da tu leži velika mogućnost naročito kada je u pitanju procena rizika, jer ukoliko je državni službenik neko ko administrira, ko može biti koruptivan, to informacioni sistem ne može biti. Kod informacionog sistema samo zahvaljujući egzaktnim podacima može se doći do liste za kontrolu i može se doći do pravednog plana kontrole privrednih subjekata i građana. Zahvaljujem se.