Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici gospodina ministra, danas je u ovoj raspravi više zakona pred nama, ali očigledno je da u ovoj raspravi najviše interesovanja imamo za Zakon o ulaganjima. Razgovarali smo o tome i sa ministrom i sa članovima Odbora za privredu na tom Odboru, pomenuli neke teme i mislim da je važno poći upravo od obrazloženja koje smo dobili u ovom materijalu, a to je stanje investicija u Srbiji od 2009. do 2014. godine, što smo dobili kao podatak koji je po malo čudan, pa bih voleo da razjasnimo šta to u stvari znači.
Onaj ko je čitao to obrazloženje, mogao je da vidi da imamo jasnu informaciju, da je kontinuirani pad investicija u tom periodu sa argumentacijom da je prosečan pad investicija minus četiri posto, odnosno četiri posto je prosečni pad na godišnjem nivou za tih pet godina.
Da je u 2013. godini, a 2012. godina kao godina kada je aktuelna koalicija došla na čelo Vlade Republike Srbije, je pad investicija bio 12%, a 2014. godine 13%.
Prostom zbirkom to je 25% za pet godina, a to je prosečno 5%, što znači da onaj podatak od minus četiri posto, jer je čudan izabir tog perioda od 2009. do 2014. godine, imamo i rast u onim prethodnim godinama koje su pozitivno uticale na taj procenat.
Dakle, to govori o ukupnom obrazloženju u kome se najčešće, a ovde smo od nekih kolega čuli, pominju razlozi za pad investicija, ekonomska kriza u svetu, regionalne nestabilnosti, nestabilnosti na tržištima, ali nema nijednog tona samokritičnosti i priznanja da negde razlozi leže i u nama, da negde razlozi leže u Vladi Republike Srbije, u vama, u predsedniku Vlade, svim ministrima i naravno, lokalnim samoupravama u delu odgovornosti koje oni imaju u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Dakle, tu ste govorili i o nedovoljnoj aktivnosti. Ja ću biti blaži čak od vas, nedovoljne aktivnosti predsednika opština i gradova i nedovoljno efikasnom pristupu u ovoj temi, a ja se slažem da je to jedna od ključnih tema, najvažnija tema za sve gradonačelnike, naravno, da u sklopu podsticaja lokalnog i ekonomskog razvoja imamo i želju za što boljom uređenosti lokalnih samouprava i u infrastrukturnom smislu i u svakom drugom smislu.
Dakle, toliko o uvodu i potrebi, mislim da je vrlo lekoviti da izađete i da jasno kažete – Da, i u nama je krivica u tome što imamo ovako dramatičan pad investicija u 2013. i 2014. godini.
Analizirao bih Predlog zakona sa tri osnovna aspekta. Jedan je ono što je činjenica i ne mora Demokratska stranka i ja kao poslanik Demokratske stranke govorim o tome, mislim da dovoljno govore nezavisne agencije i nezavisni pojedinci koji govore o ovom zakonu.
Dakle, jedna od stvari je i ovaj dokument koji smo mi dobili, sigurno svaki od nas poslanika, a to je mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je navedeno oko 20 članova koji od ovog zakona, koji otvaraju mogućnost korupcije. Dakle, jedna ozbiljna tema kojoj treba ozbiljno pristupiti.
Mislim da je važno pomenuti to, jer ako imamo primedbu na 20 članova jedne nezavisne agencije u zakonu koji ima ukupno 45 ili koliko članova, onda se treba upitati kakav je ovo kvalitet zakona i otvoreno razgovarati o tome da li je ovaj zakon kada govorimo o toj temi o transparentnosti, o mogućnosti korupcije i o realnoj centralizaciji, a to je druga tema o kojoj ću govoriti u svetlu ovog zakona, u stvari Zakon o mogućoj centralizaciji korupcije na nivou Republike Srbije.
Jedan od članova, da ne bih govorio uopšteno i o utiscima, takvu primedbu je imala i Transparentnost Srbije, to je sigurno došlo do vas, sličnu primedbu su imali i Poverenik za javne informacije i Ombudsman, koji su predložili amandman. Mi smo takođe predložili amandman kao i neke od poslaničkih grupa koje su o tome govorile, član 24. i pristup informacijama važnim za javnost. Mislim da je vrlo bitna uloga javnosti i dokazuje da ovaj zakon ipak u Predlogu nije bio idealan. To ste i sami priznali i dobro je da ste priznali.
Ali, argument, radili su eminentni stručnjaci, odlično, i Svetska banka i MMF. Nije bilo dovoljno da se kaže da je to bio perfektan zakon, jer evo već imamo prvi dokaz, a to je da se i po vašem priznanju i prihvatanju briše član 24, jer nije u skladu sa našim zakonima. Dakle, moguć je problem i u nekim drugim članovima.
Navešću neke od tih članova i obradovalo me je da ste u međuvremenu u ovoj raspravi pomenuli da je prihvaćen jedan od amandmana koje smo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke dali, upravo komentarišući i član 4. Mislim da zaslužuje pošto je kratak da ga pročitam, koji kaže – Domaći i strani ulagači uživaju slobodu ulaganja u skladu sa Ustavom i zakonom. Drugi stav – Jemči se zaštita u ulaganjima izvršenim u skladu sa zakonom.
Mislim da je ovaj član 2, u stvari stav 2. potpuno nepotreban. Mislim da je nepotreban jer je ovaj 1. stav dovoljan da bi definisao to pravo.
Isto to vidimo i u članu 5. – Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih u ulaganju. Drugi stav – Ako je ulagač svoje pravo stekao teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnim upravnim aktom, a naknadno taj akt bude ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno.
Šta se ovim štiti? Nepotrebno i vi ste i sami sada prihvatili da je ovaj naš predlog amandmana „briše se stav 2. u članu 5.“, nešto što je sasvim logično.
Na šta nama liči ovo dodatno normiranje? Liči na potrebu da se zaštite neke od spornih investicija ili neki od spornih ugovora, kakav je recimo „Beograd na vodi“.
Možemo da pretpostavimo da je to tako, da se jedan ugovor, privatni ugovor o investiciji pretvara i ovde smo u Skupštini glasali o leks specialisu koji je pretvorio privatni ugovor i privatnu investiciju u javni interes.
Mi ovde imamo sada dva stava o kojima smo se složili da nisu potrebna, ali ta potreba da se dodatnim normiranjem zaštite takve ili slične investicije, nešto što nam moguće daje za pravo da sumnjamo na tu temu.
Govoriću opet u svetlu moguće korupcije i u svetlu mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije, o nečemu što je najvidljivije, član 11, gde se u stavu 3. kaže – za ulaganja od posebno značaja, predlog dodele državne pomoći donosi se bez objave javnog poziva. To je zaista neprihvatljivo. To je zaista neprihvatljivo i to je jedan od amandmana koje je Demokratska stranka predložila upravo u potrebi zaštite čitavog sistema u Srbiji, jer smo toliko govorili o javni nabavkama, Zakonu o javnim nabavkama i potrebi zaštite svih proizvođača i pravu svih na otvorenu i fer utakmicu i konkurenciju.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje ukoliko, naravno, ministar ne prihvati ovaj amandman, izglasamo nešto što je jedino logično, a to je da usvojimo ovaj amandman i izbrišemo ovaj stav.
Biće više prilike za razgovor u pojedinostima, ali ovi članovi su vrlo karakteristični i ja bih u tom delu pomenuo i neke od važnih jer je nesporno, interes svih nas građana Srbije, interes Demokratske stranke, da nađemo rešenja koja će iskreno i na pravi način podstaći investiranje u Srbiji. Možemo samo da razmišljamo o tome koliko ćemo biti efikasni u tom cilju.
Član 12. ovde kaže i govori o kriterijumima na osnovu kojih će se utvrđivati značaj ulaganja. Ovde je važno kvantifikovati broj novih radnih mesta i sa ovim navedenim kriterijumima se potpuno slažem, jer mislim da je izuzetno bitno poći od broja radnih mesta koji se otvara zahvaljujući podsticaju investicija i istakao bih posebno nešto što je vrlo važno, a to je da se i u ovoj raspravi i u obrazloženju za usvajanje ovog zakona stalno pominje izjednačavanje domaćih i stranih investitora.
Mislim da su to lažni argumenti, jer je i do sada i domaći i strani investitor imao jednaka prava na osnovu Ustava. Ali, mislim da je važniji argument upravo onaj koji se vidi u trećem kriterijumu i na kome treba insistirati i sa kojim se apsolutno slažem, a to je da je važnije od toga da li je domaći ili strani investitor, to da podsticaj dobije onaj ko radi na izvoznim projektima i onome ko može da doprinese smanjenju tog deficita spoljnotrgovinske razmene.
Mislim da je to jedan od ključnih argumenata i to ćemo svakako podržati uz nešto što ste verovatno zaboravili, a to je podsticaj održivog razvoja i zelenih tehnologija koje nisu unesene kao jedan od osnovnih kriterijuma u razvojnoj politici ozbiljnih zemalja, a to je jedan od važnih kriterijuma koji bi ja dodao ovde i jedan od amandmana koje je poslanička grupa Demokratske stranke dala je i ta dopuna još nekih kriterijuma o kojima neću govoriti u detaljima.
Ono što je važno za nas, naravno, u članu 13. govorimo o ulagačima koji ostvaruju svoje pravo na različite podsticaje za ulaganja i u skladu sa propisima koji se uređuju i državna pomoć i poreski podsticaji, posebna je tema državna pomoć, gde smo mi dali jedan važan amandman, mislim da je izuzetno važan i u ovoj javnoj raspravi, a to je da ulagači koji ostvaruju pravo na podsticaje, moraju deo tih podsticaja usmeriti na zapošljavanje žena, osoba mlađih od 30 godina i osoba starijih od 45 godina.
Znamo da su to ugroženije grupe, da nalaze najteže poslove i kada smo razgovarali o toj potrebi za specifičnom radnom snagom, gde se pojavljuju, i vi ste pomenuli neke od kompanija koje traže najmanje 10.000 ljudi, radne snage, posebno u tekstilnoj industriji, tu onda možemo da, naravno, očekujemo interes pre svega na jugu Srbije - Leskovac, Vranje, Pirot, Niš, tamo gde imamo tradiciju tekstilne industrije i gde je posebno ugroženo to stanovništvo i te žene koje su negde izgubile poslove u tim velikim gigantima. Mislim da je vrlo važno da podržimo te žene upravo usvajanjem ovog amandmana i jednog od kriterijuma koji može da bude implementiran u ovom zakonu.
Dakle, mislim da smo otvorili jedan proces dijaloga i mislim da je važno da prihvatite ove amandmane. Imamo ih još, neće biti vremena da o njima govorim u detaljima, jer bih želeo da pomenem sada i drugi aspekt koji je vrlo važan. To je pitanje decentralizacije.
Dakle, govorili smo o odnosu centralizacije u alokaciji resursa i mogućnosti. Mislim da to nikada nije dobro. Mislim da to nikada nije dobro, jer mislim da je potrebno decentralizovati i da je potrebno dati šansu i više verovati u ljude na lokalnom nivou.
Mislim da ih treba podsticati, jer treba biti i kritički nastrojen i reći – da, mi smo ovde donosili neke zakone koji su doveli lokalne samouprave u vrlo nezavidnu situaciju, da imaju sve manje kapaciteta i manje mogućnosti, manje budžeta da upravljaju svojim lokalnim sredinama.
Kada govorimo o tome, a ja znam u Nišu, odbornik aktuelne vlasti kritikuje gradonačelnika, izađe i kaže profesor – znate, Niš je pred bankrotom, jer se realizuje 60% budžeta. Kako će funkcionisati grad i kako će uspevati da ostvari i motiviše i ljude u gradskoj upravi, koji treba da rade efikasno na privlačenju investicija, koji treba da održe javne komunalne sisteme, koji treba da obezbede stabilno snabdevanje toplom vodnom energijom, treba da naprave snabdevanje gasom, treba da obezbede stabilno snabdevanje strujom, da obezbede komunalnu infrastrukturu ukoliko imamo takvo stanje?
Mi smo doprineli, jer smo donosili neke zakone gde smo stalno smanjivali nivo transfera prema lokalnim samoupravama da bismo pokazali da je centralni budžet u izvrsnom stanju. Šta je sa lokalnim nivoom? Onda kažemo – vi ste nesposobni, 90% gradonačelnika, predsednika opština je nesposobno, jer ne može pored svih tih poslova sa manjkom sredstava da uradi i to da dodatno motiviše i ulaže u industrijske zone, da odvoji sredstva i ulaže u infrastrukturu kojom će privući druge.
Onda bežimo od te vrste odgovornosti i kažemo – onda, pošto toga nema, pošto stvarno dođemo u situaciju da gledamo često za sve nas tužne prizore, u kojima se, a to je opšte poznato, otvara semafor u Novom Sadu i prikazuje javnosti kao velika investicija. Nažalost, to je stanje lokalnih samouprava, gde gradonačelnik Leskovca otvara toalet na javnom groblju kao veliku investiciju ili se otvara crveno-bela zebra, pešački prelaz u Nišu i to slika, javna česma. To je ponižavajuće za te ljude. Ja ih razumem u nekom delu, ali su to primeri koje sam naveo i koji su važni kao slika u Srbiji, jer mislim da je važno vratiti samopouzdanje i poverenje prema ljudima u lokalnim samoupravama.
Imamo i druge primere i način na koji lokalne samouprave utiču na svoj investicioni ambijent u svojim sredinama.
Šta smo još proizveli time što smo na neki način ponizili lokalne samouprave i smanjili nivoe transfera i njihovu održivost? Doveli smo ih u situaciju da nekritički i bez kriterijuma često podižu takse da bi popunili svoje budžete, a to toliko otežava ambijent u kojima rade privrednici, pa smo imali taj primer, sigurno dobro znate, Zaječar, Fabrika kablova, koja se retroaktivno za poslednjih pet, šest godina naplaćuje zelena taksa i koja kaže – ljudi, pa čekajte, šta radite, nećemo više investirati tamo, odlazimo, jer nećemo da trpimo takvu vrstu odnosa lokalne samouprave prema jedinom ko možda proizvodi neke prihode i koji zapošljava ljude. To je opasnost u čitavoj Srbiji.
Način na koji ćemo podržati mala i srednja preduzeća i način na koji ćemo imati pravedan odnos i prema stranim i prema domaćim investitorima, upravo ta vrsta poverenja prema ljudima i lokalnim samoupravama u čitavoj Srbiji, koji će imati dovoljno snage da svojim autoritetom, svojom samostalnosti kreiraju okruženje u jednoj finoj, izbalansiranoj tržišnoj utakmici između gradova i opština, a među njima ima i sada uspešnih, napravimo tu borbu i usmerimo sve budžete lokalnih samouprava na način da većina tog budžeta ide u podršku lokalnom ekonomskom razvoju.
To je mnogo kompleksnija priča od samo jednog zakona koji će u nekom trenutku centralizovati to i reći – savet ili agencija su okosnica i to je stub, i onda sedne troje, petoro, devetoro ljudi koji se sastanu ovde u Beogradu i imaju najbolju moguću sliku o tome šta se dešava na investicionom planu u Srbiji.
Mislim da je vrlo važno da iskoristite sve potencijale o kojima smo govorili, ali i neke koje nisam pomenuo, a to su i učešće Stalne konferencije gradova i opština i važno je uključiti ljude iz lokalnih samouprava upravo u ove organe. Neke amandmane smo u tom smislu dali. Ali, važno je koristiti i neke baze podataka koje su već postojeće. Vi verovatno to znate, pa, lokalne samouprave i Stalna konferencija su zajedno sa institucijama EU pravile slap-bazu podataka o najboljim projektima u Republici Srbiji i koristite te postojeće kapacitete.
Dakle, ima toga, treba ga integrisati. Ne treba po svaku cenu stalno praviti nove institucije. Da, sada smo ukinuli dve institucije, dve agencije – SIEPA i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Sada pravimo dve nove i stalno od nule resetujemo. Mislim da je vrlo bitno obezbediti neki kontinuitet i ono što je bilo dobro, a bilo je i dobrih stvari, i treba te dobre stvari iskoristiti.
Ja ću ovde stati. Hvala vam. Nadam se da je ostalo još malo vremena za kasnije.

Evo, podsećamo se slika parlamenta iz 90-ih godina. Dakle, jedan pravi radikalski pristup. Mislim da nije dobro, i zbog ovog zakona i zbog ove rasprave, da kada opozicioni poslanici izađu sa nekim argumentima, a imaju prava i da podsete na 99 obećanja koja nisu ispunjena do sada, imamo izlive besa i ličnih uvreda. To je krenulo posle govora Živković, nastup Rističevića, Balše Božovića, vaš nastup i, naravno, slučajno u tom spisku govornika uvek imamo taj redosled. Mislim da to, kao prvo, nije dobro za vas, ministre, za ovu Vladu, a mislim da nije dobro ni za ovaj zakon, jer je ovaj pristup ličnih uvreda kada vam se ne sviđaju argumenti druge strane izuzetno loš.
Pomenuli ste Bojana Pajtića i detektor laži. Hiljadu puta će se ponoviti verovatno još u javnosti. Šta je krivica Bojana Pajtića? To što je otvorio telefon na poziv rođene sestre, vaše koleginice potpredsednice Vlade čiji je predsednik Aleksandar Vučić? Da li je tako? I primio njene optužbe da ga je reketirao direktor javnog preduzeća? Dakle, Bojan Pajtić samo učestvuje u tome da čuje optužbe da je jedan…

Upravo na ono što smo čuli.

Vraćam se. Evo, mislim da vas je i ministar upozoravao da bi bio red da odgovorim na pravi način, a to je da je i premijer posle izlaska iz Bele kuće izašao i optužio sestru jedne od ministarki iz sopstvene vlade da reketira i da neće dozvoliti da reketira njena firma samu Vladu. Ovde je samo pitanje ko je koga reketirao… (Isključen mikrofon.)

Tačno, pominjanje predsednika stranke i samo jedan odgovor na sva ova pitanja. Šta sa Razvojnom bankom Vojvodine? Verovatno imate preciznije informacije, ali naplata potraživanja Razvojne banke Vojvodine je 90% i to javnost treba da zna. Pričamo o prosečno lošim plasmanima u uspešnim bankama, čuli smo u uvodnom izlaganju ministra, koji iznosi oko 23%. Eto argumenata i zbog čega je na takav način bio odnos prema Razvojnoj banci Vojvodine, ali mislim da je opet to pitanje poligrafa jedno od otvorenih pitanja. Mislim da je bilo puno nervoze, ali ja ću vama isto postaviti pitanje - zbog čega ne pozovete čoveka koji je obećavao ovih 99 stvari, o kojima je govorio i poslanik Balša Božović?
Podsetiću vas, ajmo da vidimo, da izađemo svi na poligraf laži i da kažemo, da proverimo, da li je neko obećavao „Beograd na vodi“ koji će zaposliti ne sto hiljada, nego dvesta hiljada ljudi, a gradu doneti stotine miliona evra zarada? Da li je neko govorio da će izgraditi kanal do Egejskog mora? Ajmo na poligraf sa tim. Da li je neko rekao da će do kraja juna 2013. godine biti otvorena velika fabrika avio-komponenti u Pančevu, u saradnji sa kompanijom Mubadala. Danas je 2015. godina. Šta će reći poligraf na to da se obećava da će strateški partner za fabriku automobila FAP biti brzo pronađen, da će 10 milijardi evra investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata doći u Srbiju, da će 10 hiljada milijardi investicija iz Kine doći, to je baš ministar obećao. Ajde, da vidimo šta je sa poligrafom koji će reći odgovore na ova pitanja. Šta sa razvojnim centrom itd. itd.

Možemo da se igramo sa poligrafom koliko god hoćete, ali ljudi očekuju mnogo realnije informacije.

Da li ste to rekli gospodinu Babiću?
Znači on nema posle toga pravo na repliku. Ja ga neću ni pomenuti.
Čuli smo sve te silne stvari koje su urađene i čuli smo koliko je rezultata ostalo u Srbiji iz tih obećanja i videli smo šta su efekti.
Govorili smo o tim investicijama koje bi trebale da donesu tako dobre efekte i po budžet i za smanjenje javnog duga, ali vidimo šta se desilo i sa javnim dugom, povećanjem od deset milijardi za tri godine, sa 15 milijardi na 25. podsetiću vas i na neka druga obećanja iako pričamo o tim obećanjima i izvršenjima, to je i obećanje da će struja pojeftiniti 20% i obećanje da neće biti smanjenje plata i penzija. Bilo je i tih obećanja, a toga se sećamo svi mi. Da li to možemo da proverimo na poligrafu i da li ćete pozvati i gradonačelnika Beograda da izađe na ovaj način na koji ste pozivali i predsednika DS da objasni da li ima ono za šta ga optužuju.

A da li ste upozorili kolege i kolegu.

Nije tačno. Ljudi su govorili, dakle, poslanici DS su govorili o zakonu i imali prava da govore o efektima i ambijentu za investiranje, ali ličnim napadom…

Ni u jednom trenutku nije govorio o njihovim ličnim životima.

Rekli ste da nema više replika.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 107. Poslovnika gde kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenja činjenica i ocena, koje se odnose na privatni život drugih lica.
Mislim da je ministar, uz svo poštovanje i spremnost da prihvati duhovitost i ovakav odgovor i verovatno ste se uvredili zbog drugačijeg prezimena kojim vam se poslanik obratio, pa ste mu vratili istom merom, ali mislim da je ono veš bila uvreda i time ste prekršili Poslovnik, kada ste pitali ko je ovde lud?
Mislim da nije primereno i mislim da ne liči na vas, ali bi bilo važno da se izvinite poslaniku Veselinoviću, jer bi to bilo važno za sve nas poslanike, a bilo bi najvažnije za vas same.

Mislim da je ovo stvarno bilo neprikladno i nepotrebno večeras, kad se i ova rasprava svodi na jednu civilizovanu raspravu, da sada, na mestu gde to nije potrebno, pominjete DS.
Prvo, mogli ste da kažete šta znači reč „tajkun“. Šta znači reč „tajkun“? Ajde ja ću pročitati šta znači. Reč „tajkun“ je izvedena od japanske reči „tajkun“, i ova japanska reč je kineskog porekla, a bukvalno znači – veliki gospodar, princ ili vrhovni komandant. Primenjuje se, neformalno, u ovom našem rečniku i vrlo ga površno koristite povezujući DS sa tim.
Još jedna informacija. Američkog predsednika Abrahama Linkolna su njegovi saradnici u šali oslovljavali sa „tajkun“, odakle se ovaj izraz proširio u poslovnom svetu gde se koristi i danas.
Neki danas citiraju Abrahama Linkolna i njegovu mudrost, pozivaju se na tajkune. Tu ste ponekad ponosni. Ali, ako govorimo o tajkunima u Srbiji, pa znate kada su nastajali, sa realnom promenom društvenog sistema i prelaska iz socijalizma u kapitalizam i devedesetih godina i te prvobitne akumulacije, koje je pre svega izvedena na hiper inflaciji, na ratovima i ljudima koji su se bogatili na ratovima koji su vođeni na teritoriji bivše Jugoslavije.
Kakve je tada veze imala DS sa svim tim? Naravno da su i 2000. godine donele rađanje nekih tajkuna, kako se sada zovu, ali gospodine Birmančeviću, ja ne znam čemu vam je sve to uopšte koristilo u argumentaciji koju ste danas koristili. Mislim da ovo ne vodi poboljšanju zakona o kome ste govorili, a ne govori ni o istini, jer, pre svega, devedesete godine su otvorili taj proces, a kasnije i naredne godine, otvorile mogućnost za finansijski podizanje mnogih ljudi u Srbiji sa kojim vi danas radite. (Isključen mikrofon)

Gospodine predsedavajući, prekršili ste član 106. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Niko ne može da prekida govornika niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom i za vreme govora Narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Ja stvarno nisam video prostora za bilo kakvu repliku na ono što sam ja govorio u reklamiranju Poslovnika i to da se vas dvojica pojavljujete kao advokati gospodina Birmančevića i odgovarate na ono što sam ja njemu odgovorio.
Dakle, on je proizveo potrebu za replikom, u vreme gde nema neke ostrašćenosti u ovoj debati, gde to apsolutno nije bilo potrebno, pa je to sada trebalo opravdati na neki način, sasvim nepotrebno.
A to, da vi optužujete nekoga za tajkunizaciju, a da li vi vidite nekoga ko sedi u ovim klupama i jeste tajkun, a da li vi imate tajkune u svojim redovima i u klupama SNS i da li ih imate na svojoj listi i da li ste razgovarali sa mnogim tajkunima o tome da se aktiviraju i budu direktori javnih preduzeća na nivou republike, nudeći moguća rešenja na nivou republike i bili spremni da razgovarate sa njima, da doprinesu razvoju ove zemlje. Ja isto znam da nisu svi privrednici, niko to nikada nije rekao, a ponajmanje ću ja to reći, da nisu svi privrednici tajkuni i da su po definiciji sposobni i bogati ljudi.
Dakle, ima i te kako poštenih i sposobnih, ali nemojte da stavljate meni reči koje nisam izgovorio, jer svojim činjenjem pokazujete nešto suprotno, a to je da ste spremni da sarađujete sa tajkunima, da im čak i nudite da vode neka od javnih preduzeća.

Trideset pet sekundi?