Replika je i tema je očigledno ta, jer smo govorili o toj snazi institucija. Sada govorimo o snazi institucija i to jeste aktuelna tema.

Šta želimo više od ove države nego pravo građana Srbije da biraju, da imaju slobodan izbor i da njihovi rezultati budu prihvaćeni na jedan miran način? Govorili ste o tome, o paljenju Skupštine, o RTS-u, govorili ste o 5. oktobru na taj način, ali niste govorili o 5. oktobru kao pokušaju tog aktuelnog režima da potre volju naroda i potre rezultate izbora. Peti oktobar nije bila revolucija. Peti oktobar je bio dan kada su odbranjeni rezultati izbora i slobodna volja građana koji su u tom trenutku izrazili svoju volju. To je odnos prema građanima, i 1996. godine kada su branjeni rezultati lokalnih izbora na kojima se masovno kralo, i 2000. godine kada su odbranjeni rezultati na tim republičkim izborima. Mnogi u ovoj sali su bili i sa jedne i sa druge strane i nije važno više ko je na kojoj strani bio, ali je važno da je odbranjena volja naroda. To je suština 5. oktobra.

Tačno je da je u tom trenutku država bila na granici građanskog rata zbog toga što neko nije želeo da prizna rezultate i želeo je da ih na silu menja. Srećom, građani Srbije su to odbranili. Mislim da je to najvažnija stvar.

Onako, isto onako kako je važna i ta 2012. godina u kojoj ste pobedili na izborima, ali je DS pokazala tada i to da zna da gubi izbore. Onako kako je znala da dobije izbore 1996. – 2000. godine, i da ih brani zajedno sa građanima, tako je znala i da primi poraz, da primi poruku građana i da, naravno, obezbedi mirnu tranziciju vlasti. To je poštovanje institucija, to je snaga DS i mislim da to snaga države. To očekujem od vas na prvim sledećim izborima kada ćete i izgubiti.

Predlog za vaše razrešenje sa funkcije predsednice Narodne skupštine smo podneli 13. aprila 2017. godine. Grupa poslanika je to podnela sa tadašnjim obrazloženjem da ste suspenzijo rada Narodne skupštine, za vreme predsedničke kampanje, grubo narušili dostojanstvo, umanjili značaj Narodne skupštine i grubo prekršili Ustav Republike Srbije.

Drugi razlog je to da ste takođe povredili član 104. i 106. Ustava Republike Srbije, član 19. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, a vi ste rad Narodne skupštine doveli do blokade.

Dakle, tada ste ocenili da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti i potvrdili da Skupštinu smatrate izvorom nestabilnosti i pridružila se onima koji bi želeli da odluke u Republici Srbiji donosi samo jedan čovek.

To su razlozi zbog kojih smo podneli ovu odluku pre nešto više od pet ili šest meseci, ali ste vi uspeli da dnevno dokazujete i dajete nove razloge za ovu našu inicijativu.

Današnji rad sednice Skupštine upravo pokazuje da smo na izboru nove Vlade, nove premijerke, bili u prilici da slušamo njen ekspoze u kojoj je jedno od ključnih obećanja bila digitalizacija u Srbiji, modernizacija Srbije, a danas u Skupštini evo glasamo podizanjem ruku, imamo ljude iz sekretarijata koji prebrojavaju ručno glasove za, protiv ili uzdržane, u nemogućnosti da dva i po sata u Narodnoj skupštini Republike Srbije, sa svim uloženim sredstvima u ovu elektronsku opremu, prebrojimo koliko je narodnih poslanika u republičkoj skupštini i da li imamo kvorum. To je nedopustivo i to otvara veliku sumnju u rad i transparentnost ove najvažnije institucije u našoj zemlji.

To smo imali na primeru i na prošlom zasedanju, kada se radilo na amandmanima tako važnih zakona o obrazovanju, kada su poslanici imali prilike da daju svoje amandmane i obrazlažu ih u svom poslaničkom pravu, kada smo po elektronskom parlamentu i statistici softvera, za koji mnogi kažu da je izuzetno dobro napravljen, imali 255 minuta za raspravu, imamo dokaze da ste u tom trenutku, kada je elektronski parlament pokazivao 255 minuta prostora za raspravu o amandmanima i popravljanje ovako važnih zakona, da ste prekinuli raspravu i rekli da je potrošeno sve vreme, i to ručno beležeći i identifikujući poslanike koje su predlagali svoje amandmane.

Poštovana predsednice, niste mi dali priliku da govorim o prethodnom zakonu iako imam tri minuta, dajući primedbu da tražim zakon, a mogao sam i za tri minuta da ćutim ovde i iskoristim poslednju sekundu i govorim o jednoj važnoj temi.

Ovde govorimo o našoj odgovornosti. Ovde govorimo o našoj odgovornosti i celog dana vidimo kakvu odgovornost imamo za instituciju.

Naravno da želim.
Samo mi još jednom recite za koji ste me zakon najavili, jer ovde imam šest zakona koje sam predložio. Recite mi o kom zakonu sada se radi?

Porez na dohodak građana, da.
Dakle, cilj ovih zakona, seta zakona, koje sam predložio, o kojima ću govoriti, kao i prethodnog zakona, je bio da se učini pravednijom socijalna raspodela u Republici Srbiji. Mi imamo evidenciju o tome kolika je prosečna plata u Republici Srbiji i sada vam govorim o cilju, o onome što predlog ovog zakona treba da promeni u Srbiji, a to je naša borba da učinimo život najsiromašnijim građanima Srbije lakšim.
Prosečna zarada u Srbiji je u ovom trenutku je oko 48.000 dinara. Potrošačka korpa je 69.000 do 70.000 dinara u prvih sedam meseci. Da li je ovo dovoljno za potrošačku korpu? Naravno da nije. Kolega Đurišić je govorio o pragu siromaštva u Srbiji i opasnosti od siromaštva za 40% ljudi u Srbiji.
Predlogom ovog zakona se predlaže da deo dividendi, pripadajućih dividendi, vlasnika kapitala bude deo koji se oporezuje i pored 15% poreza na neto dobit pravnih lica se uvodi i obaveza da se prihod od tih dividendi oporezuje kao lični dohodak. Dakle, cilj je da od ovih najbogatijih, onih koji imaju prihod na kapital, uskladimo i usmerimo deo tog kapitala prema onim ljudima koji ostvaruju, zahvaljujući svom radu, uslove da njihove porodice prežive.
Još jednom podsećam, cilj ovog zakona i pozivam vas da razgovaramo o tome, možda ovo nije idealno rešenje, ali da tragamo za najboljim rešenjima da olakšamo za 8% ljudi, to je od sedam miliona oko 500.000 ljudi u Srbiji koji su ispod granice siromaštva u ovom trenutku.

Hvala.

Ovaj predlog zakona podrazumeva i predlaže da su lica dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. člana ovog zakona, dva puta u toku godine, i to 15. januara i 30. juna. U članu 58. dodaje se stav 2. koji glasi - podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, Katastarom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartije od vrednosti i APR-om, Upravom za trezor, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obaveznika koji nisu podneli prijavu.

Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona su pre svega - izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Mi znamo da u Srbiji u ovom trenutku veliki broj bogatih ljudi ima ogromnu imovinu, od preskupih automobila koje možemo da vidimo na ulicama, od preskupih kuća na najekskluzivnijim lokacijama u Srbiji, a da nemaju dokaze za svoje prihode, a ti dokazi treba da se dokazuju upravo kroz ove institucijama o kojima smo govorili, a to je dokaz o plaćenom porezu na svoj dohodak.

Mnogi su proveli u skupštinskoj sali od devedesete godine do danas. Evo, da poredimo njihova primanja. Ako je prosečna plata u tom trenutku bila, od devedesete godine ste imali period 1993. godine kada je prosečna plata bila i pet maraka ili deset maraka, pa neka bude 500 maraka tamo negde do 2000. godine, za 10 godina su mogli da zarade legalno, na osnovu te svoje jedine profesije, na godišnjem nivou oko 6.000 maraka, puta 10 godina – 60.000 maraka. To je 30.000 evra u protivvrednosti. U sledećim godinama su mogli nešto više. Kada vidite da ništa nisu trošili čitavog svog života, da nisu jeli, da nisu stanovali, zaradili bi legalno, plaćajući taj porez, negde oko 200.000 maraka. Kada uporedite njihovu imovinu sa tim legalnim prihodima, vidi se i jasno je da nema osnova za pravdanje te imovine.

Ovde je jednostavan predlog – reformisati poresku upravu na način na koji će se integrisati sve ove službe koje mogu da imaju uvida u sve ove podatke, o svakom od nas pojedinačno, i da uporede imovinu sa prijavljenim prihodima i plaćenim porezima. Ovo je uvod u transformaciju poreske uprave i ja znam da se priprema i najavljuje zakon o ispitivanju porekla imovine. Siguran sam da ćemo svi podržati ovaj zakon, a ovo je jedan mali prilog da se krene u organizacione promene u poreskoj upravi, što upravo ide u susret usvajanju zakona o ispitivanju porekla imovine.

Ovo su, ubeđen sam, najvažnije teme za Srbiju u ovom trenutku i za građane Srbije. Jednostavno je namera da svi zajedno probamo da pomognemo ljudima u Srbiji da prevazilaze svoje izazove, a to je pre svega izazov sve većeg siromaštva u Srbiji.

Dakle, dao sam još jednom i još jednom ću dati podatak da je predlog ovih zakona pre svega sa ciljem da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu, ali i lokalnu i regionalnu raspodelu. Ovde se radi o načinu da ispravimo neke nepravde koje su vezane za status lokalnih samouprava i ljudi koji žive u njima i njihovog prava da organizuju svoj život na uspešan način.

Ovo je jednostavan predlog i ja ću probati da vam pročitam tekst, a onda ću i objasniti. Dakle, jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije: 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, osim za zaposlene u javnom sektoru, uključujući opštu upravu i javna preduzeća, kao i 100% udela u porezu na zarade koji plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća, jednakog udela populacije i lokalne samouprave u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Pojednostavljeno rečeno, šta je ideja? Oko 700.000 ljudi radi u javnim preduzećima i u upravi. Na taj način, ukoliko se porez na zarade vezuje za prebivalište, svakako su u prednosti urbani centri, najveći gradovi. Šta je sa najmanjim mestima koja nemaju svoja ministarstva, koja nemaju sedište svojih javnih preduzeća, najvećih javnih preduzeća, gde se ne primaju plate niti plaćaju doprinosi na zarade za ta najmanja mesta? Ideja je da učinimo ovu raspodelu mnogo pravednijom. Dakle, oko 700.000 ljudi radi u javnoj upravi i ukupan prihod je na godišnjem nivou oko 300.000.000. Sa proporcionalnom preraspodelom u odnosu na broj stanovnika koji živi u opštini, gradu, selu, to bi značilo 43 evra više po stanovniku za svako mesto u Srbiji.

Dakle, za gradić od desetak hiljada stanovnika, to bi značilo novih 430.000 evra prihoda u budžetu. Sa tim novcem bi mogle da se reše i predškolske ustanove i urede škole, zdravstvene ustanove, ono što znači konkretan život ljudi u tim manjim mestima. Na taj način, siguran sam, sa pravednijom raspodelom, radili bismo puno i na sprečavanju depopulacije upravo tih mesta koja su najvećim delom napadnuta tim problemom, a to je da je sve manji broj mladih ljudi, da odlaze u velike gradove, upravo zbog toga što zahvaljujući ovim većim prihodima imaju mnogo bolje uslove za život.

Najbolji uvod, poštovane koleginice i kolege, za Predlog ovog zakona je ono što smo danas gledali u Skupštini, to je to pitanje odgovornosti, odgovornost kao ključna reč. Odgovornost i predsednice Skupštine, odgovornost i nas poslanika i svih ljudi koji vode najznačajnije institucije u zemlji, a to je da pođemo od pretpostavke da odgovorno vodeći sopstvene institucije možemo da pomerimo stvari u ovom društvu i učinimo nešto dobro za sve građane Srbije.

Predlog ovog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci je vrlo jednostavan. Obrisati član 86v, koji govori o odgovornosti. Pročitaću vam ga i voleo bih da se složimo oko toga da li je ovo logično ili ne. Ova Narodna skupština i ova većina je donela taj zakon. Predlog je da se ovaj član Zakona o Narodnoj banci briše. „Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.“

Da li mislite da je ovo logično i da je ovo odredba zakona koja je dosledna i koja će biti prihvatljiva svakom ko vodi makar koju instituciju. Svako ko vodi firmu od troje ljudi zna kakvu odgovornost ima i finansijsku i prema ljudima koje vodi, u odnosu sa njima, i zna da svako u najmanjem segmentu ovog društva mora da nosi sopstvenu odgovornost. Siguran sam da najveću odgovornost upravo treba nose ljudi koji su na najvišim funkcijama u državi, a tako i guvernerka i njeni saradnici. Naš je predlog da se ovaj član Zakona briše jer, znate i sami, ovde sigurno ima puno pravnika koji znaju da je vrlo teško dokazati da nisu postupali u dobroj veri u donošenju odluka, tako značajnih odluka koje znače za funkcionisanje i monetarnog i fiskalnog sistema u Republici Srbiji. Od toga zavisi ekonomski život u Srbiji, od vođenja ovih politika zavise i uslovi izvoznika, čitave naše privrede, uvoznika, cena i života građana Srbije. Dakle, pozivam vas da razgovaramo o tako jednostavnoj stvari, da je odgovornost prihvatljiva za sve, obavezna za sve, pa tako i za guvernerku NBS i sve njene saradnike.

Sledeći stav kaže da za štetu iz stava 1. ovog člana, zapostavljanja iz tog stava, da ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije. Mislim da i mi treba da razmislimo o svojoj odgovornosti, razmislimo o ovom stavu, o ovom članu i donesemo jednostavnu odluku i damo priliku da donesemo ovakav zakon koji će imati takvu privilegiju…

Reklamiram član 27. stav 2. predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.

Kolega Marko Đurišić je, kao šef poslaničkog kluba, zahtevao, dakle nije reklamirao Poslovnik, nego zahtevao utvrđivanje kvoruma. Pridružujem se, takođe tom zahtevu, jer nije logično da danas ceo dan radimo pod sumnjom, a to nije dobro ni za vas, ni za ovu Narodnu skupštinu, ni za koga od nas narodnih poslanika, da ostane sumnja da li imamo kvorum ili ne, da li donosimo validne odluke ili ne.

Nije logično reći da ne radi elektronski sistem, koji je, zamislite, pokvaren tako da broji samo do 120 poslanika. Do sada nisam viđao takav kvar elektronskog sistema, da on može da broji samo do 120 ili 118, a da preko 126 nikako ne može da broji. Ubeđen sam da elektronski sistem radi i ja vas pozivam da utvrdimo kvorum ili preko elektronskog sistema, ali pošto tvrdite da taj sistem ne radi, u šta ja sumnjam, onda prozivkom i to je pravo šefova poslaničkih klubova. Pridružujem se ovom zahtevu gospodina Đurišića.

U više navrata je pomenuta DS i profesor Mićunović. Upravo on kao inicijator jeste realizovao zajedno sa gradom Beogradom to u šta vi sumnjate, a to su besplatni udžbenici za đake u Srbiji i dupli kompleti u gradu Beogradu, jer je grad Beograd u tom trenutku imao potencijala za tako nešto, u vreme koalicione vlade zajedno sa SPS, kada je ministar prosvete bio Žarko Obradović. Pa, možete da proverite i sa njima sve to.

Međutim, očigledno je da se sa svim ovim temama, koje traju desetak do petnaest minuta, direktnim napadima na profesora Mićunovića udaljavamo od nečega što je suštinska rasprava oko amandmana. Mi smo podržali ovaj amandman, a to je obavezno srednje obrazovanje. Sada smo zaboravili na kom smo amandmanu. Zaboravili smo šta je izjavila predsednica parlamenta kada je govorila o zabranama u Ustavu. Podsetiću vas, rekla je da nema nikakvih zabrana u Ustavu i da je to razlog zbog čega se ne prihvata ovaj i ovako predložen amandman. Videli smo od mojih kolega i činjenica je kada pogledate Ustav Republike Srbije da postoje zabrane i te kako, a posebno one zabrane koje se tiču diskriminacije.

Mi ovde u Skupštini gledamo svih ovih godina diskriminaciju prema opozicionim poslanicima i svim predlozima, iako su suvisli i prihvatljivi, a ovo je jedan od amandmana oko koga možemo da se složimo. To jeste suština ove priče i ja pokušavam da vas vratim upravo na suštinu, pokušavajući da vam dokažem nešto što je notorna istina, a to je da su udžbenici bili besplatni u tom periodu, da sada treba platiti 10.000 do 17.000 dinara za komplet udžbenika za đake u osnovnim školama. To je nešto što zaista mora da se promeni.

Dakle, ponovo smo došli do faze u kojoj ulazimo u lične živote i odgovoriću i na ta pitanja, ali mislim da je ključno ovo pitanje i vraćanje na suštinski amandman i pitanje, a to je kada i u kom periodu su bili besplatni udžbenici u Srbiji i obećanje da će se šef poslaničke grupe izviniti ukoliko dobije dokaze.

Imate svog koalicionog partnera koji sedi u ovim klupama, poslanika koji je 2012. godine, dakle, Žarko Obradović, tadašnji ministar prosvete, izjavio, i to možete da proverite, da u Srbiji već tri godine postoje besplatni udžbenici za đake od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, od 2009. do 2012. godine. Neki od gradova i lokalnih samouprava su imali dovoljno potencijala i snage, onako kako je imao Grad Beograd, da realizuje i to da deo kompleta udžbenika bude u školi, a deo besplatnih udžbenika đaci nose svojim kućama.

I, ja sada očekujem vaše izvinjenje zbog toga što ste dobili potpuno jasnu informaciju i potvrdu da je DS u tadašnjoj vladi sa svojim koalicionim partnerima obezbedila nešto što je važno za sve đake. Voleo bih da to imamo i danas u Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27.

Prethodni predsedavajući sednicom nije primenio ovu drugu tačku iz Poslovnika, da se predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika.

Kolega poslanik, inače profesor, u danu kada govorimo o zakonima o obrazovanju, daje primere i svojim kolegama i koleginicama, daje primere svojim studentima, đacima u Srbiji.

Juče smo imali jedno predavanje i tolerantan i pravi pristup jednog profesora, profesora Mićunovića, koji je govorio upravo o temi, a ovde smo imali i demonstraciju različitog odnosa i primenu demokratije uživo. Predsedavajući je tolerisao sve što smo čuli od predstavnika poslanika iz pozicije, pozicione koalicije. S druge strane, način i odnos prema poslanicima iz opozicije je nešto što se nastavlja iz dana u dan, ali je to još vidljivije, ne onako kako smo viđali svih prethodnih godina, vidljivije je baš danas kada treba pokazati primer, primer drugačijeg ponašanja, a posebno u očekivanja od profesora koji treba da vaspitavaju generacije, u prozivkama, u nadimcima koje izgovara, pogrdnim nadimcima koje izgovara za svoje političke protivnike. Mislim da to nije način. Zaslužio je svakako opomenu.

Još jednom vas molim da i retroaktivno primenite neke mogućnosti predsedavajućeg iz ovog Poslovnika. Hvala.

Čuli smo od vas da će ključno obećanje biti kontinuitet sa svim prethodnim vladama. U proteklih pet godina, peta Vlada. Ako je kontinuitet prosečno trajanje Vlade godinu dana, to i nije neko veliko obećanje za velike domete ove Vlade.

Druga važna stvar koju treba uporediti je visina BDP sa kojom je krenula prva Vlada u ovom sastavu. Godine 2011. je iznosio, govorim u apsolutnim brojevima, 33 milijarde i 400 miliona evra. Godina 2016. je završena sa 34 milijarde i 100 miliona evra. Dakle, u tom petogodišnjem periodu kontinuiteta, evo, pet Vlada, a ukupan rast bruto društvenog proizvoda je iznosio 1,75%, što znači, u proseku, za tih pet godina, 0,35% rasta bruto-društvenog proizvoda.

Ja verujem da ne želite takav kontinuitet i ja ne bih voleo da imate takav kontinuitet rasta, jer to ne obećava ništa dobro za našu državu. Ako obećavate kontinuitet rasta javnog duga od 10 milijardi evra u petogodišnjem ciklusu, pada deviznih rezervi Narodne banke od jedne milijarde evra, to sigurno neće biti dobro za našu državu i ostvariće se upozorenja Fiskalnog saveta koji govori o bliskom bankrotstvu najvećih gradova u Srbiji, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, što može da potopi javne finansije u Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovane kandidatkinje i kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege, ova rasprava već u veliko traje i sa pažnjom sam slušao ekspoze mandatara za predsednicu Vlade Republike Srbije. Ponoviću ono što sam ovih dana govorio i u ime poslaničkog kluba DS i uopšte u ime DS i svoje lično ime.

Dakle, građanka Ana Brnabić će uvek imati zaštitu i moje lično i poslaničkog kluba DS kada se radi o njenim ličnim pravima, ličnim slobodama. Mislim da o tome treba više govoriti.

Malo se govorilo o samom ekspozeu, o upravo slobodama. Drago mi je da ste sada pomenuli to. Ali, nažalost, vidimo mnoge primere u kojima nije bilo dovoljno jasnog glasa, pa ni vašeg, ni prethodnog premijera, niti nadležnih ministara, ali ni vašeg glasa kada je bilo potrebno braniti slobode manjina u Srbiji. Mislim da je to izuzetno važno pitanje, važno pitanje ne samo zbog pojedinačnih i ličnih sloboda. Mislim da je to i razvojno pitanje, jer je to preduslov jednog ozbiljnog, zrelog dijaloga u društvu koje može da se gradi jedino na takav način.

Ako je retko pominjana reč upravo pitanje sloboda, pitanje prava, i u ekspozeu i u ovoj raspravi, onda je izuzetno retko pominjana reč dijalog, a ta spremnost na dijalog je nešto što može da gradi jedno civilizovano, demokratsko društvo. Za to se DS uvek zalagala.

Imamo i dokaze za to. Znači, vas ćemo braniti i od nekih poslanika koji će sutradan glasati za vas, a koji su pokazali više puta tu vrstu netrpeljivosti prema različitostima, ali ćemo i žestoko kritikovati ono sa čime se ne slažemo, posebno po pitanju referenci, politike i onoga što ste vi i sami nazvali kontinuitetom buduće Vlade u skladu sa prethodnom Vladom i proteklih pet godina, jer je ovo prilika, na neki način, da podvučemo crtu i pogledamo rezultate iz petogodišnjeg rada prethodnih pet vlada, dakle, četiri vlade, plus jedna rekonstruisana, pet vlada.

Dakle, i sama činjenica u pet godina pet vlada govori o tome da smo živeli jedan period duboke nestabilnosti, jer da budemo realni, i idealni ciklus demokratskih promena od četiri godine ne dozvoljava dovoljno prostora za kapitalne projekte i ozbiljnu realizaciju ozbiljnih projekata, jer svaki mandat svake vlade počinje sa godinu dana uspostavljanja modela. Onda je potrebno u idealnom smislu imati dve godine za realizaciju nekog ozbiljnog projekta i u poslednju godinu se uđe sa godinom demagogije u pripremi za sledeće izbore, a iz toga onda nema rezultata.

Šta se tek dešava sa ciklusima u kojima imate pet godina po godinu dana mandata, i sami znate kao ministri, jer je puno vas bilo ministara u prethodnom sazivu, koliko može sistemskog i velikog da se uradi u tom smislu.

Sada govorim o vašim uspesima i ličnim referencama, jer smo vas ovde sretali kao ministarku lokalne samouprave i državne uprave. I tada smo kritikovali Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je doneo osam milijardi manje budžetima na lokalnom nivou. Gradovi i opštine su dobili osam milijardi dinara manje, sa poslednjim promenama zakona. I sami znamo, pošto ovde dolazi puno poslanika i bivših gradonačelnika i bivših predsednika opština, među ministrima ima bivših gradonačelnika i ljudi sa iskustvom iz lokalnih samouprava, znaju sa kakvim se problemima ljudi na lokalu susreću, a posebno zbog toga što se baš tamo odvija taj realni život ljudi koji treba da reše svoje realne probleme.

Dakle, niste imali dovoljno autoriteta i neću reći da je presudna uloga u tome da su smanjeni transferi prema lokalnim samoupravama samo vaši kao ministarke državne uprave i lokalne samouprave, jer pre svega, za to nosi odgovornost predsednik Vlade kao čovek od najvećeg autoriteta, a to ste od sutra, verovatno, vi, jer će vas većina izglasati, pa je ovo i neka vrsta poziva da povedete više računa o budućnosti lokalnih samouprava u odnosu na ono što ste radili kao sama ministarka.

Zbog toga mi ne možemo da vas podržimo i damo vam poverenje. Nećemo glasati niti za vas kao mandatara, niti za vaš kabinet. Ali, možemo da vam damo naše mišljenje i pokušaj da popravimo to stanje.

Šta je uloga lokalnih samouprava? Uloga je da pune svoje budžete, jer se ljudi na lokalu organizuju zbog potrebe da rešavaju svoje potrebe, da poprave kvalitet života u svojim sredinama, da solidarno sakupe neki novac, da transparentno upravljaju tim budžetima, a da bi se obezbedila transparentnost, potrebno je imati demokratske uslove u izboru pravih ljudi i ljudi od poverenja na lokalu, a da bi se izabrali pravi ljudi, potrebno je dati dovoljno ličnih sloboda, dovoljno pravne sigurnosti, dovoljno medijskih sloboda. Nažalost, sve to nismo imali u ovom ciklusu.

Ono što je takođe upućeno na vašu adresu, ćutali ste, i ja vas pozivam da prekinete sa ćutanjem, i kada se radi o napadu na vas same, jer to nije pitanje samo vas, nego svih ljudi u Srbiji koji su ugroženi, a videli smo pre petnaestak dana upravo na pad obezbeđenja, stranačkog obezbeđenja ispred Skupštine, na dvadesetak metara od ovog zdanja u kome sada razgovaramo, na novinare, na fotoreportere, na ljude koji su izražavali različita mišljenja i videli kakva je spremnost da se čuje drugačije mišljenje i na kakav način se reaguje.

Reagovalo se na takav način i u prisustvu policije i u prisustvu kamera, u prisustvu javnosti, a možemo da zamislimo kako to izgleda kada smo u prethodnih pet godina imali lokalne izbore, gde je, naravno, meta uvek bila DS i kandidati DS, ali i ostali ljudi građani Srbije koji su mislili drugačije, koji su se susretali sa tim istim ljudima, sa tim istim džipovima, a da nije bilo reči protesta zbog takvog načina ophođenja prema tim ljudima koji su trebali upravo da obezbede i transparentnost i funkcionisanje lokalnih samouprava i njihove slobode na lokalnom nivou. Mi vam tu zameramo da niste uradili svoj deo posla, da niste imali dovoljno hrabrosti, da niste imali dovoljno autoriteta i pozivamo vas da u tom smislu promenite svoje ponašanje.

Na koji način se sve to kasnije odražava kroz život i kvalitet života u Srbiji? Dakle, evo, vidimo sada i Fiskalni savet potvrđuje tu priču svojim izveštajem o stanju budžeta u Kragujevcu, pre svega, da se grad, lokalna samouprava zadužila za čitav budžet. Dakle, duguje bankama jednogodišnji budžet Grada Kragujevca. Sam prof. Pavle Petrović najavljuje da je moguć i bankrot jednog takvog grada, važnog grada u Srbiji.

U sličnom stanju je Grad Niš. Nešto boljem, ali sa 50-60% izvršenja planiranih budžetskih sredstava. Govorim o takvom statusu. Nije daleko ni Beograd sa svojim dugom, nije daleko ni Novi Sad. Kada se sakupe ukupna dugovanja iznose oko milijardu evra, što ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije sa, podacima koje imamo, 300 miliona neplaćenih potraživanja od strane tih lokalnih samouprava.

To će nam u nekom trenutku doći ovde na dnevni red. Ponovo ćemo govoriti o tome, ali da bismo izbegli to mislim da je važno otvoriti debati, a ne tako što ćemo pucati jedni na druge i pokušavati da, kopajući po ličnim životima, diskreditujemo pojedince koji govore o nekim pojavama i o nečemu što bi mogli da rešavamo zajedno. Zbog toga nam je potreban dijalog i vi ste u ovom trenutku najodgovorniji za tu vrstu atmosfere koja je potrebna u ovom parlamentu u odnosu opozicije i pozicije.

Na koji način se sve to ogleda? Sada govorim o brojkama. Nismo govorili o realnom životu, ali onda imamo požar na smetlištu Vinča, jer nismo usmerili dovoljno snage u to da investiramo dovoljno novca u ono što su ključne stvari, rešavanje sanitarnih deponija na lokalnom nivou da bismo sačuvali zdravlje stanovništva, rešavanje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda, jer Novi Sad, Beograd i Smederevo su jedini gradovi ostali na Dunavu koji nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Trujemo svoje vode, trujemo hranu, dolazi nam ta hrana preko pijace, a to jesu ključni izazovi.

Demokratska stranka je predlagala pre tri godine, od donošenja zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, formiranje ministarstva za ekologiju, insistirali smo na tome, a vi ste tada rekli – ne, to je besmislen predlog. Juče ste prihvatili to i priznali posredno da ste napravili grešku i da smo mi kao država izgubili tri godine, a mogli smo da budemo efikasniji, jer to same lokalne samouprave ne mogu da urade. Mogu uz ministra za zaštitu životne sredine i mogu uz Ministarstvo za zaštitu životne sednice koje je potrebno, ali u sinhronizaciji sa lokalnim samoupravama koje moraju da izvlače svoje finansije, moraju da izvlače svoje komunalne sisteme da urade tako važne, ključne stvari za zdravlje stanovništva u Srbiji. Dakle, čista pijaća voda, tretman otpadnih voda i regionalne deponije. Valjda oko takvih stvari možemo da se složimo i možemo da uradimo nešto u Srbiji.

Komentarisali ste ovaj ekonomski deo, pošto govorimo sada o kontinuitetu Vlade i govorimo o nekom preseku stanja o kome je potrebno nešto reći u vezi sa makro-ekonomskim prilikama u Srbiji.

Pročitaću neke podatke. Znam da su brojke često dosadne, ali mislim da iz toga možemo da izvučemo neku analizu, a vi ste dotakli nešto što ću ja sada ovde pomenuti i interpretirali ste na svoj način.

Dakle, kada poredimo rast troškova i rashoda po osnovu otplata kamata za 2012. godinu sa budžetom za 2017. godinu, ja se pozivam na podatke koji su jedini nama prisutni, zbog toga što nema izvršenja budžeta, nemamo dakle izvršenje, ali govorimo samo o projekcijama, jer je to jedino moguće koristiti. Dakle, projekcije su takve da je i u 2012. godini iznos za otplatu kamata iznosio 582.495.000 hiljada evra. Da li je tako? Milijardu i 83 miliona za 2017. godinu. Dakle, 85,6% više kamata od 2012. do 2017. godine.

Sada mogu da očekujem pitanje, dakle, kamate su praktično proporcionalne odnosu javnog duga iz 2012. godine koji je iznosio 15 milijardi i javnog duga iz 2017. godini koji iznosi 25 milijardi. Dakle, presek stanja za ovih pet godina je 10 milijardi evra većeg javnog duga i oko jedne milijarde evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije. To je ona podvučena crta uz onaj podatak koji govori da je iznos kamata upravo proporcionalan tom povećanju od 10 milijardi. Možemo da radimo tu analizu i da se postavi pitanje da li su ti tzv. efekti „rol over“ aranžmana, dakle, izraza koji se najčešće upotrebljavao u Srbiji u poslednjih pet godina… Dakle, ispostavilo se da se apsolutno nije radilo o povoljnijem finansiranju postojećih obaveza, makar u tom poređenju sa proporcionalnim iznosom obaveza za kamate i apsolutnog povećanja javnog duga.

Da pomenem u tom smislu i podatak da su prateći troškovi i zaduživanja porasli za 100% u poređenju 2012. – 2017. godina. Vidim da ministar Vujović reaguje. To nisu velika sredstva, ali su uporediva u smislu angažovanja novih kredita, pa je moguće porediti u tom smislu.

Važni podaci iz kojih mogu značajni podaci da se izvuku su porezi na dodatu vrednost u zemlji za 2017. godinu i iznosi projekcijom budžeta 857 miliona evra, a manji je od onog iz 2012. godine koji je iznosio milijardu i 20 evra. Dakle, u proteklih pet godina efekata ovih vlada je porez na dodatu vrednost za 15% manji. To govori upravo o prometu roba i usluga i o onome o čemu se … da li ima većeg i boljeg indikatora za taj veliki dramatični rast od 2012. do 2017. godine.

Ono što je zanimljivo, porez na dodatu vrednost iz uvoza je u 2017. godini veći za 28,4% u odnosu na 2012. godinu, 28,4% više uvoza u odnosu na pre pet godina. Šta to znači? Da je sve manje proizvodnje domaće proizvodnje i plasmana tih proizvoda. Šta to znači za sve nas, za vas pogotovo, ali i za nas, naravno? To je da politika subvencija, jer smo videli da se negde oko 860 miliona evra godišnje subvencioniše privreda, da je potrebno da iz subvencija podstičemo upravo i supstituišemo ono što uvozimo u ovom trenutku.

Dakle, DS je imala neke predloge, meni je drago, i to ću pomenuti da smo mi pre tri godine u svom programa, stranačkom, imali uvođenje informatike kao obaveznog programa. Govorili ste o jednom od prioriteta u obrazovanju. Dobro je da ste to prihvatili implementirali. Dobro je da ideju naše politike, vezane za podsticaje u poljoprivredi, subvencije u poljoprivredi, iskoristite. Podsetiću vas da je 2012. godine ta Vlada na koju se toliko napada svaljuje imala 100 evra po hektaru subvencija i podsticala je proizvodnju poljoprivrede.

Mislim da je potrebno razmišljati upravo o tome na koji način možemo da supstituišemo svu ovu hranu koju uvozimo da bi naši poljoprivrednici imali prilike da budu konkurentni na ovom tržištu. Govorim vam upravo o ovom procentu, 28% većeg uvoza očigledno u odnosu na 2012. godinu. Dramatični su podaci, ali o tome treba razgovarati.

Još je puno podataka za analizu, imaćete ih i vi. Ostaviću deo vremena za dalju analizu, ali mislim da je važno govoriti i o onome što ste propustili da kažete, a mislim da sada imate prilike da kažete jasnije poruke, pre svega, o spoljnoj politici, o regionalnoj saradnji, šta su prioriteti u tom smislu, dijalog Beograd – Priština, način na koji ćete voditi taj dijalog. Mislim da je potrebno da to čujemo u Skupštini. Deo koji je u suštini najvažniji za naše građane, a ono o čemu retko slušamo, sećate se, ranije smo imali na RTS stalno izveštaje o potrošačkoj korpi, o pijačnom barometru, o životu, hranu, ljudima.

Vrlo retko čujemo, sada, podatak i poređenje iznosa prosečne potrošačke korpe i prosečne plate u Republici Srbiji. Pročitaću vam taj podatak i taj podatak treba da bude merilo uspeha ove Vlade, vašeg ličnog uspeha, a taj uspeh možete da postignete time što ćete otvoriti dijalog i što ćemo otvoreno razgovarati o svim temama.

Evo, te početne pozicije koju ste nasledili od prethodne Vlade, a to je da je prosečna potrošačka korpa u Republici Srbiji, u martu 2017. godine, iznosila 69.194,00 dinara, da je prosečno mesečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u martu 2017. godine iznosila 47.814,00 dinara, što znači da prosečna neto zarada u Republici Srbiji je dovoljna za pokrivanje 70% troškova prosečne korpe. Hvala.

Upravo smo videli kako ne izgleda dijalog u Skupštini. Bez ikakvih argumenata, opet lični napad i to je, po ko zna koji put, dokazano u ovoj Skupštini. Sve ovo o čemu smo govorili, govorili smo argumentima, i voleo sam da sučelimo razmišljanja o brojevima i o idejama, i o načinu na koji ćemo izaći iz ove teme pametniji i sa boljim rešenjima za Srbiju i za građane Srbije.

Imali smo taj primer i u prethodnoj raspravi, u kome se vade i sveži dosijei iz Ministarstva odbrane pojedinih poslanika, čitaju poverljiva dokumenta, što je vrlo čudno, na ovo imate prava, ali još jednom kaže, to nije način za vođenje dijaloga u Skupštini, od koje očekujemo efekte, od koje očekujemo prave zakone koji će popraviti kvalitet života u Republici Srbiji.