Poštovana predsednice parlamenta, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Vlada je predlogom ovih zakona, raznorodnim predlozima zakona koji su danas na raspravi, u stvari pokazala i priznala sopstvenu neefikasnost u uređenju delova sistema kao što su državna uprava, lokalne samouprave i, naravno, delovi javnih sistema koji nisu odgovorili izazovu i rokovima koji su definisani usvajanjem Zakona, pre svega, o javnoj svojini, o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Podsetiću vas, da je ovaj zakon, a mnogi od vas kolega su sedeli i u prethodnom sazivu parlamenta, kada su usvajani ovi zakoni, to je bilo u septembru mesecu, tačnije 20. septembra 2011. godine, pre tri godine, kada je i zadat ovaj rok od tri godine.
Dakle, nije bilo dovoljno efikasnosti, a vi kao vladajuća koalicija nosite tu odgovornost i na nivou republičke vlasti i na nivou lokalnih vlasti koje su upodobljene ovoj koaliciji da bi bile efikasnije i da bi imale bolju saradnju sa aktuelnom Vladom. Dakle, potpuna odgovornost za ono što se dešava danas je upravo na vama.
Očekivao sam da u ovom obrazloženju dobijemo jasne informacije o tome šta je razlog za toliki nivo neefikasnosti da bismo odgovorili ovim rokovima od tri godine.
Potpredsednica Vlade je rekla da će mera posle ove konstatacije i posle, izvesno je, produženje ovih rokova, biti sveobuhvatno istraživanje zašto proces nije bio uspešan. Očekivao sam da dobijemo predlog mera koje će obezbediti realizaciju ovog posla, jer je to neophodno iz više razloga.
Reći ću nešto što je svakako vrlo važno da bismo imali širu sliku o ovim zakonima, pre svega o setu zakona koji je usvojen tog istog 20. septembra 2011. godine, jer je cilj bio usvojiti set zakona koji će obezbediti sveobuhvatnu reformu svojinskih prava u Republici Srbiji. Misli da je to i te kako važno.
Dakle, tada je usvojen Zakon o javnoj svojini, Zakon o vraćanju oduzete imovine, restituciji i Zakon o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima. Upravo ta sveobuhvatna reforma svojinskih odnosa u Srbiji je trebalo da omogući veliki broj korisnih projekata za građane Srbije, a cilj je pre svega bio bolje funkcionisanje države, jasni odnosi između države i privatnog sektora, i bolje utemeljenje prava, jedna široka i važna ambicija za sve nas.
Mi smo očigledno na putu da usvajanjem ovih predloga izmena zakona odložimo te ciljeve za neki sledeći rok. Mislim da za to nemamo prava, posebno uzimajući u obzir trenutni status, govoriću o lokalnim samoupravama, u svetlu zakona i izmene Zakona o javnoj svojini.
Šta će to značiti za lokalne samouprave? Da pokazale su nedovoljnu efikasnost da odgovore ovim izazovima, da evidentiraju svoju imovinu, što je preduslov za uspostavljanje javno-privatnih partnerstva u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Mi imamo sada situaciju u lokalnim samoupravama i javnost Srbije je upoznata da u mnogim lokalnim samoupravama imate tolike dugove budžeta, neefikasno vođenje lokalnih samouprava, sa velikim dugovanjima, gde se lokalne samouprave, skoro svi najveći gradovi u Srbiji, zadužuju radi održanja tekuće likvidnosti, da bi samo isplaćivali plate administracije. A gde su resursi koji treba da podstaknu nešto više, ne samo zaostalu komunalnu izgradnju na komunalnom nivou, nego i podsticaji lokalnog ekonomskog razvoja?
Zato je vrlo važno da svi shvatimo da je ključni resurs lokalnih samouprava, pored budžeta, ključni razvojni resurs upravo imovina. Mislim da na tome treba itekako insistirati i to je ključ i sigurno motiv za one koji su predlagali 2011. godine set ovih zakona.
Na kraju bih želeo da dam predloge na koji način možemo da učinimo efikasnijim taj proces, jer ćemo očigledno ovde u Skupštini, vladajuća većina, svakako izglasati ovaj zakon. Mi ćemo biti protiv toga, ali je važno uspostaviti jedan integrisani informacioni sistem, efikasniju elektronsku upravu. Slušali smo da će to biti sve efikasnije u poslednje dve i po godine vaše vlasti u Srbiji, sa uspostavljanjem Kancelarije za brze odgovore. Ovde Kancelarija za brze odgovore ne daje efekte. Ovde je potrebno da svih 175 lokalnih samouprava, gradova, ima direktni kontakt. Evo, koleginica Vesna je pomenula upravo Direkciju za imovinu Republike Srbije kao verovatno usko grlo, a to nismo čuli ni od koga, jer je zatrpana raznorodnim nekompatibilnim predlozima iz lokalnih samouprava sa verovatno dokumentima na kucaćoj mašini kao iz 19. veka ili elektronskim dokumentima koje je teško obraditi na takav način.
Mislim da je uslov, pre svega, uspostavljanje efikasnog elektronskog sistema, a kompletna infrastruktura je raspoloživa državi, u koju će lokalne samouprave direktno da pristupaju bazi podataka, a Direkcija za imovinu će verifikovati opravdanost tih zahteva. Mislim da je to način na koji će se ubrzati čitav ovaj proces.
Neki od kolega poslanika su govorili o istorijskom iskoraku i nespremnosti opozicionih poslanika da prihvate svaki napredak u Srbiji, jer je ovo bila revolucija, elektronska, isključivo elektronska poreska prijava.
Podsetiću vas da je prva elektronska poreska prijava urađena 6. februara 2009. godine. Dakle, 6. februara 2009. godine, pre pet i po godina, je bilo kompletne infrastrukture i softverske i komunikacione i infrastrukture na nivou digitalnog elektronskog potpisa, dakle, nečega što je potrebno i neophodno da bi radila takva vrsta… To su moji predlozi.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani koleginice i kolege, dame i gospodo, DS će biti protiv jednog zakona koji je ovde podnet, a to je Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. O tome je detaljnije gospodin Stefanović govorio u ime DS i naše poslaničke grupe.
Naravno, bićemo za većinu ovde predloženih zakona, uz veliku primedbu da je na ovakav način predloženo Skupštini da raspravlja o ovako važnim temama. Koncentrisaću se na jedan od zakona za koji mislim da dovoljno dobro poznajem, jer sam delom bio i učesnik u kreiranju strategije na Svetskom kongresu poštanskog saveza 2012. godine u Dohi.
Mislim da je i sa tog aspekta zanimljivo i važno reći da je samim predlaganjem jednog ovakvog zakona i usvajanja ovakvog zakona i strategije iz Dohe od 2012. godine ovde priznato da je bilo i nekih dobrih stvari u Srbiji pre 2012. godine. Da, bilo je dobrih, jer smo tada učestvovali kao poštanska uprava i JP „Pošte Srbije“ i Republička agencija za poštanski saobraćaj i Ministarstvo za telekomunikacije u donošenju i kreiranju ove strategije. Vi ste sada izneli to kao svoj predlog, što govori o jednom od retkih kontinuiteta i važnih kontinuiteta. U tom smislu je važno naglasiti da imamo prava na to, i vi imate prava na to, da kažete da je život u Srbiji postojao i pre 2012. godine. Mislim da je to vrlo važno i to jeste važan napredak.
Sa velikim interesovanjem i vrlo pažljivo sam saslušao vaše inspirativno obrazloženje svih ovih predloga, a to je da ste pročitali da je 1874. godine formiran Svetski poštanski savez uz učešće tadašnje male Kneževine Srbije, ali sa dovoljno pametnim ljudima i svesnim toga koliko je važno uspostaviti kontakte u svetu, komunikaciju među ljudima, koliko je važno uspostaviti komunikaciju među gradovima, među državama, među kontinentima, tada u 19. veku.
Čini mi se da možemo da učimo upravo iz tog primera koji ste vi pročitali, da i mi ovde možemo da komuniciramo na jedan civilizovan način i da govorimo upravo argumentima i time da imamo prava da pohvalimo da su neke generacije učinile dobro za ovu Srbiju, ma kojoj političkoj opciji pripadale.
Taj 19. vek je obeležio i formiranje jednog ovakvog sistema, ali je obeležio taj veliki rast da sada imamo u Švajcarskoj, na Osnivačkom kongresu u Bernu, na zgradi pošte, u centru Ciriha, među 22 imena država sveta tada i jedno ime Srbije, tadašnje male države, koja je bila dovoljno pametna da učestvuje u jednom takvom procesu.
Šta danas imamo? Imamo objedinjenu raspravu i jedan argument koji meni ne može da bude prihvatljiv, a to je razlog koji piše u ovom predlogu zakona zbog čega ovo usvajamo po hitnom postupku. Usvajamo po hitnom postupku nešto što je usvojeno u Dohi u septembru, od 15. septembra do početka oktobra 2012. godine. Prošle su pune dve godine, a mi sada imamo razloga, propuštajući te dve godine, da po hitnom postupku, uz 16 drugih dokumenata i predloga zakona, usvajamo sve ovo po hitnom postupku.
Pitaću vas, gospodine ministre, upravo za taj razlog, šta je razlog za tako nešto? Da li ima pravog odgovora za to? Teško je da se dobije taj odgovor. To sam pitanje postavio na početku izlaganja, da biste mogli da dobijete sugestiju i odgovor od ljudi koji su nadležni za te stvari.
Da smo imali odvojenu raspravu, imali bismo i prilike da razgovaramo i razmenimo mišljenje sa vama o detaljima tog ugovora i šta će to značiti za državu Srbiju, šta će to značiti za građane Srbije, šta će to značiti za javnog poštanskog operatera, za Javno preduzeće Pošta Srbije.
Možda deluje to kao jedna nevažna tema, ali verujem da je to i te kako važna tema, jer složićete se, a čuli smo i obrazloženje da su svi ministri sigurno vrlo pažljivo pročitali tekst ovih zakona koje usvajamo na ovoj skupštini, da je vrlo važan razgovor o tome šta je strategija i Poštanskog sveza i Pošte Srbije i načina na koji može da podstiče, u novonastalim okolnostima ubrzanog tehnološkog informacionog razvoja, ekonomski razvoj Srbije, razvoj malih i srednjih preduzeća i velikih sistema, telekomunikacione kapacitete i nove prostore, posebno u osvajanju tih komunikacija i proširenju razvoja, komerca i servisa koje Pošta Srbije, u tom smislu, može da ponudi čitavoj državi, našoj infrastrukturi i našoj privredi.
Na ovaj način deluje besmisleno govoriti o tim detaljima. Zato ću vas pitati - da li se slažete upravo sa tom strategijom iz Dohe i delom te strategije u kojoj se kaže da treba nastaviti sa trodimenzionalnim razvojem infrastrukture, i finansijske i informatičke, ali i fizičke infrastrukture? Na koji način podsticati taj razvoj i na koji način izbeći izazove sve manje komunikacije u fizičkom smislu, ali sve većeg elektronskog razvoja? Gde je tu Srbija? Šta je potrebno da bi Pošta Srbije uradila, jer ovde vidimo jedno od obrazloženja, jedan od argumenata da nisu potrebna nikakva finansijska sredstva državi Srbiji za sprovođenje ovog zakona? Tu vas pitam - da li mislite da tu nema obaveza Srbije i da li je Pošta Srbije spremna da izađe sa takvom vrstom razvoja, kao i da da odgovore na ova pitanja i da da odgovore na ove obaveze?
Obaveze će biti upravo ovo što sam pomenuo, kao što će obaveze biti čvršća saradnja sa carinom, uspostavljanje komunikacija i uspostavljanje efikasnije baze podatka. Podsetiću vas da je i do sada rađeno i investirano upravo na tu temu u olakšavanju komunikacije i lakšem izvozu kroz razmenu podataka i formiranje jedne od važnih usluga, a to je post ekspres, sa čime treba i nastaviti. To je bio deo doprinosa i Pošte Srbije i tadašnje Vlade Republike Srbije u doprinosu usvajanja strategije iz Dohe.
Pitaću vas i to da li se slažete sa takvim konceptom i šta mislite da taj budući razvoj infrastrukture i ulaganja u optičku infrastrukturu, što je važno i sa bezbednosnog i sa državnog aspekta, ali i sa aspekta privrede? Da li je važno da Pošta nastavi da radi u ime države i u podsticaju razvoja elektronske uprave, kao i na temu obezbeđenja informatičke infrastrukture u vezi sa elektronskim digitalnim potpisom, u vezi sa vremenskim žigom i načinom da se obezbedi bezbedna komunikacija, što je jedan od uslova ove strategije o kojoj danas treba da pričamo u ovoj skupštinskoj sali, a koja je usvojena u Dohi pre dve godine?
Mislim da je to važnije za građane Srbije od toga ko je učestvovao u lokalnim izborima od ministra. Mislim da je važno reći da je posao i premijera i ministara da razgovaramo o tim temama i načinu na koji će se ovi ugovori odraziti na građane Srbije i privredu Republike Srbije.
Još jednom kažem, i podsetiću vas da je, pošto sam bio učesnik i Svetskog poštanskog kongresa 2008. godine u Ženevi, kao i Svetskog poštanskog kongresa 2012. godine u Dohi, taj period obeležio ozbiljan rast onako kako je i obezbeđen i kontinuitet rasta Pošte Srbije posle 2012. godine, a upravo zahvaljujući poštovanju inovativnosti i razvoju, koji je doprineo i ukupnom Svetskom poštanskom savezu, pa je zbog toga Pošta Srbije dobija i nagradu „Zlatni sertifikat za kvalitet“, kao najbrže rastući poštanski operater u jugoistočnoj Evropi sa najbrže rastućim kvalitetom. To i treba reći ovde. Smatram da je ovo ozbiljan napredak. Da ste vi ovde izašli sa predlogom ovog zakona i rekli da je Vlada, u kojoj noseću odgovornost imala i DS, u periodu od 2008. do 2012. godine imala dobre stvari. Mi stajemo sada iza tih dobrih stvari, iza strategije na kojoj je učestvovala, i to jeste zaista napredak.
Dakle, DS će glasati za neke od ovih predloga u kojima je i sama učestvovala. Neke od predloga, posebno oko vojne saradnje, koje ste i vi podneli kao predlog, svakako neće podržati, kao i ovaj predlog zakona i način na koji se sada poslanicima Republike Srbije plasira usvajanje Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala.

Upravo ste potvrdili moju tvrdnju da ovo nije način i još jednom potvrđujete vašom argumentacijom da taj dnevni red nije bio logičan i slažem se sa tim.
Vaša argumentacija je bila opravdanje za sadašnju tačku dnevnog reda i objedinjavanje 16 tačaka dnevnog reda, kako to ranije nije bilo dobro. Naravno da ranije nije bilo dobro, ali sada ste potvrdili na ni ovo danas nije bilo dobro. Nemam šta više tu da dodam.

Poštovani potpredsedniče, poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas smo slušali ovu raspravu i neke od teza ili poziva potpredsednika. Bilo bi pitanje da li ima smisla govoriti o prošlosti i da li se treba vraćati u 1990 - te i 2000 - te i u druge godine?
Mislim da je važno da svako od nas pogleda tu prošlost, jer je važno uzeti odgovornost. Mislim da je ključan reč Srbije u ovom trenutku – uzeti odgovornost za ono što se dešava i na mestima na kojima smo zaduženi za neku vrstu posla, mi u parlamentu, vi u Vladi i ostali u čitavoj Srbiji, je na takav način možemo da napravimo iskorake. Da bismo rešavali te probleme moramo da ih pogledamo jasno i moramo da priznamo da oni postoje.
Dakle, nije prošlo 100 dana od formiranja Vlade, evo prve rekonstrukcije. Šta je ono što je moglo da se vidi i u protekle dve godine, jer ovo nije 100 dana Vlade, ovo su dve godine i 100 dana? Mislim da je teško razdvojiti taj period u kome smo imali, onako kako smo čuli, a treba podsetiti i naše građane, i tri ministra finansija, tri ministra privrede i tri ministra poljoprivrede. Šta govori svima nama ta česta promena? Očigledno je da imamo jedno veliko ubrzanje u promenama, jer u prethodne dve godine nismo imali samo u roku od 100 dana prvu rekonstrukciju Vlade. To govori, pre svega, o nečemu što je neophodno za bilo kakvu saradnju, a to je da moramo da imamo jedni u druge i poverenja i poštovanja jedni za druge. Pre svega, premijer treba da ima poštovanja za svoje ministre za svoje prve saradnike, ali i treba da ima poverenja u njih.
To je preduslov za dobro funkcionisanje, ali je to potrebno i u drugom smeru, a poštovanje ne treba da se pretvori u strahopoštovanje. Čini mi se da je isuviše strahopoštovanja i nedovoljno i slobode i kreativnosti i samostalnosti u donošenju odluka ministara u Vladi Republike Srbije u protekle dve godine i sto dana. To se, nažalost, videlo i kod bivših ministara finansija. To je ono što je neophodno i budućem ministru finansija. Želeo bih da tu vrstu samostalnosti i hrabrosti pokaže na drugačiji način od prethodnih ministara.
Šta imamo kao rezultate u dve godine i sto dana prethodne i ove Vlade, a u stvari je to ista Vlada, samo sa promenjenim pozicijama? Nešto što se često ponavlja u javnosti i čini mi se na različite načine interpretiraju podaci koji su egzaktni, a to je kada govorimo o javnim finansijama, o javnom dugu, dakle, u maju 2012. godine je javni dug Republike Srbije iznosio 14,8 milijardi evra ili negde oko 50% učešća u BDP. Sada je taj procenat, i sami smo spominjali, oko 66%, sa 21 milijardom šest milijardi evra za protekle dve godine i sto dana ove Vlade.
Često čujemo da je Vlada nasledila taj javni dug na mnogo višem nivou, ali mislim da je vrlo važno ponavljati i pokazati kakav je nivo zaduženja. Tačno je da je bio veći od zakonskog limita od 45%, ali je važno i reći da je ovih šest milijardi za dve godine zaista ogroman nivo zaduživanja naše zemlje. Najčešće se zaustavljamo na tim globalnim podacima, a malo govorimo o onome što je vrlo važno na nivou čitave Srbije, a to je trenutno stanje javnih finansija u lokalnim samoupravama.
Retko ko od nas je ovde govorio o stanju budžeta u lokalnim samoupravama, a ovde mnoge moje koleginice i kolege imaju iskustva u vođenju lokalnih samouprava, što kao bivše gradonačelnice ili gradonačelnici ili predsednici skupština opština ili gradova, te znaju sa kakvim se problemima suočavaju u ovom trenutku i sa koliko problema funkcionišu javni sistemi i javne ustanove u lokalnim samoupravama.
O tome ću nešto šire govoriti, ali ću se osvrnuti na uvodno izlaganje prvog potpredsednika Vlade, gde je istakao četiri ključna cilja budućeg ministra finansija. Jasno je da će skupštinska većina izglasati i da ćemo dobiti novog ministra finansija. Prvi cilj je smanjenje budžetskih troškova.
Evo prvog pitanja za budućeg ministra – da li znate da su u 2013. godini budžetski rashodi za zarade bili 200 miliona evra veći u odnosu na 2012. godinu? Šta to znači? Da li je to dovoljni dokaz da je bilo velikog nivoa zapošljavanja u javnom sektoru?
Drugi cilj - borba protiv sive ekonomije. Jedan od jednostavnih primera - svedoci smo i vidimo na mnogim tezgama onaj rezani duvan i sve ga je više. Pitanje za ministra – da li je tačno da poslednjih meseci prihodi od akciza na duvan opadaju za 30 do 40% od početka 2014. godine? To su alarmantni podaci, ali, kada znate ove podatke, teško je ne vratiti se u prošlost i setiti se onih vremena 90-ih godina kada se švercovalo, kada se prodavalo na ulicama i duvana i goriva i kada je država trpela i te kako veliki problem zbog toga.
Treći ključni cilj - poreska reforma i podizanje kapaciteta poreske uprave i podizanje efikasnosti javnih preduzeća. Imam pitanje za ministra koji je zajedno sa premijerom bio na sastanku sa najvećim privrednicima u Srbiji, gde smo videli jedno samovoljno kandidovanje pojedinih biznismena i ponude za vođenje najvećih javnih preduzeća, a neki od tih ljudi su i najveći poreski dužnici. Kako spojiti ove ciljeve i kako rešiti ovaj problem?
Ponoviću još jednom, treći ključni cilj je poreska reforma i podizanje kapaciteta poreske uprave koja ne naplaćuje taj porez najvećim poreskim dužnicima i efikasnost javnih preduzeća u kojima se nude javna preduzeća na upravljanje ljudima bez potrebnih procedura i načina na koje je to zakonom regulisano. Mislim da imamo jasne pokazatelje da je jednostavno meriti uspešnost vođenja javnih preduzeća, jer imamo i dobre primere sa profitom koji se ostvaruje, ali imamo i one katastrofalno loše sa ogromnim gubicima, zbog kojih trpi čitava naša privreda i naše društvo.
(Predsednik: Potrošili ste vreme, osam i 30 sekundi, koliko je ostalo vašoj grupi.)
Na kraju, želim da pitam ministra upravo u vezi sa stanjem javnih finansija na nivou lokalnih budžeta…
(Predsednik: Hvala.)
…a to je da znate da se mnogi, recimo u gradu Nišu, budžeti ostvaruju …
(Predsednik: Hvala. Prekoračili ste vreme vaše poslaničke grupe, sve ste potrošili.)
…sa 60% od planiranog nivoa. Da li je moguće da… (Isključen mikrofon.)

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, naš amandman u članu 17. kojim se dodaje novi stav 2. koji glasi - jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi obezbeđuju za ostvarivanje ciljeva iz stava 1. ovog člana, iznos od najmanje 2% budžeta. Izuzetno za gradove veće od 300.000 stanovnika taj procenat ne sme biti manji od 1%.
Povlačenje države iz vlasništva u medijima i promena načina finansiranja obezbeđuje i obavezuje vlasti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou da obezbede deo sredstava iz budžeta za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i da sredstva raspoređuju na osnovu sprovedenih javnih konkursa.
Mi smo od premijera juče čuli mnoge optužbe na račun nekih poslanika da su pozivali ljude da ne plaćaju električnu energiju i struju, a ja ne mogu drugačije da shvatim njegovo obećanje da ne treba plaćati tv pretplatu, nego kao direktan poziv da je i ne treba plaćati.
Obećao je da će ukinuti tv pretplatu i zbog toga je svakako smanjen procenat finansiranja javnog servisa u Republici Srbiji. Mislim da je važno kada govorimo o toj analizi trenutnih procesa u državi, a jasno je da lokalne samouprave sa sve manje para raspolažu, jasno je da imamo veliki problem u javnom finansiranju i da to vodi ka jednom procesu centralizacije, jer lokalne samouprave imaju sve manje tog prostora.
Govorim o pravu jednog dela teritorije Republike Srbije da ima svoj javni servis. Želim da kažem da je pokrivanje ovim delom budžeta, obaveznim taksama koje su uvedene ovim zakonom, jedino na teritoriji grada Beograda i Vojvodine, dok na ostalom delu teritorije Srbije to nemamo. Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, ove izmene Zakona o poreskom postupku i administraciji donose dve osnovne i ključne stvari – obaveza elektronske poreske prijave, što mislim da je dobro, i, sa druge strane, drastično povećanje kazni za one koji prekrše u nekom delu zakon.
Kada govorimo o elektronskim poreskim prijavama, čuli smo od gospodina ministra vrlo često ponavljanu stvar i tezu da ništa u prethodnom periodu nije bilo dobro, da počinje obaveza, i to je tačno, od marta meseca ove godine - obaveza poreskih prijava.
Mislim da je vrlo važno reći i zbog vas kolega i zbog javnosti, da je prva poreska elektronska prijava podneta 2010. godine, što znači da su tehničko-tehnološki uslovi i kompletna infrastruktura za punovažno elektronsko prijavljivanje poresko obavljeni 2010. godine, u tadašnjoj toliko kritikovanoj Vladi i sa direktorom Poreske uprave koji je tada obezbeđivao i veći procenat naplate poreza nego što je to danas. Mislim da je to važno reći i mislim da imate prava da kažete kada je nešto dobro urađeno. To je bio preduslov za infrastrukturu i za realizaciju ovih poslova i prenošenje mogućnosti poreskim obveznicima za lakše, jednostavnije i efikasnije prijavljivanje poreza na elektronski način. To je jedna od važnih stvari.
Druga stvar koju sam pomenuo je drastično povećanje kazni. To ne govori samo o toj velikoj promeni koja će ugroziti, siguran sam, i mnoge dobronamerne, a i one koji naprave grešku u svom poslovanju a koji mogu da trpe velike kazne, kazne od 100.000 na 200.000, od milion na dva miliona, u proseku od 30% do 100% povećanja kazne. Mislim da govori o više stvari, a ja ću samo o nekima ponešto reći. To je ta najavljena nulta tolerancija za greške, ali uvek za tuđe greške, nikada za svoje.
Mislim da i samo donošenje ovog zakona, jer znamo da je ovo treća, četvrta ili ko zna koja poreska reforma koju pamtimo, evo, samo ovaj zakon se 2013. godine menjao dva puta i treća promena je neka vrsta priznanja da nismo bili ili niste bili dovoljno efikasni u donošenju promena zakona u 2013. godini, pa je i to možda za pohvalu jer ste posredno priznali da ste grešili u izmenama i donošenju tog zakona, koji je doneo efekte koje možemo da merimo jedino kroz stanje naših javnih finansija.
Mislim da o tome moramo da razgovaramo, a najbolje bi bilo ukoliko bi sam ministar, Vlada i premijer bili dovoljno samokritični da sami govore o tome i da upoznaju i nas kao parlamentarce o stanju finansija i trenutnom procentu i prihodima od poreskih davanja, jer očigledno je da ova rupa u budžetu, a najavio je Fiskalni savet 8,7% budžetskog deficita, govori o tome da su smanjeni poreski prihodi, bez obzira na sve poteze koji su se povlačili sa verovatno dobrom namerom, ali očigledno nedovoljno izbalansirani, koji su doneli ovakvo stanje.
Upravo ću reći i podsetiću vas, što je u direktnoj vezi sa donošenjem ovih izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji. Dakle, sećamo se povećan je PDV sa 18%, dakle ova viša stopa PDV sa 18% na 20% sa očekivanim većim poreskim prihodima, a šta smo imali kao efekte? Smanjenu kupovnu moć stanovništva i pad prihoda, očigledno u budžetu. Zatim, porez na dobit sa 10% na 15%. Kakvi su efekti toga?
Mislim, da je vrlo važno kada govorimo sada o novom predlogu zakona utvrditi kriterijume po kojima ćemo pratiti uspešnost ovog zakonskog projekta. To je vaša odgovornost, gospodine ministre, i nas koji sedimo u ovoj Skupštini. Mislim da na takav način možemo da govorimo o kvalitetu zakonskih rešenja koje ovde donosimo. Doneli smo još neka zakonska rešenja na predlog Vlade. To je porez na kapital, koji je takođe porastao sa 10% na 15%. Zatim, čuveni solidarni porez protiv koga je DS jasno iskazala svoj stav.
Dakle, meni zaista nije logično ni dan danas, da neko ko prima 61 hiljadu plate, plati taj porez od 20% za 61 hiljadu, a da ukoliko kao vlasnik nekog preduzeća ostvari dobit od milion ili dva miliona evra, na tih dva miliona evra plaća 15% poreza na dobit. To je teško objašnjivo, ali sa druge strane pitanje jeste ključno – kakvi su efekti donošenja tzv. solidarnom porezu? Jer, da bi bio solidaran trebalo je da se svi koji su podlegli tom porezu, da se jednostavno slože i da dobrovoljno pristupe davanju tog solidarnog poreza. Dakle, nije solidaran, nego je nametnut.
O tome govorim upravo sa tog aspekta načina merenja kvaliteta zakonskih predloga koji se ovde u našoj Skupštini donose. Još malo o podizanju i drastičnom povećanju kazni. Ubeđen sam da će to pre svega pogoditi mala i srednja preduzeća, one najmanje, i zanatske radnje, jer mogu da pratim upravo kroz javnost i ono što smo svi videli, naravno u javnosti, da najvećim poreskim dužnicima zaista ne fali ništa, čak su oni vrlo poštovani i učestvuju na zajedničkim sastancima sa premijerom i ministrom finansija u Privrednoj komori Srbije, gde se njihovi glasovi i te kako dobro čuju u predlozima mera i na koji način će se rešavati ovaj trenutni status ekonomije u Srbiji i naravno stanja javnih finansija u Srbiji. Toga ste i vi svesni.
Mislim da je vrlo važno da sa donošenjem ovakvih odluka razmatramo šta donose samo te mere kazni. Mislim da je važno šta ćemo ponuditi i šta Vlada nudi kao stimulans svim ovim privrednicima koji i onako vrlo teško funkcionišu u ovakvim uslovima.
Dakle, dokaz za efekte mnogih zakona koje sam evo i danas pomenuo, su upravo stanje finansija koje treba pomenuti. Za ove dve godine povećan je javni dug za šest milijardi na nešto manje od 15 na 21. Učešće javnog duga u BDP i po najavama Fiskalnog saveta, sada sa nekih 65% kažu ide do kraja godine, na oko 70%. Budžetski deficit 8,75, i uz očekivanje odgovora na to da je kriva ta loša prethodna Vlada, da slažem se, i prethodna i ta rekonstruisana i ona pre nje, a uglavnom se misli na Vladu iz period 2008. – 2012. godine, i to ćemo sigurno čuti.
Ali, uz kritike koje smo ovde čuli za loš i nedovoljno efikasan rad poreske uprave u prošlosti moramo se podsetiti i toga da je, upravo prethodna Vlada, vaša Vlada, gospodine ministre, dovela direktora stranog menadžera za direktora poreske uprave.
Dakle, imali smo menadžera koji je pompezno najavljivan i koji će rešiti te probleme poreske uprave i koji će urediti taj sistem, i sada vi kritikujete te prethodne. Naravno, on je ili smenjen ili dao ostavku, ne znam šta je bio razlog, ali i to govori o tome da se često ovde u Srbiji, često Vlada više poverenja ima u te ljude sa strane, u strane savetnike, u strane menadžere, a posle njihovog odlaska i efekata njihovog rada, evo mi čujemo, iste kritike o njima.
Dakle, moj predlog i želja da kod svakog zakonskog projekta imamo presek stanja u kome znamo šta je trenutno stanje i koji je procenat poreskih ubiranja u ovom trenutku i kakve će efekte ovaj zakon doneti, jer ja ne sumnjam da će većina usvojiti ovaj zakon. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine profesore, koleginice i kolege, dame i gospodo, i danas ovde imamo izveštaje dvaju nezavisnih tela i poslanički klub DS je i juče iskazao svoju spremnost da da svoj doprinos na daljem jačanju kapaciteta nezavisnih institucija, a tako će biti i danas.
Mislim da je važno reći i u izveštaju vidimo da je Fiskalni savet formiran 2010. godine sa jasno iskazanim ciljevima, a to je kontrola javnih finansija i uspostavljanje novih fiskalnih pravila. Vrlo je važno držati se tih pravila, ali i danas čujemo neke tonove koje smo čuli i u prethodnoj Vladi. Bilo je ozbiljnih nezadovoljstava i u prethodnoj Vladi kada se izlazilo sa objektivnim podacima. Sada vidimo sličan pristup aktuelne Vlade i aktuelne koalicije kada se izađe sa surovo realnim podacima o stanju javnih finansija u Republici Srbiji. Mislim da na takav način i sa takvim preduslovom da priznamo realno stanje imamo i šanse da to stanje i lečimo.
Dakle, stav je da stavove Fiskalnog saveta ne treba politizovati i ne treba ih shvatiti kao kritiku rada aktuelne vlasti, nego prepoznavanjem trenutne situacije i objektivnim podacima tražiti rešenja. Jedna od najčešće pominjanih reči u ovom izveštaju i predstavljanju pred nama poslanicima bila je reč – reforma. Očigledno je da je iz analize trenutne finansijske situacije u Republici Srbiji i stanja budžeta proizilaze preporuke, jasne preporuke za potrebnim reformama. O tome je Fiskalni savet više puta govorio. O tome smo čuli i u ekspozeu premijera Republike Srbije i naše je pitanje upravo upućeno na takav način. Gde su te reforme? Očigledno je da pristup reformama ide otprilike na način – reforme da, treba ih najavljivati ali kada dođe do realizacije, neophodne realizacije, onda ih treba odlagati. Odlaganje je jedan od pristupa u ovom smislu.
Spomenuću neke činjenice koje nisu mogle da se vide u ovom izveštaju, ali su vrlo važne za sve nas, a to je da je javni dug u Republici Srbiji na kraju 2011. godine bio 14,47 milijardi evra, da je učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu tada iznosio oko 45%. To je bila granica i to je jedno od fiskalnih pravila o kojima svaka Vlada treba da vodi računa. Znam da je bilo opravdanih i značajnih kritika sa strane opozicije tadašnjoj Vladi Republike Srbije.
Sredinom 2012. godine su organizovani izbori, sadašnja aktuelna koalicija je pobedila na tim izborima, formirala Vladu i u tom trenutku, koliko se sećam, a vi ćete potvrditi ili negirati tu informaciju, učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu, barem po tadašnjim informacijama, u aprilu mesecu je iznosio oko 48%. To je bio razlog za velike napade zbog probijanja za 3% granice od 45%.
Od tadašnjih 15 milijardi evra javnog duga 2012. godine u Republici Srbiji, 48% učešća u bruto društvenom proizvodu, neću nabrajati podatke za 2013. i kraj 2012. godine, došli smo do ovih procena i do ovog izveštaja koje danas pred republičkom Skupštinom, a to je da su procene da će budžetski deficit 2014. godine biti 8,7%, nažalost posle poplava, sa ovih projektovanih 8,5 na 8,7. Ono što je uznemirujuće jeste podatak da će javni dug dostići oko 21 milijardu evra i da će učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu iznositi procenjenih 70%. Dovoljno upozorenja da se krene u najavljene reforme.
Šta smo mi na odbrani ekspozea premijera dobili kao informaciju? Da je očigledno sa ovim preporukama saglasan i ministar finansija, da je sa ovim preporukama saglasna i ministarka i potpredsednica u Vladi za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a koja je zadužena za integrisani pristup i sinhronizaciju rada svih javnih sistema, pa i samih ministarstava u Vladi. Premijer je rekao – da, oni su u pravu sa takvim stavom, uvažavajući stav Fiskalnog saveta. Ja nisam za poteze koje preporučuje ministar finansija i potpredsednica Vlade. Mislim da dolazimo do jedne važne stvari, a to je pitanje integrisanog pristupa i sinhronizovanog rada čitave Republike Srbije koja je oličena u radu i odlukama premijera Srbije, a naravno dovoljno autoriteta, odlučnosti i samostalnosti, ako hoćete, svih ministara, ministarstava i nezavisnih tela kojima, još jednom kažem, moramo da iskažemo punu podršku u svom radu. Oni su savest ove države, savest ovih institucija, jer će doprineti kapacitetu Skupštine Republike Srbije, ali i kapacitetu i sposobnostima Vlade Republike Srbije i svih nadležnih ministarstava.
Kada govorimo o merama, pored najavljivanih mera, od kojih se odustaje, koje se odlažu, doneta je jedna od mera koja će biti razlog za jedno od pitanja, koje ću vam postaviti, a to je kakvi su efekti u budžetu Republike Srbije sa uvođenjem tzv. solidarnog poreza? Demokratska stranka je bila protiv uvođenja solidarnog poreza. Reći ću nekoliko argumenata za to. Prvo, čuli smo u nekim poslaničkim pitanjima mojih kolega kakvo je stanje u zdravstvu, koliko je problema sa kapacitetima, sa redovima čekanja zbog toga što nema priliva novih lekara, nema mladih talentovanih studenata koji su završili na maestralan način svoje studije i nema prilike da zanovimo kapacitete takvih institucija, a sa ovakvim zakonom mi destimulišemo te najobrazovanije lekare, profesore, sudije i mnoge druge koji treba da predstavljaju taj motor razvoja u Republici Srbiji. On je nama neophodan da bismo kao čitavo društvo izašli iz jedne opšte apatije i bez idejnosti.
Mislim da nije logično da oporezujemo onoga ko prima platu veću od 60.000 dinara sa 20%, a da je porez na dobit onoga ko ima milion evra dobiti 15%. To ne može da bude logično. Zato je predlog ukinuti solidarni porez, jer verujem da efekti u budžetu nisu takvi da će spasiti trenutno stanje u Republici Srbiji. Svakako je mnogo veći izazov konsolidovati javne finansije i rad svih javnih sistema.
Najvidljiviji su ovi na republičkom nivou i mislim da je naš pogled, pre svega, uprt na tu stranu. Veliki su problemi i u finansiranju lokalnih samouprava. To je malo dalje od očiju javnosti, pa i nas iz ove sale, ali stanje u lokalnim javnim sistemima je takođe zabrinjavajuće i doprinosi ukupnoj nelikvidnosti čitave naše države.
Ja ću iskoristiti polovinu ovog vremena za poslaničku grupu DS sa još jednim zaključkom. Nisu dovoljne samo najave reformi, treba ih i činiti. Treba preduzimati korake koji su iskazani u stavovima i Fiskalnog saveta, ali i najavljeni u ekspozeu ove Vlade i reći da je možda indikativna jedna kratka pesma jednog velikog pisca koja kaže: „Nije vreme, nije vreme, e, sada je kasno“. Da ne bi bilo kasno, mislim da je važno poštovati i ovaj izveštaj, prihvatiti ga na jedan odgovoran način, a ne tražiti novo opravdanje sada, ranije i dalje u prethodnim vladama, a bila je još jedna prethodna i ona rekonstruisana prethodna i ova aktuelna.
Ne treba tražiti razloge za stanje u javnim finansijama, niti u Fiskalnom savetu, niti u Centralnom registru hartija od vrednosti, niti u bilo kojoj drugoj nezavisnoj instituciji. Mislim da treba poći od sebe, od svakog od nas pojedinačno, od naše odgovornosti i tražiti ta rešenja ne sutra, nego danas. Hvala.

Žao mi je što je moj prethodnih shvatio ovo kao napad na Vladu. Moja je želja bila da govorim, i to sam jasno rekao, o realnim, konkretnim, proverljivim podacima i mislim da je to važno. Kao što je realno i proverljivo to da je javni dug porastao od 15 milijardi na 21 milijardu, za šest milijardi i pre ovih poplava, nažalost. Poplave nemaju nikakve veze sa ovih šest milijardi. Ovo je argumentacija koju slušamo tri godine i u prethodnoj izbornoj kampanji – mi smo se zaduživali da bismo vratili skupe kredite. Jednostavna je logika, onda ne bismo imali tih šest milijardi, nego bismo imali isti nivo zaduženja da su vraćani oni krediti zamenjeni jeftinijima.
Nije mi cilj da u ovoj replici se vraćam u 90-e godine, rušenje Berlinskog zida ili 2000. godinu ili prethodne godine, prethodne Vlade rekonstruisane, ove ili one. Očigledno da je cilj kako izaći iz ove trenutne situacije, a mi znamo da nije bila idealna Vlada ni prethodna, kako ni Vlada formirana 2012. godine. Sami ste to potvrdili jer ste rekonstruisali vrlo brzo. Posle godinu dana. Onda nije bila dobra ni rekonstruisana pa je trebalo više kapaciteta ovoj sadašnjoj Vladi. Dobili ste taj kapacitet, tu podršku. Uzmite tu odgovornost sebi u ruke. Ne tražite krivce u drugima. Probajte da shvatite da bilo koji kritički ton iz opozicije može da bude koristan i za vas, da svako nezavisno razmišljanje i finansijskih stručnjaka i ljudi iz drugih oblasti može da koristi samo ovoj Vladi i donese prava rešenja.
Odluke moraju da se donose i da se uzima ta odgovornost u ruke. Nije odgovornost da u 2013. godini, i to je proverljiv i konkretan podatak, da za rashod RS u budžetu potrošite više od 200 miliona evra, za rashode i plate upošljenih u administraciji 30.000 ljudi…
(Predsedavajući: Vreme.)
… To je proverljiv podatak.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas je pred nama Predlog izveštaja Komisije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.
Demokratska stranka podržava i podstiče jačanje nezavisnih institucija u Republici Srbiji i to smo pokazali kroz glasanje u izveštajima i Zaštitnika građana i poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenika za informaciju od javnog značaja, Agenciju za borbu protiv korupcije.
Znam da u ovoj instituciji rade stručni ljudi, ali mislim da je vrlo važno reći to da često u ovoj sali mnogima od nas zasmeta, kada se govori o tome da ove institucije počinju sa radom od danas, od juče, da sve počinje od nas, mislim da je važno pomenuti kada su počele da se grade, prave nezavisne institucije i usvajaju ovi zakoni i pomenu i neki značajni ljudi, koji su insistirali upravo na podsticaju razvoja i podizanju kapaciteta nezavisnih institucija u Republici Srbiji.
Dozvolićete da pročitam jednu rečenicu koju je izrekao doktor Zoran Đinđić 1998. godine, još pre nekih 16 godina, kada je govorio o prioritetima Srbije, dakle - pomirenje u regionu, reforma pravosuđa i nezavisne institucije, obrazovanje itd.
Dakle, u samom vrhu prioriteta još 1998. godine, a onda podsećamo se da je DS kod učešća u Vladama posle 2000. godine usvojili prvi Zakon o javnim nabavkama 2002. godine i mnogi su to zaboravili.
Naravno da je to bio početak rada i podsticaja razvoja ovih nezavisnih institucija koje treba u sistemskom smislu da spreče problem koji postoji ne samo u našoj državi, nego u svim državama sveta, a to je problem korupcije i uspostaviti sistem kojim ćemo se efikasno boriti protiv korupcije.
Ovde je pomenut, i čini mi se da postoji velika osetljivost na tu temu i eventualnu kritiku novog zakona o javnim nabavkama. Dakle, prvi zakon je donet 2002. godine. Nije bio savršen. Unapređen je kroz formiranje nezavisnih institucija kakva je i ova o kojoj danas govorimo, ali i kroz eksterne institucije koje nisam pomenuo ovde, a to je DRI, kroz eksternu kontrolu sistema javnih nabavki, pre svega u velikim javnim sistemima, ali i drugim institucijama države Republike Srbije.
Mislim da treba govoriti o nesavršenosti i ovog zakona i mislim da je to preduslov da unapredimo i ovaj zakon i probamo da dođemo do novih rešenja. Dokaz za to će biti verovatno neki naredni period, kada će i biti predloga za izmenu ili dopunu ovog aktuelnog zakona.
Ključna predizborna poruka ili ponuda 2012. godine sadašnje koalicijeje bila u ekonomskom smislu donošenje novog zakona o javnim nabavkama, kojim će se obezbediti ušteda od nekih 700 miliona evra i Kancelarija za brze odgovore. Kancelarije nema, ali imamo novi Zakon o javnim nabavkama, evo, posle dve godine.
Ako se procenjuje, a vi ćete me ispraviti pošto imate mnogo preciznije podatke i mislim da bi bilo važno da svi mi poslanici čujemo taj precizan podatak, mislim da se u Srbiji kroz proces javnih nabavki realizuje oko tri milijarde evra u nabavkama, bar proteklih godina. Ne znam kako to izgleda za 2013. godinu. Kada analiziramo eventualne uštede kroz novi zakon o javnim nabavkama i realizaciju po novom zakonu o javnim nabavkama, važan je podatak procenat realizacije planiranih nabavki.
Ako je planirano tri milijarde evra nabavki na godišnjem nivou u 2013. godini, a to podrazumeva nabavke i ministarstava, nabavke javnih sistema, nabavke škola, lokalnih samouprava, javnih preduzeća na lokalnom i centralnom nivou i ako imamo ukupnu realizaciju, a mi možemo da, pošto dolazimo iz različitih institucija, vidimo kolika je realizacija planiranih nabavki, ako je to ukupno tri milijarde i ako imamo realizaciju od 70%, znači da 30% nije realizovano, znači da je to jedna milijarda evra planiranih sredstava kroz sistem javnih nabavki manje u tokovima privrede, u tokovima uslužnih delatnosti i mislim da to otvara upravo ključno pitanje za sve nas.
Tačno je, treba uspostaviti po principu dvostepene kontrole po sistemu Zakona o javnim nabavkama, kroz zaštitu prava ponuđača i sprečavanje korupcije unutar sistema koji sprovode Zakon o javnim nabavkama, pooštravanjem sprečiti moguće zloupotrebe i korupciju, ali sa druge strane i analizirati šta to znači u realnom životu. Mislim da ovaj izveštaj upravo daje nama priliku i uveren sam da su ljudi iz komisije, zajedno sa nadležnim ministarstvima, analizirali upravo tu situaciju na koji način izbeći probleme sa kojima se sreće svako ko radi i po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, ali i po ovom novom Zakonu o javnim nabavkama i mislim da se to jasno vidi iz ovog izveštaja.
Evo, da govorimo o konkretnim podacima koje smo dobili u izveštaju. Meni je bio najzanimljiviji deo i u izveštaju o realizaciji po starom zakonu, ali i po novom. Evo, možete da pratite, ukoliko nekoga to interesuje, na 236. strani – naručioci koji nisu poštovali uputstva Republičke komisije i nisu otklonili nepravilnosti. Znači, to je spisak onih institucija koje nisu reagovale na nalaze i primedbe ove institucije, za koju se svi slažemo da je treba podržati i treba jačati njen kapacitet.
Meni je nepojmljivo da ljudi na čelu tih institucija ne poštuju takav zakon. Oni zaslužuju da budu ovde navedeni: „Torlak“, Beograd, neću čitati o kojoj se nabavci radi, RFZO, jednom, RFZO, drugi put, RFZO, treći put, Ministarstvo kulture i informisanja. Neke od tih nabavki su materijal za hemodijalizu, materijal za dijalizu - Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa Ministarstva kulture i informisanja - kreiranje i realizacije informativno-reklamne kampanje i scenske produkcije „Milanski edikt“.
Ovo su primeri koji mogu sve nas da upozore na jedan vrlo ozbiljan i širok način. Na koji način smo mi reagovali, na koji način je reagovala Vlada, na koji način je reagovala aktuelna politička koalicija na to da ljudi u tim institucijama, koji su birani upravo od ovog aktuelnog saziva, ne reaguju i ne daju odgovore na ovakav zahtev jedne važne institucije, a svi se zalažemo i ponosimo novim Zakonom o javnim nabavkama? Dakle, nisu očigledno ispoštovali sve tačke novog Zakona o javnim nabavkama, pa čak nisu ni reagovali na zahtev Komisije za zaštitu prava.
Da li to onda znači da priznajemo da ovaj zakon nije savršen i da treba progledati kroz oči onima koji su možda morali da donesu takve odluke, a to i jeste pitanje za analizu?
Pošto se vrlo često pominje upravo Republički fond za zdravstveno osiguranje i pominjemo materijal za hemodijalizu i materijal za dijalizu, mnogi od vas su lekari, rade u kliničkim centrima i znaju kakav problem imaju ljudi koji vode te kliničke centre. Mi sada možemo da govorimo ili da žmurimo na te probleme i izazove, ali ukoliko ti ljudi ne uspeju da realizuju javnu nabavku koja je raspisana u roku od šest meseci ili godinu dana posle razrađenog sistema u kome neko svesno može da obara te javne nabavke, suočiće se sa jednom ozbiljnom dilemom, a to je da li nabaviti neophodne lekove da bi ljudi preživeli, oni koji dolaze u kliničke centre da se leče i traže spas za sebe ili svoje najbliže ili prosto postupiti da po Zakonu o javnim nabavkama, držati se svakog člana i reći da je Zakon o javnim nabavkama pao.
Mi nemamo osnovna sredstva za lečenje ljudi u Srbiji i ja ne želim da rizikujem u nabavci nečega što je neophodno i tu je svako od njih u jednoj ogromnoj ljudskoj dilemi, a to je pitanje da li je spreman da danas, sutra ili prekosutra odgovara zbog toga što nije poštovao Zakon o javnim nabavkama, a evo ovde spiska i svako od nas može da vidi taj spisak ili će postupili po onome što nalaže njegova lekarska i ljudska etika, a to je da proba da uradi sa sopstvenim rizikom, nabavi potreban materijal i proba da smanji te redove koje često kritikujemo. Kažemo, zakazuju se pregledi i liste čekanja za 2020. ili 2021. godinu jer nema materijala. Kako ćemo skratiti te redove i čekanja ukoliko nemamo dovoljno materijala da obavimo sav taj posao? To je realni život i toga moramo da budemo svesni svi mi, svesni pre svega toga da prateći to što se dešava u realnom životu shvatimo da ni ovaj zakon nije idealan i da imamo pravo da govorimo i kritički o nekom rešenjima u tom zakonu na jedan pravi i dobronameran način.
To je jedan od primera u ovom delu u Izveštaju. Zaslužuju ovi naručioci koji nisu poštovali Uputstvo Republičke komisije i nisu otklonili nepravilnosti, gde se pominje „Naša radost, Smederevo“, pa se ponovo pominje Republički fond Zdravstvenog osiguranja najčešće. Pominje se Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo drugi put, pa onda Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo treći put, redovno održavanje lokalnih puteva, juče smo govorili o tome.
Možda je manji problem iščitati sve one koji su dobili primedbe Komisije za zaštitu prava. Mnogo je veći problem onih koji su dobili primedbe, ali na te primedbe nisu želeli da odgovore. To su te institucije na koje možete uticati, jer znate i sami ko vodi opštinu Smederevo i ko vodi Republički fond i ko vodi Klinički centar u Beogradu.
Deo kulture, ne samo u zdravstvu i ne samo u lokalnim samoupravama, nego i ova zanimljiva tema Ministarstva kulture i informisanja, u vreme ministra Petkovića, da budemo jasni, obeležavanje godišnjice Milanskog edikta u Nišu, kreiranje i realizacija informativno-reklamne kampanje i scenske produkcije Milanskog edikta. Znate i sami da je bilo puno govora o načinu na koji su se pribavljale te usluge, o količini para koja je potrošena za tu vrstu potreba, znate ko je učestvovao u čitavom tom procesu. To je bilo potrebno i svakako važno i za grad Niš i za čitavu Srbiju, ali je ovo poražavajuće, da nema nikakvog odgovora na primedbu i zahtev Komisije.
Ovo je prilika da pozovemo sve te institucije da daju odgovore na ta pitanja, a ja ću na kraju ovog prvog dela mog izlaganja ponoviti pitanje gospodinu Varincu – da li ima precizne informacije o procentu realizacije planiranih nabavki u Republici Srbiji za 2013. godinu, u odnosu na plan i procenat realizacije, jer će nam to reći preciznije o tom podatku, da li smo nešto uštedeli kroz realizaciju po novom Zakonu javnim nabavkama, ili nismo uspeli da nabavimo potrebne robe, materijale za neophodno lečenje, pa smo time spustili kvalitet i tu vrstu usluga? Mislim da je to važno za sve nas, da bismo kao odgovorni ljudi pogledali toj istini u oči, realnom životu i olakšali svim ljudima koji se bore na svoj način da održe institucije koje vode i, pre svega, bore se za zdravlje građana Srbije. Hvala.

Poštovana gospođo ministarka, poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas su pred nama predlozi, tri zakona, tri Zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekata rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja između Republike Srbije i Evropske investicione banke za 100 miliona evra Evropske banke za rekonstrukcije i razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Dobra strana ovih zakona i ove rasprave je to što imamo jasno definisane ciljeve za ove zajmove, po 100 miliona evra od Evropskih banaka i 100 miliona dolara od Međunarodne banke.
Znači, bezmalo oko 300 miliona evra za održavanje puteva, jer ovo pitanje nije samo pitanje tehničko-tehnološko, kako izgledaju ovi zakoni, koje mislim bez potrebe, na ovakav način usvajamo u Skupštini po hitnom postupku i mislim da je bilo važno da i ove zakone, ali ostale koje su na ovom vanrednom zasedanju, razmatramo na jedan studiozniji i jedan ozbiljniji i odgovorniji način.
Sada kada smo ovde, želim da kažem još jednom, izražavam zadovoljstvo da znamo za šta se zadužujemo, ali nažalost u protekle dve godine, javni dug Srbije sa 15 milijardi evra, raste na 21 milijardu, i oko šest milijardi većeg javnog duga nismo videli u Srbiji u infrastrukturnim projektima i zbog toga izražavam svoje zadovoljstvo.
Jasno je da i Fiskalni savet ovih dana ukazuje na ovaj problem, a to je, rast učešća javnog duga u BDP u Srbiji od 65% sa njihovim procenama da će to iznositi oko 70% na kraju ove godine.
I ovi zakoni praktično ukazuju na veliki broj problema. Mislim da je ovo vrlo ozbiljno državno pitanje, ne samo pitanje načina na koji će se utvrditi prioriteti, jer svako od nas poslanika koji smo došli iz svojih krajeva će se svakako zalagati za infrastrukturne projekte u svojim gradovima i u svojim regijama.
Mislim da je vrlo važno, na osnovu kojih kriterijuma usvajamo realizaciju ovih 300 miliona evra.
Videli smo u obrazloženju sva tri zakona, iste stavove praktično, jer se na isti način obrazlažu, ali smo videli i to da od 2005. do 2011. godine od nekih, u proseku 360 miliona evra odvojenih za održavanje puteva u Srbiji, taj iznos 2011. godine dolazi do nivoa od 168 miliona evra ili oko 290 miliona evra u proseku potrošenih za održavanje puteva.
Građani Srbije tada nisu bili najzadovoljniji tim nivoom održavanja, uvek je potrebno više, mnogo više, a znamo da za ovu godinu imamo isplaniranih oko 90 miliona evra, bar se tako najavljivalo u projekciji budžeta za 2014. godinu uz stavove mnogih stručnih institucija koje su to pokazale više puta u javnim nastupima, a to je da je nedostajućih 24 miliona evra.
Da li se vi slažete sa tim, ja to ne znam, ali neke procene pokazuju da je potrebno minimalno oko 220 miliona evra da bi se održao nivo kvaliteta puteva u Republici Srbiji.
Mi se sada zadužujemo na duži rok sa pristojnim uslovima, od ovih važnijih institucija, u nivou od 300 miliona evra, što bi trebalo da znači da je to neki prosečni nivo održavanja puteva, dakle, potrebnih sredstava za jednu godinu.
To otvara sledeće pitanje i našu brigu o stanju u budžetu Republike Srbije.
Mislim da je urađeno puno koraka koji otvaraju to pitanje na jedan ozbiljan način, a tu su i neke moje kolege i sadašnji predsednici opština ili gradonačelnici i bivši predsednici opština koji pamte neke odluke ove vlade, a to je da je deo prihoda lokalnih samouprava, njima pripadajućih prihoda sa smanjenjem poreza od 12% na 10% i prelivanjem tih sredstava u Fond PIO smanjili za grad Niš, izvornih prihoda od 850 miliona dinara, a da se za uzvrat nije napravila kompenzacija uz uzimanje novih odgovornosti za održavanje lokalnih ili regionalnih puteva, kada se smanji nivo potrebnog budžeta „Puteva Srbije“ za održavanje državnih puteva i prebaci na odgovornost lokalnim samoupravama.
Dakle, minus pet milijardi na državnom nivou, a minusi i u budžetima lokalnih samouprava i onda je normalo da će to dovesti do jednog ozbiljnog zabrinjavajućeg stanja u održavanju infrastrukture u čitavoj Srbiji.
Sada to treba nadoknaditi, ali to nije jednostavno niti lako. Treba razmišljati na takav studiozan način šta su to prioriteti. Posebno, sa jednim ključnim pitanjem, pre svega za ministra finansija koji nije ovde, jer je najavljen kao neko ko će prisustvovati, uz vaše prisustvo, potrebno i neophodno ovde, a to je šta su planovi sa lokalnim samoupravama, jer mislim da je i to važno pitanje, jer govorimo o, ne samo održavanju pet hiljada državnih puteva, nego o bezbednosti u saobraćaju, jer to nije pitanje bezbednosti na auto-putevima ili regionalnim putevima, nego i na lokalnim putevima i onome što svi kao vozači vidimo na ulicama u našim gradovima, ali i aspekt bezbednosti koji ovde do sada nije pomenut, a to su i veliki broj rizičnih tačaka neobezbeđenih železničkih prelaza, pružnih prelaza, a statistika kaže da ih u Srbiji ima oko 2.400, a da je samo manje od 500 obezbeđeno.
Dakle, to su neke tačke koje treba tretirati i u ovom razmišljanju, jer mislim da to odnosi mnoge živote u Srbiji, a mnogi ljudi iz gradova to jasno prepoznaju.
Kolega je pomenuo i Niš i na neki način pozvao ljude koji su učestvovali u projektu izgradnje tada važnog infrastrukturnog objekta, kakav je aerodrom u Nišu, a to pominjem zbog toga što to jeste jedna od mogućnosti koja pruža mogućnosti za podsticaj klaster projekata, a sada dodirujemo i važnost ovih zakona u vezi sa podsticajem i lokalnog i regionalnog razvoja i uopšte odnosa Vlade Republike Srbije prema decentralizaciji i jačanju lokalnih samouprava i regionalnih projekata koji mogu da podstaknu na takav način razvoj čitavih delova Srbije.
Pošto sam iz Niša, razmišljam o čitavoj južnoj Srbiji, mislim da je važno u utvrđivanju ovih prioriteta i načinu realizacije ovih para, oko 300 miliona evra, vrlo važno razmišljati i o tome na koji način će se najefikasnije podsticati i nivo razvoja, ali i održavanja, ta demografska odgovornost za čitavu Srbiju, a naravno i bezbednosnu odgovornost.
Pominjanje važnih projekata kao što je Stara Planina i razvoj turizma u Staroj Planini, treba razmišljati o putnom pravcu između Pirota i Babinog Zuba, a znamo u kakvom je stanju taj put između Knjaževca i dolaska u taj zimski centar, a naravno i od Niškog aerodroma do Kopaonika i prema Kuršumliji, jer je potrebno investirati u te putne pravce, da bismo očekivali pravi razvoj tog dela Srbije, i smanjenje odliva stanovništva, jer smo čuli da se Beograd puni i u jednom trenutku ćemo ostati prazne Srbije sa punim Beogradom i sa još većim problemom u infrastrukturnom smislu, a jedan od preduslova je održavanje putne mreže i načina da utvrdimo te ključne prioritete.
Naravno da su klaster projekti i Vlasinsko jezero i mogućnost da se podstakne razvoj tog dela Srbije i zaštita tog stanovništva koje će razmišljati o ostanku i opstanku na tim prostorima.
Jedan predloga za moguće razmišljanje i vama, gospođo ministarka, jeste da, onako kakva su iskustva nekih zemalja, može da se otvori dijalog sa najvećim osiguravajućim kućama, jer znamo da je procena godišnje štete od udesa u Srbiji procenjena na između 500 miliona evra do milijardu evra. Ako govorimo o logici održavanja, dakle, to je trogodišnje potrebno održavanje sa visoko dignutom lestvicom od 300 miliona evra.
Mislim da je dobar interes, naravno, pre svega države, iz odgovornosti prema građanima, ali i tih osiguravajućih kuća koje imaju sopstvene troškove, svoje troškove u tom delu da rade zajedno sa državom na preventivi, jer mnoga iskustva nekih ozbiljnih zemalja, dobro organizovanih su da osiguravajuće kuće investiraju u osvetljavanje autoputeva, uz mogućnost da rešavaju upravo one ključne najkritičnije tačke u kojima se ponavljaju stalno udesi i gde gubimo desetine ljudskih života, što je najtragičnije. Naravno, tu treba tražiti i motivaciju tih osiguravajućih kuća da, još jednom kažem, u partnerstvu sa državom učestvuju u tim projektima rešavanja tih ključnih tačaka. To jeste najvažnije o ljudskim životima, ali i o potencijalnim rizicima kakve donose transporti opasnih materija kroz te železničke pravce koji prolaze kroz naše gradove, a znamo da je vrlo aktuelna tema izmeštanja tih teretnih transporta pružnih iz grada Niša.
Važno je zadržati putnički saobraćaj, ali mislim da je najvažnije obezbediti sigurnost svih građana, jer mislim da to nosi ogromne rizike i uveren sam da to potpada upravo pod ove zakone, a ne samo rehabilitacija i krpljenje rupa. Mislim da većina nas prvo pomisli na to. Mislim da je važno sanirati neobezbeđene pružne prelaze i mislim da je važno obezbediti siguran transport opasnih materija koje često idu kroz naše gradove i jezgra gde nosimo velike rizike i svako od nas će snositi veliku odgovornost, ukoliko se, ne daj Bože, loše desi iz takvih uslova.
Jedno od mojih pitanja na kraju ovog izlaganja jeste - na koji način su se utvrdili, vi ste delom rekli kakvi su kriterijumi bili u utvrđivanju tih prioriteta, ja sam dao neke od predloga i načina razmišljanja, pre svega u razvojnom smislu, zbog demografije, zbog bezbednosti određenih delova Srbije. Mislim da je to važno reći ću svima nama i naravno čitavoj javnosti Srbije i mislim da je to bio jedan od važnih razloga da se upoznamo sa kompletnim predlogom rešavanja i ovih zakona uz još jednom isticanje mog zadovoljstva da sada znamo zašta se zadužujemo. Srbija će vraćati taj novac i svakako je to dug koji će neke sledeće generacije vraćati, pošto imamo grejs period od četiri godine i rok na nekih 15 godina, a da je to nivo sredstava koji će se praktično potrošiti u ovoj godini i sanirati zaista loše poteze koji su doveli do toga.
Još jednom pominjem smanjenje kapaciteta lokalnih samouprava, da odgovorno i sa dovoljno sredstava saniraju stanje na lokalnim i regionalnim putevima, jer smo imali i taj slučaju da su mnoge lokalne samouprave dobile usmeno obećanje o nivou sredstava koje mogu da realizuju u održavanju lokalnih i regionalnih puteva, da su sproveli javne pozive, javne tendere, verovatno ima i u ovoj sali svedoka i sa jedne, druge, treće, pete političke strane, a da onda nisu podržani tim iznosom sredstava i posle realizovanih tendera nisu uspeli da dovedu do saniranja i popravljanja uslova na putnoj mreži Srbije. To sada nas dovodi u situaciju da se zadužujemo za sledećih 15 godina, saniramo sa tim potrebnim godišnjim nivoom sredstava od 300 miliona, a onda ćemo se pitati šta sledeće godine, jer mislim da ovo otvara upravo to ključno pitanje stabilnog finansiranja, održivog finansiranja i održavanja putne mreže u Republici Srbiji. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, poštovane koleginice i kolege, na ovom primeru i prihvatanju ovog predloga amandmana, našeg kolege Marijana Rističevića, uz svo poštovanje njegove kreativnosti i spremnosti da predloži ovakav amandman, mislim da vidimo način na koji usvajamo ovaj zakon.
Kritikovao sam, uz sve pohvale koje sam imao za neka rešenja, posebno u Zakonu o poštanskim uslugama, ali znamo u kojoj proceduri donosimo ovaj zakon. Zakon donosimo po hitnom postupku. Ovde se pokazuje pristup kojim smo krenuli u donošenje ovog zakona. Na Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, posle izveštaja predstavnika RAPUS-a, čuli smo jedan od predloga jednog od članova upravnog odbora RAKUS-a, da bi bilo dobro usvojiti integraciju i RATEL-a i RAPUS-a. Krenulo se sa takvim predlogom izglasavanjem na Odboru. Brzo se reagovalo. Ali, sada u okviru ovog zakona na takvoj reakciji i u zakonu po hitnom postupku imamo predlog koji je tako važan i koji zadire praktično u strateške stvari u podsticaju razvoja IT tehnologija, informacionog društva i telekomunikacionog društva.
Mislim da ovo nije način, jer smo svi puno govorili o našem viđenju i podsticanju razvoja IT u Srbiji, gde ovo ne može da bude sistemski pristup, a to je na predlog Vlade, jedan od poslanika predlaže da se formira, pročitaću deo člana koji se predlaže i dodaje na ovaj zakonski predlog, da će se formirati budžetski fond za unapređenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informatičkog društva, dakle, budžetski fond za unapređenje i razvoj u oblasti elektronskih komunikacija i informatičkog društva. Osniva se radi evidentiranja sredstava iz člana 27. itd.
Budžetskim fondom upravlja ministarstvo. Sredstva za finansiranje budžetskog fonda obezbeđuju se iz sredstava iz člana 27. stav 6. koja se uplaćuju na odgovarajući račun propisan za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije i drugo, donacija.
Dakle, nema jasnog uvida u to na koji način će se budžet finansirati, a Vlada na predlog ministarstva donosi godišnji program korišćenja sredstava budžetskog fonda za finansiranje aktivnosti i mera unapređenja razvoja oblasti elektronskih komunikacija i informatičkog društva.
Mislim da ovo nije sistemsko rešenje, sa ovakvim načinom i sa predlogom amandmana, jer smo mi govorili o mnogim sistemskim pristupima, a podsetiću vas da je prethodna Vlada u ovom istom sastavu, praktično, koalicionom, 18. novembra 2013. godine donela neke sistemske stvari koje su važne za razvoj IT i ovih tehnologija, informacionih i komunikacionih, a to su da se poveća niža stopa PDV-a sa 8% na 10%, ili da se podigne stopa PDV-a za računarsku opremu od 8% do 20%.
Zatim, govorimo o nekim rešenjima koja nisu sistemska i koja nisu podsticajna za ljude koji rade u ovoj oblasti informacionih tehnologija, telekomunikacija, ljudi koji imaju viši nivo zarada zbog njihovog profila i njihovog obrazovanja, pa onda donosimo sistemske mere uvođenjem tzv. solidarnog poreza i načina na koji će se destimulisati oni koji imaju tu vrstu znanja. Mislim da to pokazuje, pre svega, jedan nedosledan pristup, posebno u sistemskom smislu, jer ovo nije amandman koji će na sistemski način rešiti naše izazove u IT-u.
Svakako je aktuelna i ova tema koju vidimo danas, ovu vest od pre pola sata, o statusu pojedinih univerziteta u Republici Srbiji. Mislim da prosto za sistemsko unapređenje i IT i informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija treba tražiti, pre svega, u inovacijama i inovacionom pristupu i podsticaju univerziteta koji će na takav način graditi tu sistemsku stvar.
Dakle, ovo je samo jedan od amandmana koji pokazuje nedovoljno sistemski pristup. Mislim da je verovatno namera dobra, ali je očigledno nedovoljno izgrađena. Vlada je prihvatila jedan ovakav predlog. Mislim da je time pokazala nedovoljnu sopstvenu spremnost da one strateške ciljeve koje smo čuli i u ekspozeu našeg premijera i ove Vlade prosto ne sprovodi na pravi način.
Po meni, ovo pokazuje samo jednu nedovoljnu spremnost i, čini mi se, po malo i površnost u prihvatanju ovakvog amandmana i iskazivanju odnosa prema tako važnoj oblasti kakve su informacione i komunikacione tehnologije u Srbiji.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, danas u ime DS želim da govorim o ova tri predloga zakona, jednom potpuno novom zakonu i dva predloga izmena i dopuna postojećih zakona.
Slažem se sa mojim kolegom Đurišićem da ovo nije način i procedura na koji možemo da merodavno odlučujemo i doprinesemo ovoj raspravi o kvalitetu zakona, posebno predloženog Zakona o zaštiti i prava potrošača.
Iskreno verujući u orijentaciju gospodina ministra i svih njegovih saradnika, u evropsku orijentaciju, mislim da je važno pomenuti i te osnovne vrednosti i postulate koji su potrebni u ispunjenju i, pre svega, zajedničkoj želji da Srbija krene evropskim putem, a to je pre svega u podsticaju jačanja kapaciteta institucija i u učešću građana u donošenju odluka.
Evo, danas donosimo važne odluke, važne zakone i mislim da je važno dati prostora svim poslanicima, svim građanima Republike Srbije kroz uvažavanje pre svega, kada govorimo o Predlogu zakona o zaštiti prava potrošača, primedbi i mišljenja udruženja koja se bave tom materijom.
Kada govorimo o kapacitetu institucija, iskreno verujem da će ovaj parlament, kao najvažnija institucija u državi, imati veći značaj ukoliko bismo imali više prostora da govorimo o svim ovim zakonima i da se na pravi način pripremimo, jer zaista jedan ili dva dana pripreme za ovakvu temu sa zakonom od preko 200 strana nije moguće ozbiljno obraditi.
Citirajući i konsultujući se sa nekim ljudima koji se bave kroz udruženja zaštite prava potrošača, probaću da iznesem neke stavove u vezi sa tim, njihove stavove koji će možda koristiti vama. Naša želja je da doprinesemo u toj raspravi.
Dakle, jedan od stavova je da zakon nije sprovodljiv u praksi, jer je suprotan parničnom postupku, tako da se sva ostvarenja zakona i to obrnut red dokazivanja i saobraznost poništavaju na sudu. To je tvrdnja ozbiljnih advokata i ljudi koji se bave ovom materijom.
Ono što je, po meni, najvažnije, to je kapacitet inspekcijskih službi, inspekcijskih poslova i nadzora u zaštiti prava potrošača. Mislim da je tu ključno pitanje implementacije ovog zakona i način na koji ćemo zaista iskreno zaštiti prava potrošača svakog od nas u Srbiji. Njihov stav je da inspekcija i dalje nema nadležnosti, a da su sektorski zakoni u koliziji.
Čitajući ovaj predlog zakona, na strani 129 možemo da vidimo u poglavlju 4. kada se kaže posebno po temi zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema, kaže se da propisivanjem šireg opsega vršenja nadzora inspekcijskim organima doprinosimo poboljšanju kvaliteta i podizanju prava potrošača, a već na sledećoj strani, i ja se slažem sa tim, da svakako treba ojačati mogućnosti inspekcije i njihovog nadzora, a već na 131. strani u tački 6. se kaže kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi, gde se kaže: primena ovog akta neće izazvati ni građanima ni privredi izdvajanje dodatnih troškova, s obzirom da će resorno ministarstvo, između ostalog, podsticati i pružati podršku u osnivanju i radu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova i to će imati pozitivne efekte.
Mislim da nije moguće, uz dodatno izdvajanje sredstava, ojačati kapacitete inspekcija, i mislim da o tome svakako treba razmisliti. Toliko o zakonu.
Stav poslaničkog kluba DS će biti određen i eventualnim usvajanjem amandmana na ove predložene zakone. Sada ću preći na drugu teme, a to je Predlog zakona o izmeni Zakona o poštanskim uslugama. Reći ću šta to znači u praksi, jer smo čuli puno dobrih razmišljanja, a uglavnom u prilog ovog zakona. Ovde zaista ima pozitivnih rešenja, počevši od toga da u ovom poštanskom delu se proširuju nadležnosti i mogućnosti rada javnog poštanskog operatera, plus proširenje tih mogućnosti u zastupanju u osiguranju u skladu sa propisima kojima se uređuju poslovi osiguranja, menjački poslovi, poslovi u vezi sa međunarodnim uputnicama i druge delatnosti.
Mislim da je ovo dobar preduslov za integrisanje ozbiljne ponude i ozbiljne usluge koju javni poštanski operator već može da plasira uz integraciju svih segmenata i dobrih praksi koje ima u svom delu, a to je, pre svega, razgranata mreža, jedna ozbiljna superiornost u informatičkom i komunikacionom uređenju i razvijanje logističkih servisa, logističkih proizvoda, uz otvaranje prostora i servisu u olakšanju procedura oko izvoza i u pravoj podršci našoj privredi mislim da sa ovakvim setom rešenja javni i poštanski operator može da integriše i napravi i mnogo kompleksniju uslugu što je izuzetno dobro.
Međutim, važno je razmisliti i o tome šta neka od ovih rešenja nude. Ovaj zakon i izmene zakona je jednostavno iščitati. Na drugoj strani, posle tačke 12. dodaje se tačka 12a koja glasi: utvrđuje način i uslove pristupa poštanskoj mreži javnog poštanskog operatora i vodi registar zaključenih ugovora.
Dakle, mislim da je to jedna od ključnih stvari o kojoj treba razgovarati i razmišljati o tome šta će proizvesti i na koji način će se implementirati u budućoj primeni ovih zakona i kakve će to posledice doneti javnom poštanskom operatoru i konkurenciji javnog poštanskog operatora, njih 30 ili 40, koji na ovom našem tržištu funkcionišu.
Evo kratke i jednostavne analize. Mislim da imam nešto prava da govorim o tome. Svesni smo da javni poštanske operator ima obavezu u sprovođenju usluge. Ima oko 1.500 jedinica poštanske mreže u čitavoj Srbiji. Analiza pokazuje da oko 50% tih jedinica poštanskih mreža ne posluje profitabilno. Dakle, javni poštanski operator iskazuje izuzetno dobre rezultate, po meni, i u ovim teškim vremenima, pre svega kroz inovativnost novih proizvoda i kroz profitabilnost nekih usluga koji ne obuhvataju tu univerzalnu poštansku uslugu. On je u obavezi prema svim građanima Republike Srbije i prema našoj državi da očuva tu mrežu i tih 1.500 jedinica poštanske mreže, bez obzira da li one bile profitabilne ili ne. Svesni smo toga da jedinica poštanske mreže u Trgovištu ne može da bude profitabilna jer plaća te iste troškove, fiksne troškove uz uposlene koje je neophodno imati da biste održali tu funkciju, da biste imali platni promet, da biste imali univerzalnu uslugu koja pripada svakom građaninu u Republici Srbiji.
Sada sa ovom tačkom koju usvajamo i izglasaćemo verovatno ovaj zakon kao Skupština, praktično se otvara prostor za svu konkurenciju, jer Pošta Srbije mora da pruži mogućnost pristupa sopstvenoj mreži svim svojim konkurentima svojoj mreži. Dakle, to je nešto što treba urediti i nadam se da će to biti preciznije uređeno novim rešenjima. Ja ne sumnjam da ima dovoljno kapaciteta i u Ministarstvu, ali i kroz saradnju javnim operatorom i kroz široku debatu i sa konkurencijom i svim poštanskim operatorima koji imaju tu licencu za obavljanje ove vrste usluge.
Šta će to značiti u ovim uslovima? Verujem da mnogi od nas ovde ne znaju šta to praktično znati, je će Pošta Srbije praktično biti u obavezi da pruži, pored tih usluga svoje mreže, usluga prerade kroz uvid u adresni kod, kroz uvid o načinu prerade svih poštanskih pošiljaka i tu mogućnost ugovaranja i korišćenja te mreže.
Dakle, ono je u obavezi da odgovori u roku 30 dana na zahtev svakog poštanskog operatora u korišćenju tih usluga, ali je pitanje koliko je ona sada u kapacitetu i u mogućnosti da tu svoju obavezu, zakonsku obavezu, i izvrši.
Ona je i u mogućnosti da odbije takvu vrstu zahteva ukoliko procenjuju da će to ugroziti univerzalnu uslugu, ali sada imamo ovih tri meseca na neki način prolaznog perioda u ukidanju Republičke agencije za poštanske usluge i formiranju novog regulatornog tela. Praktično, imamo jedan ozbiljan izazov u praćenju i rešavanju eventualnih sporova i eventualnih nesaglasnosti u toj budućoj saradnji.
Šta će to dalje značiti i kada se radi o troškovima i efikasnosti i obavezi „Pošte Srbije“, jer smo ovde videli da novo regulatorno telo i propisuje i uslove kvaliteta, univerzalne poštanske usluge, i koliko će sa postojećim kapacitetima, sa zabranom novih zapošljavanja u javnom sektoru, biti u mogućnosti da isprati nove izazove i na koji način može da se prilagodi u ovom prelaznom periodu?
Mislim da su to vrlo važne tačke o kojima naravno treba ozbiljno razmišljati i razmišljati šta će to proizvesti na terenu, jer mi i danas možemo da čujemo žalbe u udaljenim područjima, jer postoji, naravno, jasan red baš na Odboru za prostorno planiranje infrastrukturu i telekomunikacije, kada se i začela ova ideja i ovaj predlog o spajanju dveju agencija. Govorili smo o nekim primedbama kako je naravno na ruralnom području potrebno više dana za uručivanje poštanskih pošiljaka, što je u skladu sa zakonom. Šta će to proizvesti u efikasnosti javnog operatora kada stavi u funkciju teoretski gledano još za 30 novih operatora sopstvenu mrežu?
Dakle, za to će biti potrebno i puno vremena, biće potrebno i puno energije i posvećenosti, ali i tog integrisanog pristupa, a mislim za to neophodno pre svega jedna otvorena debata na tu temu i bukvalno dnevno traženje tih rešenja od trenutka usvajanja zakona, u stvari ne od tog trenutka, nego već od danas, jer je izvesno da ova skupštinska većina ima nameru da izglasa ovako predložen zakon. Mislim da se u nekom delu amandmanima možda može intervenisati u tom smislu i DS će probati da da svoj doprinos u tom smislu.
Vrlo je važno reći šta se dobija i šta se gubi u vezi sa spajanjem, a to je suština, ova dva regulatorna tela. Jasno je da je to politička odluka i da je ona sprovedena na brz i efikasan način. Ima prednosti kada se slušaju argumenti spajanje – racinalizacija. Obećali smo smanjenje broja regulatornih tela, ali smo i videli da to ne donosi neke velike uštede budžetu. To jeste prednost.
S druge strane, mislim da u razmišljanju, a i u upoznavanju, znam da ovde među vama sede mnoge koleginice i kolege koji imaju puno iskustva u poštanskoj sferi i u sferi telekomunikacija. Još od 90-ih godina praktično postoji taj odnos pošte, Telekoma, a kasnije i novih telekomunikacionih operatora na našem poštanskom i telekomunikacionom tržištu.
Reći ću vam kakav je to odnos ljudi koji su ostali u poštanskom sistemu. Svi znate, ali ću podsetiti i vas i javnost da je upravo iz tog sistema infrastrukture, tako važno, o kome treba razmišljati na koji način će se održati i ovaj trend rasta u poslovanju i efikasnosti su proizašle dve najveće privatizacije u Srbiji, iz tog infrastrukturnog sistema, iz „Pošte Srbije“, na toj infrastrukturi su izgrađeni i Telekom Srbija kroz privatizaciju 1997. godine, tada je 49% Telekoma prodato za oko milijardu i 600 miliona maraka, da je proizašao i Mobtel kroz saradnju i na infrastrukturi Pošte Srbije i kasnije kroz proces privatizacije prodat Telenoru za oko milijardu i 600 miliona evra.
Na sreću, 2002. i kasnije 2010. godine su vraćeni delovi akcija koji su 1997. godine prodati Telekoma. I u ekspozeu premijera smo čuli intenciju Vlade Republike Srbije o budućoj privatizacije Telekoma Srbije.
Zbog čega govorimo o svemu ovome? Govorim o jednom predlogu i nečemu o čemu treba otvoreno debatovati, a to je da pošta i danas ima tih mogućnosti da na svojoj infrastrukturi izgradi novu vrednost u skladu sa novim tehnologijama, novu vrednost u skladu sa novim razvojem svojih logističkih kapaciteta, sa integracijama tih svojih kapaciteta i kroz korišćenje komunikacionih mogućnosti koje sama ima, naravno, uz realizaciju nečega što je započeto i 2010. godine, posebno u odlukama tadašnje Vlade, koja je donela odluku, a i tadašnji upravni odbor „Pošte Srbije“ o prenosu svojih dela akcija Telekoma u budućoj pripremi privatizacije državi Srbiji i da kroz jedan takav sistem pošta treba da dobije sistem specijalnih veza.
To opet otvara vrlo važno pitanje koje i danas treba da se pomene, a to je pitanje bezbednosti države i jedno vrlo važno pitanje u budućoj komunikaciji i mogućnosti da pošta bude i dalje, ja se nadam, budući, jaki državni infrastrukturni sistem, nosilac razvoja i neko ko možda podstiče i daje osnovu budućeg razvoja elektronske uprave, jer je već neka rešenja u tom smislu dala i dala svoj doprinos u infrastrukturi, potrebnoj elektronskoj infrastrukturi, kao što su elektronski potpisi i vremenski žig i ostali servisi koje je u mogućnosti da da.
Potrebno je realizovati i odluke koje do sada nisu na takav način realizovane, upravo u želji da kroz integraciju svih tih kapaciteta, sa najavom nove privatizacije Telekoma na infrastrukturi „Pošte Srbije“ može da se izgradi nova vrednost koja će imati i te kakve mogućnosti, posebno u delu logistike.
Sada smo videli i neka rešenja koja će moći da podstaknu i trgovinu na daljinu. Mislim da su sve to mogućnosti koje „Pošta Srbije“ u ovom trenutku ima.
Čitav ovaj set zakona upravo na takav način moramo da posmatramo, šta će biti posledica svega toga. O ovome sam govorio upravo želeći da pokažem tu vrstu samopouzdanja i jednog i drugog sistema. Taj osećaj da je na bazi razvoja poštanske usluge, koja nije tako brzo rastuća kao telekomunikaciona, su razvijeni najveći komunikacioni sistemi u Srbiji i da je to bio taj osećaj za ostajanje u tehnološkom smislu javnog poštanskog operatora, tako što se opravdano investiralo u telekomunikacije, a sada se opet jedno regulatorno poštansko telo, agencija, pripaja i utapa u jedno regulatorno telo komunikacija, koje je u suštini proizašlo iz samih poštanskih usluga.
Mislim da je vrlo važno u tom smislu dati na značaju, sa iskazanom ambicijom da sva ova rešenja ne smeju da uguše ambiciju javnog operatora, koji će biti u svojim izazovima, jer je moguće da će zapostaviti svoje osnovno poslovanje kroz svoju izloženost i izloženost svoje mreže na čitavoj teritoriji Republike Srbije, koju mora i uprkos svojim gubicima na toj mreži da pruža sada i sopstvenoj konkurenciji. Mislim da su to stvari koje ovde u ovom zakonu stoje samo u dva skromna reda, ali bismo verovatno mogli o tome da govorimo i narednih dva dana.
Ovde ću završiti i reći da će poslanički klub DS vrlo pažljivo razmisliti i pokušati da u ovom, nažalost, dosta kratkom vremenu za ovako važne teme damo svoj doprinos i probamo da ovaj zakon učinimo mnogo sprovodljivijim u praksi i mnogo praktičnijim, jer znam da će i ovaj zakon i naše glasanje i naše pritiskanje zelenog dugmeta proizvesti nešto u konkretnom životu, posebno sa izazovima jednog sistema tako važnog za državu Srbiju, javnog operatora „Pošte Srbije“, gde radi 15.000 ljudi, radi posvećeno i pošteno i na pravi način. Mislim da je to odgovornost svih nas. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege, podsetiću vas na amandman, pošto smo se udaljili od ove teme i amandmana koji smo podneli. Dakle, amandman glasi – Agencija će okončati postupke restrukturiranja i prodaje subjekata privatizacije do 31. decembra 2014. godine.
Još jednom argumenti koje je i moja koleginica Gordana Čomić iznela, a to je naša želja da damo jasne rokove i mislim da je to korisno i za samu Vladu, definisati rok da bismo efikasnije radili nego što smo radili, odnosno što je Vlada radila od novembra 2013. godine. Podsetiću vas da je Ustavni sud doneo presudu sa odloženim dejstvom ….

Gospodine predsedavajući, upravo govorim o amandmanu i jedan od argumenata je ovo što sam počeo da govorim, a to je da je Ustavni sud, donoseći presudu u novembru 2013. godine sa odloženim rokom na šest meseci, dao upravo tih šest meseci vremena da se uradi nešto u vezi sa restrukturiranjem sistema u Srbiji. Dakle, taj rok nije iskorišćen. Sada ovaj amandman kaže – treba definisati rokove, jer mi sa ovako predloženim predlogom zakona Vlade praktično dobijamo novih 150 dana, odnosno Vlada dobija novih 150 dana sa 30, plus 90, plus 30 dana, da bi se taj čitav proces završio. Upravo o tome govorim.
Dakle, mi kažemo – ako je danas maj mesec, pošto će očigledno većina u Skupštini usvojiti ovaj Predlog zakona, ući ćemo u oktobar mesec, a naš predlog kaže - bar se obavežite da do kraja ove godine 2014. završimo ovaj proces, iz više razloga. Iz razloga da radnici koji rade u ovim restrukturiranim sistemima izađu iz agonije neizvesnosti, za koju opet kažem da nije isključivo odgovorna ova Vlada, niti prethodna, niti ona pre nje, nego i one prethodne vlade. Mi kažemo da ćete biti efikasniji ukoliko se definišu jasni rokovi, jer do sada nije bilo dovoljno efikasnosti da se ovaj posao završi. Drugo, važno je i zbog poverilaca, jer je, po nekim procenama koje po priznanju ljudi iz Ministarstva privrede nisu dovoljno precizne, blokirano negde oko milijardu ili nešto više evra i to jeste izvan tokova privrede u ovom trenutku.
Dakle, u tom smislu, naš dobronamerni predlog jeste da definišite rokove da bismo bili mnogo efikasniji. Neće biti uspeha, jer mislim da ovde većina nas živi i radi u dva različita sistema, u sistemu društvene svojine i od devedesetih godina transformacije te društvene svojine u privatnu. Očigledno je da imamo taj problem i odnos prema uopšte procesu privatizacije. I sam ministar je rekao da bi trebalo da nema generalnog otpora prema procesu privatizacije koji je neophodan, ali smo videli iz najvećeg broja nastupa, a posebno primera, i to uglavnom loših primera privatizacije, da odajemo jednu opštu atmosferu opšteg otpora prema procesu privatizacije.
Mislim da takva atmosfera ne može da doprinese uspešnom procesu, niti u pet meseci, niti do kraja godine, niti mnogo duže, ukoliko to ne promenimo. Važno je da pominjemo ove dobre primere koje je i Vlada od 2008. do 2012. godine uradila, a to je taj dobar primer privatizacije „Fijata“ i tog ulaganja za koji priznajemo svi da jeste dobar.
Mislim da je važno reći i to da taj otpor prema privatizaciji i naš jedan kontradiktoran pristup uopšte procesu privatizacije posebno ilustruje jedan veliki aplauz koji smo posle inauguracije našeg premijera videli u ovoj sali, a to je da uglavnom govorimo protiv procesa privatizacije optužujući pojedine postupke. Pozivam sve one koji na takav način iznose opšti stav prema privatizaciji iznesu imena i prezimena onih najodgovornijih ljudi koji su takav proces i započeli i završili, ali ne treba generalizovati opštom neefikasnosti čitavog tog procesa. Onda ti isti ljudi ustanu i pet minuta otvorenog aplauza na najavu premijera da će se privatizovati i „Telekom“, da će se privatizovati i EPS i da će se privatizovati…

Govorim o pristupu i neophodnosti otvorenog pristupa i jedinstvenog stava upravo na tu temu. Bez takvog pristupa neće biti uspeha u ovom procesu. Nadam se, navijam i verujem da će ova Vlada makar jedan dobar primer uraditi, onakav kakav je „Fijat“ u Kragujevcu. Hvala vam.