Dozvolite vi meni da završim, jer ja govorim upravo o temi dnevnog reda.

Pročitaću vam Zakon i pokazaću vam koliko je sve ovo tema, jer je moja dilema da li je potrebno zajmoprimcu preko nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije doneti plan optimizacije radne snage za period 2016-2019. godina, kojim se utvrđuju srednjoročni ciljevi, proces optimizacije, otpremnine, kriterijumi za selekciju, žalbeni mehanizmi i predviđeni vremenski okvir za smanjenje broja zaposlenih – 200 miliona evra. Ja mislim da je legitimno pitanje za svakog od nas, svakog građanina Srbije, svakog radnika EPS-a, svakog radnika bilo kog javnog preduzeća u Srbiji. Da li je to naš ključni cilj – restrukturiranje i zaduživanje od 200 miliona evra za tu vrstu potreba i tu vrstu aktivnosti, plus onih prethodnih 200 miliona pre godinu dana ili godinu i po dana, ili je cilj da tih 200 miliona evra investiramo u nove kapacitete, u povećanje proizvodnje, u nove hidroelektrane, u održavanje blokova u termoelektranama, da bismo održali i povećali proizvodnju?

To jeste pitanje za sve nas. Ja ne znam zbog čega bismo izbegavali te teme i zbog čega bismo tako poslušno pritiskali dugmad i rekli – glasamo, u svakom slučaju, za ovakvu vrstu zaduženja? I tu ću stati, na ovu temu. Ali, i vi znate dobro, evo, posle pet godina, pominjanja o tim režimima Borisa Tadića, evo, sada, o petogodišnjem režimu Aleksandra Vučića, 15 milijardi evra javnog duga u julu mesecu 2012. godine, 25 milijardi evra, evo, 31. mart, jer ću se pozivati samo na podatke, pošto kažete da ne govorimo o oficijelnim podacima, na podatke Uprave za javni dug…

(Predsednik: Gospodine Ćiriću, hoćete da mi kažete o kom zakonu vi govorite?)

O zakonu koji utiče na porast javnog duga u Srbiji i našoj obavezi da vidimo na koji način će taj zakon ….

(Isključen mikrofon.)

Ovaj način na koji vodite Skupštinu je još jedna potvrda onoga o čemu sam govorio na početku. Ako mi izbegavamo ove teme, zarijemo glavu u pesak i ne govorimo o ključnim izazovima kod svakog od ovih zakona, nećemo naći rešenje. I zaključiću ovde. Iskoristiću tih preostalih sedam minuta sutra.
Mislim da je važno da svi ovde shvatimo da imamo odgovornost za sve te sisteme koji su podržani ovim zakonom o novom dugu, i EPS i „Srbijagas“ i „Železnica Srbije“, ne tako što ćemo postajati vlasnici i upravitelji tih javnih preduzeća, nego tako što ćemo ih učiniti vrednijima i tako što ćemo investirati u njih i sačuvati ih za buduće generacije. Ja probam da govorim o budućnosti i načinu na koji ćemo odlučivati o ovim zakonima, tako što ćemo brinuti o tim sistemima. Hvala.

Kao prvo, nikada vama neću uskraćivati pravo da govorite, pošto ste rekli – vi nemate prava da govorite. Ovde svako ima prava da govori i to je funkcija Skupštine. Dakle, svako ima prava da govori, a posebno kada govori o brojevima, o struci i kada se ne obraća lično i kada ne vređa niti poslanika lično, niti njegovu decu, niti njegovu porodicu. To nikada niste mogli da čujete od mene i ja ću braniti pravo svakog da govori u ovoj Skupštini, pa i vas.

Ali, moram da kažem, naravno, slušao sam pet godina i slušam pet godina tu priču, svi su u Srbiji čuli. Vi ste se zaduživali skupim kreditima, mi smo samo vraćali skupe kredite, a otkud onda od 15 milijardi nasleđenog javnog duga 2012. godine sada 25 milijardi? Deset milijardi više. Da ste vraćali samo skupe dugove, smanjivali biste kamate, a dug bi ostao 15 milijardi. Jednostavna je računica, za to ne treba biti ekonomista, ne treba biti makroekonomista.

Dakle, deset milijardi evra za pet godina veći javni dug. To je činjenica i govorim o tome. I pitanje je, i o tome Skupština treba da govori. Gde je taj novac? Gde su efekti? U redu je, ostalo nešto ali je važno upoznati javnost sa tim. Ja upravo pozivam i vas i sve ostale da govorimo o tome. Kada sam govorio o ovom zakonu, upravo sam pozivao sve nas da jačamo instituciju, da ohrabrujemo jedni druge, da govorimo otvoreno o svakom izazovu, o svakom problemu, o svakom zakonu i efektima koje ti zakoni donose. Na takav način možemo da gradimo ozbiljnu državu.

Povređen je član 107. Drugi stav kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Mislim da smo svedoci, evo kod prethodnog poslanika i u uvodu ove sednice čujemo različite stvari.

Danas je tema Kjota sporazum, borba protiv zagađenja čitave planete, a ja mislim da velikim delom ovde ova institucija Skupštine i pojedini poslanici, imamo primer prethodnog poslanika, zagađuju verbalno život u Srbiji na način na koji utiču na to što se dešava i na ulicama u Srbiji. Imamo posledicu da je on danas govorio i optužio, kao bivši profesor koji vaspitava decu u Srbiji, jednog od predsedničkih kandidata za to da je počinio ubistvo svog najboljeg druga.

Danas već imamo posledicu takvog ponašanja u Skupštini i zbog toga se mi zalažemo za odgovornost svake izgovorene reči, jer danas taj isti čovek dobija pisma pretnje smrću, onako kako svako u Srbiji može da ih dobije, a svedoci smo kroz istoriju da su mnogima crtane mete i da je ovo jedan način koji ne doprinosi ničem dobrom u Srbiji. Zbog toga se DS i zalagala za osnaženje institucije republičke Skupštine, za osnaženje predsednice i onog ko predsedava Skupštinom, jer morate da reagujete na ovakve stvari.

Mislim da se sve ovo prenosi na ulicu kad tad i mislim da je neophodno uvesti red u ovu Skupštinu. Zbog toga smo i podneli predlog za smenu predsednice Narodne skupštine, jer je dozvoljavala sve vreme ovog mandata ovakvo ponašanje.

Ja ću vam na početku reći da svakako nije prijatno kada prisustvujete porodičnoj svađi, jer ja nisam insistirao na Poslovniku niti sam želeo da ga reklamiram. Vaš kolega je reklamirao Poslovnik i praktično vas optužio da ste prekršili taj Poslovnik.

Dakle, gospodin Šešelj je govorio 20 minuta van teme dnevnog reda i vi ste pokazali potpuno drugačiji odnos prema jednom poslaniku, dakle, gospodinu Šešelju u odnosu na gospodina Obradovića koji je posle toga govorio na isti način i složili su se oko mnogih tema i to je jasno iskazao i gospodin Obradović, ali prema njemu ste bili mnogo manje tolerantni čak ste i komentarisali ono o čemu je on govorio.

Dobro, ali reći ću vam da će poslanički klub DS glasati za predlog poslaničkog kluba Dosta je bilo, ali je vrlo važno kada govorimo o samom parlamentu, kada govorimo o krađi mandata o kojima je govorio i šef poslaničkog kluba SNS i šef poslaničkog kluba SRS o šef poslaničkog kluba Dveri, mislim da je jasno da treba dati i odgovor.
Šta je ono što je zajedničko pre svega SRS i SNS? Jesmo li čuli da nije bilo krađe mandata do strane SNS. Dakle, od 2012. godine…

Poslanici, odbornici DS su u Mionici, u Odžacima, Vlasotincima….

Da li su obesmišljavali pre toga?

Od mene trpite?

Ja govorim jedan minut, a druge ste slušali 40 minuta.

Nikome od njih reč niste rekli.
(Goran Aleksić: Zašto niste Šešelja prekinuli, imate različite aršine.)

Ja ovde govorim jedan minut, vi ste slušali 40 minuta ostale, i vi trpite mobing od mene?

Vratite mi vreme.

Predsednice parlamenta, meni je zaista vrlo čudno kako to različite aršine pokazujete prema šefu poslaničke grupe SRS, SNS i Dveri u odnosu na mene koji sam govorio jedan minut, i od toga pola vremena potrošio na to da kažem da ću podržati ono što predlaže poslanički klub Dveri oko njihovog sastava odbora i njihovog prava da svoje kandidate predlože u tim odborima.

Ali, ono što je zabrinjavajuće za sve nas i ono što ste vi dozvolili gospodinu Šešelju da kaže, to je pitanje metoda, uvođenja metoda pritisaka i na poslanike i na odbornike. Pa, on je rekao, nisam ja rekao da je vrbovan od strane SNS jedna od odbornika u Žitorađi, a da su ga oni vratili time što su poslali četničku trojku…

Evo, i završiću onda.
To jeste model koji se sada modernizovao i koji se od 2012. godine nastavio i bio usmeren ka odbornicima DS koju su bili šikanirani i gde se na silu menjala struktura lokalnih vlasti u mnogim odborima.
Mislim da je važno da zajedno radimo na tome da nema te vrste nasilja i tih različitih aršina, da budete jednaki prema svim ne samo šefovima poslaničkih grupa, nego i prema svim poslanicima. Ja evo kažem, nikada od mene niste mogli da čujete ni jednu uvredljivu reč, niti ćete je čuti, ali ću govoriti o nekim principima koje zajedno ovde moramo da vodimo, vi prvi, kao predsedavajući, ali i svi mi poslanici, a to je da nikada neću ulaziti u privatne živote pojedinaca, da se nikada neću baviti njihovom decom, da nikada neću govoriti o njihovoj porodičnoj situaciji i optuživati ih za bilo šta što rade na ovakav način, sem jedne korektne političke borbe i političkog sučeljavanja mišljenja.
Mislim da je zbog toga vaša odgovornost prema svima nama da održite takvu atmosferu u Skupštini. Ja vas pozivam da imate dovoljno strpljenja za tako nešto, a znam da boli kada vaš kolega iz poslaničkog kluba, koji sada ulazi, reklamira Poslovnik i kaže vam ovo isto što sam vam ja rekao, da ste prekršili Poslovnik time što ste dozvolili i šefu poslaničkog kluba SRS i SNS da izađu van teme ove tačke dnevnog reda. Hvala.