Gospodine ministre, niko ovde nije govorio o prevari, ja sam govorio o principima preraspodele potraživanja, onako kako smo govorili o zemljištu, ko je u vlasništvu, i tu ćemo se složiti, mnogih javnih preduzeća, a sad imamo predlog zakona koji, na neki način upisuje to vlasništvo na Železaru.
Dalje, u redu je kako je urađeno sa tim ugovorom i oko otpisa potraživanja i šta je Vlada uradila sa Etihadom. I naravno, to je bilo vaše pravo, ali ja sam postavio pitanje pravednosti onako kako smo postavljali pitanje pravednosti otpisa dugova i Srbijagasu prema NIS-u iz republičkog budžeta što utiče na finansije ukupnog budžeta Republike Srbije, ali utiče na sve nas građane Republike Srbije koji ne koriste uvek prirodni gas kao energent, ali svi građani Republike Srbije učestvuju u tom otpisu duga.
Ja sam upravo govorio o toj velikoj, moralnoj dilemi, ako hoćete. A i stručnoj dilemi. Da li se ima prava i na koji način i koliko pažljivo moramo a upravljamo otpisom dugova, jer smo nepravedni prema najvećem delu najčešće građana Srbije, a da su pojedinci ili veća grupa ljudi u suštini dobitnici. I veliki svetski umovi razgovaraju o tome, i promišljaju o tome, i mislim da imamo prava i sebi da postavimo ta pitanja i tražimo najbolje moguće odgovore, a to možemo jedino kroz ovakav dijalog.

Pitanje za premijera, ministra finansija i ministarku lokalne samouprave.
Dakle, da li smo svi mi ovde u sali, a naravno i premijer i pomenuti ministri, svesni značaja uključivanja lokalnih samouprava u proces pristupnih pregovora? Svi se ovde u sali zalažemo za što brže integracije Srbije u EU, ali pokazujemo da donosimo odluke i zakone koji iz dana u dan umanjuju kapacitete lokalnih samouprava.
Usvojili smo zakone koji su doveli lokalne samouprave do ivice bankrotstva i to mnogi ovde u sali znaju. Navešću neke primere.
Grad Niš i budžet Grada Niša se izvršava sa nekih 60% od planiranog nivoa. Da li mislite da misle da je moguće, pitanje je upućeno premijeru, ministru finansija, da sa 60% planiranih sredstava servisirati sve obaveze koje su ključne za građane Niša, a to nije samo pitanje Niša, već je pitanje i u ostalim gradovima: Kragujevcu, Užicu i mnogim drugim gradovima?
Kakve su posledice po javne komunalne sisteme koji direktno servisiraju najvažnije potrebe građana koji žive u lokalnim samoupravama? Moj zahtev i moje pitanje za predsednika Vlade i ministra finansija je da li imamo konsolidovani izveštaj svih budžeta lokalnih samouprava, rezultate svih lokalnih javnih komunalnih sistema? Kada dobijemo te rezultate mislim da ćemo biti svesni da se sistematski radi prelivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava prema centralnom budžetu.
Na ovom zasedanju smo usvajali neke zakone koji tako nešto pokazuju i dokazuju, a imali smo i reakcije mnogih predsednika, aktuelnih predsednika i gradonačelnika u Srbiji, koji pripadaju ne opoziciji, nego vladajućoj koaliciji, koji su podigli glas protiv najave usvajanja novog zakona, a protiv koga je bila Stalna konferencija gradova i opština Srbije, a to je najava da će se smanjiti još dodatnih osam milijardi dinara transfera ka lokalnim samoupravama i time svakako oslabiti kapacitete važnih jedinica koje čine stabilnost ove zemlje.
U najavi na ovom zasedanju imamo i usvajanje Zakona o privrednim komorama i to je još jedna potvrda toga da idemo čini se procesom, ubrzanim procesom centralizacije. U toj velikoj borbi posebno intenzivno od 2000. godine na ovamo u jačanju lokalnih samouprava, njihovih nadležnosti, njihovih prihoda, što je evidentno i moguće je potvrditi i kvantifikovati brojkama. Mi imamo proces u kome se one razvlašćuju, u kome se umanjuju nadležnosti i u kojima opada kvalitet tih usluga, da ne govorimo o stanju u toplanama i juče smo razgovarali o dugovanjima, nagomilanim dugovanjima prema „Srbijagasu“ i prema isporučnicima energenata. Govorimo o ugrožavanju najvitalnijih interesa građana.
Primer Niša je da je plan budžeta za ovu godinu bio 12 milijardi, on se ispunjavao sa 6,5 milijardi. Da li mislite da je moguće funkcionisanje grada sa takvim nivoom punjenja budžeta?
Sa odlukom koja nas očekuje odmah posle ovih poslaničkih pitanja i sa amandmanima koji nisu prihvaćeni u raspravi o zakonu o privrednim komorama pokazuje se i odnos prema nečemu što građani više od 100 godina, a to je Regionalna privredna komora u Nišu, poštovanje svih onih privrednika koji su gradili to više od jednog veka i oduzimanje pravnog subjektiviteta Regionalne privredne komore u Nišu. Ako znamo da lokalna samouprave, ne samo komunalne sisteme treba da vode, nego i upravljaju i lokalnim ekonomskim razvojem, mislim da na takav način dokazujemo da upravo ovaj proces ubrzane centralizacije u Srbiji.

Čuli smo ponovo obrazloženje gospodina ministra i tu se zaista ne slažemo duboko u ovom predlogu.
Na stavu sam da je ovo zaista proces centralizacije i ne možemo da govorimo o procesu decentralizacije kada se gasi pravni subjektivitet regionalnih privrednih komora koje su do sada to imale, i ne samo do sada, nego u poslednjih 100 godina. I, Niš i Kragujevac imaju i neku imovinu, imaju tradiciju udruživanja privrednika iz tog kraja, štiteći interese čitavog dela Srbije. Mislim, da je važno reći i to da ova organizacija i ovaj član pokazuju da se zadržava Privredna komora Srbije, da imamo privredne komore autonomnih pokrajina, ali ne govorimo o subjektivitetu, pravnom subjektivitetu privrednih komora, regionalnih, koje će zastupati interese velikog dela centralne Srbije.
I, opet govorite o decentralizaciji tako što će se upravljati isključivo iz republičke privredne komore, time što ona može, pošto znam koji ste amandman usvojili u sledećoj tački, tački četiri, koja može da osniva regionalne privredne komore, ali naravno ne mora.
E, sada mi govorimo o tome da je potrebno definisati regionalne privredne komore, sačuvati status i pravni subjektivitet i imovinu sticanu više od jednog veka upravo u ovoj tački tri.

I mi želimo, gospodine ministre, da pričamo o suštini, a suština je sledeća. Pošto smo pominjali neke gradove, i nije ovo samo pitanje i interesa grada Niša ili regionalne privredne komore Niša, nego regionalne privredne komore Kragujevca i svih ostalih regionalnih privrednih komora i uopšte pristupa naše države i pogleda na to šta je centralizacija, šta je decentralizacija.
Ako imamo situaciju da imamo Privrednu komoru Srbije u Beogradu, sedište u Nišu, ne znam gde ste planirali centar privredne komore u drugoj autonomnoj pokrajini, da li je to Priština ili Kosovska Mitrovica, to ne znam, ali mislim da je logično da u ovom našem predlogu amandmana pokrijemo i ostali deo centralne Srbije. Da li će sedište ili centar u preostala dva statistička regiona, jer tom logikom autonomnih pokrajina i grada Beograda po prirodi regiona, kao i svakog glavnog grada svih država u Evropi, potrebno je pokriti i ostali deo centralne Srbije i imati sedišta regionalnih privrednih komora i u Nišu i u Kragujevcu. Naravno, i u Leskovcu, po ovoj organizaciji koja se kasnije pominje u sledećem članu, u članu 4. Suština je da sačuvamo pravni subjektivitet i pokrijemo čitavu teritoriju Republike Srbije. Na ovaj način, ne pokazujemo tu želju i tu volju.
Čuli smo za primere, taj primer gašenja, primer centralizacije, kroz korporativizaciju gašenja privrednog društva „Jugoistok“ EPS i velikog dela odliva para. Ja vam govorim sada o efektima, ne samo o psihološkom efektu i gašenju administrativnih kapaciteta u gradovima koji su važni za razvoj čitavog dela te teritorije.
Govorim i o praktičnim stvarima, o umanjenju budžeta kroz odlivanje tih para i plaćanja na račune sa centrom u Beogradu, gde se odliva pa skoro negde oko pola milijarde dinara iz budžeta grada Niša, pripadajućeg sa time što se više plate ne isplaćuju U jugoistoku, u samom Nišu. To će se desiti i u Kraljevu, to će se desiti i u Kragujevcu i ostalom delu Srbije.
Ono što se dešava, dešava se sa gašenjem i regionalnih servisa, medijskih servisa. Niste prihvatili te naše amandmane da sačuvamo regionalni servis i u Nišu i u Kragujevcu. To se dešava na mnogim mestima. Evo sada i sa regionalnom privrednom komorom.
Pa znate, neki ljudi, privrednici su to gradili stotinama godina. Jedan vek to traje, mi sada izglasavamo nešto što gasi pravni subjektivitet ovih regionalnih privrednih komora. To jeste pitanje za sve nas poslanike, da li ćemo se suprotstaviti takvom procesu centralizacije i znam da su mnoge kolege iz Niša i Kragujevca podnosile amandmane, koji su u ovom smeru i potpisali te amandmane. Ja ih pozivam da i kažu svoj stav po toj temi. Hvala.

Evo, opet argumenti, nije ovo centralizacija nego je upravo decentralizacija i ako ja mogu da shvatim, teško mogu da prihvatim i gospodine ministre i vi ste rekli, pet regionalnih privrednih komora po statističkim regionima je put centralizacije, ali tri, samo tri su put ka decentralizaciji, a to ste upravo rekli.
Zašto se opirete tome da pet komora, umesto tri, kako ste predložili, imaju pravni subjektivitet, ali to ne znači da ne treba da imaju i Vranje i Leskovac, jer pravite sukoba tamo gde ga nema.
Naravno da i oni moraju da budu zastupljeni, imaće regionalne privredne komore, a to će ovaj član i definisati, jer znam koji je amandman usvojen i glasao sam za taj član.
Mislim da je važno da ima prava na formiranje tih regionalnih privrednih komora.

Poštovana gospođo, predsednice parlamenta, mislim da ste povredili član 104. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno na političku stranku, čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ili predsednik poslaničke grupe. Mislim da je bilo puno uvredljivih izraza, u odnosu na nas članove PG Demokratske stranke. Gospodin ministar je rekao da smo nesposobni, da smo manipulisani jednim od predsednika ili ovim predlogom, koji iznosimo ovde u ovom amandmanu.           
Želim da kažem da nismo mi ti koji su poslednje tri i po godine birali predsednike komora, nismo birali predsednike komora, niti smo mogli da utičemo na izbor …

Vi ste sami iskomentarisali šta smo slušali tri i po minuta. Mislim da je gospođa Jerkov govorila o temi, o amandmanu, o Agenciji za privredne registre…

Ovo je bio odgovor na njenog izlaganje i ja hoću da pojasnim upravo to koliko je ona bila u temi i govorila na temi svog amandmana, na temu Agencije za privredne registre i to da je firma o kojoj je govorila tri godine funkcionisala i da se sada postavlja pitanje falsifikovanje te dokumentacije.
Govori se o potrebi za ispravljanje takvih nedostataka koji mogu da se desi u Agenciji za privredne registre. Nije bilo ni reči odgovora na tu temu, a uvek se, evo i u jučerašnjem danu i svih ovih godina u ovom sazivu, kada nema argumenata poziva na Pokrajinsku vladu, poziva na Bojana Pajtića, govori o potpuno drugim temama koje apsolutno nikakve veze nemaju sa ovim o čemu smo mi razgovarali i o čemu treba da govorimo danas.
Ja vas pozivam da reagujete i vi i vašim komentarom ste potvrdili da prethodni govornik nije govorio ni sekundu o temu koja je tema dnevnog reda današnje sednice.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, imali smo i u načelnoj raspravi razgovora o ovom zakonu. Mi smo dali svoj stav.
Ovo što radimo danas i član 1. i član 2. treba da isprave ono što smo usvojili sa pompenznom najavom, dakle, prethodnog zakona ili aktuelnog zakona o privatizaciji kada ste pompenzno najavili da će to rešiti mnoge probleme u privatizaciji i konverziji društvenog kapitala.
Mislim da je jasno svima nama da ništa od toga nije bilo i da su efekti tog zakona koji smo usvajali pre godinu dana minorni. Bilo bi dobro da čujemo šta su ključni efekti tog zakona.
Onda kada smo razgovarali i nismo se složili niti oko prethodnih projekata zakona, da i u ovom zakonu ponovo idemo koracima ka nekoj vrsti centralizacije i slabljenje kapaciteta institucija i neprihvatanje da neke institucije ne rade uspešno svoj posao sa pristupom da treba popraviti te institucije, i da treba podizati njihove kapacitete, investirati u sve njih, a ne gasiti ih tako što će sve nadležnosti na kraju doći u Ministarstvo privrede.
Mislim da to nije dobar put i da nećemo imati efikasan posao koji je pred sobom, pred sebe stavilo i samo ministarstvo i Vlada Republike Srbije.
Dakle, ja bih voleo da obrazložite i kažite nam na početku kada raspravljamo o amandmanima, šta su u suštini bili efekti prethodno usvojenog zakona i zbog čega tako brzo ulazimo u izmene i dopune ovog zakona o privatizaciji.

Član 3. upravo govori o tome da ministarstvo nadležno za poslove privrede sprovodi i kontroliše sve postupke privatizacije u Republici Srbiji i obavlja dužnost posredovanja u prodaji javnog i društvenog kapitala, imovine, u postupku privatizacije.
Dakle, pomenuli smo društveni kapital i najavu da će do kraja godine, dakle za par dana, 31. decembra 2015. godine, biti završeno sve sa društvenim kapitalom, da se ovaj zakon, koliko ja razumem, primenjuje od 1. februara, bar je takav plan, a da u istom ovom članu stoji da će nadležnost ministarstva biti prodaja javnog i društvenog kapitala, što znači da društveni kapital i posle 1. februara postoji u Republici Srbiji.
Mislim da je to jedno od pitanja o kojima smo razgovarali, ali da li ćemo to shvatiti kao suštinski odgovor ili kao deo izgovora, to će sigurno zavisiti i od ovog odgovora, pošto vidim da je ministar spreman da da taj odgovor svima nama.
Mislim da je važno, gospodine ministre, kada ste govorili o tome, jasno je, nije bio idealno vođen taj proces svih proteklih godina od kako je pokrenut od 90-ih godina na ovamo, i nema tog čarobnog štapića, i ako su mnogi proteklih godina mahali čarobnim štapićem, pa i davali laka obećanja, i među vama su i neki od njih, ali, mislim da je važno reći ne koliko je bilo objavljenih poziva, nego koliko je bilo realizovanih poslova, i to je očekivanje, da čujemo šta su efekti. Jer, o bilo kom zakonu mi ovde razgovarali i dizali ruke, i pritiskali tastere, vrlo je važno da vidimo kakvi su efekti tih naših odluka i mislim da će se efekti aktuelnog Zakona o privatizaciji koji prestaje da važi 1. januara, sa usvajanjem ovog novog, kakve su efekte doneli u privredi Republike Srbije.

U članu 4. član 12. menja se i glasi – Kupac u smislu odredaba ovog zakona može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice.
E sada, ova odredba zahteva precizniji i jasan stav i javni stav. Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta.
Zbog čega ovakva formulacija?
Samo domaće pravno ili fizičko lice može biti kupac poljoprivrednog zemljišta. Mislim da treba jasno reći svim ljudima i onima koji su danas ovde protestvovali zbog osećaja da su ugrožena njihova prava, ali i zbog čitave javnosti u Srbiji, da iz ove formulacije proizilazi samo sledeće, da svi mogu da kupe poljoprivredno zemljište, mogu i stranci jer i strana pravna i fizička lica mogu da budu vlasnici domaćih pravnih lica pa samim tim i kupci poljoprivrednog zemljišta.
Tako da je ova formulacija, čini mi se, pisana dosta tendenciozno da bi se na takav način ostavio utisak da samo domaća lica mogu biti kupci poljoprivrednog zemljišta.

Po istom amandmanu.

Mislim da su sve ove primedbe koje gospođica Jerkov dala toliko ozbiljne da je neophodno da date pauzu i da sa stručnim službama sednemo i raspravimo to. Mislim da je to dobro pet minuta razgovora, ne na ovaj način preko mikrofona, javnosti nego je bitno da raščistimo jedni sa drugima i da vidimo da li je to u redu ili ne, jer su primedbe toliko ozbiljne da bi trebalo da razjasnimo sve to.

Hvala poštovana predsednice parlamenta. Ja neću ovim tonom govoriti. (Isključen mikrofon.)

Koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
Podržavam ovaj amandman i gospodin ministar je prihvatio tu vrstu odgovornosti i nije ovo prvi put da se kasni u realizaciji nečega što je preuzeto.
Podsetiću vas gospodine ministre, vi tada niste verovatno ni bili u zemlji da je prva elektronska poreska prijava podneta 6. februara 2009. godine, od tada u Srbiji imamo kompletnu infrastrukturu koja može podrži ovakav način prijavljivanja i prošlo je više od šest godina da nije bilo primene svih onih alata koji to omogućuju, od elektronskih potpisa preko sertifikata i svih ostalih elektronskih mogućnosti.
To je ono što znam i direktno sam učestvovao u tome.
U obrazloženju ovog zakona i posebno ovog člana je to da nema dovoljnih kapaciteta niti softverskih, verovatno ni hardverskih, ali i mogućnosti i znanja u samoj poreskoj upravi i mislim da je ključno pitanje zaista reći zbog čega se nije iskoristilo tih šest godina za unapređenje čitavog ovog sistema i zbog čega ne reći ko nosi ključnu odgovornost. Odgovornost do 2012. godine je nosila, tako ste stalno govorili, ona prethodna vlada. U te tri godine je urađeno puno toga u pomeranju i efikasnosti vođenja ovog sistema i uvođenja elektronske naplate poreza, ali sa druge strane od 2012. godine, skori tri i po godine, nije urađeno skoro ništa jer samim odlaganjem primene ovog zakona i ovog člana mi prihvatamo takav model ponašanja i mislim da je važno u nekom trenutku preseći, a posebno kada implementirate nova softverska rešenja vrlo je bitno dati čvrste rokove da bi se ti rokovi poštovali.
I sledećeg puta ćete doći ovde pred Skupštinu i predlagati novo odlaganje, ja se nadam da to neće biti tako, ali mislim da su to navike koje se nasleđuju na ovakav način uz tolerisanje i bez jasnog odgovora ko je odgovoran zbog toga što u protekle tri i po godine ovaj posao nije završen.